Archive

Posts Tagged ‘grcic’

УРУШАВАЊЕ ЕПС: ВЛАСТ У СРБИЈИ И ДАЉЕ ТОЛЕРИШЕ РАД НЕСТРУЧЊАКА И „ЛОПОВА“ НА КОЛУБАРСКИМ КОПОВИМА!!?

7. јуна 2017. Коментари су искључени

 

Мада је РБ Колубара средиште српске енергетске моћи, овај привредни гигант је данас у рукама нестручних кадрова, које је Српска напредна странка масовно запошљавала, без обзира на последице које су већ сада катастрофалне.

Колубаром владају дилетанти, каријеристи и бескрупулозни мафијаши. Владајућа странка и њен Вођа који је недавно обишао општину Лазаревац и "место злочина", колубарске копове, командују читавом овом деструкцијом. У међувремену, струја у Србији је све лошијег квалитета и све је мање има.

 

               Пише: Инсајдер Е-9

GRČIU GDE SU UGALJ I STRUJA3A

 

Производња струје је никад мања! Српски енергетски ситем постао је завистан од увозног угља! Увозимо и струју! Увозимо у месецима током којих никада у историји струја није увожена! У Новом Београду, читави блокови остали су без струје на неколико сати, прошле недеље! За овакву ситуацију крив је лично ВД директор ЕПС-а Милорад Грчић!

Наиме, Грчић, није благовремено усмерио инвестиције у алтернативне изворе електричне енергије, мада је имао строгу обавезу да то уради, али пре свега, није на време ремонтовао мрежу. Није ремонтовао ни производне капацитете!

Колико је ситуација алармантна најбоље показује и недавна изјава министра финансија Душана Вујовића који је признао да оволики пад производње струје није нормалан!

-Није пала производња у првом тромесечју јер је то неко желео, већ због тога што су се тада догодиле разне промене. Између осталог било је лоше време. Било је лоше време, али оволики пад није нормалан, закључио је Вујовић!

Вујовић, Антић и раније Зорана Михајловић упозоравали су председника државе, Александра Вучића, да Грчић није "баш најбоље решење" за руковођење Електропривредом. Новине су узалуд писале о томе да он има купљену диплому и да му је једино радно искуство пре ЕПС, било у обреновачкој печењари.

Вучић је међутим свима који су критиковали Грчића, поручио да треба да зачепе изјавом да је Грчић за њега један од најбољих руководиоца у државним фирмама, јер, наводно, једини има вишак средстава на рачуну рекавши и ово: "…Финансијски, Електропривреда Србије је стабилна и уз све муке и проблеме које је имала: на рачуну ЕПС-а има 440 милиона евра".

Истовремено док је Вучић то изјављивао урушавање ЕПС је од стране Грчића убрзавано!

Откад је Грчић постављен у фотељу генералног директора Колубаре, касније и на место ВД директора ЕПС-а, на руководећа места, шефова служби, постављени су кадрови сумњивих квалификација они су науштрб развоја форсирали дневну производњу и тако креирали статистички лепе резултате. На пример, ремонти електрана су одлагани да статистички не би пала производња струје пре него се одрже председнички избори.

Набавка ХТЗ, опреме и резервних делова рађена је преко везе, па често није стизала одговорајућа опрема одела и резервни делови у ЕПС-ове системе. На крају је крчмар испоставио рачун када су машине на коповима и системи у електранама почели да отказују…

Министар Душан Вујовић је током Скупштинске расправе уздржано критиковао овакво управљање електропривредом, али епилог свега је да се Грчић и даље грчевито држи фотеље ВД директора ЕПС!

По Закону, конкурс за директора ЕПС је требало одавно да буде расписан, јер је Грчић већ дуже од годину дана у статусу ВД-а. Конкурс се не расписује, а штета коју ова компанија и народ трпе због његовог незнања и нестручности је из дана у дан све већа.

Две трећине струје у Србији производи се у термоелектранама у Костолцу и Обреновцу, а до пре неколико година односно до пре чувених мајских поплава, ове две електране снабдеване су домаћим угљем углавном из Колубарских рудника. Тако је требало да буде до 2050. године, до када је процењено да има довољно залиха.

До тада би морали или да ослободимо окупирано Косово где су залихе угља за још пар стотина година, или да нађемо алтернативу за угаљ као извор струје. Ипак у време док је Грчић био директор Колубарских рудника, производња овог енергента је пала, а већ тада је почео да се увози део неопходног угаља за електране у Костолцу и Обреновцу…

Средином прошле године председнику Владе Александру Вучићу саопштено је да Србија већ дуго времена увози угаљ како би производила струју! Речено му је и да постоји опасност због не вршења редовних ремонта на електранама да дође и до пада производње струје.

Предложено му је да се хитно инвестира новац у алтернативне изворе, као и да на време треба ремонтовати постојеће производне системе, који због не редовних ремонта не раде пуним капацитетом. Вучићев омиљени руководилац јавних предузећа, ВД ЕПС Милорад Грчић, је све урадио да се по том питању ништа не уради...

Запошљавао је страначке кадрове у електранама Костолац и Обреновац, као и на коповима у Колубари, а стручњаци су шиканирани и њихово мишљење није уважавано. Резултати оваквог Грчићевог рада сада су више него видљиви, српски енергетски ситем је у никад горој ситуацији…

Чињеница да електране у Костолцу и Обреновцу дуже од две године не добијају довољно домаћег угља за континуиран рад, била је и разлог првомајске посете Колубарским коповима када је председник државе Александар Вучић изјавио да ће радници напокон добити ХТЗ опрему, нова одела и резервне делове како би ремонтовали машине и напокон вратили производњу угља на ниво пре мајских поплава 2014.

Вучић се "искрено надао" да ће се наћи решење за подизање производње угља, али је приликом посете обавештен и да то није могуће. У Колубари се пре неколико месеци догодио "руч" лоше наслагане јаловине која је затрпала копове угља, преко је пала киша, а машине са којима је требало да се нагомилана јаловина расклонити не раде. Не раде, јер на њима месецима није извршен ремонт.

Такође, Вучић је од својих чауша обавештен и да копање угља на новим локацијама, за које су доказане веће залихе, неће почети ускоро јер људима који треба да се иселе није плаћена експропријација земљишта. Али, Вучић се ни овом приликом није запитао где одоше вишкови од 400 милона евра са ЕПС-ових рачуна. Истовремено, пропустио је и прилику да јавно, на коповима, пита шта је са тим парама, зашто се ради на томе да се експропријације не уради!

Иначе Милорад Грчић био је на председничким изборима координатор за општину Лазаревац, где је Вучић уз сва намештања, остварио један од најлошијих резултата на последњим изборима.

Првог маја, он се на колубарским коповима званично, састао вођама подобних синдиката Миодрагом Ранковићем Пицијем и Милорадом Ђорђевићем Ђокином. То су синдикалци које је Вучић, док је био опозиција, оптуживао да им је Борис Тадић финансирао политичку организацију "Наша кућа", преко које су они постали део локалне власти у Лазаревцу.

Иначе те оптужбе су биле тачне, променило се то да је Вучић сада прихватио да му командују исти они који су Тадића држали на вези. Зато му данас Ђокин и Пици не сметају, већ заједно са њима политички наступа.

Пред камерама, Вучић је обећао да ће рудари напокон добити ХТЗ опрему, одела са којима је могуће радити. Иначе Магазин Таблоид већ четири године пише о томе да радници рударског басена Колубара немају одговарајуће ципеле и рукавице, да се на посао превозе распалим аутобусима, али до сада по том питању није ништа урађено.

Може се рећи да је наше писање делимично уродило плодом, пошто је Вучић изјавио: "…Биће набављене нове радне униформе, и безбедносни услови за рад ће бити унапређени на виши нивоу. Ове године уложићемо око 250 милиона евра за набавку неопходних машина и опреме у Рударском басену Колубара…"

Изјавом да ће његова Влада уложити 250 милиона евра у набавку машина и опреме, Вучић је уствари потврдио свима знане чињенице, да се у овој фирми већ годинама краду алат и резервни делови и да због тога машине годинама не могу да се поправе.

У РБ Колубра запослено је превише нестручног кадра, који и када буде добио резервне делове и алат, неће умети у разумном року да ремонтује машине и да ће проблем решавати ангажовањем подизвођача.

Иначе један од добављача ХТЗ опреме за Колубару је Слободан Пантелић, звани Жока, који је и члан Ђокиновог синдиката. Жока ће, како је Вучић обавестио Пиција и Ђокина, ускоро добити подршку од турске фирме којој је СНС продао конфекцију "Беко" из Лазаревца".

Та продаја је обављена тако што су из лазаревачког "Бека", отпуштени сви вишкови радника, онда је купцу гарантовано да ће све што произведе од опреме откупити јавно предузеће ЕПС, огранак Колубара, а онда су Турци, пристали да у ратама исплате ову компанију. На локалним телевизијама је обећано и да ће ускоро запошљавати 1.200 радника, али то су обећања партијских функционера, а не и турског инвеститора.

У другом неформалном делу посете, Вучића су вероватно обавестили о малверзацијама које су спроведене у договору са СНС, у циљу финансирања председничких избора.

Наиме, превоз угља за раднике намештен је фирми синдикалца Ђокина, а та фирма је финансирала предизборне активности СНС-а у Лазаревцу. Од вишка новца, Ђокин је у Лазаревцу купио пет станова. Он заправо има само један камион, за тај посао, а превоз организује тако што као под превознике ангажује оне које је СНС означила као подобне.

Активисти једног грађанског удружења кажу да је важно знати и то да је Грчић у Колубари запослио гомилу партијских кадрова без квалификација, са дипломама конобара и медицинских сестара, док Лазаревачка деца са дипломама рударског факултета раде на киосцима. Нико се не запошљава преко конкурса у огранку ЕПС Колубара, већ сви добијају такозване ПП уговоре, које је им касније преводе у стално запослење.

Иначе, у Лазаревцу против Ђокина и Пицина постоји неколико кривичних пријава, које се не процесуирају, њих за сада успешно стопира локални тужилац Гајић звани Фиока.

Судство у Лазаревцу је на најнижем нивоу, председник суда јесте учио право, али има и споредни посао! Бави се израдом слова за надгробне споменике, а повезан је и са синдикалцем Ђокином. У ЕПС је преко тог синдиката убацио и своју жену, која сада под заштитом Ђокина, ведри и облачи!

Истовремено, у Лазаревцу парнични случајеви масовно застаревају, јер судије за паре врше разне манипулације, попут незаказивања рочишта, а један број судија је одавно испунио услове за пензију али их је као добре послушнике руководство СНС оставила да им "врше посао".

У општини Лазаревац влада потпуно расуло. Начелник општине је поднео неопозиву оставку, а његову функцију преузео је Драгиша Живић, "дипломац" са Приштинског универзитета (огранка у Косовској Митровици).

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

JAVAŠLUK I POTKRADANJE: POPRAVLJANJE BILANSA EPS PREKO KOLUBARSKIH RESURSA I LEĐA RADNIKA!!?

6. априла 2017. Коментари су искључени

 

Radnici Kolubare su suočeni i sa ponižavajućim robovskim uslovima rada, a plate su im smanjene u odnosu na prošlu godinu. I na ovaj način EPS-ova mafija ostvaruje basnoslovnu zaradu.

Takođe, u rudnicima Kolubare, već godinama postoji problem sa HTZ opremom za radnike, koje skoro da više uopšte nema. Neki od radnika je samoinicijativno kupuju na takozvanim "buvljim pijacama" kako bi sami sebe zaštitili. Inspekcije rada i pored svih priča o lošem stanju ne svraćaju u ovaj rudnik nadomak Beograda iako bi po zakonu morali da provere navode da se radnicima ne daje HTZ oprema.

Radnici Kolubare do nedavno su masovno kupovali HTZ opremu od radnika Javnog komunalnog preduzeća Lazarevac koji su preko vladajuće stranke tamo zaposleni ili su njeni članovi i agitatori.

 

                     Insajder – E 6

SVESTRANI VD DIREKTOR EPS1

 

Vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS), Milorad Grčić, smislio je nov način za ponižavanje i omalovažavanje radnike rudarskog basena Kolubara. Internim aktom Grčić je ukinuo radnicima pravo na pauzu od pola sata, a ovaj interni akt se primenjuje još od marta prošle godine.

Radnicima je saopšteno: "…Zbog zastoja u proizvodnji ne smete više da idete na pauzu, generalni direktor je tako odlučio", saopšteno je radnicima, koji su jedva stajali na nogama nakon što su nekoliko sati utovarali ugalj lopatama na pokretne trake, pričaju radnici ovog preduzeća i objašnjavaju da su nedavno saznali da pauza koja im je ukinuta važi za njih ali ne i za knjigovodstvo.

Jer se u radnim knjigama pauza uredno knjiži, kako Grčić ne bi odgovarao za kršenje zakona o radu. Ovo u praksi znači da radnici Kolubare moraju da rade svakog dana pola sata za džabe. Naši sagovornici ogorčeno kažu: "…Strašno je to što nas na kopove voze raspalim Lastinim autobusima, sa ‘ćelavim gumama’ i bez grejanja. Možete zamisliti kako nam je bilo na minus petnaest…".

Pre nekoliko dana radnici Kolubare su se pobunili kada je po treći dan zaredom po njih došao autobus u kome su sedišta rašrafljena, a grejanje ne radi. Pobuna je urodila plodom jer im je Grčić odmah poslao drugi “normalan“ autobus da ih preveze. Ipak, radnici nisu shvatili da je pobuna zapravo recept koji može trajno da reši njihove probleme.

Interesantan je slučaj da su radnici Kolubare nedavno masovno kupovali HTZ opremu od radnika Javnog komunalnog preduzeća Lazarevac. Radnici JKP Lazarevac su skoro svi stranački zaposleni i ništa ne rade, pa im oprema ne treba iako je redovno dobijaju. Kada je dobiju oni je prodaju, ispod cene radnicima Kolubarskog basena...

U ovo preduzeće stranački ih je zapošljavao Dragan Alimpić iz SPS-a. On je, kažu, u JKP Lazarevac ubacio čak pet stotina SPS-ovih aktivista. Njihovim glasovima je kasnije postao potpredsednik opštine.

Posle Alimpića, na čelo ovog komunalnog preduzeća došao je Milisav Krstović, a trend zapošljavanja je nastavljen. Milisav je primio takođe par stotina radnika. Istovremeno Lazarevac je ubistveno prljav grad, jer komunalne službe zbog stranačkog zapošljavanja odavno ne funkcionišu.

Predsednik opštine Lazarevac Bojan Sinđelić nedavno se posvađao sa Alimpićem zbog smeća koje se ne skuplja u meri u kojoj to opština plaća. Sinđelića su brzo ućutkali saopštivši mu da je ona pre svih taj koji niša ne radi i za opštinu i ne vodi računa o građanima.

Pokunjen otišao je na savetovanje, sa Miloradom Grčićem VD direktorom EPS, koji pokušava i da bude glavni za kordinator SNS-a za Obrenovac i Lazarevac, ali mu to ne uspeva, jer mu Miroslav Čučković ne dozvoljava da se pojavi u opštinskom odboru u Obrenovcu.

Pretprošle nedelje, na strelištu Tamnava, u RB Kolubara, sastali su se Grčić, Sinđelić i predsednik opštine UB Glišić, takođe iz SNS. Oni su pokušali da se dogovore kako da se bore unutar stranke protiv Čučkovića.

Grčić se tom prilikom požalio da je Čučković plasirao priču o njemu zbog kojeg su radnici i stranački aktivisti iza leđa počeli da ga zovu Mačkar. Na strelištu u Tamnavi se odavno sklapaju dogovori o tome kako da se potkrada Kolubara, Grčić nije prvi direktor koji voli ovamo da svraća.

Grčić je ovako "besedio": "…Narod priča da vlast u Lazarevcu nije bila nikad gora, ja ću pomoći, ali urazumite ove iz SPS da nešto i urade. Javi se našem Miloju (Miloje Živanić, glavni čovek SNS za zapošljavanje u Lazarevcu) treba da zaposlite neke naše aktiviste…".

VD direktor EPS je još rekao da će Sinđeliću pomoći da napreduje kao što je pomogao i Bojanu Steviću Dživdžanu, koji je zahvaljujući druženju sa njim, sa mesta vatrogasca otišao na mesto zamenika predsednika opštine Lazarevac, a onda na mesto državnog sekretara za lokalnu samoupravu.

Stević je u ministarstvu samo formalno zaposlen i prima platu, dok na posao skoro nikada i ne ide, već svaki dan sedi u kafiću preko puta opštine Lazarevac. Za stolom je najčešće sa Mikom Gajićem iz opštinske uprave, a on je svakog dana pijan.

U opštinskoj upravi Vlada neviđen haos, jer je u toku svađa oko rasparčavanja direkcije za izgradnju Lazarevca. Ovu direkciju trenutno vodi Stanko Jovičić, a pitanja koje mora da reši je gde će se zaposliti višak radnika iz te direkcije kada je rasparčaju.

Niko od direktora distribucije u Lazarevcu se ne buni protiv Grčića, jer svaki od njih ima nekoliko stanova koje nije mogao da kupi od plate. Ne bune se protiv Grčiča ni sindikalci, čak i kada tera radnike da rade po magli, gde rizikuju živote i mogu da uzrokuju štete na skupim mašinama sa kojima rukuju.

Predsednik opštine UB je posebno zahvalan Grčiću, jer je njegovu ženu zaposlio u Elektrodistribuciji u Lazarevcu, ali on je kritikovao Grčića što je dozvolio da među čitačima brojila budu narkomani koji taj posao ne umeju da urade.

Istovremeno Grčić je sa posla u ime štednje otpustio stare čitače koji su bili zaposleni po ugovoru. Među njima je i veliki broj dece radnika RB Kolubara, koji su imali zavidan nivo rezultata u očitavanju brojila…

U Kolubari je uposlena privatna dizalica za podizanje tereta do 40 tona, koja čak i kada je ranije dizana uzbuna da se izbace privatne mašine, uvek ostajala u rudniku. Rad i opravke ove dizalice plaća Kolubara, odnosno EPS, a privatnik uzima novac od iznajmljivanja. Na dizalici piše "Zlatibor". U toku zimskog perioda dizalica je bila parkirana u mašinskoj radionici kako je temperature ne bi oštetile. Istovremeno su radnici isterivani napolje da rade na ekstremno niskim temperaturama.

Radnici Kolubare su suočeni i sa činjenicom da se ne poštuje kolektivni ugovor: prema pravilniku cena radnog sata mora da prati cenu iz decembra prošle godine, a radnici su plaćeni 30 dinara manje. Na ovaj način EPS ostvaruje basnoslovnu zaradu, a radnicima je kvalitet života sve gori.

 

      A 1. Pljačkom Kolubare, "popravlja bilanse" EPS-a

VD direktor Elektro privrede Srbije EPS, Milorad Grčić izabran je za predsednika izbornog štaba Srpske napredne stranke u Lazarevcu. Izboru Grčića je prethodio sukob unutar SNS-a sa članstvom u Obrenovačkom opštinskom odboru, gde je poražen od strane Miroslava Čučkovića i njegovih pristalica. Shvativši da je poražen u svom matičnom odobru, Grčić je odmah počeo rukama i nogama da kopa poziciju u Lazarevcu. Nakon Grčićevog izbora na čelo izbornog štaba u Lazarevcu, došlo je do sukoba i u tom odboru SNS, Milan Kljunko i Bojan Stević javno su se izjasnili protiv Grčića.

– Dosta nam je pogrešnog komandovnaja Grčića i Glišića, direktor da se vrati u Obrenovac, a Glišić na UB, neuspešno su se bunili Stević i Kljunko.

Ipak njihova pobuna definitivno nije bila bezazlena stvar što se videlo već sledećeg dana kada u domu kulture u Lazarevcu na predizbornom sastanku nije bilo više od stotinak članova SNS-a, dok je u stranku učlanjeno nekoliko hiljada Lazarevčana.

Svima je kako stvari stoje dosta Grčića, koji je bukvalno opljačkao resurse kolubarskih rudnika kako bi popravio bilanse EPS, kojim sada rukovodi. Narod Lazarevca sve više ispašta zbog njegovog bahatog uplitanja u rukovođenje tom opštinom.

Većina stanovnika Lazarevca zaposlena je kolubarskim rudnicima i svi smatraju Grčića jednim od odgovorinih što radnici rade u nikad gorim uslovima bez odgovarajuće HTZ opreme. Na nivou EPS doneta je odluka da je cena radnog sata u Kolubari 201 dinar, pa radnicima na platnom isečku piše da im se radni čas obračunava po ceni od 189 dinara, zbog čega su mnogi tužili EPS.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ВЕЛИКЕ ПРЕВАРЕ ВЕЛИКИХ КОЛУБАРСКИХ ИГРАЧА!!?

25. јануара 2017. Коментари су искључени

 

Вучићева криминална дружина у Колубари свесна је да је његов пад неизбежан. Зато се многи од њих већ припремају да своје везе и опљачкани новац, сачувају по сваку цену.

Већ су направљени и први контакти са Вуком Јеремићем и Сашом Јанковићем, за које се верује да ће бити председнички кандидати за случај хитног "прелетања". Само још Милорад Грчић, директор ЕПС-а, мисли да је Вођа вечан и да ће преживети заједно са њим.

 

                  Пише: Инсајдер Е-5

 

ВД генералног директора Електропривреде Србије Милорад Грчић, кога је Александар Вучић означио као једног од СНС-ових најуспешнијих директора, покушава да ухвати конекцију са демократама, јер је проценио да Вучић неће играти још једну сезону у власти. Пре мање од десет дана Вучић је преко њему блиских медија објавио да ће спровести сечу директора јавних предузећа, и инсинуирао да ће унапредити Милорада Грчића.

Спекулише се о томе да ће (због притисака из иностранства) Вучић коначно сменити дугогодишњег генералног директора Рударско-топионичарског басена "Бор" и највећу штеточину српске привреде, Благоја Спасковског. Биће смењен и директор "Путева Србије" Зоран Дробњак, чија смена је жеља и потпредседнице Владе Србије Зоране Михајловић.

Директор "Србијагаса", Душан Бајатовић остаће на челу овог предузећа и поред тога што би га Вучић сменио да може, а Михајловићева радо видела у затвору. Та ситуација са Бајатовићем је доказ да је Србија банана држава где властодршци вуку потезе против своје воље и принципа, како би опстали на власти. Горе од ситуације са Бајтовићем је чињеница да Електропривредом Србије (ЕПС) управља Милорад Грчић, човек са купљеном дипломом.

А премијер Вучић је, бранећи Грчића, јавно саопштио да ЕПС има 500 милиона евра на рачуну и да нема проблема са готовим новцем! Све то је изјавио припремајући јавност на чињеницу да ће Грчић са места вршиоца дужности сада бити пребачен у звање генералног директора ЕПС. Истовремено Вучић је прећутао да је ЕПС дужан банкама више од 1,5 милијарди евра, као и да се на име не реализованих кредита банкама годишње плаћа неколико десетина милиона евра казнене камате. Прећутао је Вучић и да је ЕПС полако, али сигурно почео да губи сигурне платише међу правним лицима, док је износ ненаплаћених и сумњивих потраживања из месеца у месец све већи.

Јавности је саопштено и да је у ЕПС-у на снази штедња са службеним аутомобилима, што је лаж јер само Грански синдикат користи преко 30 службених аутомобила. Службени аутомобили се злоупотребљавју и по наредби шефа унутрашње контроле Колубара, Ненада Дилберовића.

Дилберовић организује превоз "примадона" које су прирасле Грчићу за срце. Њих превозе из Лазаревца за Обреновац и Обреновца за Лазаревац. Службеним колима ЕПС вози се Весна Младеновић из огранка Колубара промет, њу сваки дан возач пребацује из Београда до Вреоца у Лазаревцу. На Грчићев захтев Дилберовић је одобрио и службена кола за извесну Маргариту Пауновић из Обреновца. Истовремено радници ЕПС, превозе се распалим и хладним аутобусима.

Протеклих година Грчић је баш као и Вучић о себи у медијима пласирао приче да неко жели да га убије. Наводно су покушали да га убију тако што су му са службеног аутомобила скинули шрафове на точковима. Истина њему су запаљена и приватна кола, али како у Лазаревцу причају није био атентат већ је у питању била освета за не плаћен дуг. Многи су огорчени на Грчића јер већ две године није било нормално расписаних тендера за продају угља у Колубари. Од када је Грчић на челу ЕПС и сви други тендери касне, а касне јер су стручни људи скрајнути и тим послом се сад баве страначки кадрови. На глуп начин узимају и провизије па остају трагови о свему.

Ипак последњи потези Милорада Грчића су све осим глупи. Он је пријатељима већ саопштио да ће га Вучић сигурно именовати за генералног директора ЕПС, али да је велики проблем то што Вучић неће још дуго бити вођа нације. Тим поводом Грчић је недавно контактирао пријатеља "бизнисмена" Витомира Димитријевића, званог Вита Гусан .

Грчић се са Димитријевићем познаје дуги низ година, али добри пријатељи су постали 2014. године. Грчић је тада водио Јавно Предузеће Рударски Басен Колубара, а Републички хидрометеоролошки завод Србије (РХМЗС)  издао је "црвено упозорење" о обиму падавина и могућности поплава на територији општине Лазаревац, посебно у зони простирања Површинских копова Колубара.

Милорад Грчић је одмах после упозорења организовао да се машине оставе на најдубљим тачкама копова, и да тамо сачекају потоп. Претходно су раскинути уговори са осигуравајућим кућама које би платиле штету у случају уништења машина. Онда је кренуло чекање, а после седам дана прогнозе РХМЗС-а су се обистиниле и машине су потопљене и уништене.

Према речима радника са Тамнаве запад, руководиоци помоћне рударске механизације су забранили радницима да улазе у коп и да покушавају да истерају машине. Они који су противно наређењу то покушали суочили су се са чињеницом да су резервоари без горива и да је немогуће покренути машине.

Један радник је ипак отишао до приватне бензинске пумпе у Великим Црљенима и за свој новац наточио два канистера горива. Потом је отишао до свог булдожера и истерао га из копа на време! То је и једини булдожер који је спасен! Тек касније радници су схватили да је механизација свесно и намерно остављена без горива од стране руководства, како би била уништена. То је отворило врата Витомиру Димитријевићу.

Он је онда ушао са својом приватном механизацијом. Његове машине су у време Демократске странке радиле у Колубраским коповима, а плаћано им је да раде 24 сата дневно, односно 25 у случају равнодневнице и 366 дана у случају преступне године.

Када је то питање покренуто у медијима, Гусанове машине су склоњене из Колубаре, а ово јавно предузеће је почело да обавља послове са својим багерима. Тек су Грчић и поплаве успели да га Гусана врате у посао. То је био почетак успешне сарадње, јер је Грчић након тога Димитријевића повезао са локалним лидерима СНС у Лазаревцу.

Напредњак и председник општине Бојан Синђелић дао му је све послове асфалтирања и градње путева у Лазаревцу, а највећи од свих послова који је добио је изградња прилаза и укрштања локалних путева са Ибарском магистралом. Као и локалног пута који је паралелан са Ибарском магистралом, а пролази кроз неколико насељених места.

Посла је у протекле две године за Витомира Димитријевића било толико да ни он више није имао довољно машина, па је у помоћ позвао Звонка Веселиновића. Њега је знао још из времена док су заједно сарађивали у оквиру Демократске странке. Многима у Лазаревцу није било јасно откуд толико грађевинских машина са таблицама КМ (Косовска Митровица). Није то било јасно ни Грчићу, па му је Вита Гусан објаснио да је посла било толико да је у помоћ позвао Веселиновића, а да су овоме сва возила регистрована на КМ.

Свима је било добро и још увек им је добро једино је Грчића ухватила паника, па је од Димитријевића и Веселиновића тражио да направе контакт са Сашом Јанковићем, или Вуком Јеремићем. То би свима њима у случају промене власти јако помогло сматрао је Грчић.

Димитријевић је тим поводом контактирао људе из Демократске странке. Они су били заинтересовани да чују шта Грчић нуди, али како ствари стоје ни Јеремић ни Јанковић не желе да се са њиме лично сретну како не би били компромитовани.

Јеремић је, кажу, проценио да би сарадња са таквим човеком заправо била лош маркетиншки потез и дао је препоруку да се од њега прикупе само информације о лоповлуцима Српске напредне странке и њених руководиоца, а да му се заузврат не обећа много. Грчић је одлучио да у целу причу укључи и синдикалног вођу председника синдиката ЕПС Ђорђевић Милана Ђокина.

Пре него што је са Ђорђевићем разговарао на ову тему, Ђокин је у периоду од 14. октобра до 21. октобра 2016. године асвалтирао своје двориште у Барошевцу, о трошку ЕПС. Три камиона, ваљак, багер и машине за асвалтирање, које се налазе у књиговодственом стању Колубаре ЕПС, радиле су у његовом дворишту. Урађен је и пут, дотеран је камен и ситна ризла са "Поља Б" из Колубарских рудника, којима је урађена квалитетна подлога и потом је стављен асвалт, а све укупно тако је покривена површина од 514 метара квадратних око Ђокинове куће!

Све ово је пријављено Грчићу, а овај је уместо да казни Ђокина, послао сестру Милана Мишковића директора површинских копова у Колубари, Милицу Мишковић, да све потпише. Мишковићева је одобрила асвалтирање код Ђокина и комшије Савковић Војислава.

Како у папирима стоји за посао су биле ангажоване машине зимске службе Колубаре које радници зову: "Митрове машине". Изградњом ове саобраћајнице, Ђокин је постигао да велики шлепери могу да приђу магацину за пелет који је он саградио уз своју кућу.

У разговору у коме је Грчић обавестио Ђокина о плановима да изда Вучића, подсетио га је на услугу везану за посао асвалтирања, а потсетио га је на заједничке провизије које узимају од ангажовања машина на коповима, последњих година.

Рачунај на мене, обећао му је Ђокин. А, колики је Ђокинов утицај, најбоље говори то што је он годинама преко начелника општине Лазаревац, Милорада Мике Гајића имао моћ да утиче на локалног тужиоца. Гајић је као и Ђокин из Барошевца, а рођак је са тужиоцем.

Тужилац је на пример годинама држао у фиоци предмет у коме је Ђокинов брат од стрица, са надимком Жикин типовао куће у Барошевцу. Међу кућама које је лоповима типовао су кућа извесног Бојића и локалног свештеника православне цркве. Испоставило се да је поменути Бојић имао везе у полицији, па је после дугог непоступања тужиоца дошла полицијиска екипа из Београда, да разговара са њим. Након тог разговора Жикин је све признао и обећао да ће оштећенима надокнадити штету тако што ће продати стан из наследства.

 

     А 1. Грчићеви купили погрешан багер

Милорад Грчић је пре неколико месеци послао екипу СНС кадрова  из ЕПС у Немачку да купе полован багер, али им је и дао инструкције да багер утоваривач мора имати и два метра широку транспортну траку.

Грчићеви експерти купили су багер са таквом траком широком тек 1,4 метра. Сад тај багер товари угаљ на погрешан начин и беспотребно расипа сировину по коповима. У питању је багер "630 СРС" у папирима о царињењу пише да је 84..годиште, али по деловима који су обележени пише да је далеко старији, односно да је 74. годиште.

У Колубари су све траке стандардно два метра објаснио нам је један од инжењера истичући да су Грчићевци ову куповину представили као уштеду, док је заправо у питању превара.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

UVEK NA ŠTETU RADNIKA: SRAMAN SAVEZ POJEDINIH SINDIKALACA RUDARSKOG BASENA KOLUBARA I VD DIREKTORA EPS!!!

4. октобра 2016. Коментари су искључени

 

Vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a, Milorad Grčić, i dalje diriguje događajima u RB Kolubara, gde je prethodno bio direktor. Zapošljava bez konkursa, „zbrinjava“ ljubavnice, prijatelje, rodbinu i naprednjačke skakavce, a posebno brine da doznači što više para onome ko ga je tu postavio, Aleksandru Vučiću.

Posao mu olakšavaju, kao i do sada, lokalni mafijaši Miodraga Ranković zvani Pici i Milana Đorđević zvani Đokin, koji već četvrt veka navodno vrše funkcije takozvanih sindikalnih vođa, a zapravo rade kriminalne poslove za svaki režim pa tako špijunažom, podmetanjem i zastrašivanjem, drže radnike pod kontrolom, da se slučajno ne pobune.

                     Piše insajder E-6

V.D. DIREKTOR EPS

 

Vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, Milorad Grčić, bez konkursa i protivno Zakonu i dogovoru koji je Vlada Srbije postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) , i dalje zapošljava ljude na neodređeno vreme (dakle, za stalno) bez konkursa!

Naime, Grčić je nedavno u stalni radni odnos primio i Nenada Đurića, bez konkursa i potrebnih kvalifikacija i to u Rudarski basen Kolubara (RBK) u kome je pre toga godinama bio direktor…

Đurić nije jedini u Kolubari koji je na odgovorno mesta bez kvalifikacija primljen .

Još barem desetak ljudi koji su „školovani“ kao šnajderi ili medicinski radnici ovde primaju platu, a u pitanju su politički poltroni bliski Grčićevom krilu unutar Srpske napredne stranke. Sve njih na poslu odlikuju veliki propusti, zbog kojih se radnici RBK često povređuju, a kako je poslednji slučaj pokazao i ginu !

U RBK i dalje postoji manjak HTZ opreme. Istovremeno, ovaj privredni gigant se suočava i sa činjenicom da nemaju dovoljno majstora da im poprave bagere.

Najveće mahinacije u RBK su u nabavci uglja kojom rukovode „grčićevci“, a posao prodaje i kupovine odvija se preko ćerke firme „Kolubar promet“.

„Kolubara promet“ vrši i svu nabavku rezervnih delova za RBK, a nabavke se često odvijaju tako da parama EPS-a kupuju delove koje niko ne bi kupio i koji ne trebaju i ne pasuju na mašine u RBK, ali već godina stoje u magacinima prodavaca rezervnih delova. Za potrebe privatnika prazne se magacini i prodaje se roba koja nikada ne bi bila prodata, a deo profita odlazi za Grčića i njemu bliske ljude u EPS.

Glavni Grčićevi ljudi za prodaju uglja i nabavku rezervnih delova su izvesni Vlajić i Dragan Radojčić zvani Mangula, koji ima nekoliko krivičnih prijava. Sa njima i Grčićem u timu je i penzionisani radnik MUP-a Branko Milojević, u više pamfleta označen i kao glavni Grčićev poltron.

Kada je Grčić pre nekoliko godina Milojevića imenovao glavnim čovekom za bezbednost u RBK, jedan od ciljeva je bio da se suzbije korišćenje službenih vozila RBK za dilovanje droge. Prema pisanju lokalnih lazarevačkih političkih i internet aktivista, to se nije desilo.

Dok Grčić i Milojević zapošljavaju nove radnike, zloglasni režimski ljudi, sindikalni lideri Miodraga Ranković zvani Pici i Milana Đorđević zvani Đokin, ubeđuju starije radnike da prihvate programe dobrovoljnog odlaska u penziju, a njima samima koji su te uslove odavno ispunili, ne pada napamet da odu iz RBK!

Novcem EPS-a, Đokin i Pici su nedavno sa svojom svitom od pedesetak ljudi putovali u Rusiju i tamo sastančili i pravili dogovore kako da iz RBK oteraju što više radnika i da zauzvrat dobiju privilegije od Grčića koji je ovim „sindikalcima“ nedavno zapretio da ukoliko žele da očuvaju pozicije i privilegije koje imaju, moraju da nastave sa gušenjem radničkog nezadovoljstva!

Grčić im je objasnio da je organizacija toliko loša da se neminovno dešava puno povreda na radu i da s vremena na vreme pogine neki radnik, ali da oni mogu sa programima radničkih igara i sindikalne prodaje nezadovoljstvo radnika da usmeravaju u drugom pravcu. Grčić će naravno novcem EPS-a finansirati takve projekte, ali davati reklame medijima da priče o poginulim radnicima ne dižu na viši nivo.

Ovo je ujedno i prilika da kompenzuju politički neuspeh zbog koga su ostali van vlasti, a u koaliciju sa njima u Lazarevcu niko nije hteo, jer nema čoveka koji ne zna kakva je ološ u pitanju. Đorđević je, podsećamo, čak i tukao ljude u sred bela dana na ulici i mrtav pijan trčao i pretio da će uzeti pištolj i ubiti čoveka sa kojim se posvađao.

Na njihovu žalost, ovom planu se za sada protivi jedan SNS-ov lokalni političar koji je pokušaj povratka Picija i Đokina u opštinsku vlast pod zaštitom Grčića prokomentarisao ovako: „…Sada kad je izbilo na videlo da ti sindikalci imaju svoje privatne mašine na kopovima i da su bogati poput velikih tajkuna, ne možemo sa njima da sedimo u vlasti, pogotovo dok ne odgovore na optužbe i ne objasne kakva je njihova veza sa ljudima iz Baroševca koji su tipovali kuće koje treba da budu opljačkane…“

Na odgovor Grčićeve (čitaj, Vučićeve) mafije čiji su „donovi“ Pici i Đokin, nije trebalo dugo čekati. Kuća jednog rođaka ovog aktiviste SNS, je kako saznajemo opljačkana, a neko iz MUP-a mu je rekao da imaju indicije da neki sindikalci iz RBK učestvuju u „tipovanju“ kuća koje treba opljačkati

Istovremeno, veliki sindikati, vrlo malo prostora posvećuju činjenici da je nedavno još jedan radnik poginuo u RBK i da je smrt ponovo bila užasna. Poginulog Krsmanovića je za ventile cevi priklještio rovokopač.

U kafiću „Kod Novaka“ na Novom Beogradu, sedeo je Milorad Grčić u društvu mladih prijateljica kada je stigla vest da je Krsmanovća priklještio bager. Krsmanović je umro, ali to Grčića očito nije potreslo. Umesto brige za istinske mučenike u Kolubari, on je svakoj do svojih mladih prijateljica dao na raspolaganje po jedan službeni automobil!

 

 

…….

A pre nekoliko dana se ponovo dogodila nesreća u kojoj je teško povređen i ostao bez ruke radnik Perica Petković!!!!!!

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: