Архива

Posts Tagged ‘glasanje’

POTPUNE ODGOVORE O POLITIČKOJ KORUPCIJI NEĆEMO DOBITI, ZATO ŠTO SU SE ČELNICI PARTIJA VEĆ NAMIRILI

4. новембра 2013. Коментари су искључени

 

Naprednjaci su, istine radi to treba reći, sto puta manje opljačkali od svojih prethodnika. Ali su i zaštitili sve pljačke Tadićeve mafije, teške preko 70 milijardi evra. I ne nameravaju da ih vrate u budžet Srbije. Možda ova priča može da odgovori na pitanje zašto se naprednjaci tako ponašaju prema žutoj mafiji. Po onoj narodnoj, da vrana vrani oči ne vadi.

 

          major Goran Mitrović

 

Kad je Vojislav Šešelj u februaru 2003. godine dobrovoljno otišao u Hag, da se preda Međunarodnom tribunalu za ratne zločine počinjene u bivšoj SFRJ, njegovi “siročići“ ostali su na vetrometini. Kum Tomo je preuzeo rukovođenjem stranke, ali ovaj smutljivac se teško snalazio, kada su poslovi u pitanju. Jednostavno, on nije bio čovek kome je iko verovao.

Uglavnom je Nikolć poslovao sa sportskom mafijom. Žarko Zečević, generalni sekretar FK Partizan uzeo je pod svoje Tomine sinove sokolove, i lepo ih okućio.

Oni koji poznaju gospodina Nikolića, znaju da se često žalio da mu je supruga Dragica nezajažljiva, i da može da potroši američki budžet. Njoj nikad para. A poslanička plata Tomina jeste bila velika, ali se brzo troši, jer je i Toma imao drugu ljubav.

Istina je, Šešelj je svakodnevno, do ludila, terorisao kuma Tomu i sve ostale oko njega. Tražio je novac, da mu štampaju knjige, izdržavaju decu, da ga posećuju u Hagu. Radikali su imali najveći broj poslanika u parlamentu, i lepo je stranka prihodovala. Čovek za biznis je, ipak, bio Aleksandar Vučić. On je umeo da napravi pare.

Kada je na vlast došao Vojislav Koštunica, Vučić se nije odvajao od tela njegovog šefa kabineta, zloglasnog Aleksandra Nikitovića. Koštuničina Vlada morala je da pravi tajne fondove za finansiranje radikala. I to velike svote.

Sve je bilo pojednostavljeno. Kada bi Koštuničina vlada predložila neki zakon, radikali bi u parlamenti, podneli preko 500 amandmana. Za govornicom bi se izlajali, napadali vladu, udarali rukom o poslaničke klupe, izuvali bi se, polivali vodom. A onda, kada bi preterali, Vučić je ustajao i viknuo bi da oni više neće da “učestvuju u ovoj lakrdiji“. Izašli bi iz sale, i zakon bi bio usvojen. I Vlada zadovoljna, i Vučić sit.

U arhivskim fondovima službi bezbednosti ima stotine sati dokaza. Vučić je, često, znao da prijavi dosta manji “pazar“, a Šešelj nije imao mogućnosti da to proveri iz zatvora.

Uglavnom, Koštuničina vlada je podsticala radikale na “privatni biznis“. Tajkuni bi kupovali Tomi stanove, za njegove sinove – sokolove, skupa kola, davali su bespovratne kredite. Tu je, naravno, podstican Mišković da Vučiću “izlazi u susret“, kada su novci u pitanju.

Kada je počela ljubav Vučića i Rakića, cena radikala je porasla. Tražili su milione evra.

Uvidevši da njegova žuta banda može, pored radikala da proda i državu, Tadić je dogovorio sa Vučićem da ih isplaćuju po više osnova. Za svaki zakon, da ne vrše opstrukciju, plaćalo se po milion evra.

Za one “škakljive“ odvajali su po pet miliona u kešu, plus pravo i na samostalnu pljačku. Miodrag Rakić je podsticao radikale da i sami reketiraju biznismene i javna preduzeća. Rakić bi dostavio Vučiću izveštaje Milorada Veljovića o mućkama onih koji imaju novac, onda bi Vučić najavio poslaničko pitanje i čekao da se povedu pregovori.

Istorija Srpske radikalne stranke, a potom Srpske napredne stranke, pod vođstvom Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića je istorija beščašća. Ali, dok su čelnici radikala živeli kao carevi, članstvo je tavorilo u bedi, i slepo izvršavalo pozive svojih vođa, koji su ih tretirali kao stoku.

Dvadesetak Tominih radikala grabilo je i šakom i kapom. Vučić, Jorgovanka Tabaković, Igor Mirović…Para im nikad dosta.

Generalni direktor Telekoma Branko Radujko potpisao je 23. januara 2008. godine. Ugovor o zakupu poslovnog prostora broj 12622/08 sa Igorom Mirovićem iz Novog Sada.

Naime, gospodin Mirović je odlučio da kupu poslovni prostor od 53 kvadrata u zgradi u izgradnji u Bulevaru oslobođenja bb u Novom Sadu. Gospodin Radujko je potpisao obavezu Telekoma da gospodinu Miroviću plaća za korišćenje ovog poslovnog prostora, koji je još bio u maketi, po 2.000 evra mesečno, u neto iznosu, u dinarskoj protivrednosti! Poslanička plata, plus dve hiljade evra!

Poslovni prostor je sagrađen tek u oktobru 2010. godine! A za 34 meseca, dok se gradio, Igor Mirović je dobio 68 hiljada evra! Onda je napravljen aneks ugovora, pa se u taj prostor uselila poslovnica MTS, a zakupnina je smanjena na 1.700 evra, mesečno, u neto iznosu. I danas te pare dobija gospodin Mirović, za lokal za koj on i ne zna gde se nalazi!

Da se to desilo u bilo kojoj pravnoj državi, Branko Radujko bi dobio dvadeset godina zatvora. Ali, nije on kriv. Tako mu je naređeno. Pare koje je plaćao Miroviću su, u odnosu na stotine miliona koje je izvlačio za bandu Borisa Tadića, za DS, za sebe i finansiranje “ugleda Borisa Tadića u svetu“, takoreći mizerne.

Radujko je, po Rakićevom nalogu, plaćao i Jorgovanku Tabaković, poslanicu radikala u srpskom parlamentu. Ona je unapređena u pomoćnika direktora Telekoma u Novom Sadu. To mesto joj je ostavila rođena sestra Slobodanka Komšić, koja je prešla u Vojvođansku banku.

Jorgovaka je dobila platu od nekoliko hiljada evra, kola sa službenim vozačem, i išla je često u Beograd da se kurva sa jednim političarem sa Kosova. Posao su dobile i njene dve kćerke, sa platom većom od ministarske.

Plen koji je donosio Aleksandar Vučić deljen je među najprobranijim članovima. Ostali su dobijali pravo na samostalnu pljačku po unutrašnjosti. Ali, osim što su od Borisove mafije dobili stotinu miliona, Vučić je, preko Vladimira Bebe Popovića, sa kojima je godinama bio u bliskim odnosima, obnovio odnose sa rezidentom britanske obaveštajne službe i skoro svako veče je posećivao Vučića u njegovom prostranom stanu na Novom Beogradu (o čemu Tabloid ima precizne informacije, jer je jedan naš saradnik radio kao portir na ulazu u zgradu gde je on stanovao),

Tako su Nikolić, Vučić, Jorgovanka Tabaković, Igor Mirović i general Božidar Đelić, na Kopaoniku od strane britanskog agenta primili veliku svotu novca, sa zadatkom da razbiju Srpsku radikalnu stranku!

A po nalogu Borisa Tadića, osnivanje Srpske napredne stranke, njenih odbora i stranačke infrastrukture, morala su, velikim novce, da pomognu i mnoga javna preduzeća, poput Srbijagasa, Petrohemija Pančevo, Putevi Srbije… Ova preduzeća i njena rukovodstva Vučić danas pokušava da stavi na stub srama.

Nije ni čudo što Branko Radujko, koji je dolaskom naprednjaka na vlast još mesecima bio direktor Telekoma, nije u zatvoru. Sačuvao je milione opljačkanih para, kuće, automobile, stanove… A tako je mizerno plaćao Vučićevu kamarilu.

I što je još gore, zet Branka Radujka, bivši predsednik Opštine Rakovica Bojan Milić postavljen je za direktora JKP INfostan! U Rakovici je stanovao u podrumu, a mandat završio sa 40 stanova u vlasništvu! Njegova žena Renata Radujko je gradski sekretar za finansije, a njegov brat Nenad Milić bio je zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije.

Naprednjaci su, istine radi to treba reći, sto puta manje opljačkali od svojih prethodnika. Ali su i zaštitili sve pljačke Tadićeve mafije, teške preko 70 milijardi evra. I ne nameravaju da ih vrate u budžet Srbije. Možda ova priča može da odgovori na pitanje zašto se naprednjaci tako ponašaju prema žutoj mafiji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEIMENOVANA VOZNA KARTA “SPASILA” MINISTRA BEZ PORTFELJA

2. новембра 2013. 1 коментар

 

Vozna karta bez imena i prezimena putnika, koristi se kao test materijal iz Osnovnog suda u Mitrovici da bi se opravdalo povlačenje poternice protiv ministra bez portfelja u Vladi Srbije, Aleksandra Vulina, piše prištinska štampa. Karta će se smatrati dokazom da je srpski ministar poslednji put na Kosovo ušao legalno.

 

 

Sud je odlučio na osnovu zahteva kancelarije tužilaštva u Mitrovici, i odluku je doneo u sredu.

Odluka suda:

"Sud je Naredio povlačenje poternice za hapšenje protiv osumnjičenog … Aleksandar Vulin iz Novog Sada, rođen 10/02/1972 u BiH, Srbin, državljanin Republike Srbije, ID 001 795 261, ministar bez portfelja u Vladi Srbije ", piše u prvom pasusu.

"Ovo povlačenje hapšenja treba da se primenjuje u Mitrovici u područnoj policijskoj upravi, jedinici za izvršenje naloga za hapšenje u saradnji sa drugim policijskim stanicama na Kosovu”.

U saopštenju za medije, „tužilac je rekao da, na osnovu dokaza koje je prikupila policija, Vulin je ušao sa teritorije Srbije na teritoriji Republike Kosovo preko pruge Kraljevo-Zvečan-Severna Mitrovica, koja je ovlašćena za prelazak granice.

Shodno tome, tužilaštvo tvrdi da je donelo odluku da obustavi istragu protiv Vulina“.

Kosovska štampa nastavlja u istom tonu, pišući da je Vulin juče prošao bez hapšenja, ali je navodno, morao da učini dve akcije “za žaljenje”. Štampa piše da je “nacionalistički političar iz sadašnje vlasti u Beogradu, morao da skine provokativnu uniformu kao simbol žalosti radi svog boravka i zadržavanja na Kosovu, i morao je da potpiše zahtev Vlore Čitaku, kosovske ministarke za evropske integracije, da joj dozvoli da poseti Preševo.

Takva poseta bi trebalo da se obavi u ponedeljak, a u toku naredne nedelje bi trebalo da Preševo posete i kosovski ministri Tačijeve Vlade, i to ministar finansija Besim Bećaj, i ministar zdravlja Ferid Agani. Prema izvorima kosovske štampe, njima će biti odobrena poseta”.

Prištinska štapma je citirala i izjavu Rade Trajković, poslanika u kosovskoj Skupštini, koja je između ostalog negodovala zbog iritirajuće Vulinove uniforme, i izjavila je: “ To je frustirajuće. Čak i kao Srpkanja ne odobravam. To je igra sa osećanjima, našim emocijama. Pokušava da podstakne u nama sećanje na stare uniforme koje smo voleli i u kojima smo se osećali slobodnije. Takve stvari ne bi trebalo da se dese. Ne sada kada albanski ministri traže da posete Preševsku dolinu i svoju populaciju, pa da i oni obuku uniforme i oznake.”

 

©Geto Srbija

materijal: Trubna

PREDIZBORNI PLAKAT: OD BRISELSKIH DRUŽENJA DO SRPSKOG NEUSPEHA

28. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Nije narod kriv što ne prihvata sporazum koji je loš po njih, i nikakva odgovornost nije na njemu ako ga ne poštuje u sprovođenju i izlasku na izbore; već je odgovornost države Srbije i njenih političara što su sebe doveli u situaciju da potpišu takav loš sporazum. Vlast Srbije ima najmanje pravo da krivi ono malo naroda, što ostadoše da žive na Kosovu i Metohiji, smatrajući  ga  delom srpske teritorije, pri čemu su se svih proteklih godina trudili da sačuvaju vezu sa Srbijom. Još nemamo odgovor na pitanje zašto je Srpska vlast prihvatila postojanje Tačijeve države kao već gotovu činjenicu, kada znamo da je svrha I cilj još uvek važeće Rezolucije SB UN, uspostavljanje privremene administracije na Kosovu, bez određivanja pitanja konačnog statusa!?

 

 

 

Ne možemo da se otmemo utisku da su naši fakultetski obrazovani političari preduzimali aktivnosti na štetu države. Od svih propusta u zadnjih četrnaest godina, izdvajamo zlonamerno naopak potez Tadića septembra 2010. god. kada je aktivnu skupštinsku rezoluciju države Srbije, samovoljno suspendovao, i pristao da, u privatnom dogovoru sa baronesom, podnese zajedničku Rezoluciju sa EU u vezi rešavanja pitanja na Kosovu i Metohiji, pri čemu je i važeću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN  suspendovao, izmestio iz akata međunarodne važnosti, posuo je pepelom, i pristao na vođenje države po direktivama, preporukama i stavovima EU.

Zatim je Borko Stefanović u ime Srbije potpisivao “sporazume” u kojima je Srbija izvlačila deblji kraj. A zadnji apsurdan potez, bio je postupak sadašnjeg Predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koga niko nije bio po ušima da: “…podiže razgovore sa kosovskim Albancima na viši nivo”!!! Time je učinio da, za devet meseci, Srbija preda Albancima i ono što nije morala i što je trebalo da pretstavlja proces koji je trebao da teče dugo godina…

To podizanje na viši nivo, pored popijene kafe Predsednika Srbije sa Jahjagom u Briselu, ogledalo se i kroz avionska putovanja čelnika srpske vlasti, na dvadesetak radnih večera i ispijanje toplih napitaka sa Tačijevom delegacijom u Briselu, gde se u prisustvu baronese pokazalo da sa promenom partnera menjaju se i pravila! Na žalost po Srbiju kao samostalnu državu, koja to odavno nije…

Na kraju su, čelnici albanske kosovske vlasti, ostvarili i uspeh za stolom, gde je u nametnutom Sporazumu iz Brisela, Srbija prećutno priznala “Kosovo” kao zasebnu državu, što je rezultiralo svesnim postupanjem, da Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, srpska vlast uvede u Tačijev ustav i zakone.

A kada to bude odradila, onda će i zvanično priznati novu albansku državu kao zasebnu…

Znajući da je Kosovo međunarodni projekat, vlast Srbije se obavezala da sarađuje sa delovima “međunarodne zajednice” koji su zaduženi za sprovođenje tog projekta…

Zato ne bismo smeli da budemo iznenađeni, da Vučić, koji je oktobra 2006.god. bio najaktivniji i svojim pozivima  uticao na izlaznost u toku referenduma za Ustav Srbije, (u kome je preambulom propisano da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da iz toga proizlazi da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije), sada, na položaju prvog potpredsenika Vlade Srbije, bude najaktivniji u ukidanju te “sporne odredbe” sadašnjeg Ustava, i utiče na njegovu promenu a na štetu državnosti Srbije i srpskog naroda i ostalih građana koji Srbiju smatraju svojom državom.

I studenti na pravnom fakultetu, ne bi dobili razuman odgovor na pitanje u predmetu “ustavno pravo”, da ako već Srbija ne priznaje “Kosovo”, zašto Vlada Srbije toliko insistira na sprovođenju onakvog nametnug sporazuma, u kome teži da kosovska Skupština usvaja zakone?!! A za to vreme, Predsednik Srbije, uz pomoć aktuelne vlasti, zabranjuje Ustavnom sudu da oceni ustavnost takvog sporazuma, a narodne poslanike pretvara u poslušnike albanskih interesa na KiM!?

I što je još dvolično, tu je i njegova izjava od pre nekoliko dana, govoreći o ustavnom sudstvu i odajući mu priznanje, naglasio da taj sud treba da bude uvek nezavistan u odnosu na pritiske bilo koje vlasti, odnosno da Ustavni sud treba da bude po meri Ustava, a ne politike

Zašto se Srbija obavezala da natera svoj narod na KiM da igra po izbornim zakonima kosovskih vlasti, služeći se i  pretnjama svojim sunarodnicima, pri čemu i sama uvažava zakone države koju ne priznaje???

Nemoguće je, da vlast nije upoznata da je kosovska skupština usvojila Zakon o ratifikaciji prvog međunarodnog sporazuma principa koji uređuju normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije” –  ovde .

Doduše ni naša Skupština se nije baš junački ponela, pri čemu su svi učeni ljudi iz skupštinskih klupa, potvrdili iste elemente nametnutog sporazuma.

Znajući sve ovo, nameće se se zaključak da, je srpska vlast sastavljena od “diplomiranih” političara koji su stekli znanja na renomiranim fakultetima, definitivno pustila niz vodu svoj srpski narod na Kosovu i Metohiji, a Tači i njegova vlast su dobili nove poreske obveznike koji će puniti kosovski budžet…

Od ranije ponavljanih želja za principima (bivših vlasti a za unutrašnju upotrebu): „suštinska autonomija“ i “standardi pre statusa”, došli smo do činjenice, da naš hvaljeni “partner EU”, zahteva da potpisujemo obavezujući sporazum sa Prištiniskim vlastima, samo zato što je većina članica EU priznala „novu albansku državu“, i samo zato što mi jurimo u zagraljaj onih koji će se 28 puta istresati na, na žalost ovaj ostatak Srbije kao države.

A Vlast Srbije, će i dalje nastaviti trendom odstupanja i gubljenja suverenosti Srbije kao države; počev od rekonstrukcije Vlade dovođenjem stranih državljana u nju, i stavljanjem u prioritet države imenovanje glavnog pregovarača za razgovore sa EU, umesto brige za ekonomsko jačanje Srbije i podizanje kvaliteta života svojih građana, pa je izgleda Srbija postala jedina država čija je obaveza da svakag jutra blagosilja Evropsku uniju!!

Stalnim ponavljanjem floskula o evropskim vrednostima, (kao da su građani Srbije „pasli travučitavog života), promenjenim medijsko- glumačkim nastupom nekih naših političara, u kojima je primetna izvežbanost namerno nižeg tona glasa, kako bismo se mi ućutali i slušali samo ono što oni govore, a nikada nećemo čuti da je kod nas zaživeo na delu nekakav novi “eksperimentalni “ kapitalizam sa primesama feudalizma, i da je tranzicija bila drugo ime za pljačku, (bar što se tiče promena vlasničke strukture i nastojanjem vlasti da promene Zakon o radu a na štetu, i ovo malo radnika), kao ni istinu, kojom treba razbiti iluziju da će članstvo u EU doneti “osvit srpske ekonomije”…

Građanima se uskraćuje da čuju da je za EU i međunarodne institucije, Srbija bitna onoliko koliko redovno ispunjava njihove naloge, direktive i preporuke, na vreme vraća dugove, omogućava stranim kompanijama Evrope da plasiranjem svojih proizvoda uništavaju domaću poljoprivredu i industriju, i aktivno učestvuje u rasprodaji prirodnih bogatstava i ovo malo preduzeća što još funcionišu…

(A na stranu to što naše tržište nije glavni prioritet evropskim korporacijama, već je jedan od zadataka vojnog lobija zapada, veiikih korporacija, finansijskih i ostalih interesnih lobija, da i ovaj geopolitički prostor zaokrugle i stave pod svoju šapu, obzirom da su preko Rumuna i Bugara, koji im kao narod nisu važni, došli do Turske i sa njome zajedno, preko  nejake Gruzije, dovršili strateško pozicioniranje prema ruskim granicama i svemu onome što se nalazi iza njih…). 

A koliko su građani bitni za intelektulanu vlast Srbije!? Izgleda onoliko koliko su spremni da menjaju svoje  navike, potrebe, način života, i naravno svest, da bi se naša država lakše dodvorila  birokratskoj mašineriji EU, u ulozi kominterne”, za čije postojanje, države članice plaćaju svoje članstvo iz usta svojih i siromašnih građana, i za koje, (kao i nama), sprema predaju suvereniteta (pojedinačnih država) u nadležnost 28 birokrata pojedinaca, koji ce odlučivati o nestanku ili opstanku jedne nacionalne države, (a opstaće samo Englezi i Nemci), koji će guvernerski vladati onima koji su sami pohrlili u “zajedničku državu evropskih naroda”…

A kada se sve zahtevano ispuni, Srbija više neće ni postojati, za razliku od postojanja dve države Albanaca na ovim prostorima... Oni i EU su ispunili svoj cilj; a Srbija…??! Ona će uvek biti hvaljena samo ako pokazuje “konstruktivnost” – što je eufemistički naziv za popuštanje, pristanak na ucene i ispunjavanje istih…

I na kraju, moramo da se osvrnemo na deo izjave Ivice Dačića u kojoj kaže:” Samo lud čovek može da kaže da ulazak u EU nije u interesu Srbije”, pa nas baš zanima da li predsednik Vlade Srbije, strvarno misli da, mnoštvo običnih građana,, kao i gomila učenih osoba, koji su više puta analizirali i upozoravali na nestanak državnosti Srbije prihvatanjem onih, 34 odnosno 35 (priznanje Kosova), kominterninih poglavlja, su glupi ili ludi !!? Da li to znači da i svi oni koji su odvojili svoje vreme i dali svoj glas SPS-u ili SNS-u a drugačijeg su mišljenja, nisu pri čistoj svesti?!? Zaboravili su da će biti još izbora…

 

©Geto Srbija

%d bloggers like this: