Архива

Posts Tagged ‘filijala’

SVE JE POD KONTROLOM MINISTRA: KRUPNI IGRAČI PODZEMLJA U RAŠKOM OKRUGU!!?

10. марта 2018. Коментари су искључени

 

Mafijaška mreža Vučićevog finansijera, Zvonka Veselinovića, navodnog "poslovnog čoveka" iz Kosovske Mitrovice, razapeta je širom Srbije. Mada Veselinović sa opljačkanim novcem "posluje" u Beogradu i Novom Sadu, ostavio je u Raškom okrugu svoje ljude da "čuvaju stražu" pred granicama samoproglašenog Kosova. Da mu neka značajna pošiljka ne promakne.

U Kraljevu ima svoju mafiju u pravosuđu i policiji. A, u Skupštini Srbije, svoje poslanike čiji su supružnici narko dileri. Jedna od njih je čak i predsednica skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost. Tako Vučić sprovodi svoju "politiku mira", dok državom haraju okoreli mafijaši i dileri droge.

 

                      Mersiha Hadžić

POD DRZAVNOM KONTROLOM,

 

Potpredsednica SNS-a i predsednica skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost, Marija Obradović, po formalnom obrazovanju je učiteljica. Radila je kao spikerka lokalne TV u Kruševcu koja je svojevremeno bila servis JUL-a i SPS-a, potom Demokratske stranke, a danas, pripada SNS-u.

Njena koleginica iz skupštinskih klupa i imenjakinja, Marija Jevđić, udata je za Bobana Jevđića, preprodavca kokaina, inače nezaposlenog, sa podebelim kriminalnim dosijeom. Suprug Marije Jevđić, bavi se narkotcima kao i nevenčani suprug Marije Obradović, Ivan Bojović, koji je uhvaćen u proizvodnji marihuane čija je tržišna vrednost na ulici, kako su pojedine novine objavile, iznosila 50.000.000 dinara. Čovek koji je spojio njih dvojicu je kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović poreklom sa Kosova, trenutno okrenut ka Novom Sadu i Beogradu.

Marija Obradović je svom nevenčanom suprugu Ivanu Bojoviću, "napravila kontakt" sa Zvonkom Veselinovićem a Marija Jevđić je svog supruga, Bobana Jevđića, takođe srdačno preporučila Veselinovićevom klanu.

Sa svoje strane, Zvonko Veselinović je, pomenutu dvojicu supružnika uticajnih poslanica, preporučio svom kumu Milanu Radojičiću koji ih je povezao sa narko dilerom Borkom Baraćom.

Radojičić i Barać su snabdevali kokainom Bobana Jevđića. Borko Barać je dobro poznat pojedinim evropskim policijama a posebno policiji Holandije iz koje je proteran zbog plantaže marihuane (indijske konoplje). Ali, kao holandski državljanin, od MUP-a Srbije, dobija dozvolu i posedovanja i nošenja vatrenog oružja.

Radojičić i njegov kum Barać imaju jaku zaštitu u Srbiji koja dolazi direktno iz kabineta ministra policije Stefanovića. Posebno su povezani sa državnom sekretarkom Ministarstva unutrašnjih poslova koja se „proslavila" borbom protiv narkodilera u Beogradu, ulazeći u direktan sukob sa više crnogorskih klanova koji nisu želeli da njenim favoritima olako prepuste beogradsko pa i srpsko tržište narkotka. Kako se ne bi našli u položaju da jedan drugog ometaju u poslu, Barać i Jevđić dele zone narko uticaja. Barać ordinira u Kraljevu, a njegova prodajna mesta ("filijale") su diskoteka u Kraljevu kao i kafić "Fokus".

Za Baraća posao obavlja Rajko Pantović dok kokain nalazi svoje kupce u restoranu Mošin Gaj u Ribnici kod Kraljeva, Vrnjačkoj banji i Trsteniku. Taj posao je poveren Srđanu Pavloviću iz Kraljeva i izvesnom Švabiću sa područja opštine Trstenik. Pre mesec dana Švabić je uhapšen u Trsteniku sa kokainom, ali je ubrzo pušten posle intervencije moćnog zaštitnika iz MUP-a Beograd.

Posle ubistva Olivera Ivanovića, u Kosovskoj Mitrovici je uhapšen Baraćev sin kod kog je nađen pištolj ali i kokain. Neposredno posle privođenja u policijsku stanicu, Baraćev sin je pušten jer se nalazio u društvu takođe privedenog, Aleksandra Milojevića, sina Zorana Zelje Milojevića, poznatog kriminalca iz Leposavića, inače desne Vučićeve ruke na Kosovu.

Posle navedenog hapšenja, usledile su intervencije Milana Radojičića i Zorana Milojevićeva, te su deca, kako reče jedan policajac koji je učestvovao u hapšenju, "mlada i neiskusna" pa se slučajno dogodilo da imaju kokain i da su naoružani pre puštena nego što su pritvorena. Zahvaljujući uticajnom Željku Bojiću, načelniku kosovske policije, koji se trenutno nalazi na zimskom godišnjem odmoru na Bledu, a o trošku Zelje Milojevića, iz dosijea dvojice delikvenata izbrisano je opisano hapšenje. Zeljin sin sa svojim društvom često odseda na Kopaoniku u hotelu "Grey" čiji je vlasnik Zvonko Veselinović.

Obratimo ponovio pažnju na Mariju Obradović, njenog nevenčanog supruga i njihovo okruženje. Marija Obradović je svojim tadašnjim ogromnim uticajem lansirala u orbitu prvo Zorana Babića iz Vrnjačke Banje, a potom, posle dužeg perioda političke fingirane nestabilnosti na lokalnom nivou, Predraga Terzića iz Kraljeva.

Na osnovu istrage koja je trajala više meseci, pripadnici MUP-a , odeljenja u Kraljevu, predali su ceo dosije nadležnom tužilaštvu. A istraga je bila usmerena na direktora specijalne bolnice "Merkur" iz Vrnjačke Banje, Dejana Stanojevića.

Stanojević je koristio pare Specijalne bolnice za svoje privatne građevinske poduhvate. O trošku bolnice napravio je u svojoj kući kupatilo. Snabdevao se za svoje privatne potrebe hranom, deterdžentima i hemijom za domaćinstvo. Samo u jednoj godini, 2015., potrošio je za privatne svrhe 2.000.000 dinara bolničkih para. Kako bi spasli direktor "Merkura", angažovali su se načelnik PS-e Vrnjačka Banja, Jovan Perović i viši tužilac u Kraljevu Avram Antonijević. Ceo dosije Dejana Stanojevića je i dalje kod višeg tužioca Antonijevića, takođe kadra SNS-a.

Suprugu Marije Jevđić, Bobanu kao i Borku Baraću, zaštitu od progona i informacije o planiranim racijama i postupcima policije pruža više operativaca ali i šefova pojedinih službi MUP-a Kraljevo.

O svemu ovome su upoznati načelnik kriminalističke policije Saša Stojković, kao i bivši načelnik PU Kraljevo Marko Jordović. Dok za Marka Jordovića nema podataka da je učestvovao u nedozvoljenim poslovima, to se ne bi moglo kazati za Stojkovića koji je usko povezan sa lokalnim narkodilerima koje obaveštava o policijskim aktivnostima i namerama.

Informacije koje su inače službena tajna, Stojković je odavao Radojičiću, Jevđiću i Baraću. Njegov bliski prijatelj je i dr Dejan Stanojević, direktor Specijalne bolnice u Vrnjačkoj Banji.

Spisak krupnih igrača podzemlja u Raškom okrugu ne bi mogao da bude bez načelnika Raškog upravnog okruga Nebojše Simovića koji je nekada bio policajac a danas je biznismen i to jedan od većih na području okruga kome se nalazi na čelu.

Simović je takođe kadar sa Kosova, a svoju karijeru započeo je kao inspektor privrednog kriminala u Kraljevu. Brzo dolazi u kontakt sa starim prijateljem, Predragom Mikićem, koji se doseljava u okolinu Kraljeva, posle kapitulacije Miloševićevog režima u Kumanovu.

Mikić osniva preduzeće "Trgomen" koje uspešno radi sa NR Kinom, osniva i svoju filijalu u toj zemlji, da bi svoju karijeru preko SNS-a krunisao ne samo kao jedan od krupnih donatora i finansijera, već i kao savetnik predsednika Republike Srbije, Tomislava Nikolića.

U prostorijama preduzeća "Trgomen", predsednik Tomislav Nikolić i Predrag Mikić počinju industrijsku proizvodnju rakije "Tomovače". Ta proizvodnja doživljava rekordni uspeh tokom mandata Tome Nikolića. Nebojša Simović takođe postaje partner Predraga Mikića. Napušta posao inspektora u MUP-u, PU Kraljevo. Osniva svoju firmu koja je i ortačka sa pokojnim Mikićem (umro naprasno 2017.godine u Beogradu), počinje da se bavi čudnim finansijskim transakcijama.

Simović preko Marfin banke šalje znatna finansijska sredstva na Britanska devičanska ostrva, ali sad na ime firme NURSLI trade. corporation. Do tog momenta preduzeće se vodilo na ime pokojnog Predraga Jugovića koji je od prodaje svog udela firme iz Progorelice – preduzeće MSV, predao novac načelniku Raškog upravnog okruga, uz dogovor o zajedničkom ulaganju kapitala, Nebojši Simoviću. Simović je, međutim, novac uplatio na račun NURSLI korporacije.

Iako danas vlada opšte mišljenje da se mladi gradonačelnik Kraljeva, dr Predrag Terzić i Nebojša Simović ne trpe i kako su navodno u sukobu, njihovi redovni sastanci se odvijaju u popodnevnim i večernjim sati u prostorijama Raškog upravnog okruga. Jedan drugog pokrivaju, jer je i njima jasno da ovakva situacija neće dugo moći da traje. Terzić je, sudeći po po navodima lokalnih portala, po podacima koje ima odbornička grupa "Starosedelaca" kao i po navodima portala "Deponija" vrlo brzo uleteo u kriminal.

Doveo je svoje ljude od poverenja. Tu se ističu većnici i savetnici gradonačelnika – Lazarević, Bunardžić i Radević, koji vrše realizaciju reketa po restoranima, učestvuju u sumnjivim licitacijama, bave se kupovinom nekretnina u dogovoru sa gradonačelnikom. Naravno, tu je i novo krivično delo, trgovina uticajem. Uticajni mladi gradonačelnik ne poštuje zakone o tenderu. Otvara koverte učesnika u tenderu manipuliše u svakom poslu, svakom društvenom događaju, sve do poslovanja sportskih klubova i postavljanja LED rasvete u gradu.

Stranke kao i zaposleni dobijaju pravno neodrživa rešenja. Gradsko pravobranilaštvo je svedeno na poluprivatni gradonačelnikov servis. Grad gubi sudske postupke koje vodi na osnovu tužbi građana ali i zaposlenih u gradskoj administraciji. Egzistencija lokalnog SNS-a bazirana je na grandioznim lažima.

Načelnik okruga je započeo svoj mandat sa idejom izgradnje Kraljevog grada, kao turističkog kompleksa koji bi bio smešten u Ibarskoj klisuri, preko puta srednjevekovnog grada Magliča. Od tog posla kao i od otvaranja radnih mesta nije bilo ništa. Radna mesta i kad postoje, rezervisana su isključivo za članove SNS-a i ponekog pripadnika SPS-a.

Otvorena je još jedna kriminalna filijala kosovskog lobija i to tako što je Zvonko Veselinović omogućio otvaranje parfimerije Lily u Kraljevu, u objektu kafane "Zadužbina". Ovaj Vučićev "don" kupio je i gradsku kafanu, kultni restoran "Pariz". Tako je jedno od sedišta kosovskog narko klana postalo i Kraljevo. Veselinovićeva mafija donose pod svojom kontrolom drži i PU Kraljevo, postavljanjem na ključne pozicije ili nesposobne šefove policije.

Pored policije koja je već osvojena, odlučili su se na osvajanje Višeg i Osnovnog javnog tužilaštva. Viši tužilac je oboleo, a i inače uskoro odlazi u penziju. On je odgovarao kosovskom društvu kumova i saradnika, kako zbog svoje plašljivosti i poslušnosti, koja je prelazila u servilnost prema moćnicima iz SNS-a ,tako isto i zbog nekompetentnosti i nemogućnosti da odgovori na zahteve mesta na kom se nalazi.

Kao zapete puške na posao Višeg tužioca ali i na posao Specijalnog tužioca u tužilaštvu koje se kao i sud, otvaraju 1. marta ove godine u Kraljevu, čekaju bivši viši tužilac Bzenić (ranije pripadao DS-u a sada blizak SNS-u kome je posao obećao Nebojša Simović) i čuvena zamenica Protić čiji je suprug kadar SNS-a, dok je ona do skora bila u SPS-u izvršavajući poslušno želje Dačićeve stranke. Ukratko, na svakoj strani je haos i korupcija.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZADOVOLJAVANJE APETITA VLADAJUĆE STRANKE: VLADA SRBIJE SE IGRA DRŽAVNIM PARAMA KAO KLIKERIMA

6. септембра 2016. Коментари су искључени

 

Vlast stalno izmišlja nove agencije kako bi prikrila protivzakonita delovanja svojih članova koji neumorno kradu iz republičkog budžeta. Stotine miliona evra su tako poslednjih godina"ispod žita" isplaćene preko navodnog akcionarskog društva registrovanog u Užicu (AOFI a.d.), a koje je u stvari državna agencija sa sedištem u Beogradu.

Uhvaćeni u krađi, vlastodršci sada žele da svoja kriminalna dela nastave preko novoosnovane Razvojne agencije Srbije koja je u „v.d. stanju", očekujući dolazak doskorašnjeg ministra privrede Željka Sertića.

 

                   Milan Malenović

ZADOVOLJAVANJE POTREBA VLADAJUCE STRANKE

 

Strategija ove vlasti jeste da sistem napravi toliko komplikovanim, da niko ne može da ga razume i nadgleda. Zbog toga se stalno vrše nepotrebne izmene: jedne agencije se zatvaraju, a otvaraju se druge sa istovetnim namenama.

Iz tog razloga je ugašena Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), a njene poslove je od 11. januara 2016. preuzela novoizmišljena Razvojna agencija Srbije (RAS).

Deo onoga što je radila SIEPA, međutim, preuzela je i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), koja je celu jednu deceniju to isto radila, ali u senci, daleko od očiju javnosti.

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, uprkos svom nazivu, zvanično nije državna agencija, već akcionarsko društvo koje ima samo jednog akcionara – Republiku Srbiju. Zvanični naziv ove „agencije" je „Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Užice" i kod Agencije za privredne registre prijavljena je pod matičnim brojem 20069244. Budući da se radi o zatvorenom akcionarskom društvu, ono AOFI nije listiran na Beogradskoj berzi.

Razlog zbog koga je ovo, u suštini javno preduzeće, prijavljeno kao akcionarsko društvo jeste da se izbegne kontrola kako domaće javnosti, tako isto i međunarodnih institucija koje oznaka a.d. (akcionarsko društvo) zavarava da pomisle kako se radi o privatnom privrednom društvu. Nije jasno ni zbog čega AOFI od početka rada ima sedište u Užicu, kada su svi zaposleni u Beogradu.

Po informacija sa zvaničnog sajta AOFI-ja, generalni direktor Dejan Vukotić može da se dobije preko telefona broj 011-6558 270. Pozivni broj 011 označava Beograd, a ne Užice, a isti pozivni broj imaju i svi ostali funkcioneri ove akcionarske „agencije" izlistirani na njenoj zvaničnoj web-prezentaciji.

Kao adresa zvaničnog sedišta AOFI-ja navodi se Ulica Ljube Stojanovića 5 u Užicu, dok se u Beogradu, zvanično, nalazi samo filijala i to u Ulici Savska 25. Na užičkoj adresi „agencija" ima svega 60 kvadratnih metara poslovnog prostora uzetog u zakup od „DOO Informativnog marketinškog društva Vesti" iz Užica, uz plaćanje godišnje zakupnine u visini od 869.000 dinara.

U Beogradu je, sa druge strane, do juna meseca 2016. AOFI koristio prostorije od 612.28 m2 u Bulevaru Zorana Đinđića 121 na Novom Beogradu (godišnja zakupnina u visini od 10,888 miliona dinara), a od tada se nalazi u prostorijama bankrotirane Srpske banke u Savskoj ulici, opština Savski venac (1.071 m2, šestomesečna kirija iznosi 5,666 miliona dinara).

Zbog velike razlike u kvadraturi između navodnog sedišta u Užicu i navodne filijale u Beogradu, jasno je da je stvarno sedište AOFI-ja u srpskoj prestonici.

I fantomsko sedište u Užicu , isto kao i oznaka „a.d." služe samo da bi se zavarali tragovi i "agencija" predstavila kao privatno privredno društvo iako, u stvarnosti, ona koristi budžetska sredstva.

Dana 19. decembra 2014. godine Vlada Republike Srbije je donela zaključak 05 Broj: 420-15770/2014 po kome je saglasna da AOFI izvrši otpis potraživanja prema „Privrednom društvu za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo doo" iz Smedereva  po osnovu izvršenog plaćanja po garanciji G- 35/14 od 26. juna 2014. godine u korist „Sberbanke Srbija ad"  u iznosu od 20.000.000 američkih dolara. Dana 25. decembra 2014. godine skupština AOFI-ja je donela odluku Broj: 174/2014 u kojoj se daje saglasnost na otpis potraživanja Agencije po tom osnovu.

AOFI je dobio i zaključak Vlade RS 05 Broj: 420- 15013/2014 od 27. novembra 2014. godine kojim je Vlada saglasna da Agencija izvrši otpis potraživanja prema „Privrednom društvu za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo doo" po osnovu izvršenog plaćanja po garanciji G- 25/13 od 2. avgusta 2013. u korist „Unikredit banke Srbija"  a.d. u iznosu od 2.298.476.000 dinara, što predstavlja glavni dug, kao i iznosa od 14.372.000 dinara. što predstavlja zateznu kamatu, ukupno 2.312.848 .000 dinara. I ovaj zaključak je usvojila skupština pomenute agencije.

Isto tako su zaključcima Vlade otpisana potraživanja prema „Železari Smederevo" po osnovu izdatih garancija za kredite od ukupno 20 miliona evra uzetih od „Poštanske štedionice" (garancije G-23/2013 i G-27/2013).

Da bi se obezbedila ova sredstva Vlada je otpisala dug AOFI-ja prema republičkom budžetu. Agencija je tako primila zaključak Vlade Republike Srbije 05 Broj: 420-15770/2014 od 19. decembra 2014. godine, po kojem je saglasna da se izvrši otpis potraživanja Republike Srbije prema Agenciji u iznosu od 16.057.000 evra (1.933.359.000 dinara), nastalog po osnovu Ugovora o pozajmici 05 Broj: 424- 14899/2014-2 zaključenog između Republike Srbije i Agencije dana 27. novembra 2014. godine, na osnovu zaključka Vlade 05 Broj: 424-14899/2014 od istog dana, odobrenog po osnovu plaćanja Agencije po garanciji na osnovu zaključka Vlade 05 Broj: 420-3169/2014-1 od 22. aprila 2014. godine, kojim je data saglasnost Vlade za izdavanje te garancije u iznosu od 20.000.000 USD u korist „Sberbanke Srbija ad", a po nalogu „Železare Smederevo".

Iako je za ugovor o garanciji G-25/13 prema „Unicredit banci" obezbeđena garancija za plaćanje od strane dužnika, odnosno „Železare Smederevo", ona nije aktivirana i dug joj je oprošten, tako što je Vlada donela zaključak RS 05 Broj 420-15013/2014 od 27. novembra 2014, kojim je „saglasna da se izvrši otpis potraživanja Republike Srbije prema Agenciji u iznosu od 2.298.524.000 dinara nastalog na osnovu uplate sredstava iz budžeta Republike Srbije za potrebe plaćanja po garanciji broj G-25/13".

Iz ovoga je jasno kako je Vlada RS pokušavala da prikrije tragove svojih subvencija isplaćenih „Železari Smederevo" i to tako što je jedan broj njih uplaćivala preko AOFI a.d. koji je glumio privatno preduzeće.

Zbog toga ne treba da nas čudi istraga koju je pokrenula Evropska komisija pokušavajući da utvrdi da li je srpska čeličana svoje proizvode prodavala po damping cenama, posebno, jer su ove uplate nastavljene i u 2015. godini, ali u daleko manjem obimu.

Najverovatniji izvor informacija dostavljenih Evropskoj komisiji je „Unicredit banka", osnovana kapitalom koji je ukrao klan Borisa Tadića. Pošto je otkriveno da Vlada pokušava tajno da subvencioniše „Železaru" preko AOFI-ja, značaj ove „agencije" je naglo pao, pa su tako i uplate u 2015. bile drastično smanjene.

U 2014. godini AOFI je ostvario ukupne prihode od 5.747.470.000 dinara, dok je naredne godine prihodovao samo 1.918.676.000 dinara. Ova „agencija" je 2005. startovala sa osnovnim kapitalom od 25 miliona evra, što je polovina prihoda ostvarenih 2014. godine.

Sva ostala sredstva su bile uplate iz budžeta Republike Srbije, a zanimljivo je da AOFI ima i veliki broj obveznica Republike Srbije u svom vlasništvu (trenutno 5.557 obveznica nominalne pojedinačne vrednosti od 1.000 evra), pa je iz ovoga evidentno da Srbija sama od sebe kupuje obveznice i tako lažno prikazuje navodno interesovanje investitora, koje u stvarnosti ne postoji.

Za poslovnu 2015. godinu poznati su samo malobrojni otpisi potraživanja po osnovu aktiviranih garancija za dobijanje kredita, a interesantno je da se oni od tada navode zbirno, a ne pojedinačno kao u 2014. godini, tako da je teško razjasniti šta duguje „Železara", a šta neko drugi (na primer „Mostogradnja" a.d. iz Beograda).

Vlast je dugo vremena tvrdila kako je Srbiji potrebna razvojna banka, ali se na kraju ipak opredelila za agenciju koja izveštaje o svom radu podnosi jednom godišnje, dok su banke pod stalnim nadzorom Narodne banke Srbije, pa tako postoji i veća opasnost da neke informacije neželjeno procure u javnost.

Kada je u januaru 2016. Razvojna agencija Srbije (RAS) počela sa radom, na računu je već imala osam milijardi dinara, koliko je iznosio osnivački kapital koji joj je uplaćen iz republičkog budžeta. Ovo svakako nije celokupna suma sa kojom će ova institucija operisati, jer će država nastaviti da joj uplaćuje novac, kao što se vidi iz primera AOFI-ja.

Razvojna agencija Srbije osnovana je Zakonom o ulaganjima koji je stupio na snagu u novembru prošle godine, čime su ugašene SIEPA i Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR).

Iako su vlastodržci tvrdili da nije moguće da se SIEPA stopi sa NARR-om, očigledno je tako nešto postalo moguće, ali samo pod uslovom da se zadovolje apetiti članova Srpske napredne stranke.

Da su se jednostavno dve agencije stopile, odnosno da se jedna pripojila drugoj, bili bi preuzeti i svi zaposleni. Na ovaj način su, posle gašenja SIEPA-e i NARR-a, svi zaposleni dobili otkaze uz dovoljno visoke otpremnine, koje su garancija da će bar neko vreme držati jezik za zubima, a u RAS su primljeni novi kadrovi koji su na prvom mestu lojalni SNS-u, pa tek onda, po mogućnosti, i kvalifikovani.

Predsednica Upravnog odbora RAS-a Tamara Jurić, obavestila je sredinom januara javnost da svi bivši zaposleni SIEPA-e i NARR-a mogu da konkurišu za radno mesto u novoj agenciji „kad istekne rok od dobijanja otpremnine do zakonske mogućnosti da se konkuriše za neki od poslova u državnoj upravi".

Iz ovoga se vidi da njima nije ni ponuđena mogućnost prelaska u RAS uz odricanje od otpremnine. Jasno je da je nova vlast zainteresovana da u novoj agenciji, koja će upravljati desetinama i stotinama miliona evra budžetskih para, budu zaposleni isključivo oni koji su bezrezervno odani Aleksandru Vučiću i to do te mere da se neće libiti ni da krše zakon, a ni da se pridržavaju zakletve ćutanja, omerte.

Kako bi se osiguralo da će novac odlaziti samo lojalnim članovima partije i ostalima koji su spremni da ga podele sa nezasitim članovima Vučićevog klana, konačno odobrenje za isplatu „subvencija" davaće posebno telo koje će činiti direktor RAS-a, ministar privrede i direktor Privredne komore Srbije. Svu trojicu postavlja lično Aleksandar Vučić.

Paralelno sa osnivanjem RAS-a izmenjen je i zakon i tako omogućeno da „subvencije" za otvaranje novih i proširenje starih proizvodnih kapaciteta mogu da dobijaju i domaći privrednici, a ne, kao do sada, isključivo stranci. Kako izgleda to navodno subvencionisanje vidi se iz prikaza poslovanja AOFI-ja.

 

       Agencija teška osam milijardi evra "u v.d. stanju"

 

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) ima sledeće najznačajnije zaposlene: Dejan Vukotić (generalni direktor, telefon 011/6558 270), Nikola Tegeltija (izvršni direktor za finansiranje, telefon 011/6558 231), Danilo Ćirković ( izvršni direktor za osiguranje, telefon 011/6558 252), Petar Pavlović (direktor Sektora za kredite, telefon 011/6558 230), Vesna Jovetić (direktor Sektora za garancije i kreditnu analizu, telefon 011/6558 232), Ivan Savić (direktor Sektora za osiguranje od komercijalnih rizika, telefon 011/6558 260), Marija Kulundžić Ivanji (direktor Sektora za osiguranje od nekomercijalnih rizika, telefon 011/6558 268), Tanja Kursar (direktor Sektora za faktoring, telefon 011/6558 240), Dragan Ilić (direktor Direkcije za reosiguranje i aktuarsku analizu, telefon 011/6558 267) i Biljana Jovanović (direktor Direkcije za upravljanje rizicima, telefon 011/6558 253).

Među najznačajnijim klijentima koje AOFI ističe ne nalaze se ni „Železara Smederevo", a ni „Mostogradnja", dva preduzeća koja se nalaze na vrhu spiska dužnika po osnovu aktiviranih garancija za kredite.

Razvojna agencija Srbije je tek nedavno osnovana i nalazi se još uvek u „v.d. stanju", iako upravlja kapitalom od osam milijardi dinara. Vršilac dužnosti generalnog direktora je dr Miloš Petrović iz Novog Pazara, direktor Sektora za direktna ulaganja je Radoš Gazdić (telefon 011/3398 830), Maja Pejčić je direktor Sektora za upravljanje projektima (telefon 011/3398-644), a Aleksandar Miloradović je viši saradnik za saradnju sa medijima (telefon 011/3398 774).

RAS se trenutno nalazi u prostorijama Privredne komore Srbije u Ulici Resavskoj 13-15, a zaposleni i dobro obavešteni tvrde da će za direktora uskoro biti postavljen Željko Sertić, donedavni ministar privrede.

Kada je u januaru 2016. Razvojna agencija Srbije (RAS) počela sa radom, na računu je već imala osam milijardi dinara, koliko je iznosio osnivački kapital koji joj je uplaćen iz republičkog budžeta. Ovo svakako nije celokupna suma sa kojom će ova institucija operisati, jer će država nastaviti da joj uplaćuje novac, kao što se vidi iz primera AOFI-ja.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: