UNOSNO TRŽIŠTE „BELE MAFIJE“ I GODIŠNJI MARKETINŠKI PROGRAMI NVO I FARMACEUTSKIH KUĆA U SRBIJI!??

Skoro hiljadu ljudi je, prema zvaničnim izveštajima, zaraženo malim boginjama u Srbiji, a po rečima nekih stručnjaka preti nam pravi Armagedon, ako se kompletno stanovništvo odmah ne vakciniše!

Od buke orkestrirane i dobro plaćene kampanje za vakcinaciju nikako da se čuje glas razuma koji postavlja jedno veoma jednostavno pitanje na koje niko iz domaće farmako-mafije nema odgovor: Kako je moguće da jedino Srbiji preti epidemija malih boginja? Iza ove lažne uzbune stoji ministar zdravlja Zlatibor Lončar sa svojom mafijom.

 

             Pišu: Insajderi L- 8 i L-6

 

Srbija nije udaljeno ostrvo na sred nekog okeana, već država u srcu gusto naseljene Evrope, preko koje vode najznačajniji putevi koji povezuju Zapad sa Orijentom. Milioni putnika svake godine prelaze preko teritorije naše zemlje putujući na sve četiri strane sveta, a većina njih dolazi iz država čija vlast, za razliku od ovdašnje, vodi računa o zdravlju svojih građana. Uprkos svemu tome nijedna jedina država na svetu nije svoje građane upozorila da nevakcinisani ne putuju u Srbiju, jer ovde, navodno, vlada epidemija morbila?!?

Epidemija, očigledno, postoji samo u glavama dobro plaćenih predstavnika farmako-mafije čiji je jedini cilj da prodaju što je moguće više vakcina, makar time bilo ugroženo zdravlje stanovništva u većoj meri nego da smo dozvolili da zaista izbije epidemija.

Posmatrajući sa ove vremenske distance kako se sve odvijalo u vezi navodne „epidemije", jasno se vidi da je neko namerno, ili makar iz grubog nehata dozvolio da morbile stignu u Srbiju. Koliko je danas poznato, male boginje su u centralnu Srbiju dospele sa severa Kosova i to preko Niša, mada je još u aprilu bio jedan smrtni slučaj i to u Beogradu, ali se o njemu nije mnogo izveštavalo i to iz nekoliko razloga.

Sedmogodišnji Jovan iz Beograda je vakcinu primio 24. marta 2017, u komu je pao 31. marta, a umro je 18. aprila. Po lekarskom izveštaju, njemu su bukvalno svi organi otkazali. Pošto je bilo jasno da je uzrok smrti primljena MMR vakcina , slučaj se nije povlačio po medijima.

Sasvim drugačije se postupilo posle smrti dvogodišnjeg Vuka koji je od boginja preminuo 23. decembra u Nišu. U to vreme je kampanja za vakcinaciju bila na vrhuncu, tako da je farmako-mafiji ovaj slučaj došao kao poručen.

Ono što mediji nisu hteli ili smeli da objave, jeste činjenica da je Vukova smrt najverovatnije namerno izazvana, jer nesrećni dečak nije imao nikoga od rodbine ko bi se brinuo za njega i ispitivao uzroke smrti.

Nulti pacijent, koji je morbile doneo u Niš, bila je devojčica iz Gračanice koja je prethodno bila vakcinisana. Po informacijama koje sam mejlom dobio od jedne doktorke iz niškog Kliničkog centra (koja iz razumljivih razloga želi da ostane anonimna) događaj je ovako tekao: „…Iako je infektolog upozorio dr Draganu sa gastro odeljenja, gde je smeštena devojčica iz Gračanice, da je moguće da ima morbile, to niko nije shvatio ozbiljno, davali su joj antibiotike koji su samo zamaskirali kliničku sliku i što je najstrašnije – nisu je izolovali od ostale dece!

Tako je ona bila na istom spratu, u istoj zgradi sa svom bolesnom, imunokompromitovanom i životno ugroženom decom, pa i sa malim Vukom. Zarazile su se dve odrasle osobe, medicinsko osoblje, koje su dalje morbile odnele kući. Tako je epidemija u Nišu počela."

Bilo bi prosto neverovatno da iskusni lekari previde tako jasne simptome morbila, kao što su, na primer, koplici u ustima kombinovani sa visokom temperaturom i osetljivošću na svetlost (što su sve tipični simptomi malih boginja), zbog čega sa pravom mora da se posumnja da je u pitanju namera da se dodatno unese panika u već zaplašeno stanovništvo.

Nerazjašnjeno ostaje i da li su bezobzirni lekari iz niškog KC ignorisali saznanje da je Vukov imuni sistem, zbog urođenih bolesti, bio preslab da izdrži i najmanju infekciju, ili su to znali i namerno dopustili da se zarazi i umre kako bi upozorenje javnosti koja odbija obaveznu vakcinu bilo još dramatičnije.

Od tragedije sa malim Jovanom, pa do smrti malog Vuka desilo se još nešto: Srbija je uvezla nov kontigent MMR vakcina koje su morale da se potroše, pa je histerično objavljen početak epidemije koje nema.

Osim toga, krajem svake godine nevladine organizacije i velike farmaceutske kuće, koje finansiraju ovdašnje farmako-mafijaše, prave program marketinških ulaganja za narednu godinu, zbog čega ih zagovornici obavezne vakcinacije svojim stalnim nastupima po medijima u poslednjoj trećini godine podsećaju na sebe, da slučajno ne bi bili uskraćeni za neki evro. U odnosu na to, šta je život jednog mališana o kome ionako niko od porodice nije brinuo?

 

       Kriminal kao način života

Istraživači Magazina Tabloida su u poslednjem broju načeli temu kriminala u KC Srbije, ali na žalost to je samo vrh ledenog brega.

Pravna služba KCS je prelaskom gospodina Jovana Atanasijevića iz KBC Dragiša Mišović pre 5. godina dobila konačno oblike normalne pravne službe. Na konferencijama za štampu g.Atanasijević je izneo brojne malverzacije koje su godinama bile tema istraga u KCS, i tadašnji direktor prof. Miljko Ristić imao je odrešene ruke u rešavanju tih problema.

Aleksandar Vučić je tada bio prvi potpredsednik vlade i prilikom uručenja rešenja o postavljenju za v.d. direktora KCS prof. Miljku Ristiću, rekao mu je da gazi sve kriminalce. Nažalost, u praksi se to pokazalo drugačije, jer je Gradimir Dragutinović preko SNS zakulisno vladao u KCS i kao bivši član JUL-a sprečio hapšenje svojih kompanjona iz bivše stranke koji preko 20 godina uspešno pljačkaju, menjajući partije. Kriminalne afere zataškavane su, a svi bivši članovi nekadašnjih partija na vlasti prešli su u SNS i zajednički blokirali dalje istrage.

Atanasijević je pred tv kamerama nabrojao nekoliko milionskih afera za koje ima materijalne dokaze i predao kao šef pravne službe KCS dokumentaciju Višem javnom tužilaštvu, koje nikada nije pokrenulo tužbe protiv imenovanih, jer je kabinet tadašnjeg predsednika republike Tomislava Nikolića, to sprečavao.

Naša sagovornica, koja je nekada radila u pravnoj službi KCS opisala je događaj kada je pravna služba KCS slala svog predstavnika na suđenje povodom radnog spora koji je protiv uprave KC Srbije vodio jedan administrativni radnik klinike za plastičnu hirurgiju. Tokom sudskog procesa u korist tog administrativnog radnika svedočili su neki radnici KCS, pa čak i dva hirurga sa te klinike.

Detalji koje je naveo u svom tužbenom zahtevu taj administrativni radnik, sadržali su i najstravičnije moguće događaje na plastičnoj hirurgiji, od zlostavljanja na radu, preko zlostavljanja pacijenata pa do vršenja obrednih rituala u prostorijama klinike. Postupajuća sudija se zgražavala nad iznetim podacima zastupnika ovog administrativnog radnika, ali još više nad podnetim snimcima i materijalnim dokazima. Tek kada su dvojica hirurga potvrdila te navode i javno izneli ko je glavni počinioc ovih krivičnih i prekršajnih dela, bilo je jasno da su u sve upleteni ljudi iz vrha SNS.

Predstavnica KCS nije mogla da ospori podnete dokaze, ali nije čak ni iznosila bilo kakve protivdokaze pa je administrativni radnik na kraju spor dobio. Ovo naravno nije jedini slučaj javašluka koji vlada u pravnoj službi KCS, koja procesuira čestite i poštene lekare, a hohštaplerima omogućuje neometane pljačke i kriminal.

Posle pokušaja da nešto reši Atanasijević je unapređen u savetnika direktora, a na njegovo mesto je sa ginekološke klinike prebačena pravnica Rada Bulajić, ali ne sa odrešenim rukama.

Naime, iz Maksi diskonta je Gradimir Dragutinović doveo preko SNS izvesnu Bojanu Vujošević, koja je trebala da vodi kadrovsku politiku KCS i strogo kontroliše aktivnosti Bulajićke, kako bi se samo SNS kombinatorika sprovodila po Kliničkom centru Srbije.

Takođe, njena uloga je bila da se svi kadrovi DS i G17 zaštite od hapšenja, i umesto u zatvor, rasporede na druga radna mesta. Tako je na primer Biljana Dimitrijević iz pravne službe, umesto u zatvor, raspoređena u centralnu apoteku, da nastavi mahinacije sa lekovima koji su vršene tokom vladavine DS.

U tužilaštvu stoji predmet sa njenim imenom iz koga se vidi da je pljačkama po KCS došla do kafane VILIN K 2 u ul. Gospodara Vučića u Beogradu, ali i drugih materijalnih bogatstava, a na osnovu toga ko je sve intervenisao da se predmet fiokira se jasno vide i njeni saučesnici.

To je na žalost jedan od manjih slučajeva u KCS i po obimu mahinacije i po količini opljačkanog novca, pa onda možete da zamislite kakve su sve afere tamo. Zato je najbitnije da istraživači Magazina Tabloid nastave, kako Vučić kaže, da GAZE kriminal u KCS, jer će isplivati, po našoj proceni, oko 800 miliona evra, koje su bez traga nestale u Kliničkom centru Srbije od 5.oktobra 2000. godine!

 

       Za šaku lekova

Farmaceutska mafija u Srbiji nadigrala je ambicije Vučićeve mafije. Uprkos tome što je Vođa umislio da može zaraditi kontrolišući tržište lekova (gde je zarada veća nego od prodaje narkotika!), realnost je pokazala da mu je bilo lakše da kontroliše narko dilere nego tržište farmaceutskih proizvoda.

Farmaceutska industrija je u Srbiji privredna grana koja ostvaruje ubedljivo najveći prihod, a vodeće proizvođačke kompanije i veledrogerije čiji proizvodi imaju takozvanu Pozitivnu listu Zavoda za lekove, ostvaruju ogromne profite.

Samo u jednoj godini, vrednost ukupnog prometa lekova za takozvanu humanu upotrebu, iznosi blizu jedne milijarde evra! Procedura za nabavku lekova u Srbiji je takva da se izbegava postojanje konkurencije ponuđača, što za posledicu ima visoke cene, te su lekovi među najskupljim u Evropi. Državni kriminal je otišao toliko daleko da se čak i tender za lekove raspisuje po nazivu brenda u kom je često i naziv kompanije koja ga proizvodi, čime se eliminiše konkurencija.

Koliko je ovo vredan posao govori i podatak (reč je o zvaničnim informacijama), da ukupno šest proizvođača drži 70 odsto tržišta u Srbiji i nekim zagraničnim delovima regiona. Takođe, prema statističkim izveštajima, Srbija ima oko 4.000 privatnih i blizu 600 državnih apotekarskih ustanova.

I danas, kao pre četvrt veka, privatne apoteke su uvek "sumnjive" kad je u pitanju prodaja neregistrovanih lekova, među kojima su uvek veoma traženi preparati poput morfina namenjenog najtežim bolesnicima obolelim od karcinoma, antidepresiva ili antipsihotika, koje korisnici u nuždi uzimaju i na "crnom" tržištu (gde ih u poslednje vreme ima sve više). Kako uopšte teče legalna trgovina lekovima između proizvođača i nabavljača i okviru državnog monopola?

Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbeđuje novac za lekove, a apoteke ih nabavljaju bez tendera preko veledrogerija sa kojima imaju ugovore. Bolnice se snabdevaju prema posebnoj listi. I te lekove finansira Zavod. Svaki učesnik u ovom "lancu sreće" može milione da zaradi, samo mora da poštuje pravila. Da se zna koliko kome ide. A, to, naravno, određuje stranka na vlasti.

I danas, kao i pre četvrt veka, nema preciznog spiska pacijenata kojima su potrebni posebni neregistrovani lekovi, pa su širom otvorene mogućnosti ogromnih manipulacija, upotreba eksperimentalnih lekova i prodaja najskupljih lekova nabavljenih preko privatnih firmi.

Ovde nikako ne treba zanemariti ono što piše u Članu 79. Zakona o lekovima koji daje pravo Agenciji za lekove da "na zahtev zdravstvene ustanove odbori uvoz leka koji nema dozvolu stavljanja u promet a namenjen je lečenju određenih pacijenata…". Dakle, zvanično, neregistrovani lekovi stižu na naše tržište po posebnoj proceduri, a ko su "određeni pacijenti", to danas odlučuje ministar zdravlja Zlatibor Lončar i njegova "bela mafija" u srpskom zdravstvenom sistemu.

U poslednjih pet godina, Srbija je postala i jedna od tri najvažnije zemlje za međunarodni šverc lekova. Tome pogoduje "klima" koja vlada na domaćem farmaeustkom tržištu, gde se zapravo i ne zna tačno kolike su potrebe za neregistrovanim lekovima.

Takođe, ne postoje tačni i precizni podaci o broju ljudi kojima su ovi lekovi neophodni. Jasno je i zašto nema tih podataka. Naime, uređeno tržište donelo bi i državnom zdravstvenom sistemu znatno veće izdatke. A, građani Srbije ionako iz sopstvenog džepa plaćaju (pored obaveznog osiguranja) veliki novac i za registrovane i za neregistrovane lekove.

Ipak, činjenice govore da je Vučićeva državna mafija otvorila "koridore" za prolaz razne farmaceutske robe, pa tek ponegde, "padne" neki manji transport, što odmah dobije zapaženo mesto u medijima, kako bi se lažno prikazala borba protiv "nelegalnog prometa lekovima".

Tako su, na primer, carinski službenici su 26. novembra protekle, 2017. godine na punktu Merdare (granični prelaz sa Kosovom) zaplenili oko 5.000 raznih veterinarskih lekova. U slično vreme, na hrvatskom graničnom prelazu Bajakovo u jednom teretnom vozilu nađeno više od 50.000 komada takozvanih psihotropnih tableta…

Takvih vesti u 2017. godini bilo je svakog meseca. Ali, onaj veliki posao, krupne transporte, državne pošiljke u kojima uvek postoji "poseban kontigent" lekova (u skladu sa već pomenutim Članom 79. Zakona o lekovima), slobodan je i nekontrolisan.

Privatne veze i nabavka lekova od švercera, uzela je maha, pa se procenjuje da je samo u prošloj godini, preko 55 odsto pacijenata kupilo lek bez recepta "na ulici" (poređenja radi, taj procenat je pre deset godina, kad je stanje navodno bilo gore nego sada, iznosio 54,2 odsto).

Mada svaki lek osim ispitivanja mora da ima i dozvolu Agencije za lekove, koja odobrava i pakovanje leka i uputstvo za upotrebu, a takođe, svaki lek mora da sadrži ime, zatim zaštićeno ime, rok upotrebe, datum proizvodnje, serijski broj, ime proizvođača, Srbijom cirkuliše i do 30 odsto farmaceutskih proizvoda koji nemaju tri od osam ovde navedenih informacija.

Kupiti lek u privatnoj apoteci bez recepta, nije ništa manje rizično nego ga "nabaviti" od švrecera, dakle, izvan sistema. U Srbiji se izdavanje lekova bez recepta novčano kažnjava: do 8.700 evra za pravno lice, odnosno do 430 evra za fizičko lice. No, uprkos svim zaprećenim zakonskim kaznama, ne postoje podaci o tome da je neko i zaista kažnjen za nepoštovanje pomenutog propisa.

U većini privatnih apoteka, vlasnici zapošljavaju kadrove sa srednjom školom (petostruko više od broja diplomiranih farmaceuta, dakle, onih sa fakultetskom diplomom). Nije redak slučaj da vlasnik apoteke istovremeno bude i vlasnik pečenjare ili auto – perionice. Država koja zakonski tretira farmakologiju isto kao i svinjsko pečenje, ne može očekivati da joj visoko stručna osoba sedi u apoteci puno radno vreme. Međutim, vlastima to odgovara. Što manje struke, to više šverca lekova i manje kontrole.

Naravno, ovo su samo fragmenti jedne opasne kriminalne piramide, tako reći osinjeg gnezda u koje niko ne sme ni da pogleda. Vučićeva vlast je ušla u posao sa farmaceutskom mafijom misleći da će njome upravljati. A, dogodilo se ono što i prethodnim režimima: njegov režim služi farmaceutskoj mafiji! Istina, u toj "kohabiticiji", svi su na dobitku osim građana.

 

       Banditi sa Onkološkog instituta

Pišem vam naterana mukom, a sa nadom…Medicinska praksa koju sprovodi Onkološki institut u Beogradu je bazirana na kombinaciji poluznanja, arogancije, i bahatosti. Učinak za pacijenta je – nezamisliva okrutnost.

Od početka se sa pacijentima razgovara kao da su manje vredni, pa čak kao i sa ljudima koji ne mogu sve da shvate. Ni u jednom trenutku se ne objašnjava plan lečenja, ne zakazuju se naredni sastanci sa lekarima, nego se paušalno odredi dan kada pacijent može da vidi "konzilijum".

Pacijenti se onda kao stoka sabijaju u uzani hodnik gde satima čekaju na nemušti "konzilijum" okrutnih stručnjaka. Konzilijum počinje onda "igru dodavanja". Ne postoji odgovorni lekar, pacijent nikome "ne pripada", jer je odgovornost prosuta na sve članove koje više niko ne može da nađe. Dr. Matković, na primer, obećavši pomoć, odlazi na mesec dana odsustva. Ostali nisu bolji.

Predloženi tretman se drži u polutajnosti, nemarom ili namerno – možda čekajuci da pacijent izgubi bitku gde svako lečenje postaje besmisleno. Lečenje malignog melanoma, situacija koja je meni poznata, je enigmatično.

Imunoterapija koja je odobrena i preporučena za lečenje melanoma, nije dostupna svima na Onkološkom institutu. Odobrava se samo pacijentima čiji tumor, nema specifičnu genetsku abnormalnost.

Ukoliko mutacija postoji jedini dostupni lek je inhibitor tirozin kinase, u obliku tablete, a najefikasniji lek – imunoterapija postaje nedostupan. Uzgred, kalupe tumora za genetsku analizu je teško naći, vreme prolazi, pacijent ne prima nikakvu terapiju – jer u toku je pretraga arhiva kalupa koji se čuvaju u Centralnom zatvoru. Pacijent, bez lečenja, u međuvremena, propada iz dana u dan.

U privatnoj praksi imunoterapija jeste dostupna svima i bezuslovno, tako da je ukoliko je moguće platiti 8.000 evra za jednu infuziju imunoterapije – najefikasnijeg leka za melanom – lek postoji.

Pembrolizumab, PD-1 inhibitor, kao vrsta imunoterapije, je odobren za lečenje malignog melanoma.

Farmaceutska kompanija Merck obezbeđuje lek za Evropu. Lek postoji na Onkološkom insitutu, za neke pacijente.

Na koji način lek dospeva do privatnih onkoloških ordinacija? Da li su privatne organizacije kupile lek od kompanije Merck? Od Onkološkog instituta? Od koga i po kojoj ceni? Nekoliko scenarija je moguće.

Lečenje je uskraćeno dugogodišnjem lektoru lista Politika, sada u penziji, koji dva meseca čeka na lečenje na Onkološkom, dok je okrutni konzilijum ili na produženom odmoru, ili ravnodušno prisutan.

Nameću se dva zaključka – pojedini ljudski životi za konzilijum nemaju vrednosti i konzilijum mrzi svoj posao i nema obraza.

Dodatno, lekovi za imunoterapiju se, verovatno, preprodaju. Prateći tok novca, naučićemo pravu istinu o operacijama Onkološkog instituta i mreže privatnih ordinacija. Do tada će pojedincima biti uskraćena šansa za adekvatno lečenje.

(Ime poznato redakciji)

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

 

IZVEŠTAJ INSPEKCIJE U STILU: U FIRMI NEPRAVILNOSTI NEMA… STOP… TROVANJA NEMA… STOP… MESO SE MOŽE JESTI… STOP…!??

 

Bes građana koji je izazvalo svedočenje Mihaila Čepija, bivšeg radnika IM Matijević iz Novog Sada, naterao je ministarku poljoprivrede, da radi zaštite tajkuna Petra Matijevića, finansijera Srpske napredne stranke, a ranije Demokratske stranke, pošalje u kontrolu inspekciju, čiji dolazak je najavljen tri dana ranije, a koja je slavodobitno javila da je kod Matijevića sve u redu, da trovanje može da se nastavi.

Vučiću je za kampanju potrebno puno para, a njegov brat Andrej se preselio da deluje iz Novog Sada, mada je stalno zaposlen u Kovnici novca u Beogradu. Pozivamo i kolege iz drugih redakcija da nam se pridruže u istraživanju zlodela onih koji nam prodaju otpadnu i otrovnu hranu. Glavni urednik se zahvaljuje gospodinu Mihailu Čepiju, koji je javno progovorio o zlu koje nas je snašlo.

 

                        Vuk Stanić

 

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, zvana Kvočka, treba krivično da odgovara zbog saučesništva u trovanju naroda koje sprovodi mesna industrija u Srbiji!

– Bogosavljevićeva je trebala veterinarsku inspekciju da pošalje prošle nedelje kod svih, a ne da čeka pet dana nakon objavljivanja vašeg teksta i da onda inspektore pošalje samo kod Matijevića – kaže za Magazin Tabloid veterinarski inspektor, dobro upućen u dešavanja u Ministarstvu poljoprivrede.

Na pitanje novinara kako komentariše poslednje saopštenje Industrije mesa Matijević, da je veterinarska inspekcija utvrdila da u proizvodnom procesu te kompanije nije bilo propusta, kaže da inspekcija nije mogla da utvrdi da takvih propusta nije bilo proteklih godina, već da se izveštaj odnosi na dan kontrole.

– Kod Matijevića su znali da inspekcija stiže, imali su pet dana da se pripreme i da sklone sve što inspekcija ne sme da vidi. Zato ja iskreno verujem da kolege nisu ni mogle ništa nepropisno da pronađu u njegovoj fabrici.

Vaše novine pojavile su se u sredu u Beogradu u prodaji, to je bio trenutak kada je trebalo poslati hitnu inspekciju kod Matijevića, pogotovo što se vaša novina tada još nije prodavala u Novom Sadu.

Ipak, Bogosavljevićeva je oklevala i na taj način pomogla Matijeviću – tvrdi sagovornik Magazina Tabloid, i dodaje da je činjenica da su inspektori na kraju otišli samo kod Matijevića, još jedna je indicija da Bogosavljevićeva ima neke lične razloge da pomaže tajkunima.

Jer da nije tako, posetili bi inspektori i proizvođače koje smo pomenuli u tekstu iz prošlog broja.

– Vi ste u tekstu "Puna kesa trulog mesa" naveli da je takvo stanje i u firmama Neoplanta, Zlatiborac, Karneks i da je Petar Matijević samo jedan od njih. Ako ste Vi to napisali, onda veterinarska inspekcija to po Zakonu mora smatrati prijavom, po kojoj se mora reagovati – smatra veterinarski inspektor, koji je želeo da ostane anoniman.

Otežavajuća okolnost za veterinarsku inspekciju je i ta što su povodom objavljenog teksta otišli samo u jednu mesnu industriju. To što iznuđenom inspekcijskom kontrolom, koja je najavljena, a i od Matijevića naručena, ništa nije nađeno na dan provere, ne znači da se nepravilnosti ne vide na video klipovima.

Na video klipu, koji je objavljen, jasno je da radnik koji snima pokazuje da se roba iz povrata odnosno ona kojoj je istekao rok, drži u istim prostorijama kao i sveža roba. Takav način poslovanja nije dozvoljen i to je dovoljan razlog da Matijević bude kažnjen, čak i da u njegovoj fabrici nije mešana buđava sa svežom robom prilikom pravljenja kobasica.

Svedočenje radnika Mihaila Čepija dovoljno je da odgovorna lica završe u zatvoru, pogotovo za onaj deo njegove priče u kojoj on tvrdi da se nitritima farba meso koje je zbog stajanja izgubilo boju.

U Magazinu Tabloid su, da podsetimo, u više navrata su objavljene informacije na osnovu kojih se lako da zaključiti da mesne industrije, a naročito Matijević, nekažnjeno truju građane, prodajući im meso opasno po zdravlje i živote građana.

Snežana Bogosavljević Bošković, poznatija kao Kvočka (bavi se uzgojem pilića) na čelo Ministarstva dovedena je na predlog tajkuna. Ministarki sada ne odgovara da Industrija mesa Matijević, Karneks, Neoplanta, ili Zlatiborac, budu kontrolisani od inspekcija, već im se dozvoljava tip poslovanja koji je loš za zdravlje nacije!

 

       "…Vi blatite državu!"

 

Osim što je vukla poteze u korist tajkuna, Bogosavljevićeva bi trebala da bude smenjena i što je je duže od pola godine sprečavala donošenje novog pravilnika, kojim bi se napokon zabranilo korišćenje mašinski separisanog mesa, u kome su samlevane i kosti. Kada je protivno njenoj volji takav pravilnik donesen, još dva meseca je odlagala slanje usaglašenog teksta u Službeni glasnik. Pre slanja ona je čak i izmenila tekst tako da je onima koji su to đubre stavljali u viršle i kobasice dala dodatni rok od više od mesec dana da te zalihe i potroše, pre nego što pravilnik stupi na snagu.

Prema rečima bivšeg načelnika Vetrinarske inspekcije i člana Radne grupe Vlade Srbije za izmene Pravilnika o proizvodima od mesa, Miroslava Stojšića, Magazin Tabloid ima veliku zaslugu za skretanje pažnje javnosti na problem koji u ovoj državi imamo sa hranom, ali kako kaže, ovaj put ne bi trebali da Matijevića označavamo kao glavnog krivca.

– Matijević, Neoplanta, Karneks, mogli su i u skladu sa važećim propisima do skoro da rade i da truju naciju. Pravilnikom koji ste vi hrabro nazvali "Pravilnik smrti" , bilo je dozvoljeno da se u mesne proizvode nekontrolisano dodaje MSM u kojem je prisustvo hormona i kostiju toliko da je njegova konzumacija tokom dužeg perioda mogla da dovede do zdravstvenih oštećenja konzumenata – tvrdi za Magazin Tabloid Miroslav Stojšić.

Potom je dodao da se Matijević sam javio i da mu je rekao "…Ja ću se držati novih pravilnika, ali molim vas, vodite računa da ih i drugi poštuju kako ne bi smo imali ne lojalnu konkurenciju!". Stojšić je predložio i da kontaktiramo Petra Matijevića lično.

Petar Matijević je na pitanje novinara Tabloida, da li misli da je bilo osnova da se piše o njegovoj kompaniji odgovorio:

Kakvog osnova, nema veze sa osnovom, jedan čovek koji je dobio otkaz zbog krađe da poništi rad dve i po hiljade radnika, tehnologa, stručnjaka, to je dno dna. Kakvog osnova? Nema tu osnova! Takvo pisanje samo mi ruši ugled firme, rekao je Matijević u izjavi za Tabloid i dodao da ih je kontrolisala inspekcija ministarstva i da su utvrdili da je sve uredu u njegovoj kompaniji, koja vredi samo po osnovnom kapitalu 500 miliona evra, zbog čega "njemu nije do igranja".

Tabloid: Da li je u vašim fabrikama korišćeno mašinski separisano meso?

Matijević: Ono je korišteno dok se moglo koristiti. Međutim sada u Srbiji postoji problem uvoza gotovih proizvoda o kome vi ne pišete. Ali ako je vama izvor za tekstove taj Čepi onda je to jadno.

Tabloid: Postoje i zvanične liste, ne samo za Vas, već za celu mesnu industriju Srbije, ko je koliko i čega uvezao.

Matijević: Vi blatite državu! Državna inspekcija sve to pregleda. Iz Španije i Nemačke se uvozilo najkvalitetnije meso, ko je uvozio, a Industrija mesa Matijević je najveći proizvođač svinja, junadi i pilića i mi nismo trgovci šverceri kao što vi u vašim tekstovima navodite. To je ispod svakog nivoa. Ja hoću da se to jednom prekine.

Tabloid: Znači smatrate da je kod vas i drugih u mesnoj industriji u Srbiji sve uredu?

Matijević: Ja za mene tvrdim, nisam bio kod drugih. Jel ste vi ušli nekada u našu prodavnicu?

Tabloid: Više puta.

Matijević: Videli ste kakve su naše prodavnice, jel onda nešto sumnjate da u proizvodnji ne valja.

Tabloid: U Beogradu u Bulevaru Kralja Aleksandra imate prodavnicu?

Matijević: Jeste.

Tabloid: Tamo su nađeni crvi u vašim proizvodima.

Matijević: To crve što su našli, to je zlonamerna konkurencija podmetnula. Zadržite kući salamu petnaest minuta na prozoru videćete da će se stvoriti muve. Tu je najlakše podmetnuti crva. To su nebulozne stvari o kojima vi sada govorite. Kakav crv kod Matijevića. Stotine hiljada mušterija imamo svaki dan nikad se niko nije otrovao. Sad se odjednom pojavio neki radnik kome je sumnjiva i prošlost kaže da je tehnolog a nije ni osnovnu školu završio. Pisali ste da kod mene inspektori ne mogu ući, a non stop imaju dva koja dežuraju. Mislim da bi bilo dobro da prestanete da pišete tako o nama, da se to već jednom reši.

 

       Čepi nije potkradao Matijevića

 

Posle razgovora sa Petrom Matijevićem, naš novinar je pozvao i bivšeg radnika ove mesne industrije Mihajla Čepija kojeg je Matijević optužio da ga je potkradao, a koji je bio sagovornik za tekst "Puna kesa trulog mesa" u prošlom broju Tabloida. Na pitanje da li je tačno da je potkradao svog bivšeg gazdu Čepi je odgovorio negativno.

– Ne on me je i ranije optuživao da sam ga potkradao i bio sam na detektoru laži tim povodom. Testiranje na detektoru je pokazalo da ne lažem – potvrdio nam je Čepi.

Po okončanju razgovora Čepi je u elektronskoj formi novinaru Tabloida poslao Uverenje Osnovnog suda u Novom Sadu u kome piše da: protiv njega nije "doneto rešenje o sprovođenju istrage, nije podignuta optužnica, ili podnet optužni predlog za krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti." Uverenje je potpisala službenik suda Tatjana Kostevski.

Kako je on iz firme Matijević otišao pre više od godinu dana, dok je uverenje prethodno navedenog sadržaja dobio prošle nedelje, može se pouzdano zaključiti da Čepi nije potkradao kompaniju Matijević, i da Petar Matijević laže.

Gospodin Čepi nam je saopštio da je od prijatelja koji još uvek rade u toj firmi saznao da je menadžment naredio, a da su poslovođe sprovele kontrolu telefona svih zaposlenih koji tamo rade, ali da mu se više zaposlenih javilo podržavajući ga u iznošenju istine u javnost.

Kada bi se mediji hrabrije i odlučnije suprotstavljali zločinima koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, možda propisi, kojim se regulišu pravilnici o kvalitetu i proizvodnji mesa, ne bi bili nakaradni. Kada je zdravlje nacije u pitanju problem nije samo Ministarstvo poljoprivrede, jer su godinama i u oblasti medicine donošeni zakoni koji idu na štetu građana.

Zahvaljujući neodgovornim poslanicima dugi niz godina usvajaju se Zakoni kojima se dozvoljava prisustvo aditiva u hrani, usvajaju se propisi takvi da prisustvo hormona u hrani niko ne kontroliše.

U Vojvodini se naširoko priča o desetini muške dece koju roditelji odvode u Mađarsku na lečenje jer su počele da im rastu ženske grudi. Ovu anomaliju izaziva sve veća prisutnost estoregena žeskog hormona koji se dodaje u stočnu, pre svega živinsku hranu. Osim ženskih hormona u ljudski organizam preko hrane stižu i hormoni rasta, sedativi, delovi genetski modifikovanih organizama, otrovi-pesticidi koji se prekomerno upotrebljavaju u voćarstvu, kancerogeni aditivi koji su odobreni od strane Ministarstva zdravlja još u vreme Tomice Milosavljevića.

Posledice ovakvog trovanja, sve je više građana obolelih od dijabetesa, sve više sa obolelom jetrom, sve je više devojaka sa obolelom štitnom žlezdom. Otrovi u hrani su odgovorni i za rast broja obolelih od raka, mada se pretpostavlja da je glavni uzročnik za ovu osiromašeni uranijum koji su na našu zemlju bacile članice NATO alijanse.

Od posledica zračenja kažu najbolje se boriti zdravom hranom, a kad ozračenim ljudima servirate hranu sa aditivima, piletinu sa hormonima i GMO elementima, samo će te ubrzati stvaranje metastaza u njihovim organizmima. Trovanje nacije zatrovanom hranom treba pod hitno zaustaviti.

Podsetićemo samo na navode iz teksta "Potpisom odobreno trovanje" u kome smo objavili dokaze o tome da je bivši direktor uprave za veterinu Dejan Bugarski doneo rešenje da inspektori suprotno Zakonu treba da tolerišu proizvođačima mesa i drugim proizvođačima hrane životinjskog porekla prodaju robe kojoj su istekle deklaracije.

Ovaj papir je bio zeleno svetlo za Neoplantu, Karneks, Zlatiborac, Matijevića da se mogu rešiti svojih zaliha, ali da takvi papiri istina donose profit, a ne i kvalitet, govori primer Topika iz Bačke Palanke koji je nedavno negativno ocenjen prilikom kontrole inspektora iz Evropske unije.

 

    A 1. Rotiranje mafijaških načelnika

Sanja Čelebićanin, dugogodišnja načelnica uprave za veterinu, čiju smenu je Tabloid više puta predlagao zbog umešanosti u mnoge afere, razrešena je te funkcije. U početku Čelebićaninova nije htela da primi rešenje, ali kada su joj objasnili da će ono u tom slučaju biti okačeno na oglasnu tablu i da će joj ukoliko ga ona sama odatle ne preuzme, po Zakonu njoj prestati radni odnos, ona je prihvatila predlog da ode na drugu funkciju.

Na njeno mesto postavljen je Zoran Ivanović sa kojim kolege nisu preterano zadovoljne, jer je, kako kažu uništio bazu podataka, da bi zataškao mnoge greške koje je Čelebićaninova počinila u prošlosti, ali su posledice sada takve da je seljacima ne moguće isplatiti prelevmane i subvencije.

Šteta je kažu tolika da sada Ministarstvo više nema podatke o brojevima životinja. Krupna stoka kojoj su proteklih godina stavljane minđuše sa brojevima, na osnovu kojih je svaka životinja imala pasoš, koji je sadržao podatke o njenom zdravlju, prebacivani su u bazu podataka.

Kada bi životinja odlazila u klanicu ili menjala vlasnika, to se prijavljivalo Ministarstvu i u svakom se trenutku znalo od čega je bolovala ili od čega je vakcinisana neka životinja. Sada je ta baza zahvaljujući Sanjinom nasledniku nestala…A on je unapređen, postavljen je na njeno mesto. Ovaj skandal ne zanima ministarku Snežanu Bogosavljević-Bošković.

Tabloid smatra da bi morao biti hitno smenjen i Zoran Marinković, načelnik granične veterinarske inspekcije, s obzirom da je preko granice u više navrata u Srbiju uvožena roba životinjskog porekla koja ne zadovoljava standarde, bolje reći da je bila opasna po život.

 

    A 2. Ministarka radi protiv zakona!

Redakciji Tabloida dostavljena je kopija mejlova koje su razmenili načelnik odeljenja za zdravstvenu dobrobit i sledljivost životinja Budimir Plavšić, bivši direktor uprave za veterinu Dejan Bugarski i još nekoliko službenika Uprave za veterinu.

Tema ove prepiske je "uvoz neregistrovane vakcine blu vac 4", u pitanju je vakcina protiv bolesti plavog jezika. Neregistrovane odnosno neispitane vakcine se ne smeju uvoziti niti se njima smeju vakcinisati životinje.

Iz prepiske se jasno vidi da su službenici svesni da je u pitanju neispitan i neregistrovan medikament. Ipak, vakcina je uvezena, a u Srbiji je sada u toku vakcinacija krava i goveda sa ovom vakcinom. Bolest plavog jezika je specifična i prenose je isključivo komarci, a kako sada u Srbiji zbog sezone nema komaraca, niti dokazane epidemije ili opasnosti od epidemije plavog jezika, postavlja se pitanje zašto se uopšte vrši vakcinacija?

Da li je neko uzeo proviziju od uvoza takve vakcine od proizvođača? Zašto je Zoran Marinković načelnik veterinarske inspekcije uopšte dozvolio da neispitana vakcina pređe granicu.

U svakoj normalnoj državi odgovorni bi bili smenjeni i pozvani na odgovornost, ali ne i u Srbiji. Istražujući ovu priču došli smo do poražavajućih saznanja da, ne samo da epidemije plavog jezika nema, nego čak i kada bi se pojavila to ne bi značilo da će vakcinisana goveda biti zaštićena.

Varijacije virusa plavog jezika ima više, i kada se ona pojavi u nekoj regiji, onda se iz uzorka krvi zaraženih životinja utvrđuje koji je tip plavog jezika u pitanju. U skladu sa tipom se izrađuje, odnosno u našem slučaju kupuje vakcina.

Nigde u svetu se to ne radi napamet, kao kod nas. Verovatno je Srbija jedinstven slučaj da gde se zbog vesti da su se letos pojavili slučajevi plavog jezika na Kosovu, krave masovno vakcinišu bez da se zna o kom se tipu plavog jezika radi i to sa neregistrovanom vakcinom!

Većina zemalja ovakve probleme rešava na mnogo jednostavniji način, umesto da napamet uvoze vakcine, oni u sezoni zaprašuju protiv komaraca u regijama koje su u opasnosti, tek ako zaprašivanje ne pomogne organizuje se vakcinacija životinja. Ovakva procedura naravno sprečila bi službenike Ministarstva poljoprivrede da uzmu proviziju od uvoza vakcine, pa nije popularna u našoj državi.

Sagovornik Tabloida dobro upućen u ovu priču tvrdi da ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković nije organizator ovog ilegalnog uvoza, kao ni primalac provizije iz tog protiv zakonitog posla. Ipak Ministarka je odgovorno lice i zbog ove afere ona mora ili odmah da podnese krivične prijave protiv onih koji su odobrili uvoz ovog ne registrovanog leka, ili da podnese ostavku i sama snosi zakonsku odgovornost za ceo slučaj.

 

    TV N1 Radnik Matijevića: Pravio sam švarglu od pokvarenih kolenica

 

Posle prašine koja se digla zbog video snimaka iz Industrije mesa "Matijević", koje je snimio jedan bivši radnik, oglasila se veterinarska inspekcija, koja tvrdi da nepravilnosti u korišćenju neprodatog mesa nema. Ipak, da li javnost ima konačan odgovor na pitanje – šta to jedemo?

Ništa bez Matijevića, i svašta u njegovim mesnim prerađevinama, bar ako je suditi po snimcima koje je objavio bivši radnik.

Roba kojoj je istekao rok trajanja se kuva, zamrzava i ponovo koristi u proizvodnji, tvrdi bivši radnik Mihajlo Čepi koji kaže "ja sam prerađivao pokvareno meso".

"Radio sam tamo i lično sam pravio švarglu i džigernjaču u koje smo ubacivali određene količine tih butkica, pokvarenih kolenica i suvih rebara. Lično sam istovarao i spremao sirovinu za pripremu za viršle i sve ostalo", kaže Čepi.

U udruženjima za zaštitu prava potrošača nisu iznenađeni ovakvim zaključkom nadležnih. Simptomatično je, kažu, to što je afera oko bezbednosti hrane sve više, a svi inspekcijski izveštaji ih demantuju. I tu se priča završava, jer drugih organa za kontrolu – nema.

"…Srbija je jedina zemlja u regionu, a i šire, koja nema Agenciju za bezbednost hrane, niti jedno stručno telo koje će se na ozbiljan način baviti ovim problemom. Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godine je predvideo formiranje Saveta za bezbednost hrane, međutim, taj Savet i dalje nije formiran", kaže Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Potrošači najvećim delom priznaju da ne znaju šta se nalazi u mesnim prerađevinama koje kupuju, a deklaracijama ne veruju. Ipak, redovi na kasama se i pored toga, ne smanjuju, jer su ti proizvodi višestruko jeftiniji od svežeg mesa, koje je za većinu postalo luksuz.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije