Архива

Posts Tagged ‘dulic’

NASTAVAK: RUDARSKO-GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA BORISA TADIĆA BR.2

13. фебруара 2012. 1 коментар

 

Rudarsko-geološka istraživanja, više nema sumnje, biće udarna tema Demokratske stranke tokom izborne kampanje za predstojeće parlamentarne izbore. Partijski prodavci koalicione magle usmerili su sve svoje medije da još jednom obmanu, prevare, zavedu i iskoriste ubogog glasača. Otuda se, pukim izbornim slučajem, neprocenjiva nalazišta zlata svakodnevno pronalaze baš u Timočkom regionu, devastiranoj regiji iz koje stanovništvo beži glavom bez obzira.

 

 

Timočki region, sastavljen od Zaječarskog i Borskog okruga u okviru kojih se nalaze tužne opštine Knjaževac, Boljevac, Sokobanja, Negotin, Majdanpek i Kladovo, paradigma je sveukupne propasti države Srbije. Gradovi bez radnih mesta, naselja bez upotrebljive infrastrukure, višegodišnji problemi sa grejanjem, zagađenost i ko zna šta sve ne, uslovili su svojevrsni egzodus stanovništva, bežaniju iz teške bede, migraciju takvih razmera da je, recimo Majdanpek, u poslednjih deset godina ostao bez polovine stanovnka.

Imajući u vidu ovo rasipanje glasova na koje se nije računalo u strateškom marketingu Demokratske stranke, nije slučajno da su nalazišta zlata, samo tri meseca pred parlamentarne izbore, otkrivena u  Žagubici, a bogami, kako radosno javljaju tradicionalno pouzdane Večernje novosti, i u celoj timočkoj regiji.

U tekstu rudarskog naslova “Pod Timokom 1.000 tona zlata”, sumnjivo stečena kompanija Milana Beka uverava lakovernu javnost da “na području istočne Srbije vrednost ležišta plemenitih metala premašuje 50 milijardi dolara.” Novosti se pozivaju na eksperta iz SANU i Balkanske akademije nauka, profesionalnog optimistu koji kaže da ova otkrića nikog ne treba da čude jer “Ovo je područje bogato rudnicima plemenitih metala i krije rezerve od 1000 tona, a cena zlata je već dostigla cenu od 56.000 dolara po kilogramu, pa proizilazi”, računica je jasna, “da bruto vrednost ležišta ovog plemenitog metala u području koje obuhvata veliki deo istočne Srbije, premašuje 50 milijardi američkih novčanica.

 

Uz rudarski pozdrav “Srećno!”, Novosti nastavljaju sa predizbornom licitacijom prelepe budućnosti pod mudrim vođstvom Tadića i njegovog rukovodstva pod šlemovima, nabrajajući šta je sve pronađeno za ovo kratko vreme:

 

– Samo u selu Jasikovo, na ležištu “Čoka Marin”, nalazi se 240.000 tona rude koja ima 4,4% bakra, čak 14 grama zlata po toni rude i gotovo 100 grama srebra po toni izvađene rude.

– Na drugoj lokaciji koja se zove “U okolini ovog rudnika” “ima još nalazišta zlata, gotovo 120 tona tog plemenitog metala.”

– Rudnik zlata “Blagojev kamen” koji se nalazi između Majdanpeka i Kučeva, raspolaže sa 35 tona zlata.

– Ležište „Volujski ključ“ kod Kučeva ima “najmanje 10 tona zlata.

– Rudnik “Sveta Barbara” kod Majdanpeka takođe raspolaže rezervama zlata, odnosno rudom koja ima više od dva grama zlata po toni rude.

– Nalazište “Jadar” na planini Cer ima 125 miliona tona Jadarita, minerala u kome se nalaze Litijum i Bor.

 

Samo u ovom grumenu ima za dva prstena: Dulić, ekspert za sve.

 

Bilo je logično da, tamo gde se krije basnoslovno bogatstvo, stvar u svoje ruke preuzme Oliver Dulić, ministar rudarstva i još koječega, da u svojstvu ortopeda zaduženog za prirodnu okolinu, slaže bez da trepne: “U rudarstvu bi moglo da bude uposleno 35.000 ljudi”, a što objavljuju Novosti u još jednom prediznornom članku, pod bogougodnim i pobedničkim naslovom koji skida svaku brigu: “Milijarde evra u srpskim rudnicima”.

I tu Dulić, sa nepodnošljivom lakoćom iskopavanja, nabraja da ne znamo šta ćemo sa tolikim uljnim škriljcima, da geotermalna energija može zameniti 500.000 tona tečnih goriva godišnje; da geološke rezerve rude bakra iznose “najmanje 2.576 milijardi tona”, a najverovatnije i celih 7.500 milijardi tona; da se rezerve olova i nikla na našem Kosovu, a vala i u našoj Metohiji, procenjuju na “105 megatona”.

 

Sumirajući tone, megatone i milijarde dobiti, Večernje novosti su pogubile računicu, pa u toj štampanoj stvari figuriraju nešto skromniji podaci o tome da je RTB Bor proizveo 1,1 tonu zlata u 2011. godini, ili možda svega 320 kilograma zlata, kako kažu iz Bora; da je do 1935. prizvedeno 16 tona zlata i 32 tone srebra; da je do danas proizvedeno 160 tona zlata, količine koja se alhemičarskom metodom očas posla pretoči u180 tona zlata; da je u rekordnim godinama proizvodnje (tokom strašnih sedamdesetih u Tamnici naroda) kada smo bili ozbiljna država, izvađeno rekordnih 5,2 tone zlata.

 

Običnim smrtnicima koji nisu u stranačkim kombinacijama, niti su u rodbinskim, poslovnim, kumovskim, prijateljskim i švalerskim vezama sa nosiocima našeg društveno-političkog razvoja, ne preostaje ništa drugo nego da podignu sopstvene tepihe. Možda i ispod njih leži neko nalazište nafte, zlata, srebra ili makar niskokaloričnog lignita. Ako ne pronađu ništa, neka svoje žalbe i mišljenje o ovim “otkrićima” ubace u glasačke kutije.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

DULIĆ I DAČIĆ, DRŽAVNI NOVAC KAO NJIHOV !

13. фебруара 2012. 1 коментар

 

U postupku revizije poslovanja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva unutrašnjih poslova, Državna revizorska institucija otkrila je da je državnim novcem plaćano objavljivanje tekstova preduzeću Ringier u čijem sastavu posluju dnevne novine Blic i Alo.

 

 

Tako je ministarstvo Olivera Dulića Ringieru 2010. i početkom 2011. platilo 47.200.000 dinara, dok je Dačićev „ceh“ bio 590.000 dinara. Osim šokantne činjenice da su ministarstva plaćala medijima za objavljivanje tekstova, revizori su utvrdili i da su Dulić i Dačić prekršili zakone. Dulić je prekršio Zakon o o javnim nabavkama (članovi 7 i 20) i Zakon o budžetskom sistemu (član 57), a Dačić Zakon o budžetskom sistemu (član 56).

Kako je  utvrđeno postupkom revizije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja  je sa izdavačkim privrednim društvom Ringier sklopilo ugovor za istraživanja, za šta inače ovo preduzeće nije registrovano. Osim usluga istraživanja, Ringier je po ugovoru imao obavezu da ministarstvu pruža i usluge objavljivanja rezultata istraživanja u dnevnom listu Blic i u dnevnom listu Alo a „u cilju korišćenja rezultata istraživanja od strane celokupne javnosti“ (član 3. Ugovora).

Ugovorena je naknada za usluge u iznosu od 40.000.000 dinara bez PDV-a, i plaćanje u jednakim mesečnim ratama na osnovu faktura za pružene usluge koje se ispostavljaju do 5. u mesecu za prethodni mesec. Ugovor je zaključen na određeno vreme, sa primenom od 15.03.2010. godine do 15.01.2011. godine.

U 2010. godini Ringier je ispostavio deset računa, na ukupan iznos od 47.200.000 dinara, koji su zaključno sa 31.12.2010. godine plaćeni u ukupnom iznosu od 42.480.000 dinara sa PDV-om, te je u saldu iskazana neizmirena obaveza u iznosu od 4.720.000 dinara, koja je izmirena u 2011. godini sa klasifikacije „očuvanje životne sredine“.

Kada je Ringier ispostavio račun na iznos od 4.720.000 dinara sa PDV-om za usluge istraživanja od 15.09-15.10.2010. i za uslugu oglasi u listu Blic i listu Alo, uz račun je priložena specifikacija troškova nastalih u toku izvršenja usluga, koja se sastoji od troškova angažovanih radnika/saradnika na projektu, obrade podataka, troškova službenog puta (troškovi dnevnica i prevoza) i režijskih troškova za navedene stavke od 30%.

Ringier je na uvid dao i spisak novinskih naslova klasifikovanih kao teme („Svetski dan zaštite ozonskog omotača“, „Za obnovu nacionalnih parkova potrebna velika sredstva“, „Britanci posadili 100 stabala na Tari“), tekstovi („Platani stižu iz inostranstva“, „Zabrana pušenja od 11. novembra“, „Drvokradice se ne plaše čuvara“, „Dulić: Srbija prečišćava samo četiri odsto otpadnih voda“), i reportaže, istraživanja („Stanari čuvaju svoj park“, „Ruglo uz pešačku zonu“, „Obrenovac prvi na svetu dobio solarni punjač za mobilne“). Revizori su zamerili što spisak nije potpisan i zaveden i naglasili da Ringier nije ispostavio nijedan račun za svoje usluge.

„S obzirom da je šifra delatnosti Izdavačkog društva Ringier: izdavanje novina, kao pretežna delatnost, a registrovano je i za usluge spoljnotrgovinskog prometa, nije potvrđena pravilnost dodele ugovora koji se odnosi na naučne usluge istraživanja i razvoja, aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja naučnih i tehnoloških inovacija, kao novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajnije izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta, na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje“, naveli su revizori i zaključili: „Imajući u vidu napred navedeno, za nabavku usluge istraživanja iz oblasti zaštite životne, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nije moglo dodeliti ugovor po članu 7. stav 1. tačka 13. Zakona o javnim nabavkama”.

U izveštaju koji se tiče revizije Ministarstva unutrašnjih poslova, revizori su otkrili da je najveći iznos u rashodu „ostale medijske usluge” izvršen prema preduzeću Ringier – 590.000 dinara. Utvrđeno je da je isplata izvršena bez ugovora a na osnovu nekoliko dokumenata, među kojima je najvažniji akt kabineta ministra broj 01-7212/10-3 od 14.07.2010. godine kojim Biro za saradnju sa medijima Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuje da je koristio usluge firme Ringier u skladu sa navodima iz fakture. MUP je Ringieru platio za tematski dodatak „kriminal” u okviru enciklopedije „Sve o Srbiji“.

Revizori su zaključili da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije moglo da izvrši isplatu, na ime sponzorstva, preduzeću Ringier, jer za to ne postoji pravni osnov, odnosno Zakon o budžetskom sistemu, a ni drugi propisi, ne daju mogućnost isplate novčanih sredstava za takve namene iz budžetskih sredstava i sopstvenih prihoda.

 

#Geto Srbija

Izvor: Pištaljka

RUDARSKO-GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA BORISA TADIĆA

12. фебруара 2012. 1 коментар

 

Predizborna zlatna groznica:

 

Predizborno batrganje nesrećnika iz Demokratske stranke, polako ali sigurno prerasta u mučnu agoniju neprijatnu za gledanje. Posle uljnih škriljaca u Aleksincu koji će nas lansirati među zemlje najveće izvoznice nafte, u prosperitetnoj Žagubici otkrivena su nalazišta zlata, neslućene količine zlata od kojih ćemo svi praviti zlatne slavine, samo da se demokrate i prijatelji još jednom dočepaju vlasti.

 

  

Zlatna žila: Boris Tadić, pronalazač. Svedok-saradnik: Oliver Dulić, ministar rudarstva i uljnih škriljaca.

 

Još se nije ni stišala narodna euforija izazvana otkrivanjem uljnih škriljaca u Aleksincu koji će donositi neograničenu količinu petro-dolara našoj napaćenoj domovini i njenim paćenićkim građanima, a vlast nas je obradovala novim predizbornim otkrićem, neopisivim količinama zlata koje leže, koje se baškare ispod Žagubice (u Ruzveltovoj?), čekajući da ga iskopa Tadić, kad-tad, a najbolje posle još jedne njegove izborne pobede u korist naše štete.

Radosnu vest “Žagubica leži na bogatstvu u zlatu”, po službenoj dužnosti, preneli su Večernje novosti, B92 i Nadežda Gaće. Ushićeni i pod visokom temperaturom koju izaziva zlatna groznica, kriptorežimski mediji su radosno saopštili da je kanadska kompanija Avala Resources (ime dobila po poznatoj planini iznad Montreala pored Bubanj potoka) otkrila u okolini Žagubice, na istražnom polju “Bigar Hill”, silne rezerve zlata. Mediji obaveštavaju javnost da je, na osnovu mnogobrojnih bušotina, ustanovljen sadržaj zlata u granicama od 1,7 do 9,46 grama po toni, pa kažu, jer smo svi mi pomalo rudarski geolozi: “Podsetimo, ležišta zlata, u kojima ima do dva grama ovog plemenitog metala po toni rude, smatraju se ekonomski isplativim.

 

Požrtvovani državni mediji, izostavljajući detalj o koncesionom ugovoru, (naravno, na linku se prikazuje error) javljaju da će bušenja biti izvršena i na lokacijama “Kraku” i “Kraku Pešter”, gde možda leže gotove zlatne poluge, što će znatno smanjiti troškove izdvajanja rude. Konačni rezultati predizbornog istraživanja rude i gubljenja vremena, pod uslovom da pobede Tadić, Dačić i ostala koaliciona bratija, biće dostupni javnosti krajem ove godine. Ali tada će biti kasno.

Drugim rečima, u nedostatku bilo kakvog opipljivog rezultata tokom četiri zauvek spičkane godine naših života, pod senkom kraha proevropskog opredeljenja, pod teretom dve trećine radno sposobnog stanovništva koje je na pragu gladi, u okolnostima paničnog bežanja stranih investitora i stropoštavanja precenjene nacionalne valute, do izbora možemo očekivati da nas režimski informatori obraduju još mnogim otkrićima. Nije daleko dan predizborne kampanje u kome će biti otkrivena nalazišta naizmenične struje, neopisivi resursi pozitivne energije, izuzetna nalazišta besmislica ispod stana Sonje Liht, znatne devizne rezerve u dvorištu Velje Ilića, možda čak i izvor mladosti u podrumu Dragoljuba Mićunovića. Valja samo biti oprezan, da u tom iskopavanju ne rastresemo i neku masovnu grobnicu, što bi moglo usporiti naš nezadrživi privredni razvoj.

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

BIZNIS, ORTOPEDA DULIĆA !

11. фебруара 2012. 1 коментар

 

Nije lako podmiriti sve potrebe rodbine, ali nije ni red, “sad kad je došlo vreme da se naplatimo” zaboraviti na gladna usta mnogobrojne familije, rezonovao je Oliver Dulić, dežurni ministar na privremenom radu u ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, kada je strateški registrovao mnogobrojne firme na nedužne članove proširene porodice.

 

Porodična energija preduzetništva: Oliver Dulić, šef paukove mreže uspešnih preduzeća

Porodična energija preduzetništva: Oliver Dulić, šef paukove mreže uspešnih preduzeća.

 

Oliver Dulić, svestrani ministar i G17 preduzetnik, pored kompanije DG comp. računari (PIB 105653721 – Agencija za privredne registre) čiji je jedini vlasnik, posredstvom najbliže rodbine, raspolaže i firmom DG Company (PIB 100556720, registrovana 15. marta 2006 – APR), specijalizovanom za građevinarstvo, trgovine i neizbežne usluge.

Bez ikakvih problema sa zloupotrebom službenog položaja u privatnoj firmi, inače omiljenom formulacijom politički dirigovanog pravosuđa, partijski raspoređen na poslovima prostornog planiranja, Oliver Dulić planira i posluje sa tatom Ivanom Dulićem (vlasnik DG Company) i bratom Igorom Dulićem (direktor DG Company). Igrom pukog slučaja i srećnog spleta okolnosti, agilni Dulići dobili su posao izgradnje luksuznog naselja Pallville, na obali Palića, nevažnoj lokaciji na kojoj kvadratni metar košta samo 6.000 evra. DG company je teškom mukom dograbio i poslove u budućoj industrijskoj zoni bivše fabrike Zorka, koju je 1,86 miliona evra (tri Zorkine fabrike, 55 hektara zemljišta i 110.000 kvadrata pokrivenog prostora)  kupila firma Victoria group (PIB 101898648 – APR), u vlasništvu Milije Babovića i vrle Evropske banke za obnovu i razvoj.

Zanimljivo je da je nameru da kupi Zorku imao i najmoćniji lokalni tajkun Lajoš Čakanj, ali je na tenderu izigravao kupca sa mizerno niskom ponudom, da bi druga zainteresovana firma Victoria group dala nešto veću ponudu, postavši vlasnik fabrike koja je hranila mnoge subotičke porodice. Posle obavljenog “posla”, u cilju raspodele upravljanja nad industrijskom zonom, formirano je preduzeće Zorkakop (PIB 106419967, registrovano 30. decembra 2009 – APR), u kojem većinski udeo (42%) pripada firmama Andex (PIB 101812356, stopostotni vlasnik Lajoš Čakanj – APR) i DG Company (sa udelom od 32%).

Nekako u isto vreme kad je Victoria group kupila Zorku, grad Subotica je, u nekakvom DS namirivanju radi obezbeđivanja novca ministarstvu Dragana Šutanovca, kupio po precenjenoj ceni od 2,5 miliona evra napuštenu kasarnu, pritom se zaduživši da bi izgradio infrastrukturu. Presudnu  ulogu u ovom “burazerskom” biznisu imao je Oliver… sir Oliver Dulić, siva eminencija koja o sudbini Subotice odlučuje iz Beograda, kad je već gradonačelnik Subotice Saša Vučinić (37) čovek bez dana radnog staža, svršeni učenik zanatske škole, a odnedavno i ponosni pripadnik akademske elite sa diplomom Ekonomskog fakulteta.

Međutim, mir nema alternativu u DS filijali – Subotica, ogranak Oliver Dulić. Čitava administracija je sačinjena od DS rođaka i DS prijatelja koji su patriotsko zadovoljenje pronašli u vlasništvu nad kafićima, restoranima i kockarnicama. Direktor jednog od najvažnijih preduzeća Park Palić, koje treba da izgradi banju i moderno letovalište na jezeru,  istovremeno je i vlasnik restorana na obali jezera. Za direktora Industrijskih parkova postavljen je sin savetnika gradonačelnika, koji je u i oko vlasti još od Miloševića. Direktor  Gerontološkog centra u Subotici, izvesni DS Ivanišević, utehu nalazi u zbrinjavanju starih lica, i to samo za prepisivanje vlasništva nad imovinom Gerontološkom centru.

Medije u Subotici to, međutim, ne zanima previše jer su skoro svi u DS službi. U perjanice slobodne DS misli spada i YU eko televizija, firma kojoj je bez tendera dodeljeno pravo prenosa sednica gradske skupštine, za šta se izdvajaju milionski iznosi prikupljeni od subotičkih poreskih obveznika. DS rukovodstvo se postaralo da i radio difuzija bude pod demokratskom kontrolom, pa je odnedavno postavljen novi direktor, koji je istovremeno i šef gradonačelnikove kancelarije za medije. Vredni direktor radija ima u svoju agenciju za organizaciju estradnih događaja, što je dodatna srećna okolnost sa vascelu Suboticu. Direktor preduzeća Support, za projektovanje, inženjering i nadzor, rođeni je brat opštinskog službenika koji izdaje građevinske dozvole. Dobro došli u Dulićevu Suboticu!

 

#Geto Srbija / e-Novine

OLIVER DULIĆ, AMERIČKI MILJENIK !

10. фебруара 2012. 1 коментар

Dulić, mladi i energični član DS-a, igra ključnu ulogu u DS koaliciji kao veza sa Hrvatskom i manjinama u Vojvodini, vrlo je važan američki sagovornik. Bio je jak pristalica projekta nove američke ambasade i lično je imenovao svog višeg asistenta da obezbedi ispunjenje zahteva američke ambasade, i pobrine se da razne dozvole ne budu zaglibljene u donjem delu birokratije.

Ovako američki ambasador u Srbiji Meri Vorlik 2011. godine izveštava Stejt Department o Oliveru Duliću u depešama koje je slala iz Beograda, a koje je objavio Wikileaks.

Celu depešu možete videti na sledećem linku: http://www.cablegatesearch.net/cable.php?id=10BELGRADE266#para-142108-8

#Geto Srbija

 

KRAĐA BUDŽETA : OLIVER DULIĆ !

10. фебруара 2012. 1 коментар

 

Za čudnu uslugu „arhiviranja i skladištenja e-mail poruka“ Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja platilo je čak 3.646.082 dinara firmi Serbian Business Systems iz Beograda, može se videti u rubrici „javne nabavke“ na sajtu tog ministarstva. Nije jasno kakva je to usluga i kako je ministar Oliver Dulić procenio da jedna privatna firma treba da čuva elektronsku poštu organa državne uprave, umesto da to radi samo ministarstvo.

 

 

Ovaj podatak objavio je Centar za razvoj neprofitnog sektora, a pregled ostalih javnih nabavki u rubrici Izveštaj o sprovedenim javnim nabavkama u 2011. godini na sajtu ministarstva kao i podaci sa portala Uprave za javne nabavke pokazuju da je ministar Dulić isplatio i druge milionske iznose za usluge koje građanima Srbije svakako nisu potrebne.

Tako poreski obveznici plaćaju 132.602 dinara mesečno (75.000 neto) izvesnog Miloša Panjkovića iz Beograda za uslugu organizacija i koordinacija svih društvenih činilaca (jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća, udruženja građana i drugih), radi realizacije široke društvene akcije uklanjanja i rešavanja problema neuređenih deponija u Republici Srbiji pod nazivom „Očistimo Srbiju“.

Kako Panjković uspeva da „organizuje i koordinira sve društvene činioce“ ostaće tajna, pošto ta osoba nije poznata široj javnosti – dakle „svim društvenim činiocima“ – a uostalom njegov posao bi trebalo da radi samo ministarstvo, bez plaćanja dodatnih honorara.

 

Za akciju „Očistimo Srbiju“ honorar je dobila i Milica Marić za uslugu „marketinške aktivnosti, i to 384.000 dinara neto. Solidno je prošao i Marin Krešić koji je za „usluge savetnika za pripremu predloga projekata i mera“ dobio 480.000 dinara neto.


Nejasno je zašto su ministarstvu potrebne
kožne jakne, tašne i kaiševi za koje je kao za „službenu odeću“ Dulić firmi Mona isplatio gotovo pet miliona dinara, dok je Brankodeksu iz Zemuna plaćeno 1.707.743 dinara za cipele i čizme.

Već pomenutom Serbian Business Systems u avgustu je plaćeno i 486.000 dinara za laptop računare, dok je Damir Trninić iz Beograda zaradio 540.000 dinara neto za „uslugu redizajna sajta ministarstva“.

Posebno su zanimljive javne nabavke u oblasti informisanja – za koje je Dulić platio bar 70.000 evra. Tako je za uslugu „praćenja štampanih i elektronskih medija“ firmi Real Time Clipping povezanoj sa neformalnim savetnikom predsednika Borisa Tadića Srđanom Šaperom plaćeno 1.648.224 dinara, dok je Infobirou isplaćeno 1.805.400 dinara za uslugu informativne video produkcije. Prema podacima koje je u Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji objavio Savet za borbu protiv korupcije, Infobiro ima ovakve ugovore sa bar osam ministarstava.

Ugovor najveće vrednosti u ovoj oblasti ministarstvo je potpisalo 20. septembra sa agencijom Stoa za „informisanje javnosti o aktivnostima Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja“ – iznos je 3.681.600 dinara sa PDV-om.

Zašto jedna agencija treba da informiše javnost o aktivnostima ministarstva? Zar to ne radi samo ministarstvo? Odgovor se može naći u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije: „Agencije Meken Erikson grupe i Stoa pružaju usluge institucijama na čijem čelu su kadrovi DS, kao što su Telekom Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine i usluga ili Ministarstvo spoljnih poslova.

Agencija Stoa već više godina radi za Skupštinu grada Beograda, kao i Skupštinu grada Novog Sada, koju tradicionalno vodi DS. (…) Vlasnik agencije Stoa je Ljubomir Podunavac, politikolog i aktivista DS-a, koji je trenutno, pored angažmana u svojoj agenciji, na funkciji direktora RTV Šabac“, objašnjeno je u ovom izveštaju.

 

Ministarstvo životne sredine dodalo je ovo objašnjenje uz osnovne podatke o nabavci usluge arhiviranja i skladištenja elektronskih poruka:

U sklopu nabavke je izvršena nabavka potrebnog hardvera: dva IBM System x3550M2 platform servera, proširenje postojećeg IBM storage-a sa kapacitetom od 12 h 2TB za skladištenje i čuvanje svih email poruka, dva SAN Switch-a za povezivanje novih servera sa postojećim Storage uz migraciju direktno povezanih servera (Tivoli i Exchange 2007) na SAN mrežu kao i nabavka i instalacija dva Microsoft 2008 R2 servera i dva Microsoft Exchange 2010 servera. Takođe, nabavljeno je dodatnih 20 LTO4 traka za Tape Library. Usluga migracije sa Exchange 2007 na Exchange 2010 svih korisničkih naloga i baza, kao i obuka (Workshop) za dva administratora za korišćenje TSM programa za arhiviranje i čuvanje poruka.

Ovom nabavkom proširen je kapacitet za sve zaposlene da ne moraju da brišu stare poruke, odnosno, sada je povećan kapacitet sa 3 GB na 30 GB po svakom zaposlenom (450 mailbox-ova), sa redovnim čuvanjem (backup-om) na trake preko IBM-ovog programa Tivoly Storage Manager (TSM), koji je takođe nabavljen u sklopu ove nabavke.

Ako su, kako ministarstvo tvrdi, kupljena dobra – serveri i trake – postavlja se pitanje zašto je u osnovnoj dokumentaciji navedeno da se radi o usluzi.

 

Izvor: Pištaljka / Vladimir Radovanović

%d bloggers like this: