Архива

Posts Tagged ‘dri’

POKORAVANJE DRŽAVE: PLJAČKA I ČERUPANJE DRŽAVNIH RESURSA KROZ MEHANIZAM RADA REGULATORNIH TELA

17. јуна 2016. Коментари су искључени

 

Umesto da sprečavaju pranje novca, štite građane od kriminalnih apetita povlaštenih korporacija i čuvaju nacionalne interese, takozvana nezavisna regulatorna tela u Srbiji direktno učestvuju u svakom kriminalu, najčešće pod patronatom stranih obaveštajnih službi, tajkunsko-mafijaških klanova okupljenih oko vladajuće koalicije ili oko aktuelnog Vođe.

Srbija je za samo nekoliko godina, do gole kože opljačkana preko "regulatornih" mafija iz Agencije za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Republička agencija za elektronske komunikacije i drugih "nezavisnih" tela. Njima danas upravljaju iznajmljene ekonomske ubice, domaće i strane, a Vučićev režim ih je pretvorio u takve centre moći da ne moraju ni zakone ni Ustav Srbije da poštuju.

 

                      M. Malenović, N. Vlahović

RAZULARENI MEHANIZAM DRZAVE3

 

Na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, na spisku takozvanih regulatornih tela, između ostalih nalaze se i Agencija za privatizaciju, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

Svaka od ovih "regulatornih" agencija, od svog osnivanja, predstavlja je kriminalni mehanizam pomoću koga je izvršena pljačka Srbije biblijskih razmera. Među regulatornim telima koja funkcionišu na kriminalan način, posebno se ističu i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Republička radiodifuzna agencija (RRA)…

Kako bi sebi lično pribavio apsolutnu moć, kao i svaki diktator, Aleksandar Vučić je neustavnom i nezakonitom odlukom Vlade Srbije dobio ovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radom nezavisnih regulatornih tela. Sva ona služe danas samo njemu i njegovoj stranci, čime su građani umesto institucionalne zaštite, dobili organizacije koje danas imaju sve oblike kriminalnih organizacija.

Tako je, na primer, Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), regulatorno telo koje je zvanično ustanovljeno sa ciljem da kontroliše trgovanje na jednoj jedinoj srpskoj berzi vrednosnih papira i da obezbedi da se ono odvija u okvirima zakona, postala produžena ruka zelenaških banaka, tajkuna i kriminalaca, pomoću koje oni pljačkaju male akcionare, odnosno sve one koji su dovoljno naivni da pokušaju da špekulišu na Beogradskoj berzi.

Da bi i zaposleni u Komisiji bili zadovoljni i držali jezik za zubima data su im primanja o kojima prosečni, gladni i obespravljeni radnik u Srbiji ne ume više ni da sanja. U 2014. godini prosečna plata je iznosila 170.000 dinara, dok je predsednik KHOV zarađivao i celih 340.000 dinara mesečno! U međuvremenu je plata predsednika prepolovljena, tako da Žarko Milićević, sadašnji prvi čovek Komisije, zarađuje „samo" 153.912 dinara mesečno.

Uz to, on, međutim, ima i pravo na dnevnice za mnogobrojna putovanja po zemlji i svetu, ali i deo prihoda na crno koji se uzimaju kako Komisija ne bi radila ono zbog čega je osnovana.

Pre Milićevića na ovom mestu je bio Zoran Ćirović , koji je ničim izazvan na to mesto postavljen od strane Vlade Mirka Cvetkovića, jer je bio kadar tada vladajuće Demokratske stanke. Iako je rođen nesposoban i sa lepljivim prstima, sav svoj kriminalni potencijal je pokazao tek kada su na vlast došli naprednjaci u čije je redove prešao već u leto 2012. godine.

Ćirović je preko jedne saradnice u prvoj polovini 2012. upoznao Novaka Nedića, koga je Aleksandar Vučić postavio za zamenika generalnog sekretara Vlade čim je ušao u koaliciju sa SPS-om.

Nedić, ubeđen da je neodoljiv za žene, bio je zaljubljen u pomenutu poznanicu, a lukavi Ćirović mu je obećao da će mu je privesti u krevet, ako Nedić izdejstvuje u Ministarstvu finansija da on ostane na čelu KHOV-a.

Tako se i dogodilo, ali je umesto u Nedićev krevet pomenuta gospođa otišla pred Komisiju čije je članove početkom 2014. obavestila o svim tajnim i nemoralnim dogovorima generalnog sekretara Vlade Srbije i predsednika KHOV-a!

Ni Nediću ni Ćiroviću, ništa se nije desilo zbog ovog pokušaja trgovine belim robljem: obojica su zahvatila malo dublje u svoje vreće para i namirili Aleksandra Vučića, kupivši tako i njegovu zaštitu.

Ćirović je, ipak, bio smenjen krajem 2015. godine kada je i po lopovluku poznati vrh SNS-a procenio kako je preterao u pražnjenju republičkog budžeta. Predsednik KHOV-a je, naime, za putovanja po svetu i dnevnice samom sebi godišnje dodeljivao po nekoliko desetina miliona dinara. Iako je to više nego očigledni sukob interesa, Ćirović je bio postavljen i za predstavnika Srbije u CEB banci Saveta Evrope, za šta je, takođe, dobijao platu, ali iz budžeta Republike Srbije, preciznije iz kase KHOV-a.

Milione koje je na ovaj način stekao, ali i uticaj u raznim akcionarskim društvima koje je štitio od mača zakona, Ćirović nije koristio samo za sebe, već i da bi pokrivao kockarske dugove svog mentora Nedića, koji na kraju više nije ni mogao, a ni hteo da mu pomaže.

Kako je izgledao rad, bolje rečeno nerad, Komisije za hartije od vrednosti u ranijem periodu, pokazuje i primer jedne samostalne zanatske kamenorezačke radnje koja je krajem 2011. na Beogradskoj berzi odjednom kupila 48.860 akcija Privredne banke Beograd.

Iako su tada morala da zazvone zvona za uzbunu u KHOV-u, koji po zakonu kontroliše ovakve transakcije, ništa se nije desilo, uprkos tome što su i sami službenici Komisije upozoravali rukovodstvo da se ovde radi o više nego očiglednoj nelegalnoj dogovorenoj trgovini preko posrednika.

Pravi udar na zdrav razum malih akcionara desio se 31. januara 2013. godine, kada se na zvaničnom sajtu Beogradske berze pojavio javni poziv akcionarima da prisustvuju skupštini akcionara preduzeća „Nissal" a.d. sa početkom u 14 časova 25. decembra 2012. godine?!? Skupština je, dakle, održana više od mesec dana pre objavljivanja javnog poziva! Komisija namerno nije primetila ovu nepravilnost, pa tako nije ni kaznila odgovorne.

Umesto kažnjavanja odgovornih za nezakonit rad, praksa je da budu kažnjeni oni koji se trude da sprovode zakon. Jedan od retkih sposobnih i zakonitom radu posvećenih zaposlenih u Komisiji bila je glavna inspektorka Ljubinka Vučetić koja sredinom 2013.godine iznenada sa te funkcije bila prebačena na mesto „pravnog savetnika za zastupanje".

Duže vremena posle ovoga KHOV nije imao glavnog inspektora, jer naprednjački kadrovi nisu mogli da se odluče ko je dovoljno nesposoban i kriminalan da bi zaslužio ovo postavljenje.

"Centralni registar za hartije od vrednosti" a.d. (CRHOV)  je još jedno regulatorno telo koje bi trebalo da unapredi i nadzire rad Beogradske berze. Prema informacijama sa sajta CRHOV-a, jedini vlasnik akcija ovog akcionarskog društva je Republika Srbija.

Na čelu CRHOV-a je Ana Jovanović, a sudeći prema izveštaju Agencije za privredne registre (APR), u ovom privrednom društvu u 2015. godini bilo je zaposleno 35 osoba, koja su ostvarila poslovni prihod od 200.075.000 dinara, odnosno dobitak u visini od 64.507.000 dinara.

Pored čak dva regulatorna tela za berzu i trgovinu akcijama, moglo bi da se pomisli kako akcionarima u Srbiji cvetaju ruže. Ima i toga, ali isključivo za tajkune i belosvetske mešetare.

Iako imamo i KHOV i CRHOV, niko od njihovih preskupo plaćenih „stručnjaka" nije ni pokušao da se usprotivi donošenju seta zakona, nazvanih „Koletova pravila", kojima su prava manjinskih akcionara u pojedinim slučajevima potpuno ukinuta. Naziv „Koletova pravila" ove zakonske izmene su dobile po tajkunu Miodragu Kostiću, kome je na ovaj način omogućeno da od malih akcionara akcije prisilno otkupi i to po ceni koju sam odredi.

Ionako krhko finansijsko tržište Srbije ovim je zadobilo „coup de grace", odnosno završni smrtonosni udarac. Iza svega ovoga ne stoje samo domaći mešetari i kriminalci, već i strane ispostave čiji je posao da dovrše pokoravanje Srbije.

USAID je "nevladina" organizacija američke vlade koja redovno dotira usavršavanje naših stručnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno kurseve na kojima se oni uče kako da unište i ono malo što je ostalo od srpske berze.

Te "obuke" su bile toliko uspešne, posebno u domenu "otkrivanja međunarodnog lanca nelegalnog trgovanja akcijama stranih kompanija" (kako je navedeno početkom novembra 2014.), da je na kraju i sam CRHOV došao pod udar istražnih organa.

U oktobru 2015. Državna revizorska institucija ustalasala je javnost informacijom da je upravo CRHOV, zadužen za evidenciju i obavljanje prometa akcijama, vodio duplo knjigovodstvo.

"…Centralni registar nije u poslovnim knjigama za 2014. godinu evidentirao promet gotovine u domaćoj valuti na svojim novčanim računima u Narodnoj banci Srbije u iznosu od 8.036 milijardi dinara i 1,6 milijardi evra. Takođe, nije prikazao u finansijskim izveštajima, po stanju na dan 31. decembra 2014. godine, sredstva članova na svom deviznom novčanom računu u iznosu od 33,8 miliona evra (4,09 milijardi dinara), za koliko su imovina i obaveze po ovom osnovu manje iskazani…", tvrdi DRI u svom izveštaju. Očigledno je da i CRHOV i KHOV jedino regulišu nesmetano bogaćenje korporacija, tajkuna i sa njima povezanih političara i to o trošku republičkog budžeta.

Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), takođe predstavlja "regulatorno telo" koje zvanično nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu, ali spada u red najviše kriminalizovanih institucija ovog tipa.

Na srpskom tržištu se u prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane.

Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve instrukcije date inspektorima koji su, naravno, korumpirani…

Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja se zvanično bavi registracijom lekova i njihovom bezbednošću za građane Srbije, odavno je odstupila od svoje osnovne delatnosti i bavi se raznim drugim poslovima. Tako je prošle godine nekoliko desetina miliona dinara uložila u nabavku robe koja joj uopšte nije potrebna.

Osim skupocenih automobila, opreme za kuhinje, renoviranja tuđih magacina i raznih drugih ulaganja vrednih više od 68,5 miliona dinara, nabavljen je i nekakav info-pult koji je plaćen neverovatnih 5,16 miliona dinara! Ovo očigledno pranje para, samo je deo kriminalnog mozaika u ALIMS-u.

Primer banditskog ponašanja u "regulatornim" agencijama, svakako je i Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, RATEL-a, koja je godinama plaćala samo za zakupninu poslovnog prostora preko 60.000, a mesečne plate zaposlenih su bile, kako onda tako i danas, između 3.000 i 5.000 evra. I tom im je malo pa pribegavaju svemu i svačemu.

Na primer, samo u Srbiji ova regulatorna agencija ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu, već traži dodatnu sertifikaciju kako bi još para od nekoga uzeli.

Takođe, samo u Srbiji ovakva agencija prihodi od naknada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije. Taj novac ide u sefove regulatorne agencije (i džepove njenih "menadžera"), dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet!

Zbog svega toga, rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, ocenjen je najgorim kvalifikacijama od strane Evropske unije u nekoliko godišnjih izveštaja o napredovanju u pridruživanju Srbije sa EU.

Poslednjih nekoliko godina, od kako je Vučić na vlasti, u RATEL su upali stranački aktivisti SNS i njihovi "saveznici" iz nevladinog sektora, menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATEL-a.

Vođini miljenici, RTS, Pink, SBB, Telenor, VIP i njima srodni informatičko-medijski vampiri, svakodnevno pljačkaju građane Srbije, a RATEL, kao "regulatorno telo" im u tome svojim činjenjem ili nečinjenjem pomaže isto kao i Republička radio difuzna agencija (RRA) i njima prateća "regulatorna" mafija poput Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i Registra nacionalnih internet domena (RNIDS) kojima je data potpuna nezavisnost u radu i sloboda da čine što god im je volja.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje iznose od 20 do čak 70 hiljada evra godišnje! Troškovi po jednom zaposlenom u ovim "regulatornim" agencijama iznose i preko 65 hiljada evra godišnje, ali dok ima naroda da plaća biće i "korisnika" ovih "premija"…

Koga i kako zastupa RATEL, najbolje govori i podatak da je ova agencija donela odluku da državna firma "Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje svoje infrastrukture, prema "Telenoru".

Naime, ovo "regulatorno telo" zaštitilo je stranu kompaniju na štetu domaće: propisalo je komercijalno neisplative cene po kojima je srpski "Telekom", morao norveškom "Telenoru" da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu!

Isti ljudi koji su ojadili "Telekom" (bivši članovi bivšeg G 17 i Demokratske stranke), dovodeći "Telenor" kao nelojalnog konkurenta, danas zajedno sa Vučićevom nezajažljivim družinom, planiraju bagatelnu prodaju (poklanjanje) ovog državnog giganta.

Za poslednjih četiri godine, Agencija za privatizaciju koja takođe ima status "regulatornog tela" u oblasti privatizacije, svakih deset meseci je u bescenje posredovala u prodaji između 300 i 500 državnih i društvenih preduzeća.

Od najmanjih do najvećih. Vrh svog nečasnog postojanja, ovaj državno-mafijaški mehanizam treba da obeleži prodajom Telekoma i Aerodroma Beograd, što je 5. juna ove godine zahtevala i Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD), kao jedan od uslova "daljeg napretka ka EU".

Da licemerje bude kompletno, pobrinuo se Savet Evrope koji je Srbiji i nametnuo nužnost stvaranja "regulatornih tela", tačnije paradržavnih institucija, koje služe režimu na vlasti.

Naime, kad god je, recimo, Vučiću potrebno da sprovede u delo kakvu nezakonitu aktivnost, tu su "regulatorna tela", koja on predstavlja kao nezavisne institucije koja rade "po zakonu" a ne po njegovom naređenju. Istina je da od svih nezavisnih regulatornih tela, samo dve takve institucije nisu pod njegovom kontrolom: Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja!

Sasvim dovoljno, da građani ipak vide šta im radi suludi premijer i kako iz njegovog kabineta idu sve nesreće koje su ovu zemlju zadesile poslednjih godina.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIPLOMATSKI KRIMINAL!!!

2. априла 2012. Коментари су искључени

 

Bestidne, skupe, a ponegde, više nego KRIMINALIZOVANE srpske diplomate čine nenadoknadivu štetu.

Neopisiva količina divljaštva, gluposti, privatnih interesa i skandala, to je danas slika diplomatskog sunovrata Srbije, čija je personifikacija odlazeći ministar Vuk Jeremić, prvi među štetočinama u nekada moćnoj službi.

 

Ministarstvo spoljnih poslova

 

Izvor u samom vrhu MSP-a nastavlja da opisuje beznadežno stanje u ovoj visokoj državnoj instituciji, dok Državna revizorska inspekcija nastavlja sa radom tragajući za sakrivenim kompromitujućim dokumentima o pljački budžetskih sredstava…

 

INSAJDER IZ MSP-a:

 

Državna revizorska inspekcija (DRI) nastavila je započeti rad u Ministarstvu spoljnih poslova (MSP), a povodom vanredne provere utroška budžetskih sredstava. Više nisu samo putovanja ministra Vuka Jeremića i njegove pratnje u pitanju, nego je Državna revizorska inspekcija počela da se bavi i pitanjima svih ostalih finansija.

Ipak, prema rečima jednog od članova DIR-a, za javnost je sve drugo „dečja bajka“ u odnosu na putovanja resornog ministra i njegove svite.

 

Istinske bahanalije u MSP-u počele su da uzimaju maha tek dolaskom Borislava Borka Stefanovića na čelo šefa kabineta ministra spoljnih poslova. Ali, ovde treba reći i to da će Stefanovićeva štetočinska uloga u savremenoj srpskoj diplomatiji tek biti pravilno „valorizovana“, i to tako što sasvim sigurno neće biti amnestiran za razna nedela, počev od javnih nabavki, pa do slučaja klasičnog mobinga, čiji je on bio spiritus movens.

Već duže vremena desetak aktivnih službenika Ministarstva spoljnih poslova spremaju krivične prijave protiv njega i samo je pitanje vremena kad će one biti predate. Izvori u vrhu MSP-a kažu: „…bira se pogodan trenutak…“

Zanimljivo je da generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Vladimir Ćurgus i dalje potpisuje dokumenta koja su po sadržaju, slobodno rečeno, kriminogene prirode. Jedan njegov blizak prijatelj upozorio ga je da to više ne radi i da prekine sa tom praksom jer će doći vremena kada neće moći da se sakrije iza vrha Ministarstva spoljnih poslova.

Inače, Vladimiru Ćurgusu ovo nije prvi put da ima iskustva sa istražnim organima. Poznate su njegove afere u vreme dok je bivšem režimu odano služio kao pomoćnik tada neprikosnovene Bratislave Bube Morine.

 

Državnoj revizorskoj inspekciji svakako će biti posebno interesantno kako su trošena sredstva za renoviranje zgrade ambasade Srbije u Vašingtonu, ili pak kako su kupovane zgrade ambasada u Briselu i Hagu…

Po dostupnom opisu radova za renoviranje zgrada ambasade Republike Srbije u Vašingtonu, a koje je poslao ambasador Vladimir Petrović, Vlada je odvojila velikih pet miliona dolara. No, imajući u vidu činjenice da je vrednost nekretnina u Sjedinjenim Državama naglo opala, i da je za ovoliki novac (namenjen za renoviranje ambasade) u rezidencijalnom delu Vašingtona moguće kupiti skoro dve vile, potez Vlade je očigledno bio neracionalan. Ali, to nije smetalo onima koji troše budžetski novac uzet iz džepova građana Srbije da ga potroše na najmanje koristan način.

Naime, kako sadašnja zgrada srpske ambasade ima podrum, prizemlje, prvi sprat i potkrovlje, ambasador je predložio da se na dvorišnom delu fasade napravi stakleni panoram-lift koji ide samo od prizemlja do prvog sprata! Zanimljivo je da sve radove na renoviranju izvodi privatna firma iz Srbije, vrlo bliska visokim rukovodećim funkcionerima vladajuće koalicije, što je i bilo za očekivati.

 

Pored sredstava za ambasadu u Vašingtonu, Vlada Srbije je odobrila i osam miliona evra kojima je kupljena ambasada Misije Republike Srbije u Briselu u kojoj službuje 23 službenika. Ima tu i nekih nesrazmera. Radi bolje ilustracije treba reći da ova zgrada ima garažu sa 65 parking mesta! Inače, sama zgrada ambasade nalazi se u najužem centru Brisela.

Za kupovinu zgrade ambasade Republike Srbije u Hagu, Vlada Srbije je odredila sredstva u visini od 2,5 miliona evra, što je u poređenju sa cenama nekretnina u gradu Hagu, koje su u stalnom padu, bezobrazno skupo. Ali, ta je patologija već odavno poznata: što je manje demokratije, a više diktature, to su i prohtevi vlastodržaca veći…

I upravo trošenje ogromnih sredstava za renoviranje zgrada ambasade u Vašingtonu, kao i kupovine zgrade ambasade Misije u Briselu i zgrade ambasade u Hagu, podložni su ozbiljnoj finansijskoj kontroli i reviziji nadležnih državnih organa u cilju striktne i racionalne kontrole korišćenja budžetskih sredstava.

 

NEZAKONITO KORIŠĆENJE DIPLOMATSKIH PRIVILEGIJA

 

Ambasador Republike Srbije u Brazilu Ljubomir Milić, inače član SPS-a, dopušta članovima svoje porodice da nezakonito i nekontrolisano koriste vozila ambasade, i to redovno bez putnog naloga. Sin ambasadora, student, uzurpirao je jedan od automobila ambasade i svakodnevno ga koristi, i danju i noću, 24 sata, bez ikakve kontrole i isključivo za lične potrebe, a pre svega za odlazak na fakultet i za svakodnevne provode.

I ćerka ambasadora, koja je kao službenica UN došla u Brazil na magistarske studije, uživa tatine državne privilegije. Naime, nju službeni vozač ambasade svakodnevno odvozi na fakultet i dovozi natrag, kao i u noćne provode gde je i čeka do ranih jutarnjih sati. To je često izazivalo premor vozača, koji je u više navrata zbog toga izrazio svoje nezadovoljstvo.

 

Ambasadorka Republike Srbije u Tunisu Milica Čubrilo-Filipović, inače istaknuta članica Demokratske stranke i bivša ministarka dijaspore, koja iza sebe ima niz afera, došla je na ovu funkciju kao miljenica Božidara Đelića. Putevi su im se preplitali, od Pariza, Beograda, pa sve do Njujorka, a sada joj se Đelić približio i u Tunisu kao funkcioner Evropske banke za zemlje Magreba.

Jedna od onih afera vezanih za Milicu Čubrilo, a koje javnost u Srbiji dobro pamti, jeste i ta da je svom tadašnjem ljubavniku a sadašnjem mužu, bez ikakvog pravnog osnova iz kase Ministarstva za dijasporu dala 40.000 dolara, što je izazvalo buru negodovanja u srpskoj dijaspori na severnoameričkom kontinentu.

U Srbiji je to ispraćeno sa nekoliko novinskih tekstova, a njena partija na vlasti nije našla za shodno da je kazni, nego ju je, naprotiv, nagradila ambasadorskim mestom.

Po dolasku na dužnost ambasadora u Tunisu, po običaju je počela da troši enormna sredstva za uređenje srpske rezidencije. Svojim partijskim vezama a i intervencijom Božidara Đelića i Vuka Jeremića, za kratko vreme je od Ministarstva spoljnih poslova uspela da dobije oko 200.000 evra za preuređenje rezidencije koja je inače iznajmljena!

 

Takođe, Ivana Pejović, generalna konzulka Republike Srbije u Milanu, koja je bila član Srpskog pokreta obnove, a sada je član DS-a, zahvaljujući zaštiti Vuka Draškovića (bolje rečeno Danice Drašković), a pre svega Borisa Tadića, mimo svih propisa i diplomatske prakse skoro 10 godina službuje na funkciji generalnog konzula u Milanu.

Svakodnevno ugošćava članove porodice aktuelnih rukovodećih funkcionera i enormno troši državna sredstva.

Finansijska služba MSP-a ukazivala je na nedopustivo trošenje novca konzulata kao i propuste koje čini, a koji se graniče sa zdravim razumom. Preko računa srpskog konzulata, Ivana Pejović je kupovala ogromne količine pića, sredstva za svoju ličnu higijenu, donji veš…

U više navrata, Ivani Pejović je iz finansijske službe Ministarstva ukazivano na to da je takvo ponašanje nedopustivo i da je dužna da vrati sredstva u kasu konzulata, što ona nikada nije učinila. Na svaku intervenciju službe finansija, javljala se preteći službenicima MSP-a i to „sa pozicija sile“, ističući u svakoj prilici njene veze sa Borisom Tadićem!

Ali, uprkos svemu pobrojanom i nepobrojanom, i svemu javnom i tajnom što se o njoj u MSP-u zna, male su šanse da ova i ovakva Državna revizorska inspekcija pronađe nešto od čega bi mogla da počne bilo kakvu poštenu istragu

Naime, celokupni dosije njenih finansijskih propusta krije i „na sigurnom“ čuva generalni sekretar ministarstva Vladimir Ćurgus, koji joj je i jedan od njenih viđenijih zaštitnika. Za renoviranje i opremanje rezidencije trošila je velika devizna sredstva koja su joj preko veze u MSP-u odobravali.

 

BEZOBRAZLUK AMBASADORA

 

Nekadašnji konobar koji je radio u zgradi Predsedništva Jugoslavije Zoran Veljić, danas je ambasador Srbije u Otavi, glavnom gradu Kanade. Ništa čudno, mnogi su konobari u demokratskom ludilu napravili velike karijere, poput Vladimira Popovića, zvanog Beba, ili recimo Dušan Elezović, omiljeni „dečko“ Bojana Pajtića, ali i mnogi drugi kojima je ugostiteljstvo bila „matična grana“…

No, Veljić je zaista dogurao dalekoI na takvoj poziciji, očito je zaboravio šta znači biti potčinjen i na usluzi… Zaposlene u ambasadi, ali i u samom Ministarstvu spoljnih poslova ume da iznenadi tako što iznenada nestane na neodređeno vreme! Tako je usred leta 2011. godine otputovao je na odmor u glavni grad Perua, Limu, nikoga ne obaveštavajući ni o svom odsustvu, a još manje o destinaciji, iako je to bio dužan da učini.

Mogući razlog ovog tajnog putešestvija je izvesna Lilian, navodno umetnica latinoameričkog porekla, koja sa svojim zakonitim mužem, čovekom nemačkog porekla i nemačke građe (malo je punijeg stasa), redovno dolazi na prijeme u ambasadu Srbije u Otavi. Naravno, bez muža. Lilian, međutim, uveče dolazi u Veljićevu rezidenciju, a njih dvoje su noću i česti gosti latino-bara Caliente u centru Otave.

Treba ovde dodati i to da je Veljić poznat i po tome što gostoprimljivo dozvoljava strancima da švrljaju po rezidenciji, čak i kada on nije prisutan. Njegovo gostoprimstvo ide toliko daleko da strancima omogućuje da u zvaničnoj rezidenciji srpskog ambasadora organizuju privatne žurke. Tako su dve dame, Lilia Faulkner i Karol Bel-Smit, svoje goste na proslavu dočeka Nove 2012. godine pozivale u kuću našeg ambasadora.

 

Da Veljić ne mari mnogo za rezidenciju vidi se i iz njegovih upornih pokušaja da je po svaku cenu proda. Pošto se Ministarstvo usprotivilo toj ideji, Veljić je namerio da rezidenciju renovira tako što će u njoj da se naprave kancelarije i stan za članove službi obezbeđenja.

Ova Veljićeva zamisao bi, prema svim računicama, srpske poreske obveznike trebalo da košta barem milion dolara! A zna se i ko bi to trebalo da plati: država Srbija iz budžeta, odnosno građani Srbije.

Da bi dobio sve neophodne dozvole za predviđeno zidanje, ambasador Veljić unajmio je i jednog kanadskog advokata, izvesnog Žarka Tatomirovića Mamulu, koji je sa svoje strane preporučio nekog arhitektu Popovića.

I advokat i arhitekta za svoje usluge naplaćuju honorare od čije visine bi svakome normalnom moglo da se zavrti u glavi. Ali ne i Veljiću…

Konačno, Veljić dolazi i na ideju da proda, ako ništa drugo, ono makar deo deo dvorišta rezidencije. Ovaj posao se za sada odvija mimo Ministarstva spoljnih poslova, jer još nisu okončani pregovori sa jedinim zainteresovanim kupcem koga je pronašla Veljićeva i Tatomirovićeva prijateljica, izvesna dama po imenu Suzana Robinson.

Potencijalni kupac za sada nudi 2.050.000 dolara, ali ambasador traži 2,5 miliona dolara. Obe cene su daleko ispod vrednosti pomenutog zemljišta. I u ovom postupku je ambasador vrlo konspirativan, jer u oglasu nigde ne stoji da je prodavac zemljišta strana država, pa tako izgleda kao da je sve to običan privatni posao.

Nikome nije poznato da li ambasador Veljić za sve svoje postupke uopšte ima ovlašćenje bilo koga iz srpskog ministarstva. Jedno je sigurno: visoki nameštenik države Srbije, Zoran Veljić, ponaša se kao apsolutista u ambasadi u Otavi. Radi šta hoće, troši koliko god može, a zagazio je i u biznis iz koga, očito, neće izaći bez ozbiljnih posledica…

 

Veljić, bez obzira na svoju sklonost da licitira državnu imovinu, ni u kom slučaju nema prava da prodaje ili „rentira“ bilo šta bez nečije saglasnosti, a posebno ne tako osetljivu ustanovu kakva je zgrada ambasade, jer onda svakome ko uđe u objekat otvara neslućene mogućnosti da postavi „sprave za posmatranje“ ili, ne daj bože, kakvu eksplozivnu napravu.

O čemu se ovde radi neko će morati da položi račune. Pre svega zato jer se radi o nečem nezamislivom u diplomatskoj praksi… Nezamislivo je tako da izraelski, američki, ruski ili ambasador bilo koje ozbiljne države izdaje zgradu rezidencije kao poslovni prostor trećim licima, u bilo koje svrhe.

Nažalost, kad je srpska diplomatija u pitanju, kao i sve drugo uostalom, sve je moguće…

 

“Prepiska srpskih diplomata iz predstavništava po svetu s centralom u Beogradu nalazi se pod šifrovanom zaštitom, a stvar je procene Ministarstva spoljnih poslova u koje diplomatske misije se šalju obučeni šifranti….“

Ovu skandaloznu vest nedavno je objavila Politika, a da to nikome nije „zaparalo oči…“ Jasno je iz mnogo čega drugog da „laka čitljivost“ diplomatskih telegrama proizilazi iz odsustva ozbiljne službe šifranata… Zato danas srpsku diplomatsku poštu mogu da pročitaju čak i priučeni špijuni-amateri…

 

Posle 5. oktobra 2000. godine, nakon masovnog otpuštanja diplomata, desio se i „pomor“ takozvane kriptozaštite… Ona je „na mala vrata“ ponovo uvedena tek nakon odlaska Gorana Svilanovića sa mesta ministra spoljnih poslova.

Nije tačno da je neko od takozvanih demokratskih vlasti u ono vreme „bio naivan“ pa je smatrao da od svojih „globalnih prijatelja“ nema šta da krije. Ispostavilo se da je napravljena šteta veleizdajničkih razmera.

Umesto da Svilanović (i svi koji su to skrivili) bude na dugogodišnjoj robiji, on je posle „diplomatske karijere“ zaseo u upravni odbor najvećeg srpskog dilera oružja, mračne firme SDPR!

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

TAJNI BUDŽETI MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA !

 

Po svemu sudeći, milioni koje je srpska diplomatija na čelu sa ministrom Vukom Jeremićem trošila

i još uvek troši na potrebna i nepotrebna putovanja širom sveta,

nisu nikada sabrani kako treba.

 

 Jeremic

 

 Nedavno su službenici Državne revizorske inspekcije došli u zgradu Ministarstva spoljnih poslova, ali je neko, uprkos svemu, već znao ko dolazi, pa su kompromitujući pisani tragovi o enormnim troškovima Jeremićeve gubitničkediplomatije na brzinu sklonjeni. 

Tako je državni revizor mogao samo da ima uvid u oneračune koji su „za đake i vojnike“. Na ovaj „matine“ revizorska inspekcija je došla nepripremljena.

Da je znala svoj posao da radi kako treba, mnogi bi već bili na manje prijatnim mestima nego što je to zgrada MIP-a.

 

INSAJDER IZ MIP-a:

Mada o tome niko ni reč nije progovorio u srpskim medijima, jer je sve bilo obavljeno vrlo diskretno, Državna revizorska inspekcija (DRI) je 1. marta ove godine iznenada došla u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

„Iznenada“ je pomalo komično reći, jer u sređenim državama, dolazak službenika te institucije ne podrazumeva najavu. Mada samu instituciju Revizora u Srbiji i dalje niko ne smatra nekom „opasnom“ kaznenom ekspedicijom, događaj je izazvao neviđenu pometnju.

Inspekcija je uzela celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na kupovinu avio karata za putovanja i plaćanja hotelskih računa za službena putovanja.Evidentno je da je Državna revizorska inspekcija (DRI) došla na dojavu službenikaMinistrastva spoljnih poslova Srbije (MSP) .

jer se o dolasku Državne revizorske komisije duže vreme govori među zaposlenima, koji su samo pretpostavljali kako je obesno rukovodstvo MSP-a rasipalo novac na najbolje hotele, večerinke, reprezentacije…

 

Većinu avio-karata su kupovali preko firme Aeroklub (Privredno društvo Aeroklub društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 87, broj zaposlenih 8), čiji je vlasnik otac Aleksandre Radosavljević, savetnice u kabinetu resornog ministra Vuka Jeremića!

Karte su plaćane po višestruko većoj ceni (dva do četiri puta veće od realne cene)!

Međutim, običnim „smrtnicima“ prilikom službenih putovanja karte se kupuju preko finansijske službe Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) i to isključivo kod JAT-a.

Tako je Aleksandra Radosavljević podizala novčana sredstva bez predavanja i podnošenja potrebne dokumentacije (iskorišćenih avio-karata, hotelskih računa…), što je, iznutra, iz“porodične perspektive gledano“, sasvim u redu, ali nije po zakonu!

 

Naime, Radosavljevićka je uzimala najskuplje hotele mimo pravilnika predviđenog uMinistarstvu spoljnih poslova.

Na primer, u istom danu je za putovanje u Južnoafričku Republiku podizala dupla sredstva iako nije imala potrebnu finansijsku dokumentaciju (dokaz više da zvanična budžetska potrošnja u diplomatskoj službi nije i jedina!).

To je,istovremeno, i očigledan primer finansijske malverzacije za koju neko treba da odgovara.

Tako je, na primer, za noćenja na jednom putu, apartman ministra Vuka Jeremića plaćan po 2.000 dolara za noć! Bilo je primera da mu avionska karta „sa kraja na kraj sveta“ košta i do 12.000 dolara.

Istovremeno, za njegovu pratnju sobe su plaćane po 500 dolara.

Mnogi će reći da je Vuk Jeremić ministar (sporno je to što ministru izgleda ne pada na pamet da troškove putovanja učini ekonomičnijim,

da se povinuje proklamovanoj štednji koju je zvanično proglasio njegov predsednik Vlade) i da mu to sledi po funkciji,

ali šta će pratnji tako skupe sobe, makar to bilo i u skupoj Adis Abebi.

 

Inače, kad je Jeremić posećivao susedne zemlje, niko ga nije ometao da svojim primerom pokaže da dolazi iz jedne siromašne zemlje i da, za promenu, leti i komercijalnim letovima.

Ali, on je do današnjeg dana pokazivao nešto drugo: da dolazi sa „pozicija sile“!

Na primer, umesto oko 3.000 evra, jedan takav let ministra bi koštao srpske poreske obveznike Srbije oko 300 evra.

Zanimljivo je da jedan put ministra Vuka Jeremića u SAD košta nešto više do 3.000 evra,

pa je tako lako doći do zaključka da su Banjaluka, Zagreb ili Podgorica mnogo dalje na globusu nego, recimo, Njujork!

 

Ovakvi primeri ukazuju da se iz kase Ministarstva spoljnih poslova grabi onoliko koliko je potrebno u određenom trenutku. Zato i ne iznenađuju nelogičnosti u trošenju novca…

Drastičan primer datira od još pre nekoliko godina kada je trinaestodnevna turneja od Velike Britanije do Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i hotelski smeštaj, plaćena samo 759.625 dinara. Prema toj računici, skoro pola meseca boravka na drugom kontinentu je za oko 32.000 skuplje od dvodnevnog puta u Portugal, što je apsurd!

Takođe se javio i problem oko finansija kada je u pitanju poseta ministra Vuka Jeremića Velikoj Britaniji (novembar 2011. godine), prilikom koje je, pored ostalog, sa predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Vladom Divcem otvorio takozvanu „Srpsku kuću“ u Londonu koja će služiti za promociju Srbije tokom Olimpijade 2012. godine.

Troškovi su pokriveni iz dela budžeta određenog za putovanja, kao i iz dela budžeta koji se ostvaruje donacijama.

 

U oktobru 2011. godine ministar Vuk Jeremić je bio u službenoj poseti Kini, i već prema prvim nagoveštajima Državne revizorske inspekcije (DRI), došlo je do finansijskih malverzacija prilikom pravdanja troškova delegacije koja je išla u Kinu.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u svom budžetu (za prošlu, 2011. godinu) odvojilo za plate, dodatke i naknade zaposlenih tačno 670.937.000, dok su, uvek problematični troškovi putovanja predviđeni sa „mizernih“ 114.504.000 dinara.

Konzularno-diplomatskim predstavništvima za troškove putovanja je obezbeđeno 38.290.000 dinara. Za još neutvrđena putovanja službenika Ministarstva spoljnih poslova, iz budžeta Srbije (za 2012. godinu) dobijeno je 134,5 miliona dinara što ukazuje na to da se budžet povećao u odnosu na 2011. godinu kada su u pitanju sredstva za službena putovanja.

 

Ovo je samo jedna strana „troškovnika“ Jeremićeve leteće diplomatije.

Naime, kao i svaka kuća od posebnog značaja, tako i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima svoje „poprečne fondove“ za koje nikakav revizor do sada nije znao. Mada je sam dolazak predstavnika ove državne ustanove u MIP bio događaj za sebe (prvi put je u posleratnoj diplomatskoj istoriji jedna, zvanično nezavisna institucija došla da proveri utrošak budžetskih sredstava),

prava slika multimilionskih troškova još dugo (a možda i nikada) neće biti poznata javnosti i poreskim obveznicima. Naime, ovo je ona ista diplomatska služba koja je tajnim kanalima slala novac u prethodnoj američkoj predizbornoj kampanji, kao donacija Baraku Obami, tadašnjem kandidatu za predsednika SAD.

 

Ovih dana je „konačni korisnik“ u ponovnoj trci za predsednika, a njegov nekadašnji „aktivista“, bivši guverner države Ilinois, Milorad Rod Blagojević, pred vratima federalnog zatvora.

Sve govori da će Ministarstvo spoljnih poslova i dalje biti pravi „pacovski kanal“ za iznošenje sumnjivog novca iz Srbije, bude li to ovdašnjoj vlasti zatrebalo kako bi se pokazala pred svojim velikim “ prijateljima“ koji su je potpuno zgazili, što sa neba što sa zemlje, i to vojno, politički, ekonomski, kulturno, pa konačno i diplomatski.

Mada je velika kadrovska vrteška u Jeremićevoj eri bila takva da je teško bilo sačuvati u pamćenju sve one hiljade sati u avionima i hotelima širom sveta, neko je to ipak uradio umesto nas.

Početkom 2010. godine, u Njujork tajmsu je izašao članak u kome je Vuk Jeremić, kao šef srpske diplomatije, prikazan kao neki zaludni svetski putnik, koji troši novac svojih građana na nemoguću misiju.

 

Pravu istinu o ceni spoljne politike koju su vodili njegova stranka i on lično, tek će neko sabrati. A to sigurno neće biti Državna revizorska komisija, koja radi ono što joj vladajuća vrhuška kaže.

Ta institucija još nijednu krivičnu prijavu nije napisala i zato više liči na komunalnu policiju koja piše prekršajne kazne za pisanje grafita i pljuvanje po ulici…

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

DEMOKRATSKA STRANKA – LEGLO LOPOVA I KRIMINALA!

21. фебруара 2012. 2 коментара

 

Državna revizorska institucija objavila je imena odgovornih lica

(uglavnom funkcionera Demokratske stranke) u revidiranim subjektima,

protiv kojih je nadležnim sudovima i tužilaštvima podnela zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i prijave za privredni prestup.

Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka su podneti protiv odgovornih lica u ministarstvima, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima.

 

Indijana Džons i Lara Kroft Demokratske stranke: Otimači izgubljenog budžeta

Dragan Đilas i Oliver Dulić, “reformatori-čistači”  državnog budžeta.

 

Pored imena koja su u srpskoj javnosti postala sinonimi za zloupotrebu najviših državnih i društvenih položaja – Dragana Đilasa, Tomice Milosavljevića, Olivera Dulića, Dragana Markovića Palme i Nebojše Ćirića – na listi se našao i zabrinjavajuće velik broj lokalnih vlastodržaca, gradonačelnika i predsednika opština, mahom funkcionera Demokratske stranke.

 

Tomica Milosavljević visoki funkcioner Dinkićeve NVO „Ujedinjeni regioni Srbije(URS) i nekadašnji ministar zdravlja zajedno sa Predragom Konom, šefom radne grupe koja je pratila epidemiološku situaciju i Svetlanom Vukajlović, tadašnjom direktorkom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), bio je saslušan zbog sumnji da je učestvovao u zloupotrebama prilikom nabavke Novartisovih vakcina protiv svinjskog gripa.

Istragu je pokrenulo Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal. Najveći deo odgovornosti u ovom slučaju svaljen je na RZZO što je rezultovalo hapšenjem Svetlane Vukajlović i prtoiv koje je podignuta optužnica. Tužilaštvo je Milosavljevića i Kona predložilo kao svedoke u tom postupku. RZZO je krajem 2009. sklopio ugovor sa „Jugohemijom“ koja je uvozila vakcine po ceni od osam evra po dozi.

Iste te vakcine su kod drugog proizvođača u tom trenutku bile gotovo duplo jeftinije. Srbija je prvobitno naručila tri miliona doza ove vakcine, a gotovo 600.000 nikada nije upotrebljeno. Prema pojedinim procenama državni budžet je prilikom ove nabavke oštećen za 1,6 miliona evra.

 

Nebojša Ćirić poslao je Savetu za borbu protiv korupcije potpuno zatamnjen ugovor o zajedničkom ulaganju Srbije i Fijata.

 

Taj drski aparatčik iz Dinkićeve NVO nije samo prekršio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je to uradilo na izrazito ciničan način, poručujući građanima da odbija i samu ideju demokratske kontrole.

 

Zatim je i slagao javnost da tražena dokumentacija sadrži poslovne tajne i detalje tehničke prirode. Ipak, Ćirić zajedno sa Oliverom Dulićem, o čijem je štetočinskom radu bespotrebno trošti prostor, poneo je NALED-ovu titulu reformatora godine..

 

Na udaru DRI, pored Dragana Đilasa našli su se gotovo svi što sadašnji što bivši direktori predškolskih ustanova kojima je gradonačelnik Beograda šakom i kapom delio budžetski novac.

 

Optužnice su podignute i protiv drugih gradonačelnika, uglavnom funkcionera vladajućih stranaka: Veroljuba Stevanovića (URS), gradonačelnik Kragujevca; Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije i gradonačelnika Jagodine; Miloša Simonovića (DS), gradonačelnika Niša; Ljubiša Simović (DS), gradonačelnik Kraljeva; Predrag Umičević (DS), gradonačelnik Smedereva; Peter Knezi (SVM), predsednik opštine Bečej; Miloš Milošević (DS), gradonačenik Šapca; Boško Ničić (Pokret „Živim za Krajinu“), gradonačelnik Zaječara; Igor Pavličić (DS), gradonačelnik Novog Sada; Bojan Pajtić (DS), predsednik Vlade AP Vojvodine i Desimir Pavlović (DS), gradonačelnik Kruševca.

Kompletan spisak možete videti ovde. 

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

G(K)RADONAČELNIK MAFIJAŠ, JAČI OD ZAKONA !

12. фебруара 2012. 3 коментара

 

Nakon revizije finansijskih izveštaja završnog računa budžeta grada Beograda za 2010. godinu, Državna revizorka institucija je zapretila da će pokrenuti postupak razrešenja odgovornih lica u Skupštini grada Beograda, ukoliko ne otklone nepravilnosti u načinu trošenja novca. Iako “zahvalan na preporukama i sugestijama”, Đilas je,

PORUČIO DA JE JAČI OD DRI I DA MU NE PADA NA PAMET DA ISPRAVI SOPSTVENE GREŠKE!

 

Zlu ne trebalo: Đilasova policija, čeka na mig Gazde.

 

Za gradonačelnika, “Gazdu” sa predsedničkim ambicijama, izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) kojim su ustanovljene nepravilnosti u načinu trošenja novca u 2010. godini, ne predstavlja više od lanjskog neočišćenog snega. Iako je DRI zapretila da može pokrenuti rezrešenje odgovornih u Gradu Beogradu ukoliko u zakonom propisanom roku ne otklone nepravilnosti u načinu trošenja novca poreskih obveznika, Dragan Đilas nije ni trepnuo. Naprotiv, on je rezignirano odbacio primedbe DRI, ocenjujući ih kao neosnovane, nerealne i nepotrebne.

Beograd je zahvalan na preporukama i sugestijama iz izveštaja”, rekao je Đilas poistvovećujući sebe sa glavnim gradom i nastavio “međutim, od nekih izdvajanja ne može i neće odustati”, ocenjujući bez suvišnog preciziranja da je “izveštaj neosnovan i jednostran u mnogim stvarima” i da on nema nameru da se povinuje primedbama o načinu sprovođenja javnih nabavki, jer ionako “štedi na svakom koraku”. Zauzvrat, Đilas je ponudio dobronamerni kompromis i predložio da se pravila prilagode strašnoj stvarnosti.

Trudićemo se da neka naša nekonvencionala rešenje postanu sastavni deo normalnih rešenja pošto ona štede pare”, parafrazirao je Đilas Josipa Broza i njegovu tezu da se ne moramo držati zakona kao pijan plota, pozivajući se na finansijsku ljubav prema “vaspitačicama koje čuvaju našu decu” izraženu kroz 29 miliona evra više isplaćenih novčanih sredstava na ime troškova obdaništa. Šta više, štedljivi gradonačelnik je izjavio da je za ovo prekoračenje stavke gradskog budžeta dobio “tumačenje” Ministarstva prosvete “da ima pravo na isplatu takvih plata ukoliko ima novca za njih.

I zbilja, zašto bi “Gazda” morao da se povinuje neobavezujućim preporukama DRI? Na kraju krajeva, to je samo najviši organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, institucija odgovorna samo Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja svoje nadležnosti obavlja na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Državnoj revizorskoj intituciji i Poslovnika Državne revizorske institucije.

 

Uostalom, šta je to ustanovila državna revizorska institucija u Izveštaju br. 400-724/2011-01 od 28. decembra 2011. u službenim prostorijama grada Beograda, što baš toliko narušava proklamovanu ideju neopisive štednje novca poreskih obveznika?

 

1) Grad nije u potpunosti uspostavio sistem internih kontrola koji obezbeđuje razumno uveravanje da će postavljeni ciljevi biti ostvareni kroz poslovanje u skladu sa važećim propisima, obezbeđena realnost i integritet finansijskih izveštaja, dobro finansijsko upravljanje i zaštita sredstava.

2) Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Grada nisu dostavili pisano obrazloženje planiranih rashoda i izdataka i izvora finansiranja uz finansijske planove, nisu identifikovali i planirali izvorne prihode u celosti prema ekonomskoj klasifikaciji i bruto principu i uspostavili odgovarajuću bazu podataka i nisu obezbedili efikasniju kontrolu njihovog obračuna i naplate.

3) Izvorni prihodi budžeta Grada nisu objektivno iskazani, jer deo prihoda budžeta Grada u iznosu od 23,3 miliona evra nije uplaćivan na propisane uplatne račune, nego na podračune korisnika javnih sredstava, jer naplaćenu taksu za korišćenje prostora za parkiranje vozila u iznosu od 16,2 miliona evra grad nije uplaćivao na propisan račun javnih prihoda, jer Uprava javnih prihoda Grada nije vršila kontrolu izvornih javnih prihoda čija je naplata poverena drugim licima, kao ni utvrđivanje, kontrolu i naplatu dela izvornih javnih prihoda, jer u poslovnim knjigama Uprave za javne prihode nisu analitički evidentirana potraživanja po osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od 4,88 miliona evra, jer nisu usaglašene analitička i sintetička evidencija potraživanja od obveznika javnih prihoda u iznosu od 160 hiljada evra, jer deo zakupnine za stanove u državnoj svojini u iznosu od 75 hiljada evra, nije uplaćivan na račune javnih prihoda.

4) Grad Beograd je, kao celina, za 2010. godinu masu plata i dodataka koji se finansiraju iz budžeta, više planirao za 11 milion evra, a za izabrana, imenovana i postavljena lica i zaposlene u Gradskoj upravi više isplatio 7,4 miliona evra, dok je zaposlenima u Predškolskim ustanovama više isplatio 29 miliona evra. Na ime korišćenja sopstvenog vozila za dolazak na rad i odlazak sa rada isplatio sredstva u iznosu od 10 hiljada evra.

5) Bez sprovedenog postupka javne nabavke, preuzete su obaveze i plaćene usluge kod sledećih korisnika budžetskih sredstava:

Sekretarijata za sport i omladinu, za zaštitu imovine u iznosu od 210 hiljada evra, i za usluge čišćenja 97.000 evra.
Sekretarijata za kulturu, za zaštitu imovine
20.000 evra.
Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju, za
  usluge rušenja bespravno podignutih objekata
13.000 evra.
Službe za informisanje, za ostale usluge štampanja
8.000 evra.
Sekretarijata za kulturu, bez IBK, za usluge oglašavanja
7.000 evra.
Sekretarijat za saobraćaj (bez direkcija), za insertovanje promotivnog štampanog
  materijala
30.000 evra.
Sekretarijat za saobraćaj-Direkcija za javni prevoz), za usluge prevoza za razne sportske i  kulturne manifestacije 10.000 evra.

6) Sekretarijat za obrazovanje preuzeo je i platio obaveze od 30.000 evra za kupovinu računarske opreme za učenike srednjih škola, sprovođenjem postupka putem narudžbenice i nabavke male vrednosti, umesto otvorenog postupka.

7) Bez verodostojne dokumentacije o nastaloj poslovnoj promeni izvršena su plaćanja kod sledećih korisnika budžetskih sredstava:

Sekretarijata za finansije -Direkcije za građevinsko zemljište, za usluge tekućih popravki i održavanja zgrade Direkcije 31.000 evra.
Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama
3,2 miliona evra.
Sekretarijata za finansije, za pokriće dela troškova nesmetanog nastavka započetih
investicija i za pokriće dela troškova izgradnje kaveza u „Zološkom vrtu“ Beograd u
iznosu od 100.000 evra.

8) Nisu sprovođeni adekvatni interni kontrolni postupci potrošnje i kontrole zaliha karata za gradski prevoz, pa je zbog velikih zaliha neupotrebljivih karata došlo do uništenja 5.703.942 kom. karata za gradski prevoz, nominalne vrednosti od 2,7 miliona evra.

9) Ugovorenu vrednost ne sadrže ugovori zaključeni između:

„Gradska čistoća“ i JKP „Zelenilo“, sa druge strane, za čišćenje snega i leda, a izvršeni su u iznosu od 17.000 evra.

Sekretarijata za saobraćaj – Direkcije za javni prevoz, s jedne strane i JKP „Beograd put“, JKP- Sekretarijata za inspekcijske poslove sa JKP „Parking servis“, za izvršenje rešenja inspektora i angažovanje materijalno-tehničkih sredstava u postupku oduzimanja, čuvanja i postupanja sa privremeno oduzetim vozilima, izvršeni su za  160.000 evra.

 

Sveto trojstvo Skupštine grada Beograda: Antić (SPS), Ranđić (LDP) i Đilas (as himself)

 

10) Bez potpisanog ugovora, transakcije su izvršili sledeći korisnici budžetski sredstava:

Sekretarijat za saobraćaj – Direkcija za puteve platila je 450.000 evra Institutu za puteve, za nabavku usluga tehničkog nadzora u periodu od 01. januara do19. jula.2010.
Sekretarijat za kulturu, bez indirektnih budžetskih korisnika platio je 35.000 evra firmi „Avala plus“ d.o.o, za projekat „Monografija o Velimiru Bati Živojinoviću“ i 20.000 evra firmi „GM Salayka production house“ d.o.o, za pokriće dela troškova beogradske premijere filma Đorđa Balaševića „Kao rani mraz“.

11) Sekretarijat za saobraćaj – Direkcija za puteve je bez donetog godišnjeg Programa radova, u periodu 01. januara do14. Juna 2010, isplatila iznos od 12 miliona evra:

– nakon donošenja drugog rebalansa u 2010. g, nije usaglasila Program radova sa vrednošću odobrene aproprijacije za 4,1 miliona evra, i
– zaključila ugovor za izvođenje radova na asfaltiranju ulica u vrednosti od 5,8 miliona evra, i izvođačima platila avanse od 2,2 miliona evra.

12) Utvrđeno je da je:

primanje od zaduživanja u iznosu od 10 miliona evra pribavljeno bez prethodnog mišljenja Ministarstva finansija i Odluke Skupštine grada o zaduživanju, i
– od navedenih sredstava iznos od 6,8 miliona evra iskorišćen za finansiranje tekućih rashoda.

13) Utvrđeno je da su kod Sekretarijata za saobraćaj – Direkcije za javni prevoz, za usluge prevoza putnika u javnom gradskom prevozu, izvršeni rashodi u iznosu od 17,3 miliona evra, koji nisu planirani, evidentirani ni iskazani kao subvencije privatnim preduzećima.

14) Iako su obezbedili sredstva u budžetu, sledeći budžetski korisnici su bez osnova isplatili:

Sekretarijat za socijalnu zaštitu, iznos od 10 miliona evra, za jednokratnu pomoć penzionerima i 2 miliona evra za besplatan prevoz lica starijih od 65 godina.
Sekretarijat za privredu, iznos od 70.000 evra, za jednokratne pomoći zaposlenim u „Prvoj iskri“ Barič.
Sekretarijat za zdravstvo, iznos od 10.000 evra, za naknade troškova lečenja.
Sekretarijat za finansije, iznos od 11.500 evra za nagrade policijskim službenicima, i izvršili transfere ostalim nivoima vlasti u iznosu od 1,1 milion evra.
– Agencija za investicije i stanovanje, iznos od 21 miliona evra po računima i situacijama u 2010. g. za izgradnju stambenog prostora za javne službenike i stambenog prostora za socijalne grupe – Odluka Skupštine Grada iz 2003 i 2005 godine.

15) Bez sprovedenog javnog konkursa i zaključenih ugovora o realizovanju odobrenih programa, dotacije nevladinim organizacijama platili su sledeći korisnici budžetskih sredstava:

– Sekretarijat za socijalnu zaštitu, u iznosu od 440.000 evra.
– Sekretarijat za obrazovanje, u iznosu od 17.000 evra.
– Sekretarijat za zaštitu životne sredine, u iznosu od 15.000 evra.
– Sekretarijat za zdravstvo, u iznosu od 46.000 evra, i
– Sekretarijat za finansije, u iznosu od 380.000 evra.

16) Preuzete su obaveze po računima i situacijama koje su veće od raspoložive aproprijacije u iznosu od 20 miliona evra, a što je utvrđeno kod sledećih korisnika budžetskih sredstava:

Sekretarijat za saobraćaj -bez direkcija, u iznosu od 2,7 miliona evra.
Sekretarijat za saobraćaj – Direkcija za javni prevoz, u iznosu od 595.000
evra.
Sekretarijat za saobraćaj – Direkcija za puteve, u iznosu od
10 miliona evra.
Sekretarijat za kulturu – Ustanove kulture, u iznosu od 9,5 miliona evra, i
Sekretarijat za obrazovanje, u iznosu od 490.000 evra.

17) Preuzete su obaveze po ugovorima koje su veće od raspoložive aproprijacije u iznosu od 140 miliona evra, a što je utvrđeno kod sledećih korisnika budžetskih sredstava:

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, u iznosu od 310.000 evra.
Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, u iznosu od
1,6 miliona evra.
Sekretarijat za saobraćajbez direkcija, u iznosu od 2,9 miliona evra.
Sekretarijat za saobraćaj – Direkcija za javni prevoz, u iznosu od
17 miliona evra.
Sekretarijat za saobraćaj – Direkcija za puteve, u iznosu od
12 miliona evra.
Sekretarijat za kulturu – Ustanove kulture, u iznosu od 1,1 milion evra.
Sekretarijat za obrazovanje, u iznosu od
7,7 miliona evra.
Sekretarijat za sport i omladinu, u iznosu od
18.000 evra.
Sekretarijat za socijalnu zaštitu, u iznosu od 2,5 miliona evra.
Agencija za investicije i stanovanje, u iznosu od 88 miliona evra, i
Agencija za javne nabavke, u iznosu od 3,5 miliona evra.

18) Kod korisnika budžetskih sredstava utvrđena su sledeća odstupanja od važećih propisa kojima su regulisane javne nabavke:

– često se bez ispunjenosti propisanih uslova primenjuje restriktivni postupak, umesto otvorenog postupka.
Agencija za javne nabavke je sprovodila postupak za druge naručioce, bez ovlašćenja, a prilikom sprovođenja zajedničkih javnih nabavki nisu uređena prava i obaveze naručilaca,
status imovine, učešće u izdacima, raspored nastalih troškove.
finansijski planovi ne sadrže adekvatno obrazloženje o planiranim nabavkama.
za pribavljanje poslovne zgrade u Ulici Kraljice Marije br. 1 i stana u Ulici Ilije Stojadinovića br. 55/15 u Beogradu, nije obezbeđena Odluka Vlade Republike Srbije, a za pribavljanje pokretne imovine nije obezbeđena saglasnost Vlade Republike Srbije.
nisu prezentovana uverljiva obrazloženja o opravdanosti kupovine softverskog paketa koju je izvršio Grad, a u ime za račun javnih komunalnih preduzeća, javnih preduzeća i zdravstvenih ustanova, posebno imajući u vidu da se radi o samostalnim privrednim subjektima i ustanovama.

19) Utvrđeno je da:

– ostali delovi finansijskog izveštaja nisu pravilno obuhvaćeni i iskazani, jer se prilikom izrade Završnog računa Grada nije pravilno postupilo tako da direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti nisu kontrolisali i sravnjivali podatke iz završnih računa indirektnih korisnika i na osnovu toga sastavljali finansijski godišnji izveštaj, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a koji dalje priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti.

postoji odstupanje između odobrenih sredstava iz budžeta za indirektne korisnike budžetskih sredstava i izvršenja kod njih, na primer, izvršenje na ekonomskoj klasifikaciji 420000 – Korišćenje usluga i roba je manje za 560.000 evra, u odnosu na odobrena sredstva iz budžeta, a izvršenje kod indirektnih korisnika budžetskih sredstava, kod ostalih ekonomskih klasifikacija veće za 540.000 evra.

20) Kod sprovođenja popisa imovine potraživanja i obaveza, utvrđeni su sledeći propusti i nepravilnosti:

pre popisa imovine i obaveza nije izvršeno usklađivanje stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom.
– u popisnim listama nije vrednosno obračunata popisana imovina, a izveštaj o popisu ne sadrži stvarno i knjigovodstveno stanje, nego konstatacije o odstupanjima i predloge za njihovo isknjižavanje, bez potrebnih objašnjenja.
– Komisija za popis osnovnih sredstava i sitnog inventara Sekretarijata za saobraćaj nije izvršila popis stvarnih količina i unos podataka u popisne liste, nego je stanje konstatovano po  raspoloživoj knjigovodstvenoj dokumentaciji.
– nije popisan deo imovine Grada (zgrade i građevinski objekti) u iznosu od 17 miliona evra, a isti je evidentiran u poslovnim knjigama, nisu popisane zalihe potrošnog materijala od 560.000 evra i zalihe materijala za obrazovanje zaposlenih od 8.500 evra.
– popis potraživanja i obaveza je vršen prema stanju u poslovnim knjigama, iako za njih ne postoji uredna dokumentacija i nije vršeno usklađivanje sa dobavljačima i poveriocima, a potraživanja za koja ne postoji uredna dokumentacija nisu iskazana u posebnim popisnim listama.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

%d bloggers like this: