Архива

Posts Tagged ‘dolar’

USITNJAVANJE NABAVKI KAO GLAVNI MEHANIZAM MALVERZACIJA „MAFIJE U BELOM“

30. јуна 2014. Коментари су искључени

 

Tokom poslednjih desetak godina, u Kliničkom centru Niša, promenjeno je nekoliko direktora. Međutim, bez obzira na njihova imena, ključne odluke je donosila manja grupa lekara, koji su svojim članstvom u Upravnom odboru, Savetu K.C-a, tenderskim komisijama i kao direktori organizacionih jedinica, implementirali sve odluke generalnog direktora i učvršćivali njegovu poziciju. U znak zahvalnosti, ti „ljudi od posebnog poverenja" imali su najvažnije funkcije u KC-u i aktivno su učestvovali u donošenju najvažnijih odluka. Naravno, oni su, pri tom, ostvarivali i svoje lične ciljeve i ambicije, zapošljavali svoje ,,favorite", radili ,,šta su hteli" i vrata Uprave KC-a za su njih bila uvek otvorena.

 

 

 

O svemu tome detaljno je najvišim institucijama i ličnostima u državi pisala grupa lekara KC i Stomatološke klinike u Nišu, ali na to niko nije reagovao. Autori su svoje obraćanje poslali redakciji koja objavljuje najvažnije detalje njihovih istraživanja, kako bi sa njim upoznali najširu javnost.

“Već duže od jedne decenije, grupa korumpiranih i kriminalizovanih lekara u Kliničkom centru u Nišu, nosilac je svih malverzacija, ali malverzacija na osnovu kojih se ta grupa bogati, a uz to i kreira politiku zdravstva u Nišu.

Ova grupa je formirana i dobro organizovana pod okriljem dr Nevene Karanović u vreme kada je ona bila državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. Vrlo dobro su se rasporedili i u razne političke opcije, bez obzira koja je politička opcija na vlasti i tako opstaju i nesmetano nastavljaju svoje kriminalne aktivnosti. Jednostavno, kriminalni i materijalni interesi su ih povezuju i održavaju.

Grupa je velika i nju čine sve same zanimljive ličnosrti…Dr Veroljub Pejčić – direktor centra za minimalno invazivnu hirurgiju, predsednik skoro svih tendera u KC, član svih partija koje su bile na vlasti počev od SPS, DSS, G17 a sada SNS, prof. dr Srbobran Trenkićbivši direktor KC i član DSS a posle G 17, miljenik Nevenke Karanović, dugogodišnji direktor i aktivni saradnik koruptivno-kriminalne grupe u vreme njegovog mandata je ta grupa i formirana, i tada su napravljene najveće mahinacije preko tendera, naravno uz njegov blagoslov kao direktora Kliničkog centr.

Tu je i, prof. dr Petar Bošnjaković – bivši član JUL-a, napustio je Srbiju da ne bi bio uhapšen upravo zbog tendera u radiološkoj opremi na nivou Srbije, Rukovodioc je u dva projekata "vanstandardnih usluga u zdravstvu" i to u projektu magnetne rezonance i multiple skleroze.

Naravno, i prof. dr Zoran Perišić – bivši član JUL-a, sada član SNS-a i gradonačelnik Niša, poznat po mahinacijama sa "stent" procedurama i "vanstandardnim uslugama u zdravstvu". Zbog problema oko tih mahinacija tražio zaštitu u DS u vreme njihove vladavine a pošto ga oni nisu prihvatili učlanio se u SNS i postao gradonačelnik i pokrovitelj svih mahinacija iz prethodnih godina jer je preko političke moći zaustavio sve istrage u kliničkom zdravstvu u Nišu.

Doc. dr Dragan Milić– kreator i mozak svih mahinacija i kriminalnih radnji u Kliničkom centru. Poznat kao falsifikator, plagirao je veći broj naučnih radova i doktorsku disertaciju. Član je svih partija počev od DS preko SPS a sada SNS.

Kao stručnjak neodgovoran i zbog takvog rada pokrenute su privatne krivične prijave rodbine umrlih pacijenata. Nosioc je svih poslova i tendera oko izgradnje i nabavke opreme za kardiohirurgiju u Nišu gde ima mnogo kriminalnih radnji.

Kao predsednika Upravnog odbora Psihijatrijske bolnice u G. Toponici, kolektiv te zdravstvene ustanove mu je podneo prijavu zbog materijalnih mahinacija u toj ustanovi. Proveo je dve godine na subspecijalizaciju iz kardiohirurgije a nikada nije položio ispit i naravno ne radi kardiohirugiju, ali je zato u timu za lečenje multiple skleroze kao "vanstandardne usluge u zdravstvu".

Prof. dr Zoran Radovanović – direktor KC, sve ovo navedeno podržava jer je učesnik u dva projekta "vanstandardne usluge u zdravstvu ", uz to nesposoban i neinteligentan, tako da svi napred navedeni to vešto koriste a on prezadovoljan jer je direktor a uz to ima i obezbeđenje – telohranitelje i slika se na TV-u.

Dr Saša Živić – bio je dve godine na subspecijalizaciju iz kardiohirurgije i nikad nije položio ispit i ‘naravno ne radi kardiohirurgiju, ali zato sa doc. dr Milićem i prof. dr Radovanovićem, prof. dr. Bošnjakovićem…leči multiplu sklerozu i to naplaćuju kao vanstandardne usluge i time su opljačkali budžet Republičkog fonda zdravstva i pojedince.

Član je SPS-a i svima preti Dačićem jer je on navodno od Dačića zadužen da vodi politiku zdravstva u Nišu, i zahvaljujući toj poziciji koju ima kod Dačića on se hvali da je uhapsio profesore Višnjića, bivšeg dekana M.F. i profesora Dimića, bivšeg direktora Instituta Niška Banja.

Prof. dr Dragan Krasić – dugogodišnji direktor Klinike za stomatologiju, član DS i veliki prijatelj Boška Ristića i Nevene Karanović. Zahvaljujući tim vezama pod sumnjivim okolnostima je zamenio 700 kvadrata prozora na Stomatološkoj klinici preko NlP-a za 300 hiljada evra i time oštetio budžet za više od 200 hiljada evra. Pored toga organizovao je sve tendere na klinici, vrlo često sa sumnjivim izborom nosioca posla na raspisani tender.

Ceo ovaj tim lekara je izuzetno dobro organizovala dr Karanović i povezala preko tendera i vanstandardnih usluga u zdravstvu u Kliničkom centru i Stomatološkoj klinici, bez obzira na stranačku pripadnost pojedinaca. Njihovim aktivnostima je naneta velika materijalna šteta Fondu zdravstva republike Srbije i NIP-u. Dolaskom Prof. dr Zorana Perišića na mesto gradonačelnika Niša i njegovim statusom u SNS-u, zaustavljene su istražne radnje u niškom zdravstvu i time je ta organizovana grupa abolirana, bar za sada.

Zadnjih godina pridruženi članovi ovoj korumpiranoj i kriminalnoj grupi su: prof. dr Stevan Ilić, dekan Medicinskog fakulteta – do pre dva meseca član SPS-a a sada član SNS-a. Sa navedenom kriminalnom grupom napravio je trgovinu, njegovu suprugu su postavili za direktora Instituta Niška Banja a on promenio skoro sve prodekane na fakultetu i na njihova mesta postavio poverljive ljude na predlog napred navedene koruptivno-kriminalne grupe.

Na fakultet prima samo lekare koje mu ta kriminalna i korumpirana grupa da kao zadatak. Zajedničkim snagama uhapsili su bivšeg dekana Medicinskog fakulteta i direktora Instituta Niška Banja i time pokazali snagu i političku moć, tako da su u niškom zdravstvu uveli strahovladu i politički pokrili sve prethodne koruptivne malverzacije.

Nedavno uhapšeni profesori, bivši dekan Med. fak i bivši direktor Instituta Niška Banja, prof. Višnjić i prof. Dimić su bili oponenti i ukazivali na mahinacije navedene organizovane grupe lekara pa su zato i uhapšeni, a njihovim hapšenjem je stvoren strah među zdravstvenim radnicima, tako da ova grupa lekara sada radi šta god poželi ne poštujući zakone!

Prof.dr Marina Deljanin-Ilić, supruga dekana Ilića – kao član DS pre godinu dana je postala j direktor Instituta Niška Banja, zahvaljujući trgovini njenog supruga, a od pre nekoliko meseci je član SNS-a. Na Institutu sprovodi diktaturu nad radnicima institucije u kojoj je direktor jer je takve instrukcije dobila od korumpirano-kriminalne grupe lekara.

Jedan od ,,favorita" Kliničkog centra Niš, godinama je bio dr Veroljub Pejčić. Iako hirurg skromnih mogućnosti i kapaciteta, punu deceniju i po se nalazi u samom vrhu rukovodećih struktura. Iako je bez ikakvog zvanja i akademske titule, godinama je bio direktor Hirurške klinike i data mu je mogućnost da osnuje profitabilno „Udruženje herniologa" Srbije i da se bavi najlakšom granom hirurgije, koju je, zbog ugradnog materijala, sa čijom nabavkom vešto manipuliše, učinio najprofitabilnijom.

Uz to, data mu je mogućnost i da osnuje „Centar za minimalnu invazivnu hirurgiju", koji izvodi najlakše operacije, uglavnom bez komplikacija, koje, naravno, podrazumevaju obaveznu potrošnju ugradnih materijala. Pored funkcije direktora pomenutog Centra dobio je i funkciju predsednika svih tenderskih komisija, pretvarajući na taj način „svoje snove u javu". Naravno on je član i Upravnog odbora KC-a i sve zamisli i želje direktora sprovodi u delo…

Godinama „čovek od poverenja" direktora KC-a, bio je i Dr Miodrag Lazić, takođe član Upravnog odbora. Kao gest dobre volje dr Zorana Radovanovića, u čijem postavljenju je aktivno učestvovao, dajući mu presudni glas na Upravnom odboru, dr Lazić je postao direktor novoformiranog „Urgentnog centra" iako isti nema elementarne uslove za postojanje, uključujući adekvatan prostor, opremu i kadrove.

Profesor Petar Bošnjaković, večiti direktor Instituta za radiologiju, lekar sa najvećom platom u KC-u (i do milion dinara), glavni je u svim nabavkama skupe opreme i potrošnog materijala na Institutu. Jedini je dobio višegodišnje neplaćeno odsustvo na fakultetu radi odlaska u Kuvajt. Lažirao je izbor dr Zorana Radovanovića u zvanje vanredni profesor, obzirom da ovaj nije ispunjavao zakonske uslove za pomenuti izbor. U znak zahvalnosti dobio je dugačko neplaćeno odsustvo u KC-u i na fakultetu, dok to drugima nije omogućeno. Nabavka Simens-ove opreme, koja je opterećena sumnjom, se istražuje…

Prof. Zoran Perišić, čovek koji je primljen na fakultet kao istaknuti član JUL-a, pod pritiskom profesora Milovana Bojića i kao favorit Mire Marković, koja je lično prisustvovala odbrani njegove disertacije. Uspešno se bavi interventnom kardiologijom ali taj posao organizuje radi ličnog bogaćenja.

Uz podršku Nevene Karanović, pre par godina standardizovao je usluge u svojoj oblasti, minimizirajući broj takvih usluga koje se mogu izvesti u radno vreme, pri čemu je sve preko toga prihvaćeno kao vanstandardno. Aktivno se uključivši u obavljanje takvih usluga, postao je drugi je čovek u KC-a po visini plate, koja je godinama išla i do 700.000 dinara. Aktivno učestvuje u tenderima KC-a, pogotovo opreme i potrošnog materijala na njegovoj klinici.

Opterećen je visinom plate i veoma je gramziv. I pored dovoljnog broja obučenih kardiologa, koji mogu samostalno da obavljaju sve poslove invazivne kardiologije, dr Perišić je osnovao veštački ,,tim za akutni infarkt miokarda" , u okviru kojeg, po osnovu pripravnosti, zarađuje visoka dodatna sredstva.

Nepotpisivanje ugovora u KC-u o plaćanju takvih nadoknada, u januaru 2011, bio je povod da članovi tima, na čelu sa Perišićem, potpišu obaveštenje da će prestati da rade ukoliko se ne nastavi sa dodatnim isplatama. Izabran je u zvanje vanredni profesor po političkoj liniji, kao ondašnji kandidat za gradonačelnika, obzirom da nije ispunio minimum zakonskih uslova za to zvanje. O tom prekršaju fakulteta vodiće se sudski postupak a čitava stvar će izaći u javnost.

Dr Dragan Milić, vaskularni hirurg, čovek je sa najvećim uticajem u rukovođenju KC-om. Svoj uspon dr Milić je započeo koruptivnom saradnjom sa francuskom firmom Innotech Innothera, (čije se predstavništvo nalazi u Beogradu), nekontrolisanim propisivanjem, (najčešće mimo indikacija i uz falsifikovanje dijagnoza), ogromnih količina leka Phlebodia, (namenjenog pacijentima sa poremećenom venskom cirkulacijom), kao i rasipničkom distribucijom, takođe mimo indikacija i uz lažiranje dijagnoza, ,,Tubulcus" elastičnih čarapa, trebovanih u KC-u.

Ovakvom kriminalnom i rasipničkom potrošnjom na hiljade trebovanih čarapa kao i već pomenutog leka Phlebodia, zloupotrebljavajući službeni položaj, dr Dragan Milić je praznio budžet Republike Srbije, kao i džepove siromašnih pacijenata a punio budžet firme Innotech Innothera.

Ova francuska firma ga je svake godine, za takvu „budžetsku transakciju" bogato nagrađivala, finansirajući njegove višenedeljne boravke po Americi i Evropi i sponzorišući sve moguće skupove koje je dr Milić godinama organizovao. U pomenutim centrima dr Milić je prezentovao lažirane radove iz oblasti flebologije, afirmišući rezultate primene Tubulcus čarapa kao i leka Phlebodia, zbog čega je dodatno ,,stimulisan" od pomenute francuske firme.

Česta putovanja po Americi i poznanstva sa nekim veteranima američke flebologije bila su povod da dr Milić dobije novčanu pomoć „Američkog Udruženja vaskularnih hirurga" u iznosu od desetak hiljada dolara, za pokriće troškova tokom boravka u američkim centrima.

U želji da postane ,,mit", kako je sam govorio, pomenutu američku finansijsku pomoć dr Milić je, u višenedeljnoj medijskoj kampanji, lažno predstavljao kao američko priznanje za „najboljeg vaskularnog hirurga na svetu", što je bila nedopustiva i gnusna laž, čemu u prilog govori zvaničan izveštaj Američkog Udruženja vaskularnih hirurga, kojim raspolažemo.

Na temeljima ovakvih megalomanskih laži, gostujući na mnogim televizijama, čak i u nacionalnom dnevniku RTS-a i PINK televizije, dr Milić je stekao mitsku reputaciju, kojom je uklanjao sve prepreke na putu realizovanja brojnih ličnih planova i ambicija, dobijao bezgraničnu naklonost građanstva, ,,armije" pacijenata u zemlji i inostranstvu, uticajnih političara, novinara, kao i najviših rukovodilaca. Uveren da je sve to istina, ondašnji predsednik Tadić je imao ozbiljnu nameru da ga imenuje za Ministra zdravlja.

Dodatnu podršku dr Milić je dobijao i od aktuelnog ondašnjeg režima, obzirom da je bio aktivni član Demokratske stranke. Kako je resor zdravstva preuzeo G17, on se učlanio i u tu interesnu stranku, dobijajući od aktuelnih političara „vetar u leđa" za sve planove i ambicije. Obzirom da je njegov najbliži saradnik, dr Saša Živić, član SPS-a, on je imao podršku bukvalno svih političkih stranaka. Samim tim, imao je ,,prijatelje" ne samo u resoru zdravstva, već i policiji, sudstvu, tužilaštvu…

Kao predsednik Upravnog odbora specijalne psihijatrijske bolnice „Gornja Toponica", dr Dragan Milić je svojim potpisima, zajedno sa direktoricom bolnice, dr Albinom Stanojević, učestvovao u brojnim koruptivnim radnjama, kojima je država oštećena za više desetina miliona dinara.

Glavni mehanizam ovih malverzacija bilo je ciljano usitnjavanje potraživanja, tj. nabavki, kako bi se vrednost istih spustila ispod zakonskog limita i izbeglo javno oglašavanje. Svaka od tako usitnjenih nabavki je ugovarana bez oglašavanja, uz tri unapred dogovorene ponude, gde je birana ,,najpovoljnija", koja je po pravilu bila 5-10 puta skuplja od realne tržišne cene određene robe ili usluge”.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

INSTITUT ZA REHABILITICAJU I PROGRESIVNE NAMERE DIREKTORKE SA MNOGO PUTERA NA GLAVI!!!

9. априла 2014. Коментари су искључени

 

U Institutu za rehabilitaciju u Sokobanjskoj 17. u Beogradu, zavladala je takva hipokrizija, laž, pritvornost, kurvarluk, i preko svake mere foliranje, da to poprima dimenzije ludila. A ko je glavni krivac za te nedostatke? Tu je jedini i isključivi krivac profesor dr Milica Lazović, poznatija kao Kim II Sung MiKca – navodi se u pismu zaposlenih upućenom redakciji.

 

 

 

„Direktorka Lazović je osoba iz siromašne seljačke sredine, koju ona na zadivljujući način nije uspela da prevaziđe, i pored sve moguće visoke edukacije, i to sa elementom inostranosti. Tu osobinu do perfekcije je dovela u njenoj prepoznatljivosti u svim situacijama i svim okolnostima – A GDE SAM TU JA?

Ako treba popraviti rendgena gde sam tu ja, ako treba servisirati "Hitači" u laboratoriji – a gde sam tu ja, ako treba popraviti aparat za fotokopiranjea gde sam tu ja, ako treba popunjavati kapacitete u Vrmcu- a gde sam tu ja?

Pažljivim sagledavanjem ponuđača sa kojima je zaključen ugovor o javnim nabavkama uočljivo je da je 80 % ponuđača iz Niša, odakle je ona došla. Jeste da se sada javne nabavke centralizuju, ali ne za sva dobra i usluge, tako da njoj i dalje ostaje veliki manevarski prostor za protivpravno sticanje imovinske koristi.

I stalno tako. Nije bitan Institut, on je kolateralna šteta. On je, by the way, njena lična korist koja je uvek na prvom mestu. I to se odmah uočava i vidi. Doduše, nama u Sokobanjskoj, i medicinskim i nemedicinskim radnicima je trebalo pune tri godine da je provalimo, jer smo svi od reda slončići i sporo kapiram. Ali, kad nekog najzad pročitamo i provalimo, to je pročitano ko na rendgenu.

Ona je puna sopstvene hvale i ne pada joj ni na kraj pameti da odnose u Institutu za rehabilitaciju sagledava po principu SWOT analize, nego samo nezaustavljivo prede kako Institut nije imao nikakav nivo, kako u svetu nije ništa značio, kako su ljudi mnogo nezahvalni, a ona je dostigla vrhunski nivo

Jedno je samo tačno: svako poređenje sa njenom prethodnicom je neuporedivo, jer je Stanka Vidaković bila pokvarena komunistička direktorka, koja nije znala ni jedan strani jezik, bojala se kompjutera ko đavo krsta (da je ne drmne struja kad grmi), nije objavljivala radove ni u domaćim, a kamoli stranim časopisima. Tako da je kompariranje sa nultom vrednosti stvarno neumesno i nesvrsishodno.

Ali, to nije razlog da joj se ne kaže i ne ukaže: da u Institutu se ništa nije za sve ove njene godine učinilo na komercijalnim programima, da nema dopunskog rada, da nema nagrađivanja prema radu, i ono što najviše smeta – napravila je užasan poremećai sistema vrednosti.

Doktor koji u smeni pregleda 50 pacijenata, u istoj je vrednosnoj osnovi sa doktorkom koja ne pregleda više od 6 pacijenata. Ako unesete aranžmanskim poslom 50.000 evra u Institut, to nije ništa, to se ne računa, mnogo je važnije proknjižavanje tog iznosa, zavođenje dokumenta i vršenje intelektualne radnje stavljanja pečata. Nije važan aranžman, nije važan unos sredstava, nije važna tržišna osmišljenost, nego je važno evidentiranje, a onaj ko samo evidentira tuđi unos kapitala, obavlja najsloženije poslove.

Ako jednog sekunda mislite da Lazovićka nije svesna poremećenog sistema vrednosti, silno se varate. Zna ona veoma dobro da poremećenim sistemom vrednosti i te kako omogućuje osobama sa dva grama mozga da rukovode procesom rada, o kome naravno nemaju pojma, ali baš zato što su glupe i nesposobne i imaju putera na glavi, veoma su pogodne za njene manipulacije, jer može u svako doba da im prebaci stotinu grešaka i nesposobnosti kako im na pamet ne bi palo da primete koliko ona sa svoje strane sprovodi mutne radnje.

Osim vidno poremećenog sistema vrednosti (a koji vešto koristi kako rekosmo za svoje manipulacije) zaposlenima kod Lazovićke smeta jednostavna činjenica da ona – uopšte ne zna da leči ljude. Ona se u sve razume, i u međunarodna predavanja, i sve moguće seminare, i svakakve oblike nastave, i objavljivanje radova u stranim i domaćim časopisima, samo se ne razume u lečenje. To je stvarno u zdravstvu retka pojava.

Evo imamo eklatantne primere u našem neposrednom susedstvu. Prof Đukanović direktor KBC Dedinje je njihov najbolji hirurg iako je direktor, pa Prof Jović direktor Klinike za rehabilitaciju je izvanredan kliničar, iako je direktor, pa naša Prof Dr Gordana Popović, iako je bila na Medicinskom fakultetu profesor balneologije, ona se u Institutu nije bavila profesurom, nego je obavljala istraživanje mineralnih voda širom Srbije, i za to je Institut dobijao silna sredstva.

A zašta je ona stručnjak, u šta se ona razume, osim u predavanja, i valjda ne misli da može da pređaje i na fakultetu i u Institutu. Sve osobe koje su se to javno pitale, smesta i odmah je smenila i poslala u penziju (dr Raonić, dr Konstantinović, dr Komnenić, dr Rotović).

Usled takvog sleda okolnosti mi imamo situaciju da nam organizacioni deo ,,Vrmac"- Prčanj produkuje gubitak od hiljadu evra dnevno. Kako je moguće da jedan objekat na moru posluje sa gubitkom, što je inače nezamisliva kategorija?! Pa upravo zbog njenog principa – a gde sam tu ja. Šta i kakve ona ima koristi od toga ako se posluje pozitivno?!

Pokušala je sa privatizacijom, kako bi i ovde dobila procenat, ali je shvatila da će joj to đavolski teško poći za rukom u drugoj državi, pa je onda digla ruke od svega, pa i od pozitivnog poslovanja.

Interesantne su njene menadžerske ,,sposobnosti": ona je ubeđena da Vrmac može da posluje 365 dana u godini! Pri tome je uopšte ne interesuje što jedan Institut „Simo Milošević" u Igalu ima tehničku pauzu od tri meseca, što hotel Avala u Budvi u vansezonskom delu radi sa tri sobe, što po kapacitetu sličan hotel ,,Mimoza" u Tivtu radi šest meseci.

Ona nekako van sezone nabaci grupu od 30 ljudi koji borave 10 dana i to prikazuje kao izvanredan uspeh. Pri tome mora da ima u vidu da bi hotel pozitivno poslovao mora da ima popunjenost 50% dnevno, na mesečnom nivou!

Znači, ako imate 200 kreveta mora da je popunjeno 100 kreveta svih 30 dana. A ona se ponaša kao Mališić, koji je umeo da primi neke veslače, njih desetak u sred januara, kada je izuzetno velika potrošnja energenata, oni borave nedelju dana, a on kaže, eto, mi radimo i zimi. Ali to je moglo u političkom sistemu socijalističkog samoupravljanja, periodu šarene laži i vešte obmane, ali sada u koliko-toliko tržišnim uslovima privređivanja, takva obmana nije moguća, čak je i kažnjiva, jer jasno postavlja pitanje odgovornosti za tolike gubitke.

Lazović koristi kadrovski stan u Maksima Gorkog 56, i pošto je reč o jednosobnom stanu od 40 kvadrata, što je njoj premalo, iako je u centru, ona je došla na morbidnu ideju (koju će nažalost sprovesti) da uz pomoć svojih veza i podmićivanja ljudi iz Republičke direkcije za imovinu Srbije, taj stan otkupi.

Čoveku zdravog razuma je to neshvatljivo: kako je moguće otkupiti državnu svojinu?! Jer pošto je Institut javna služba u oblasti zdravstva, on nije vlasnik nego samo korisnik državne imovine. Ali za nju to nije nepremostiva prepreka. Umislila je da taj stan ipak na navedeni način otkupi, onda ga dobro proda, pa da uz pomoć kredita, i tako dobijenih para, kupi stan od 100 kvadrata, bez da tom prilikom i ne pomisli da proda svoj društveni stan u Nišu.

Zapitaćete se kako je to moguće? Vrlo jednostavno, jer je ona upravo takvim ponašanjem i vezama uspela da postane redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, i pored velikog protivljenja svih kolega profesora, a najviše prof. Tomislava Jovanovića.

Zašto je to toliko čudno? Zato što u visokoškolskoj nastavi vlada princip nepokretnosti (kao uostalom i u sudstvu). Da biste uopšte postali profesor na određenom fakultetu, morate najpre da završite taj fakultet, sa izuzetno visokom ocenom, da budete potom imenovani za asistenta, zatim docenta, vanrednog profesora i na kraju redovnog profesora, ali tog fakulteta.

Prelazak za redovnog profesora na drugom fakultetu uopšte nije moguć, upravo zbog rečenog principa nepokretnosti i autonomije. Ali njoj je i to uspelo i ona sada više nije redovni profesor na niškom, nego beogradskom Medicinskom fakultetu.

Upravo to njeno mešetarenje je jako pogubno, jer da bi izdejstvovala takve morbidne anomalije, ona upravo predstavlja generator negativnih tokova u ovoj kući.

Saglasno Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama: za obavljanje pravnih, ekonomsko finansijskih, tehničkih i drugih poslova u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju stacionarnu zdravstvenu delatnost, na 100 postelja obezbeđuje se 30 nemedicinskih radnika.

Pošto organizacioni deo ,,Selters" u Mladenovcu saglasno Planu mreže zdravstvenih ustanova ima 300 postelja, znači da nemedicinskih radnika može biti 90. A mi imamo situaciju da tamo radi 204 nemedicinska radnika.

Najveću tragediju predstavlja činjenica da u Ekonomsko finansijskoj službi radi čak 28 ljudi, koji normalno nemaju šta da rade, nego preko celog dana pričaju kako se ubiše od posla.

Kako je moguće i ko dozvoljava takvu nedopustivu kategoriju da radi dvostruko više zaposlenih i to na nemedicinskim, pratećim, odnosno neprofitabilnim poslovima. Pa upravo ona, jer je to pogodno tlo za njene mahinacije i trgovinu. Ja ću vas držati u šaci, jer vas neću otpustiti, a mogla bih, a vi nećete pričati o mojim hohštaplerskim radnjama, vezano za javne nabavke i slične delatnosti.

Šta radi direktor koji nema elementarno medicinsko znanje za lečenje pacijenata, koji ne ume da razvije komercijalne programe, koji ne ume da prevaziđe problem gubitka u objektu na moru, a koji pod glavnim operativnim aktivnostima podrazumeva samo seminare, predavanja, edukaciju, akreditaciju, standardizaciju

Pa okruži se osobama koje će joj ljubiti skute, misliti kao ona, hvaliti svaku njenu izgovorenu reč, podanički joj se klanjati uz izricanje maštovitih komplimenata, biti spreman i na nečasne, seksualne radnje sa komitentima sve zarad uspešnog poslovanja.

A stvarno je rođena da vlada. Najpre izabere najbliže saradnike, za koje niko nije verovao da će joj baš oni biti, a onda sa njima briše patos i izražava se najpogrdnijim rečima.

Pa idemo redom: njena glavna pomoćnica, i to za medicinske poslove dr Snežana Draganac je egzemplar. Način na koji je ona polagala doktorsku disertaciju je i danas u živom sećanju. Pošto se istakla u svom političkom radu, kao izvanredno napredna julovka, drugovi julovci su joj omogućili da njenoj odbrani lično prisustvuje general Ojdanić, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske SCG.

Ali ne samo on, nego i njegovi najbliži saradnici, verovatno svi medicinski stručnjaci, baš kao i on. Tada dolazi do nezapamćenog incidenta: iznenađen takvom gomilom nepoznatih ljudi, kojima nije strano ojkanje i u amfiteatru pevanje, ugledni profesor Jovanović usplahireno pita šta se to ovde dešava, na šta mu momak iz obezbeđenja prilepi šamar, uz zaprepašćene izraze lica osoba iz sveta medicine. Možete misliti kako je odbrana disertacije bila uspešna.

A možete misliti kakvo je raspoloženje zaposlenih u organizacionom delu Selters bilo, kada je, i to nakon demokratskih promena, smogla snage da se prijavi na konkurs za direktora Instituta!

Kao bolesno ambiciozna žena forsirala je svoga muža da u svojstvu inspektora Ministarstva zdravlja globi vlasnike privatnih apoteka i zdravstvenih ustanova. On je to revnosno činio, sve dok policija nije obeležila novčanice, a ona im pomogla da ga uhapse za stolom restorana u kome je ručao.

Stvarno jedinstven lik. I sa tolikim puterom na glavi i sa takvim karakternim osobinama, naravno da je podobna za prvu saradnicu Lazovićke, jer takvoj stručnoj i kompetentnoj osobi može uvek, i u svako doba, da skreše šta hoće, a što je još važnije, može da joj poveri neki gadan i nedostojanstven zadatak, koji će ona sa zadovoljstvom da izvrši.

Još se nije srela osoba koja o Draganac pohvalno govori, nasuprot, ljudi primećuju mržnju koja iz nje izbija, probleme koji se postave rešava na način da je uvek neko drugi kriv, a ne ona, posebne animozitete ima prema osobama koje su mlađe od nje, i živi je primer da se politika nigde ne sme da meša, ali u zdravstvo baš nikako. Jer, kada ste u medicini stručno najjači, svi vas poštuju, a kada ste stručno slabi, a došli ste na jako rukovodeće mesto, onda to izaziva tektonske poremećaje.

Ali vreme je da se prede na drugu Lazovićkinu pomoćnicu, i to za edukaciju, u liku dr Olivere Ilić-Stojanović. Njeno činodejstvovanje još je živopisnije od prethodnice Draganac. Jer, kao što je Draganac oličenje zlobe i pakosti, tako je Olivera oličenje pokvarenosti i nemorala, sa do perfekcije dovedenom pritvornošću.

Znači, više nego idealna kombinacija za Lazovićkine standarde, izbora najpoverljivijih osoba za saradnju. Ceo Institut bruji o njenim naizgled prikrivenim intimiziranjima sa više muškaraca: od bivšeg direktora dr Obrenovića, zatim doktora Anđića, pravnika Stanojevića… Ona koristi situaciju što joj muž radi u Moskvi, a sin studira u Milanu, pa mudro ordinira u svom raskošnom stanu u ulici Dimitrija Tucovića.

Zato Lazovićki služi za zadovoljenje delikatnih potreba poslovnih partnera na egzotičnim karipskim ostrvima (Bahami), jer je sve to u funkciji stručnog razvoja Instituta i posebne ,,edukacije" zaposlenih.

Postoje još dve pomoćnice iz oblasti pomoćnih, nemedicinskih poslova u liku Gordane Tašić i Gordane Milovanović, ali su one zbog sopstvene ograničenosti i retke tupavosti nivoa blage retardiranosti, do te mere marginalne osobe da ih vredi spomenuti jedino u kontekstu bespogovornog izvršenja svih prljavih zadataka koje pred njih postavi Lazovićka.

Zbog njihovog velikog putera na glavi usled naglašenog nepotizma i traženja 10% od ponuđača da bi dobio javnu nabavku, one su jako diskreditovane u očima zaposlenih, ali je to izvanredna prilika za Lazovićku da takve osobe forsira, da ih na sva usta ogovara i predstavlja kao klovnove, a u stvari da se tajno dogovara šta može da se muva.

Ali, ne leži vraže, i pored takvih dešavanja i pljačkanja društvene imovine Lazovićka se u poslednje vreme na sednicama Upravnog odbora javno hvali kako je, navodno, sa Ivicom Dačićem u jako dobrim odnosima, da On stoji iza njenih poteza, i da je On jako zadovoljan njenim radom.

To Lazovićka na sebi svojstven način diskretno saopštava, svoje dalje progresivne namere. Osoba koja je iz Jul-a prešla u G-17, nije se libila da postane (u pravo vreme) član SPS, da bi se danas hvalila kako je istaknuti član SNS! A sve to iz samo jednog razloga: ona sebe vidi kao novu ministarku zdravlja!?“

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: