„REFORMATOR“ SRPSKE POLICIJE PO MERI PARTIJE I ZAPADA

 

Ni u jednoj civilizovanoj državi na svetu ne može da se desi da ministar u nekoj vladi za tri godine zaradi preko deset miliona evra, od korupcije. Ali, u Vučićevoj Srbiji može. Njegov ministar policije Nebojša Stefanović-Slina, nagrađen je pravom na pljačku, kao i svi oni koji su stali iza svoga Vođe.

Ali, njegovoj psećoj odanosti to nije dovoljno, pa je odlučio da potpuno uništi srpsku policiju. Krenuo je u masovno otpuštanje, i to onih najboljih koji su završila policijske škole i policijske akademije. Istovremeno, Slina ponižava i nekoliko hiljada policajaca koje je pretvorio u telesnu gardu članovima Srpske napredne stranke. Gde je kraj njegovom divljanju?

 

                 Milan Vasić

 

Na Božić se ljudi raduju. Počinju se novi poslovi. Više od hiljadu i pet stotina policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije ostaće, posle Božića, bez posla! Nekoliko hiljada će na biro rada otići za nekoliko meseci, ako se usvoje najavljene “reforme“.

Tako je odlučio ministar Nebojša Stefanović, lažni doktor nauka, sa lažnom diplomom o završenom fakultetu, sa lažnom doktorskom disertacijom, vlasnik najmanje dve kuće, na Bežanijskoj Kosi i u Petrovcu na moru, u Crnoj Gori, sa milionima evra i dolara u džepu i računima u inostranim bankama. Sve je to zaradio kao ministar unutrašnjih poslova. Od plate!

Reformatoru srpske policije, Amadeo Votkinsu, Englezu hrvatskog podrijetla, takav ministar ne smeta. On je po evropskim standardima. Pošteni i čestiti službenici nisu. Njih je sve ministar Slina označio kao "pripadnike kriminogene strukture u policiji"! Jer, predhono je primio u radni odnos 2.200 službenika, svoji stranačkih kolega. Toliko mora da otpusti, a reč je o onima koji nisu članovi SNS-a.

Policijski sindikati nisu radili do 11. januara. Proslavljaju! Novu Godinu, Badnje veče, Božić! Prostorije su im zaključane!

Gey lobi u MUP-u Srbije, predvođen ministrom Stefanovićem, uglednim članom gey zajednice, i dve lezbejke, državna sekretarka i šef njegovog kabineta Jana Ljubičić i Dijana Hrkalović, sekretar Uprave kriminalističke policije, idu dalje. Do samog gorkog kraja.

Direktor srpske policije Milorad Veljović smenjen je poslednjeg dana prošle godine. Imenovan je za savetnika predsednika Vlade Srbije ! Objašnjeno je da je ispunio uslove za penziju.

Kada ga je Vlada na Vučićev zahtev po drugi put imenovala za direktora, i tada je već uveliko ispunjavao uslove za penziju. Međutim, kada je izjavio da ne želi da potpisuje rešenja o otkazima, i da je falsifikovan njegov potpis, smenjen je.

Otpuštene je ministar označio kao kriminalce. Kako će sa takvom kvalifikacijom, koju je izrekao ministar policije, moći da žive, ili da nađu bilo kakav drugi posao? Većina njih je završila srednje policijske škole i policijske akademije, i policijski poziv je jedini za koji su stručno i profesionalno osposobljeni.

Reformator Amadeo Votkins je i dalje spokojan, i slobodno se šeta Srbijom. Ali, neki od od otpuštenih tvrde da će ga posetiti…

Lažni doktor Nebojša Stefanović, koji je za tri godine zaradio preko deset miliona evra, od korupcije, ide dalje. Rešio je da zgazi srpsku policiju.

Po predlogu reorganizacije policije, otkaz će dobiti sve radnice koje u policiji rade na poslovima održavanje higijene, kuvanju kafe. Te poslove Slina namerava da poveri privatnoj firmi koja se bavi poslovima održavanja higijene.

I ne samo to. On namerava da otpusti zaposlene u službama knjigovodstva, računovodstva i blagajnike! I te poslove poveriće privatnim knjigovodstvenim agencijama. Poslove će, pretpostavljate, dobiti firme koje će osnovati ministar Slina i njegova banda koja ga snabdeva nekretninama i novcem. Tako će se, u nedostatku javnih preduzeća, budžet pljačkati preko uslužnih firmi i njihovih naduvanih računa!

Ko će kontrolisati čistačice iz privatnih firmi, da ne postavljaju prislušne uređaje, da ne prevrću po poverljivim papirima inspektora. Da li će mafija, preko privatnih knjigovođa i računovođa imati uvid u platne spiskove, i znati na kom poslu rade inspektori, kolika im je plata, da li su na bolovanju, da li su u milosti svojih šefova…?

Svi dosadašnji službenici, uključujući i čistačice, kafe kuvarice, knjigovođe, računovođe, prošle su strogu policijsku proveru, i uvek su pod nadzorom službe. Ministar Slina , tako da će se najveći deo službe u saobraćajnoj policiji privatizovati! oslove će dobiti privatna preduzeća, pod kontrolom Sline.

Za vršioca dužnosti direktora srpske policije postavljen je izvesni Vladimir Rebić, načelnik Uprave saobraćajne policije. Dobar, poslušan, javno je potvrdio da će ispunjavati sve što od njega traži ministar Stefanović. Ko je vršilac dužnosti direktora policije? Po Zakonu o policiji direktor policije. Njega, u slučaju sprečenosti, zastupa zamenik direktora policije, do izbora direktora.

Gospodin je od ranije poznat policiji. Nedeljnik Afera opisao ga je kao podmitljivog, dok je radio u Upravi saobraćajne policije. I on je poznat kao alternativni muškarac. Zato ga je ministar i predložio za direktora.

Upućeni tvrde da je Rebić čovek-krpa. I zato će policija imati problem, jer će na njenom čelu biti čovek bez ikakvog dostojanstva, i koji će služiti isključivo kriminalnim strukturama na vlasti.

A, na šta je sve spreman ministar policije, dokaz su njegovi javni, skoro svakodnevni nastupi. On najavljuje hapšenja, on preti, on najavljuje državne udare. I sve to radi nekažnjeno.

Da li to komesari iz Evropske unije ne vide da je Srbija u najranijoj diktaturi, i da njihovi pregovori sa ovom bandom, kojom pripada i ministar Stefanović, teraju građane u ropstvo.

Predsednik Vlade namerava da ministra Stefanovića, kada rasturi srpsku policiju, postavi za gradonačelnika Beograda, a na njegovo mesto dođe Aleksandar Vulin, ništa bolji. Zahvaljujući ministru Stefanoviću, nekoliko hiljada policajaca služi kao telesna garda članovima Srpske napredne stranke, njihovim direktorima, načelnicima u službama, direktorima privatnih kompanija.

Osim Uprave za obezbeđenje MUP-a Srbije, Vučićevu kamarilu i njegove odane prijatelje iz prethodne vlasti, čuvaju i pripadnici Brigade milicije, policajci iz policijskih stanica , Žandarmerije i SAJ-a. Naravno, sve o trošku države!

 

     A 1. Ko me je proglasio kriminalcem?

Policijski službenik Lepomir Bakić na spisku je za otpuštanje. Završio je srednju policijsku školu, Kriminalističko policijsku akademiju, vrhunski je sportista, neosuđivan, nije pod istragom. Objavljujemo njegovo pismo. Da li je on nepodoban za rad u policiji? Ko ga je proglasio kriminalnom ličnošću. Ko drugi, nego dr Slina. Da li je Bakić kriminalac? Prosudite sami

….

Od oca sam Ivana, koji je već trideset godina policajac, prošao je sva ratišta, od Vukovara, Prijedora i Kosova odakle smo rodom, radio je u Posebnim jedinicama policije i zato se razboleo.

Otac sam maloletnog deteta. Završio sam Srednju školu unutrašnjih poslova, 34. klasa, kao jedan od najbolji kadeta. Radio samu PU Čačak dve godine, pripravnički i pozornički rad besprekorno. Završio sam Kriminalističko policijsku akademiju 2010. godine u roku, o trošku budžeta Republike Srbije i nosilac sam nagrade dekana za najboljeg sportistu akademije. Instruktor sam fizičke obuke u Upravi za obezbeđenje četiri godine, sa vrlodobrim ocenama, dok nisam došao u problem sa neposrednim šefovima, jer sam ukazao na propuste i probleme prilikom tretiranja kandidata. Od tada sam nepodoban i pokrenuto je nekoliko disciplinskih postupaka, od kojih za 15.meseci ni jedan nije rešen i presuđen!

Reprezentativac sam Srbije u bodibildingu i fitnesu već 10 godina, osvajač mnogih nacionalnih i internacionalnih titula i priznanja u oblasti sporta. Sertifikovan Internacionalni personalni trener Španske akademije za sport. Četiri puta sam državni prvak, šampion Balkana, pobednik evrokupa Ironman, mister Universe 2013. Šampion sveta u bodibildingu i nosilac drugog mesta sa prestižnog takmičenja Arnolda Švarcenegera!

Napominjem da nikada nisam krivično gonjen, niti osuđivan, i protv mene se ne vodi istraga. Ličnost sam sa urednim zdravstvenim profilom. U prilogu su vam dostavljena UVERENJA.

Lepomir Bakić, broj službene legitimacije 133266

 

     A 2. Sindikalac u štrajku

Predsednik USS Sloga Željko Veselinović i potpredsednik Sindikata policije Pavle Heđeši posetili su Dragana Žebeljana predsednika Sindikata policije Sloga koji je pred Novu godinu bio u štrajkuju glađu na svom radnom mestu, u sedištu Sektora za vanredne situacije u Beogradu. ‘

Veselinović kaže da je primetno da je Žebeljan fizički slab, umoran i iscrpljen ali i veoma odlučan u svojoj nameri da istraje. Žebeljan ima apsolutnu podršku rukovodstva, članova i advokata Ujedinjenih sindikata Srbije Sloga, ali i da se nada da će se problem sa poslodavcem rešiti na zadovoljavajući način uz arbitražu Republičke agencije za mirno rešavanje sporova i iskusnog arbitra prof. dr Živka Kulića. – itiče Željko Veselinović.

Pavle Heđeši je Žebeljanu poželeo da dijalogom što pre dođe do rešenja problema i na njega apelovao da prestane sa štrajkom kako ne bi dalje ugrožavao svoje zdravlje.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SPOSOBNOST I KAPACITET MINISTRA ZDRAVLJA TOKOM PROIZVOĐENJA U DOKTORA MEDICINSKIH NAUKA!!!

 

Grupa naučnih radnika, vrhunskih medicinskih stručnjaka, uputila je apel akademskoj javnosti Srbije, Univerzitetu u Beogradu, Medicinskom fakultetu, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Ombudsmanu Saši Jankoviću, Povereniku za informacije od javnog značaja, Rodoljubu Šabiću, direktorki Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjani Babić i Ombudsmanu Univerziteta u Beogradu, Branku Rakiću, u kome pozivaju da se lažni doktorat i lažni naučni radovi Vučićevog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, konačno razobliče pred zakonom i pred sudom stručne i laičke javnosti.

 

              ……

 

„Autori ovog spisa, podneska i peticije neće se potpisati, jer veruju da to nije najbitnije onima koji su ovlašćeni i plaćeni za utvrđivanje istine. Oni ukazuju na suptilno smišljenu manipulaciju sa brojnim učesnicima, koji su svoje ime, i verovatno teško sticani ugled i prestiž u naučno-stručnim krugovima, stavili u funkciju trgovine uticajem i novcem.

Grupa nastavnika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Vladan Živaljević, Tatjana Pekmezović, Aleksandar Diklić, Svetislav Tatić, Duško Dunđerović, Branislav Olujić, Nikola Slijepčević i Ivan Paunović, odlučila je da proizvede ministra zdravlja asistenta dr Zlatibora Lončara u zvanje doktora medicinskih nauka.

Sa svim pravima i privilegijama koje iz toga proizilaze. Iako svesni da imenovani nema sposobnosti, kapaciteta, vremena, kao ni volje da se naukom bavi, oni su sačinili i objavili naučni rad u kome je on prvopotpisani autor.

Skraćeno prevedeno, da je Zlatibor Lončar dao suštinski doprinos i bio uključen u sve faze studije, kao i da je napisao ovaj rad. (adresa rada u prilogu). Po našim saznanjima iz ove grupe koautora, taj rad je napisala prof. dr Tanja Pekmezović. Lončar nije u tome učestvovao, jer ne poznaje ni najelementarnije tehnike naučno-istraživačkog rada. Statističku analizu ni u obrisima.

Ona je to uradila, stavljajući „skromno" sebe kao četvrtog autora. Ako joj je bilo stalo do para, ili pak do uticaja, moglo bi se razumeti. Ali se ne može prihvatiti. Zakletva u akademsko poštenje u skladu sa Etičkim kodeksom; naučno-istraživačkog rada „Dobra naučna praksa" iz marta 2004. godine i dalje obavezuje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ne sprovodi se, jer na tom fakultetu nema Ombudsmana za naučno-istraživački rad (čl. 7), kome bi se npr. mogli žaliti građani i naučni radnici, čija se prava ovim aktom intelektualnog nepoštenja (čl.9) povređuju.

Stoga se pisci ovog teksta obraćaju mnogo generalnijim ombudsmanima, poput hrabrog Ombudsmana Srbije g. Saše Jankovića, koji se nije plašio ni onoga ko je nadređen Zlatiboru Lončaru.

Obraćaju se čitavoj akademskoj javnosti Srbije i sveta. Kao i časopisu BMS Urology iz Londona, sa samo jednim zahtevom: poništite taj rad, kao emanaciju intelektualnog nepoštenja, grubog falsifikata i trgovine uticajem. Kao izraz snishodljive naučne misli i prakse u Srbiji, pred vlašću…

Mogli bi se navesti brojni dokazi u prilog ovoj tvrdnji i imperativnog zahteva, ali ćemo dati samo neke…

Dr. Lončar se po sopstvenom iskazu, ne bavi u svakodnevnom radu endokrinom, već abdominalnom hirurgijom. To se može videti iz njegovog CV na sajtu Ministarstva zdravlja. On nije učestvovao u prikupljanju i obradi podataka u vreme koncipiranja i rada na ovom predmetu. Nije učestvovao u lečenju ni jednog bolesnika iz ove oblasti. On se navodno bavi hepatobilijarnom hirurgijom i transplantacijama (iako nema dokaza-potvrde stručne osposobljenosti za taj posao!).

Dr Lončar ne govori akademskim jezikom, obrazovanih ljudi. On barata sa svega oko 500 reči u srpskom i oko 50 reči u engleskom jeziku. Njegovi javni nastupi su nekad pravo mučenje za slušaoce i one koji pokušavaju da dokuče šta je „pisac hteo da kaže".

Kao autor u akademskom prostoru do dolaska na vlast 2012. godini, ima samo jedan rad u kome je dopisan kao sedmi autor! Nakon toga, on se pojavljuje u još nekoliko radova, koji nemaju veze sa njegovom oblašću ekspertize. Nikad nije bio prvi autor.

Dr Lončar ne poznaje statističke ni epidemiološke metode i teško da može da ih sada nauči i objasni. Još teže da ih primeni. To je lako proverljivo organizovanjem kontrolnog ispita, pred objektivnom komisijom za čijeg predsednika kandidujemo profesorku statistike Jelenu Marinković sa Medicinskog fakulteta. Tražimo kontrolu njegovih znanja, zbog više nego osnovane sumnje u lažirane ispite.

Znači, pomenuti doktor je skoro sve ispite na doktorskim studijama „prošao" ne udubljujući se posebno. Tačnije rečeno-nimalo. Ako se neko čudi ovome, može se reći da je to lako moguće iz njegove pozicije u političkom establišmentu, već nekoliko godina. Obični smrtnici to ne mogu i zato moraju da uče. Ovo podrazumeva zahtev da mu se ponište svi ispiti na doktorskim studijama.

On je inače bio najgori od četiri kandidata na konkursu za izbor kliničkih asistenata 2012. godine. Izabran je samo zahvaljujući trgovini političkim uticajem. Taj bi izbor trebalo takođe preispitati, što se ovom peticijom takođe zahteva.

Nije bilo logično da neko istovremeno vrši takve političke i operativne dužnosti, kao što su ministar zdravlja, pomoćnik direktora Kliničkog centra Srbije, direktor Urgentnog centra KCS, član Glavnog odbora i Predsedništva SNS…

On je u vreme polaganja ispita bio i član Saveta Medicinskog fakulteta, čak Saveta Univerziteta u Beogradu i navodno vredno učio epidemiološke ili „odvratne" statističke metode, kao što je Cox-ova multivarijantna regresiona analiza  ili Kaplan-Majerova kriva . Te „prozaične metode" on teško može da nauči sada u dogledno vreme. To podrazumeva prethodna znanja i sposobnosti primene i tumačenja.

Nije logično da dr Lončar u vreme najaktivnijeg bavljenja politikom publikuje nekoliko radova. Istina lako se može videti od strane medicinski obrazovanih ljudi, da nisu iz njegove sfere stručnog interesovanja.

Lončar nema moralne ni ljudske kvalitete, potrebne za jednog doktora nauka. On se interesuje za mafijaške metode zastrašivanja, vehementnog naređivanja i podređivanja, koje je usavršavao u Urgentnom centru. On je direktni krivac za udes helikoptera u kome je nastradalo 7 ljudi, jer je direktno naložio sletanje na Aerodrom Surčin. Sve radi samopromocije u medijima.

On je direktno odgovoran za lošu organizaciju zdravstvene službe u kojoj je infekcija odnela najmanje 7 života u Urgentnom centru (tačno 7). Za isti je okrivljena Klebsijela, za koju nije čak bio siguran da je bakterija. Prema programu doktorskih studija on je uspešno položio predmet: Bolničke infekcije. Što on i stvarno i pravno veoma slabo poznaje!

Lončar je vrlo verovatno katastrofalan ministar. Iako to nije naša tema. On želi da postane naučnik, doktor filozofije (RIO) i to ne na Megatrendu, već na beogradskom univerzitetu. To mu neko omogućava i u tom zlodelu pomaže. Ako nas to ne interesuje, onda nam nije stalo ni do budućnosti.

Konačno, Lončar ne zna engleski jezik. U službenoj biografiji tvrdi da zna. Ali, to je lako proveriti. Urednicima ovog časopisa će biti dat njegov telefon da provere da li autor sa takvim engleskim, može biti pisac ovog složenog teksta i vođa još složenijeg istraživačkog poduhvata.

Na samom kraju ove taksacije, čitalac se može upitati, čemu sva priča i gde je „savršen zločin"?

On je u činjenici da je ova grupa odlučila da preko navedenog rada u relevatnom naučnom časopisu, „progura" doktorsku tezu ass. Zlatibora Lončara. Za razliku od drugih, ali baš svih redom naprednjačkih „naučnika" koji su svi „prosto i bezdušno prepisivali bez citiranja", Lončar je izabrao metod „zakupa" kompetentne, ali nemoralne naučnice dr Tanje Pekmezović.

Ona je sačinila dobar uslovni rad. Napisala čitavu doktorsku tezu i na kraju slajdove i sve što je potrebno za uspešnu odbranu disertacije. Lončar nije ništa ni radio, ni uradio! Kako bi se neko mogao proglasiti doktorom nauka u grani u kojoj nije dao nikakav doprinos?

Sad dolazimo do nekih mogućih zaključaka, koji će svima, koji se ovim budu bavili olakšati posao…

Pre svega, nesumnjivo je da je Medicinski fakultet teško zloupotrebljen. Naučne slobode, intelektualno poštenje i etika povređeni na svakom koraku ovog disertacionog rada ili procesa. Da su mnogi od gore pominjanih naučnih radnika i lekara takođe zloupotrebljeni i neopreznošću stavili svoj ugled „na panj", tvrdnjom kako je Lončar na tome nešto radio.

Oni sigurno znaju da nije radio ništa! Ni u radu, kao ni u disertaciji, kojoj se brzo bliži. Radio je samo političke i neke njima bliske poslove, koji se pre ili kasnije završavaju brodolomima. A i ovaj će verovatno vrlo brzo.

Svima onima koji se pitaju gde je intelektualno i građansko poštenje pisaca ove peticije uzvraćamo kontrapitanjem: Šta mi sitni naučni radnici možemo pred silom vlasti kad ni zvaničnici koji štite društveni poredak i javni interes možda nisu u stanju da ovo zaustave, a neki to čak pomažu? O tome će biti reči u sledećim obraćanjima javnosti, posebno akademskoj. Stoga mi otkrivamo istinu, a vi proverite.

Da bi Univerzitet u Beogradu i Medicinski fakultet, kao i SANU spasli svoju čast, moraju naći osobe od integriteta, koje će ispitati navode. Ombudsman i drugi navedeni im u tome moraju aktivno pomoći. I Dekan i Rektor su članovi SANU, kao i Predsednik SANU, naravno.

Utvrditi istinu i izreći mere. Svi Lončarevi koautori moraju biti udaljeni iz nastavnog i naučnog procesa. Kako bi se sprala ljaga, sa svih onih koji su morali da uče i nauče sve, ono što je propustio Lončar.

Akademska javnost Srbije ne sme ostati ćutljiva i nezainteresovana. Oni koji neće „da se bave politikom, prihvataju da se politika bavi njima". Politika je ovim naizgled savršenim zločinom postala važnija od svega. Što nije istorijski raritet u Srbiji. Naprotiv, u našoj otadžbini je često bio „važniji gram vlasti, od kile pameti". Bio bi red da se tome učini kraj!

Ako sve prećutite i počnete da pravdate, da je toga bilo i ranije, reći ćemo nije u ovoj meri nikada. Kao što ni mnoge stvari, koje danas imamo na dnevnom redu u Vučićevskoj Srbiji, nisu nikada ranije bile moguće.

Kupovina doktorske disertacije je možda bilo i ranije, ali se sada to radi otvoreno i beskrupulozno. To radi niko drugi do ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije. I očekuje da postane punopravni član akademske zajednice. Jadna je ta akademska zajednica, koja nemo posmatra i saučestvuje u toj trgovini.

Jadni će biti Ombudsman Saša Janković, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, ako ne smatraju, da su ovim: povređena prava građana, da se radi o istini od javnog značaja, da se radi o čistoj i nepatvorenoj korupciji u akademskom prostoru. Ombudsman Univerziteta u Beogradu g. Branko Rakić je takođe pozvan da zaštiti ugled i čast akademske zajednice.

Iako u ovom kriminalnom slučaju sve izgleda neuhvatljivo, nedostižno u smislu pravde, stvari su, ustvari, vrlo jednostavne. Sve je lako proverljivo. Lončar nema neophodna znanja i kompetencije. Ne može brzo ni da ih stekne.

On treba da bude vraćen na početak u akademskoj zajednici, koja vodi računa o svom dostojanstvu i časti. Sve je falsifikovano, i ispiti na doktorskim studijama i ovaj rad i doktorska teza je na tome zasnovana.

Sada samo žuri sa svršenim činom, koji će se desiti odbranom teze. Stečen „ugled" u akademskoj zajednici. Prevarena akademska i sva druga Srbija!

Kažimo Stop krađi! Kaznimo gore pomenute saučesnike krađe. Kaznimo dekane, prodekane, rektore i prorektore, ako nisu u stanju da se staraju o javnom interesu. Kaznimo ombudsmane, poverenike, direktore agencija – ako ne učine ništa.

Ako ništa ne uradite ovo će brzo postati međunarodno poznat skandal. Spremni smo da obavestimo sve relevantne međunarodne institucije. Pa neka se vidi onda kakav će ugled biti zemlje i univerziteta.

Svaka vlast, pogotovu ovakva, je prolazna – a bruka i sramota večni i trajni.“

 

©Geto Srbija

materijal: List pritiv mafije