Архива

Posts Tagged ‘diplomatija’

TAJNI BUDŽETI MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA !

 

Po svemu sudeći, milioni koje je srpska diplomatija na čelu sa ministrom Vukom Jeremićem trošila

i još uvek troši na potrebna i nepotrebna putovanja širom sveta,

nisu nikada sabrani kako treba.

 

 Jeremic

 

 Nedavno su službenici Državne revizorske inspekcije došli u zgradu Ministarstva spoljnih poslova, ali je neko, uprkos svemu, već znao ko dolazi, pa su kompromitujući pisani tragovi o enormnim troškovima Jeremićeve gubitničkediplomatije na brzinu sklonjeni. 

Tako je državni revizor mogao samo da ima uvid u oneračune koji su „za đake i vojnike“. Na ovaj „matine“ revizorska inspekcija je došla nepripremljena.

Da je znala svoj posao da radi kako treba, mnogi bi već bili na manje prijatnim mestima nego što je to zgrada MIP-a.

 

INSAJDER IZ MIP-a:

Mada o tome niko ni reč nije progovorio u srpskim medijima, jer je sve bilo obavljeno vrlo diskretno, Državna revizorska inspekcija (DRI) je 1. marta ove godine iznenada došla u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

„Iznenada“ je pomalo komično reći, jer u sređenim državama, dolazak službenika te institucije ne podrazumeva najavu. Mada samu instituciju Revizora u Srbiji i dalje niko ne smatra nekom „opasnom“ kaznenom ekspedicijom, događaj je izazvao neviđenu pometnju.

Inspekcija je uzela celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na kupovinu avio karata za putovanja i plaćanja hotelskih računa za službena putovanja.Evidentno je da je Državna revizorska inspekcija (DRI) došla na dojavu službenikaMinistrastva spoljnih poslova Srbije (MSP) .

jer se o dolasku Državne revizorske komisije duže vreme govori među zaposlenima, koji su samo pretpostavljali kako je obesno rukovodstvo MSP-a rasipalo novac na najbolje hotele, večerinke, reprezentacije…

 

Većinu avio-karata su kupovali preko firme Aeroklub (Privredno društvo Aeroklub društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 87, broj zaposlenih 8), čiji je vlasnik otac Aleksandre Radosavljević, savetnice u kabinetu resornog ministra Vuka Jeremića!

Karte su plaćane po višestruko većoj ceni (dva do četiri puta veće od realne cene)!

Međutim, običnim „smrtnicima“ prilikom službenih putovanja karte se kupuju preko finansijske službe Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) i to isključivo kod JAT-a.

Tako je Aleksandra Radosavljević podizala novčana sredstva bez predavanja i podnošenja potrebne dokumentacije (iskorišćenih avio-karata, hotelskih računa…), što je, iznutra, iz“porodične perspektive gledano“, sasvim u redu, ali nije po zakonu!

 

Naime, Radosavljevićka je uzimala najskuplje hotele mimo pravilnika predviđenog uMinistarstvu spoljnih poslova.

Na primer, u istom danu je za putovanje u Južnoafričku Republiku podizala dupla sredstva iako nije imala potrebnu finansijsku dokumentaciju (dokaz više da zvanična budžetska potrošnja u diplomatskoj službi nije i jedina!).

To je,istovremeno, i očigledan primer finansijske malverzacije za koju neko treba da odgovara.

Tako je, na primer, za noćenja na jednom putu, apartman ministra Vuka Jeremića plaćan po 2.000 dolara za noć! Bilo je primera da mu avionska karta „sa kraja na kraj sveta“ košta i do 12.000 dolara.

Istovremeno, za njegovu pratnju sobe su plaćane po 500 dolara.

Mnogi će reći da je Vuk Jeremić ministar (sporno je to što ministru izgleda ne pada na pamet da troškove putovanja učini ekonomičnijim,

da se povinuje proklamovanoj štednji koju je zvanično proglasio njegov predsednik Vlade) i da mu to sledi po funkciji,

ali šta će pratnji tako skupe sobe, makar to bilo i u skupoj Adis Abebi.

 

Inače, kad je Jeremić posećivao susedne zemlje, niko ga nije ometao da svojim primerom pokaže da dolazi iz jedne siromašne zemlje i da, za promenu, leti i komercijalnim letovima.

Ali, on je do današnjeg dana pokazivao nešto drugo: da dolazi sa „pozicija sile“!

Na primer, umesto oko 3.000 evra, jedan takav let ministra bi koštao srpske poreske obveznike Srbije oko 300 evra.

Zanimljivo je da jedan put ministra Vuka Jeremića u SAD košta nešto više do 3.000 evra,

pa je tako lako doći do zaključka da su Banjaluka, Zagreb ili Podgorica mnogo dalje na globusu nego, recimo, Njujork!

 

Ovakvi primeri ukazuju da se iz kase Ministarstva spoljnih poslova grabi onoliko koliko je potrebno u određenom trenutku. Zato i ne iznenađuju nelogičnosti u trošenju novca…

Drastičan primer datira od još pre nekoliko godina kada je trinaestodnevna turneja od Velike Britanije do Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i hotelski smeštaj, plaćena samo 759.625 dinara. Prema toj računici, skoro pola meseca boravka na drugom kontinentu je za oko 32.000 skuplje od dvodnevnog puta u Portugal, što je apsurd!

Takođe se javio i problem oko finansija kada je u pitanju poseta ministra Vuka Jeremića Velikoj Britaniji (novembar 2011. godine), prilikom koje je, pored ostalog, sa predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Vladom Divcem otvorio takozvanu „Srpsku kuću“ u Londonu koja će služiti za promociju Srbije tokom Olimpijade 2012. godine.

Troškovi su pokriveni iz dela budžeta određenog za putovanja, kao i iz dela budžeta koji se ostvaruje donacijama.

 

U oktobru 2011. godine ministar Vuk Jeremić je bio u službenoj poseti Kini, i već prema prvim nagoveštajima Državne revizorske inspekcije (DRI), došlo je do finansijskih malverzacija prilikom pravdanja troškova delegacije koja je išla u Kinu.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u svom budžetu (za prošlu, 2011. godinu) odvojilo za plate, dodatke i naknade zaposlenih tačno 670.937.000, dok su, uvek problematični troškovi putovanja predviđeni sa „mizernih“ 114.504.000 dinara.

Konzularno-diplomatskim predstavništvima za troškove putovanja je obezbeđeno 38.290.000 dinara. Za još neutvrđena putovanja službenika Ministarstva spoljnih poslova, iz budžeta Srbije (za 2012. godinu) dobijeno je 134,5 miliona dinara što ukazuje na to da se budžet povećao u odnosu na 2011. godinu kada su u pitanju sredstva za službena putovanja.

 

Ovo je samo jedna strana „troškovnika“ Jeremićeve leteće diplomatije.

Naime, kao i svaka kuća od posebnog značaja, tako i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima svoje „poprečne fondove“ za koje nikakav revizor do sada nije znao. Mada je sam dolazak predstavnika ove državne ustanove u MIP bio događaj za sebe (prvi put je u posleratnoj diplomatskoj istoriji jedna, zvanično nezavisna institucija došla da proveri utrošak budžetskih sredstava),

prava slika multimilionskih troškova još dugo (a možda i nikada) neće biti poznata javnosti i poreskim obveznicima. Naime, ovo je ona ista diplomatska služba koja je tajnim kanalima slala novac u prethodnoj američkoj predizbornoj kampanji, kao donacija Baraku Obami, tadašnjem kandidatu za predsednika SAD.

 

Ovih dana je „konačni korisnik“ u ponovnoj trci za predsednika, a njegov nekadašnji „aktivista“, bivši guverner države Ilinois, Milorad Rod Blagojević, pred vratima federalnog zatvora.

Sve govori da će Ministarstvo spoljnih poslova i dalje biti pravi „pacovski kanal“ za iznošenje sumnjivog novca iz Srbije, bude li to ovdašnjoj vlasti zatrebalo kako bi se pokazala pred svojim velikim “ prijateljima“ koji su je potpuno zgazili, što sa neba što sa zemlje, i to vojno, politički, ekonomski, kulturno, pa konačno i diplomatski.

Mada je velika kadrovska vrteška u Jeremićevoj eri bila takva da je teško bilo sačuvati u pamćenju sve one hiljade sati u avionima i hotelima širom sveta, neko je to ipak uradio umesto nas.

Početkom 2010. godine, u Njujork tajmsu je izašao članak u kome je Vuk Jeremić, kao šef srpske diplomatije, prikazan kao neki zaludni svetski putnik, koji troši novac svojih građana na nemoguću misiju.

 

Pravu istinu o ceni spoljne politike koju su vodili njegova stranka i on lično, tek će neko sabrati. A to sigurno neće biti Državna revizorska komisija, koja radi ono što joj vladajuća vrhuška kaže.

Ta institucija još nijednu krivičnu prijavu nije napisala i zato više liči na komunalnu policiju koja piše prekršajne kazne za pisanje grafita i pljuvanje po ulici…

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

Srpska ekonomska diplomatija, prevara na svim nivoima!

16. марта 2012. Коментари су искључени

 

Radeći predano na zamajavanju građana, koalicioni puleni Borisa Tadića promovisali su pre godinu i po dana nešto čemu su nadenuli naziv “Ekonomska diplomatija”,

kao da nam nije dosta što na budžetskoj grbači već trpimo Jeremićevu diplomatiju, ono blentavo lobiranje po Africi i atlantskom otočju koje je donelo toliko dobrog i korisnog u naše živote,

demolirane navodnom državotvornošću iza koje ne stoji ništa do epohalne pljačke.

 

 

Razume se, gde su u igri pljačka ili ćerdanje, tu je i  G17 Plus (sada URS),  stranka kojoj je po koaliciono-feudalnoj strategiji zapalo lukrativno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, moralno i materijalno odgovorno za nastanak takozvane Ekonomske diplomatije i regrutaciju ekonomsko-diplomatskih trudbenika, raspoređenih na dužnost u takozvanim diplomatsko-konzularnim predstavništvima po zemljama koje su označene kao prioritetni ekonomski partneri Srbije.

 

Povodom tog svečanog i nadasve nepotrebnog trenutka našeg razvoja i sigurne propasti, Ministarstvo Mlađana Dinkića je učinilo nadčovečanske napore da na zvaničnom sajtu sve objasni:

“Ekonomske diplomate, osim promocije Republike Srbije kao poželjnog ekonomskog partnera, aktivno će ispitivati tržišta ovih zemalja, poslovnu praksu, zakone, mogućnost za izvoz naših roba i usluga i istraživanje poslovnih mogućnosti za naša preduzeća s ciljem stvaranja uslova za uspostavljanje direktnih poslovnih kontakata između srpskih i inostranih preduzeća.

” Nema šta, po razigranosti besmislene rečenice, ovo je dostojan uradak klijenata madam Licht, ali ni približno tupav u poređenju sa Jeremićevim doprinosom na istu temu, kojim, osim linka, ne želimo da dodatno zagađujemo sajber prostor.

 

Jednom kada su Dinkić i Jeremić lucidno ustanovili da je nastupio “Raspad bipolarnog sistema međunarodnih odnosa i čitav niz krupnih političkih i ekonomskih posledica koje su iz toga proizašle…”, nije bilo nijedne prepreke da se za ovaj strateški posao aganžuju sve “sami geniji” makro i mikroekonomije koji su, normalni, i veliki stručnjaci za međunarodne odnose, lokalna zakonodavstva, ispitivanje ponude i tražnje, tehničku analizu trendova i fundamentalni pogled na globalno tržište.

 

Da li Srbija može da izdrži taj finansijski teret kada je u pitanju osvajanje svetskih tržišta i plasiranje visoko-tehnoloških i in proizvoda razvijene srpske industrije?

Uostalom, šta je milion i po evra za plate ovih diplomatskih turista, i to na godišnjem nivou, u poređenju sa korišću koju će doneti napaćenoj Srbiji?

Ako mislite da minimalna zarada od 2.600 evra predstavlja bahatost, da je najveća plata od 4.600 evra brutalni nasrtaj na budžet, 

ako vam se učini da su 300.000 evra za troškove smeštaja, čist bezobrazluk, onda toj ekonomsko-diplomatskoj bratiji pošaljite falusoidnu poruku putem glasačkog listića.

Inače će Nebojša Ćirić, samo paradigma ove državotvorne groteske, opet postati Reformator godine (NALED) i Preduzetnik godine (Blic).

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

VUK JEREMIĆ: DIPLOMATA ILI MENTALNI BOLESNIK !

13. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić izjavio je da na svetu nema zemlje koja ne poštuje Srbiju, iako ima onih koji otvoreno rade protiv njenih spoljnopolitičkih prioriteta, kao i onih kojima se ne dopada ono što ona čini.

 

Lekovi su odavno prestali da deluju: Vuk Jeremić, u stanju diplomatskog rastrojstva

Lekovi su odavno prestali da deluju: Vuk Jeremić, u stanju diplomatskog rastrojstva.

 

Kako je Jeremić uspeo da razdvoji kredibilitet jedne zemlje u međunarodnoj areni od legitimnosti njenih interesa zdravom razumu će zauvek ostati nepoznato, ali prema toj nastranoj logici svrha diplomatije jedne zemlje bilo bi isključivo traganje za kompenzacijom njenih kompleksa male nacije, uz permanentno mirenje sa frustrirajućim rezultatima njene spoljne politike

Komentarišući odluku o prihvatanju kandidature Srbije da predsedava OEBS-om, Jeremić je na Pravnom fakultetu u Nišu, kazao da su se mnogi sa nevericom i podsmehom odnosili prema toj kandidaturi. Naravno, “mnogi” su ostali uobičajena prazna apstrakcija, pošto pomahnitali šef srpske diplomatije nije precizirao na koga je konkretno mislio.

U Beču je 56 zemalja članica, od Amerike i Kanade, preko Evrope do Rusije i centralne Azije, glasalo za kandidaturu Srbije“, rekao je Jeremić i dodao da je to odgovor na kritike spoljne politike Srbije i odgovor na pitanja kakav uticaj Srbija ima u svetu.

„To glasanje pokazuje kakvu vrstu ugleda Srbija ima u svetu danas“, rekao je Jeremić na predavanju o izazovima spoljne politike Srbije koje je održao na niškom Pravnom fakultetu.

 

Jeremić je rekao da su prioriteti spoljne politike Srbije evropski procesi, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, razvijanje odnosa sa susedima i ekonomska diplomatija.

 

U svom, sedativima nadahnutom, govoru Jeremić nije pomenuo činjenicu da je predsedavanje OEBS-om, koje se odvija po principu neciklične rotacije, toliko privlačno u ovom trenutku da zbog aktuelne ekonomske krize i smanjenja sredstava namenjenih diplomatskim službama nijedna druga država nije izrazila želju da se prihvati tog posla u periodu kada je za to želju izrazila Srbija.

 

Nešto slično se događalo i sa predsedavanjem regionalnim organizacijama gde su kandidature Srbije bez problema dobijale zeleno svetlo. Tako je Jeremić uspeo da dobije čak i predsedavanje Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju, gde će u narednom periodu oskudne diplomatske resurse Srbije rasipati na izgradnju autoputa oko Crnog mora, za koji zvanični Beograd, osim diplomatski neshvatljivog altruizma, nema baš nikakvog interesa.

 

Nešto slično se dogodilo i u slučaju organizacije jubilarnog samita Nesvrstanih u Beogrdu, koji je u ulozi turističkog operatera organizovala Jeremićeva diplomatija. Iako je nepotrebne visoke troškove organizacije tog skupa srbijanski državni vrh pravdao privlačenjem investicija iz zemalja Trećeg sveta, ako se izuzme kredit od 300 miliona evra koji je Jeremić dobio od Azerbejdžana, a koji svakako nije investicija, ulaganja su u potpunosti izostala.

 

U očiglednom pokušaju da jeftinom demagogijom, čiju cenu plaćaju građani Srbije, prikrije notornu činjenicu da je Srbija u vreme njegovog rukovođenja Ministarstvom spoljnih poslova doživela potpuni fijasko u sprovođenju svih deklarisanih spoljnopolitičkih prioriteta, Jeremić je posegao čak i za kandidaturom za jednogodišnje predsedavnaje Generalnom skupštinom UN.

 

Čak i da ta kandidatura dobije zeleno svetlo, to svakako ne bi bio pokazatelj ugleda Srbije u svetu, već pre izraz neracionalne razmetljivosti njene diplomatije koja je, u očiglednoj nesposobnosti za ostvarenje svojih prioriteta, izabrala da svoju vidljivost na međunarodnoj sceni obezebedi pojavljivanjem na svim onim mestima gde realno nema mogućnosti za unapređenje srpskih nacionalnih interesa.

 

A merne jedinice stvarnog dometa Vuka Jeremića ostaće činjenice da u vreme njegovog ministrovanja Srbija zaustavljena na putu evropskih integracija, da je svakim danom sve veći broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, a da su odnosi u regionu vraćeni na nivo koji je postojao uoči izbijanja ratova devedesetih.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

%d bloggers like this: