Архива

Posts Tagged ‘dezer’

TADIĆ I NJEGOVE PROTUVE SA ZAPADA…

 

Za razliku od prethodnih izbora kada je Tadić mogao da računa na gotovo nepodeljenu podršku demokratskog sveta, ovoga puta u prvom krugu lider DS je iz inostranstva podršku dobio jedino od Milorada Dodika i azerbejdžanskog diktatora Ilhama Alijeva.

 

Piše:Marko Matić

Izdajnik sa prijateljima

 

U kampanji pred drugi krug predsedničkih izbora, “čovek koji je postao najveća pretnja po razvoj demokratije u Srbiji”, uspeo je na svoju stranu da privuče i Meri Vorlik, odmetnutu ambasadorku SAD, Vensana Dežera, šefa kancelarije Evropske komisije u Beogradu i Jensa Stoltenberga, norveškog premijera i sina jednog od najpoznatijih izaslanika međunarodne zajednice koji su za vreme tranjanja pokolja u Bosni vodili beskonačno duge i potpuno besmislene pregovore sa Slobodanom Miloševićem.

 

Svestan da mu podrška Dodika i Alijeva neće previše pomoći u pokušaju da svoju diktaturu prikrije plaštom lažne demokratije, Boris Tadić je odlučio da u svoju predizbornu igru uključi i odmetnutu američku ambasadorku, korumpiranog briselskog birokratu na službi u Beogradu pa čak i u balkanske prilike ne baš previše upućenog premijera Norveške.

Cilj Tadićevih manevara je više nego jasan: pošto-poto stvoriti utisak da je Zapad na njegovoj strani i da će se u slučaju njegovog poraza Srbija naći u izolaciji, a situacija u regionu postati nestabilna i krajnje opasna.

 

“Da je reč o običnoj praznoj simulaciji i pokušaju spinovanja pre svega domaće javnosti najbolje svedoče činjenice da je propao njegov pokušaj da neposredno pre prvog kruga izbora bude primljen u Beloj kući gde bi se za potrebe svoje predizborne kampanje slikao sa američkim predsednikom Barakom Obamom”.

 

Pored hladnog, gotovo ravnodušnog odnosa Vašingtona prema sudbini čoveka koji ugrožava demokratiju u Srbiji, “nikakve reči podrške Tadić nije dobio ni iz Brisela, Berlina, Pariza i Londona”.

S obzirom da je većina njegovih saveznika iz EU, poput vladajućih struktura u Grčkoj i Itlaiji, zauzeta borbom sa krizom koja potresa njihove zemlje, Tadić je jedino uspeo da u Beograd dovede norveškog premijera Stoltenberga, koji je iz čisto kalkulantskih razloga pristao da pruži podršku žrtvovanju demokratije u Srbiji na oltaru veštački generisanog straha od nestabilnosti.

Za razliku od ravnodušnosti zvaničnog Vašingtona i vodećih analitičara koji se bave procesima u jugoistočnoj Evropi, odmetnuta američka ambasadorka u Beogradu odlučila je da se aktivno uključi u kampanju na strani čoveka čiji bi izbor označio kraj demokratije u Srbiji.

I mada podrška Vorlikove projektu uspostavljanja diktature nema spolja vidljivo racionalno objašnjenje, činjenica je da smo ranije već bili svedoci da je isto tako neobjašnjiva podrška, koju je u podrivanju pozicija Zorana Đinđića bivši ambasador Vilijem Montgomeri pružao Vojislavu Koštunici, nakon obavljenog posla dobila racionalno objašnjenje.

Da li će i Vorlikova, poput Montgomerija, nakon svog prvog ambasadorskog nameštenja napustiti diplomatsku službu i ostati u zemlji svog prvog i jedinog službovanja ostaje tek da se vidi, ali sve očiglednijom postaje činjenica da je njeno delovanje u direktnoj suprotnosti sa javno proklamovanim stavovima američke administracije.

 

Ilustracije radi trebalo bi podsetiti na njenu podršku plaćenicima srpskog režima koji su na barikadama na severu Kosova stajali naspram američkih vojnika, preko njene posete antiameričkom tabloidu Kurir koja je u vrednosnom i političkom smislu identična poseti i javnoj podršci koju bi Talibanima na primer pružio američki ambasador u Kabulu, pa do privatnih aranžmana i plasmana novca američkih poreskih obveznika u sumnjive projekte i Potemkinova sela Tadićevog režima.

Ono što je van svake sumnje jeste činjenica da se Vorlikova u sklopu Tadićeve kampanje obrela u Donjoj Draguši, a zarad odbrane svojih investicija i poslovnih aranžmana nema sumnje da bi se za račun srpskog diktatora obrela i Gornjoj Mrduši, samo ukoliko ustreba.

Stopama Vorlikove krenuo je i Vensan Dežer glavni predstavnik briselske birokratije u Beogradu, koji je rešio da napokon kapitalizuje svoje kurtoazne diplomatske fraze o stalnom napretku Srbije, koje je u vidu friziranih izveštaja do sada redovno slao u Brisel, čija je netačnost postala čak i tema rasprave u Evropskom parlamentu, naročito pitanje skandalozne reforme pravosuđa kojoj je Dežer davao pozitivnu ocenu.

“Shvativši da se trenutak njegovog stolovanja u Beogradu neizostavno bliži kraju, Dežer je svoje privatne aranžmane sa srpskim režimom rešio da zadrži direktnim agitovanjem za izbor Borisa Tadića, bez obzira na činjenicu da je otvorena podrška nelegitimnom pretendentu na treći predsendički mandat zapravo podrška suspenziji, a možda i potpunom ukidanju demokratije u Srbiji”.

Ta okolnost Dežera, naravno, previše i ne brine pošto će njemu i njegovoj deci novac do kojeg je došao u Srbiji omogućiti lagodan život daleko od balkanske diktature.

 

Balkanska parija je prepuštena na milost i nemilost hirovima Tadićeve diktature i taj stav neće biti promenjen sve dok se haos koji ona proizvodi ne bude počeo prelivati preko granica Srbije.

Taj stav, međutim, nipošto ne predstavlja jedinstveno gledište gotovo ravnodušnog demokratskog sveta prema izborima u Srbiji, što u potpunosti urušava veštačku sliku koju Boris Tadić pokušava da stvori o navodnoj nepodeljenoj podršci koju uživa u zapadnim prestonicama.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

SRBIJA PROCVETALA PRED IZBORE

1. априла 2012. Коментари су искључени

 

Kako se približavaju izbori, predizborna obećanja pljušte sa svih strana. Ne zna se ko će više dobra doneti Srbiji. Opet su aktuelni putevi koji se grade decenijama kao Skadar na Bojani, železnice koje idu 30 kilometara na sat, preko noći će postati brze pruge sa, valjda, 40 na sat.

Narod čekaju novoizgrađeni stanovi i stotine, možda i milioni, radnih mesta, samo ako uspeju da pogode „pravu kombinaciju“. A „prava kombinacija“ smo upravo mi i samo mi. Drugi vas lažu, varaju, obećavaju brda i doline. Hoćete li bolju budućnost, zaokružite redni broj (?).

 

U Srbiji sve cveta  21. 03. 2012.

Čedomir  Jovanović je odlučio da se „preokrene“ i da od danas govori istinu i samo istinu. Preokrenuo je i ime lista (čije izdavanje je započeo LDP) i od naslova LAŽ napravio ISTINU. To jeste, u tom listu piše da je istina sve što Čedomir Jovanović neistinito govori:

Istina koja kaže da moramo da se borimo protiv bede. Istina koja kaže da imamo pravo da budemo radoznali i puni optimizma. Istina koja nas pokreće u susret ovom proleću s ambicijom da ono bude lepše i bolje nego bilo koje do sada. Istina koja govori o Srbiji kao o ‘bašti Evrope’. Istina koja kaže da će ovo biti normalna zemlja kad pravi ljudi budu na pravom mestu.“

Dakle, sa Čedom nam stiže „srpsko proleće“. Ako Srbi ne budu znali da od Srbije naprave „baštu Evrope“, u pomoć će nam stići Čedini fanovi iz islamskog sveta. Čeda ih je svojim „genocidnim poklonom“ zadužio.

 

U Srbiji sve cveta  22. 03. 2012.

Jorgovanka Tabaković tvrdi da je Mirko Cvetković najgori premijer u istoriji Srbije. Veoma smo se iznenadili. Pa zar nas taj čovek svake godine ne poliva „optimizmom“. Ove godine je loše, a sledeće će biti još gore, hvala Bogu. Zapravo, biće bolje, ali ne za sve. Pa, nema za sve. Sasvim normalna stvar. 

Sa Jorgovankom se slažemo, pa i sa Tomom, koji zalaže stan za partijski kredit.

Zoran Dragišić se dosetio da umesto propale bezbednostidohvati srp i čekić. Osnovao je partiju radnika i seljaka (Pokreta radnika i seljaka – PRS). Nema nikakve veze s komunizmom, ali ima sa ujedinjenjem proletarijata. Radnici i seljaci svih sela, a pogotovo gradova, ujedinite se!

 

    23. 03. 2012

Demokratska stranka Srbije obećava 10 milijardi evra investicija. Iz Rusije, naravno. Da li da poverujemo u ti priču, pa da glasamo za DSS? Ne znamo. Zaista, posle silnih ispunjenih obećanja, postali smo skeptični. Nema ko nam nije obećavao kule i gradove.

Goran Bog(om)danović (ministar za Kosov bez Metohije) ne može da se pomiri s gubitkom Kosova i Metohije i umiruje i sebe i srpsku javnost u matici i dijaspori:

„Nažalost“, rekao je Bogomdanović , „realnost je da se lokalni izbori teško mogu održati, pogotovo južno od reke Ibar, bez podrške međunarodnih faktora na Kosovu i Metohiji. Naši kontakti sa UNMIK-om i ostalim međunarodnim faktorima u Pokrajini oko održavanja lokalnih izbora nastaviće se, a istovremeno moramo racionalno i hladne glave razmotriti koje su nam opcije na raspolaganju, njihove prednosti i posledice.“

 

U Srbiji sve cveta 24. 03. 2012.

Danas mediji izveštavaju da je u Novom Sadu održan miting protiv NATO-a. Okupilo se, vele, stotinak ekstremista. Pa kako bi moglo drugačije? Samo ekstremista može biti protiv tako divne vojne organizacije kakva je NATO. NATO se bori za lepšu budućnost sveta. Uostalom, nas su tukli zato što smo bili neposlušni. Eto, sad smo poslušni, pa nas neće ubijati. Umesto toga, uskoro ćemo ići da ginemo za naše dobročinitelje. Zaslužili smo.

Sarkozi  i dalje preti da će Francuska napustiti Šengensku zonu. Možda ne bi bilo loše da odemo pred vrata Evropske unije i ponudimo se: Spremni smo da zamenimo nelojalne Francuze. Mi vas nikada nećemo izneveriti. 

 

25. 03. 2012.

Lider LDP i vođa „Preokreta“ Čedomir Jovanović pozvao je danas lidere dve najveće stranke u Srbiji –Borisa Tadića i Tomislava Nikolića – da zajedno rade na izgradnji nove, moderne, bolje, evropske Srbije. Eto, Čedomir je medijator, samo ne zna se ko ga je poslao, Ameri ili Britanci?

Nikoliću – pomozi, Tadiću – povedi, da svi u taj posao krenemo – zavapio je Jovanović na izbornom skupu „Preokreta“ u Centru „Sava“. Pozvao je Tadića da uputi naciju „gde se nalazi posao koji treba odraditi“. Za bolji život dovoljno je da priznamo da smo genocidna država i narod i da se javno odreknemo Kosova i Metohije. Prava ISTINA, zar, ne? Jednostavno, da ne može biti jednostavnije.

 

 26. 03. 2012.

Kandidaturom smo napravili veliki korak, a naredna stvar je početak pregovora o pridruživanju i što se toga tiče već znamo da je potrebno nastaviti pregovore sa Prištinom, a tema tih razgovora treba da budu energetika i telekomunikacija.“

Ovo je rekao onaj Francuz, po imenu Dežer, koji je poznatiji u Srbiji nego u ulici u kojoj se rodio u Strazburu. Čovek nas je obaveštavao šta nam se sve sprema, pod naslovom „Socijalna inkluzija – izazovi i rešenja“. I još je dodao:

„Svestan sam da su pred Srbijom izbori i formiranje nove vlade i da će naredna dva meseca reforme verovatno morati da čekaju.“ I ne samo reforme. Čekaće i naše Kosovo i Metohija, kome još nije jasno da smo ga se odrekli za ulazak tamo, odakle i Dežerovi Francuzi beže.

 

U Srbiji sve cveta  27. 03. 2012.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije uskoro će započeti pregovore sa o priključenju ministarstva Evropskoj odbrambenoj agenciji. A kakva je to agencija? Evo jednog objašnjenja koje se nalazi na internetu:

„Evropska odbrambena agencija (EDA) osnovana je odlukom Saveta ministara 2004. godine. Osnovni cilj Evropske odbrambene agencije je razvoj odbrambenih kapaciteta u oblasti upravljanja krizama i unapređenje saradnje u oblasti razvoja naoružanja. Takođe, cilj je jačanje evropske industrijske i tehnološke baze u oblasti namenske industrije, kako bi stvorila konkurentno tržište naoružanja i opreme i da unapredi istraživanje.“

Ministar odbrane tvrdi da će to biti dobra prilika da se poveća izvoz srpskog oružja. Ali nije kazao da, sa druge strane, Srbija mora da plaća prilično veliku članarinu, ukoliko želi da bude član te Agencije.

 

#Geto Srbija

Materijal:Koreni

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: