Архива

Posts Tagged ‘dacici’

PLJAČKA U NASTAVCIMA: PRIVREMENI UVOZ ROBE U RUKAMA POJEDINACA, A DRŽAVA NA GUBITKU

29. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Pripadnici "carinske mafije", navodno razbijene 2006. godine, danas su visoki funkcioneri ministarstava nove Vlade Srbije. Sa tih pozicija oni su u stanju da ponovo organizuju svoje nekadašnje saučesnike i da organizovanim kriminalnim delovanjem republički budžet oštete za više desetina miliona evra svake godine.

 

          Igor Milanović

 

Postoji više razloga zbog kojih neka roba u Srbiju može legalno da bude uneta bez plaćanja carine: zbog reeksporta (izvoza u treću državu) ili zato što je privremeno potrebna za izvođenje nekih radova za čije izvršenje je određeno strano preduzeće.

Iz ovog drugog razloga pomoćnik tadašnjeg ministra finansija Vesna Hreljac-Ivanović dopisom od 1. avgusta 2008. slovenačkoj kompaniji Primorje DD odobrava privremeni uvoz opreme i alata koji bi koristili za izvođenje investicionog objekta PPPV "Makiš 2".

Pomenuti oprema i alat se sastoje od polovne betonjerke koju je Primorje DD sa sedištem u Vipavska cesta 3, 5270 Ajdovščina, Republike Slovenija, ugovorom od 5. maja 2006. iznajmio od Cestno podjetje Nova Gorica, Industrijska cesta 2, Kromberk, 5000 Nova Gorica, Republika Slovenija. U pomenutom ugovoru broj betonjerke naveden je kao OS CPG 6738 SM 7501, mada se u kasnijim carinskim deklaracija u Srbiji navode i drugi brojevi.

Šta se dalje s pomenutom betonjerkom sve dešavalo po unošenju u Srbiju nije poznat, ali se sa sigurnošću zna da ona i dalje ovde radi, iako je projekat "Makiš 2" završen. Tako Carinska ispostava Beogradski sajam 7. februara 2013. izdaje novu ispravu za unos iste betonjerke, koja nije ni napuštala Srbiju, bez plaćanja carine.

Radi se o klasičnom prepakivanju, kako se to zove, odnosno o izdavanju nove isprave koja treba da zameni staru, isteklu. Procenjena vrednost betonjerke iznosi 96.000 evra, dok je iznos dažbina koje nisu plaćene procenjen na 2.780.915,90 dinara.

Niko se u Upravi carina nije zapitao šta jedna betonjerka radi punih pet godina u Srbiji. Projekat zbog koga je uneta je odavno završen, a ona i dalje radi, ali na drugim gradilištima.

Zbog neplaćanja carine betonjerka predstavlja nelojalnu konkurenciju domaćim izvođačima radova koji redovno plaćaju sve dažbine. Ono što je interesantno je to da Primorje DD u Sloveniji odavno više ne postoji.

Bez obzira na to, država ima mogućnost da naplati carinu za betonjerku, jer je pri unošenju špediter Transošped d.o.o. iz Beograda priložio bankarsku garanciju Societe Generale banke iz Beograda. Nekome, očigledno, odgovara da se strana oprema i alati unose bez carine u Srbiju.

Državna kontrola koja bi želela da ispita gde završava roba koja se bez carine privremeno unosi u Srbiju ne bi imala velikih problema. Da bi ušao u elektronski sistem Uprave carine carinski službenik na terminalu mora da upiše svoj identifikacioni broj, preko koga bi brzo bio otkriven. Zbog toga je u sistem ubačen broj 99999 koji koriste oni službenici koji žele nešto da prikriju. Praćenjem traga robe unete preko pomenute šifre lako bi se razmotalo celo klupko.

Kao jedan od članova "carinske mafije" uhapšene 2006. pominjao se i Dejan Carević, tadašnji funkcioner Uprave carina, a raniji pripadnik Državne bezbednosti. Carević je izbegao hapšenje, a radi mira u kući sam je napustio carinu.

Za vreme službovanja u UC stekao je stan od 90 kvadrata na Novom Beogradu, blok 30, broj 76/17, još jedan od 80 kvadrata, a kupio je i stan u Marbelji, Španija. Danas je Carević šef kabineta ministra pravde Republike Srbije Nikole Selakovića.

Sa te funkcije on je u prilici da zaštiti sve svoje saradnike sklonjene u akciji protiv "carinske mafije". Većina njih je vraćena u Upravu carina na položaje sa kojih mogu da nesmetano dozvoljavaju uvoz robe bez plaćanja carine.

Jedan od njihovih pulena je sadašnji šef Carinske ispostave Beogradski sajam Nebojša Zorić. Preko njegove CI obavlja se ilegalni uvoz najvrednije robe iz inostranstva, među kojom je i jedna jahta, uneta navodno kao sajamski eksponat koja je i danas u Srbiji u vlasništvu jednog preduzeća registrovanog na Adi Ciganliji.

Direktor Uprave carina Miloš Tomić, i sam do guše upetljan u ilegalni uvoz, bespogovorno sarađuje sa pomenutom trojkom. On je taj koji sprečava interne istrage, zbog čega pripadnici unutrašnje kontrole poštenim radnicima carina savetuju da se obrate policiji i tužilaštvu. Organi UC-a, naime, nisu ni u stanju niti u mogućnosti da bilo šta učine.

Milione evra pomenuta organizovana grupa godišnje uzme kao mito za dozvolu "privremenog uvoza" robe koja potom ostaje u Srbiji. Državni budžet na ovaj način godišnje izgubi više desetina miliona evra. Koliko je to prosečnih penzija, obroka u narodnim kuhinjama, lekova za najteže obolele?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLITIČKE LAŽNE INVESTICIJE KAO HRANA GRAĐANIMA I UDOVOLJAVANJE LIČNIM ŽELJAMA STRANACA

17. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Od obećanih sto milijardi investicija, koje su najavili naprednjaci pretprošle godine, nema ništa. Ali vođe naprednjaka idu dalje – obećavaju nove milijarde investicija, koje će nam doneti, niko drugi do šeici iz islamističkih zemalja, sa kojima nas ništa ne veže, niti imamo diplomatske odnose.

 

          Mersiha Hadžić

 

Megalomansko ludilo čelnika Srpske napredne stranke nije od juče. Još u vreme predizborne kampanje, ni Tomislav Nikolić ni Aleksandar Vučić nisu se ustezali da obećavaju kako će, čim oni preuzmu svu vlast, u Srbiju biti uloženo 100 milijardi evra stranih investicija!

Slepo prateći šizoidnu propagandu svojih političkih šefova, nedavno je naprednjački ministar Milan Bačević šokirao javnost navodnim kineskim investicijama od 10.000 milijardi evra u zemlje jugoistočne Evrope i regiona kome pripada i Srbija, senzacionalno otkrivši kako će Beograd biti sedište nepoznatih kineskih „dobrotvora".

Mada je Bačević već sutradan demantovan, on se pravdao „lošim prevodom" i počeo da upada u tragikomično tumačenje cifre sa kojom nije mogao da izađe na kraj. Zbog toga su ga napale i stranačke kolege, među prvima ministarka energetike Zorana Mihailović, ali, nije prošlo ni dva dana, epidemiju megalomanije vrha SNS-a potvrdio je i Aleksandar Vučić.

Naime, tek što se cirkus oko Bačevićevih faraonskih fantazija stišao, „prvi potpredsednik" je stao pred srpsku javnost i samouvereno najavio kako je već ugovorena investicija od 3,1 milijarde evra za projekat „Beograd na vodi", a da će šeik iz Emirata, Mohamed Al Abar, čovek koji je izgradio najveći deo Dubaija i Abu Dabija, sve da sredi. Vučić je ovu senzacionalnu vest ovako sročio:

„…Njegov (Al Abarov) idejni plan je da počistimo sve odatle, da to bude jedini zadatak Srbije. On obezbeđuje tri milijarde i 100 miliona dolara za izgradnju svega. Onda treba da vidimo kako ćemo i mi da se naplatimo prodajom toga kad se završi…".

Dakle, da bude srušeno sve pored beogradskih obala Save, pa će onda šeik možda nešto da gradi. A kako ćemo i da li ćemo „da se naplatimo", videćemo…

Tako je ona prethodna Bačevićeva izjava o deset hiljada milijardi evra kineskih investicija, data u okolnostima njegovog posleprazničnog mamurluka, odmah postala samo mala humoristička epizoda naprednjačkog pozorišta za decu i omladinu. Vučić je za razliku od Bačevića spreman da sruši pola Beograda i pokloni pola Srbije, ako treba!

Mafija demokratske provinijencije kojoj Vučiću odano služi (i oni njemu), odmah je priskočila u pomoć. Naime, predsednik Privremenog gradskog veća Beograda, Siniša Mali,pojasnio" je rušenje ovog dela Beograda: „…Ceo projekat je rađen po uzoru na gradove koji su sličnog položaja kao Beograd – nalaze se na rekama. To su Kopenhagen, Linc, Mančester". Gde je Mali video taj projekat? Zašto nije predstavljen javnosti ako postoji? Koliko će to da košta Srbiju? Hoće li se Beograd zadužiti još neku milijardu evra?

Pravi je trenutak da se srpska javnost priseti kako je Aleksandar Vučić „vozao" preko reke Save bivšeg gradonačelnika Njujorka, mafijaškog sina, Rudolfa Đulijanija. Tom prilikom je Đulijani i predložio da se ovaj deo takozvanog savskog platoa „očisti".

Valjda zato što ga NATO bombardovanje 1999. godine nije sravnilo sa zemljom. Arapski šeici su navikli da grade na pesku, pa je ovaj deo Beograda neko namerio da prethodno pretvori u pustinju. A, šta će biti posle toga i da li će biti, nije važno.

Ideja „silaska Beograda ne reke" nije od juče. Daleko pre Vučićevog "preporoda", još 1995. godine, napravljen je projekatEuropolis – Beograd na Savi", autora Darka Tatića, sina Rajka Tatića, jednog od autora kompleksa Sajmišta.

On je predlagao da se u međunarodni konkurs uvrsti i obnova kompleksa Staro sajmište. I to je ondašnja vlast iskoristila u svrhe predizborne kampanje. Vlasti DOS-a posle 5. oktobra 2000. godine, takođe su nudile „projekte" za izgradnju takozvanog savskog amfiteatra.

Zbiru neverovatnih, nebuloznih i ničim utemeljenih izjava u vezi sa „investicijom vrednom tri milijarde", svoj doprinos je dao i sadašnji direktor projekta "Beograd na vodi", Srđan Rupar. On je pokušao da umiri javnost izjavom da će sve ovo projektovati i graditi srpske firme:

"…Govorim o milion i po kvadratnih metara novih površina i prostoru od oko 90 hektara koji treba infrastrukturno opremiti, a to su, saobraćajnice, pešačke staze pristupne staze, biciklističke staze, velike zelene površine".

Šeik Mohamed Al Abar izgleda uopšte ne misli tako, barem kad je projektovanje u pitanju. On ima svoj projekat. Vučić i sam tvrdi da se od Srbije očekuje samo da „očisti teren" a ostalo će Al Abar da sredi.

Malo detaljnijom pretragom Interneta, lako je ustanoviti da je šeik Al Abar u svetu poznat kao "ugledni gej". Ako je njegov izbor da sarađuje sa srpskim vlastima, onda je izabrao pravo mesto. Toliko njemu srodnih duša, kao što ima u srpskoj izvršnoj vlasti, nigde neće naći!

Ali, čak i ako se u nekoj dalekoj budućnosti desi da neko baci novac na izgradnju novog lica savskog platoa u Beogradu, treba znati da je najmanje pet odsto zemljišta i objekata (ostalo je u posedu države) potrebno regulisati kroz eksproprijaciju. A to ovde zna da traje godinama.

Idu izbori, to je sad već izvesno. Novi izbori, nove fantazije. Beograd jeste na vodi, ali su mnogi Beograđani samo na hlebu i vodi.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

<span>%d</span> bloggers like this: