Архива

Posts Tagged ‘clanstvo’

KOME UOPŠTE TREBA EU: IDIOTSKA POTREBA PRIDRUŽIVANJA KROZ USTUPKE I SAMOODRICANJE NA ŠTETU SRBIJE I NJENIH GRAĐANA!!!

5. октобра 2015. 1 коментар

 

Tokom proteklih petnaest godina, Srbiji su razni kuferaši iz Brisela više puta obećavali brzi ulazak u Evropsku uniju, samo ako njeni državni organi uhvate i isporuče ratne zločince, ako priznaju albansku državu na Kosovu, ako uništi sopstvenu privredu, ako ostavi građane bez posla, bez nade i ako dušu preda đavolu. Kad je sve to konačno bilo obavljeno, odmah su na sto stavljeni novi uslovi. Surovoj sprdnji sa Srbijom, priključile su se i domaće kriminalno-političke elite, kojima odgovara da svoje svinjarije, pljačke i otimačine državne imovine, objašnjavaju "nuždom evropskih integracija".

 

                       Nikola Vlahović

DUGO PUTOVANJE U JEVROPU-2

 

Generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke, Bernd Hiteman (Huttemann) , pre nekoliko meseci, jasno je stavio do znanja predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, da je nemoguće da se pregovori Srbije sa Evropskom unijom završe do 2018. godine i da je još manje moguće da Srbija postane njena punopravna članica 2020. godine, kako je to zamislio poludeli srpski premijer Vučić.

Pre dve nedelje, iz Brisela je nekoliko članova Evropskog parlamenta potvrdilo mogućnost da će Srbija, u slučaju da EU nekim čudom opstane, biti najbliža ulasku u ovu zajednicu tek 2028. godine!

Brzina kojom narod u Srbiji izumire govori da većina njih taj datum neće dočekati živa. Mnogi će se zauvek odmoriti od svakodnevnih ponižavanja, ispunjavanja uvek novih zahteva briselske birokratije i borbi za biološki opstanak.

Ko je imao hrabrosti da se osvrne i pogleda šta je Srbiji sve stavljeno kao prepreka na putu ka idiotskoj potrebi da se pridruži ovoj posrnuloj zajednici, mogao je da vidi samo krv, znoj i suze. A, rezultati nikakvi.

Samo odricanja i neverovatni ustupci, sve na štetu temeljnih državnih interesa i života budućih generacija. Kome uopšte treba Evropska unija u okolnostima kad se jedan po jedan deo njenog dosadašnjeg ustrojstva nepovratno ruši a njena perspektiva izgleda sve mračnije?

U Briselu, Berlinu, Parizu i gde god stoluju centri moći, Srbiju hvale samo kad pristaje na amputaciju sopstvene državne teritorije i kad priznaje postojanje lažne države Kosovo, koju je stvorila teroristička organizacija OVK, čiji su članovi danas presvučeni u odela diplomata, političara i pregovarača.

Kakva je onda ta unija evropskih naroda, koja zločince prihvata kao državnike i mirotvorce? Od kakvog su ljudskog otpada stvoreni i srpski tirani koji u ovo kolo guraju sopstveni narod, po cenu nestanka?

U Briselu Srbiju ističu kao primer samo onda kad se odriče sopstvene privrede, teritorije, pisma, jezika, kulture i svega što državu čini svojom i suverenom.

Najbolji primer za to je i prošlogodišnja izjava bivše visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, pred kraj njenog mandata, kad je bez imalo srama rekla da Srbija može da bude primer ostalima u regionu, jer je pokazala "šta sve može da se uradi sa pravim vođstvom" (Aleksandrom Vučićem).

Ukratko, Eštonova reče da je ovaj diktator sa svojom vladom "pokazao hrabrosti, političku zrelosti i državnički pristup".

Prevedeno na srpski jezik, to znači da je ojadio sopstvenu državu i narod potpisujući takozvani Briselski sporazum kojim je Srbija i zvanično ostala bez dela svoje teritorije.

U domovini Ketrin Ešton, sve to što je Vučić uradio na štetu Srbije, zarad nekakvog nejasnog, dalekog i maglovitog ulaska u Evropsku uniju, naziva se veleizdajom. Takvi u Britaniji nikada ne stignu da obave posao do kraja, nego ih odgovarajuće službe odvedu u tamnicu bez suđenja. Ali, prema britanskim merilima, on je idealan za jednokratnu upotrebu. Dok obavi prljeve, veleizdajničke poslove. Nakon toga će ga maknuti.

Znatno ranije, pred kraj 2013. godine, tokom Vučićeve kampanje zastrašivanja kosovsko-metohijskih Srba, da će bojkotom izbora za albanski separatistički parlament učiniti "istorijsku grešku", više stranih ambasadora u Beogradu, preneli su ucenjivačku poruku iz Brisela Vladi Srbije, da će ovaj samodržac "uspeti da ostvari viziju da uđe u Evropsku uniju do 2020. godine", ako prizna lažnu državu Kosovo na svojoj teritoriji.

Vučiću nije trebalo dva puta govoriti. Ali, nakon dve godine, pregovori sa EU još nisu ni počeli! Stigli su novi zahtevi, da "Srbija i Kosovo počnu proces međusobnog priznavanja", pa će onda, možda, neko da razmisli o početku pregovora.

Ima u Evropskom parlamentu i kriminalnijih ideja: da Srbija jednostrano prizna albansku državu na Kosovu, pa da onda sačeka da ta nadri-država "sazri", pa da onda, jednog dalekog dana, zajedno otpočnu pregovore sa EU.

Treba se na ovom mestu setiti da su, posle dvoipogodišnjih pregovora, 29. aprila 2008. godine, tada aktuelni komesar za proširenje EU Oli Ren i ondašnji potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, potpisali u Luksemburgu takozvani Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji (SSP)  između EU i Srbije.

Posle potpisivanja u Luksemburgu, EU je donela odluku da ne primenjuje Prelazni trgovinski sporazum (koji je bio potpisan uz SSP), ali je 16. oktobra Srbija samostalno odlučila da počne jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU od 1. januara 2009. godine. Naravno, na štetu nacionalnih interesa Srbije.

Tim činom je devastirana kompletna srpska privreda, slomljena ekonomija i razbijen ekonomski i politički suverenitet. Za samo šest godina primene SSP, od Srbije više ništa nije ostalo osim primitivnog režima i njegovog divljačkog aparata.

A, kako su na Srbiju delovale faze "potapanja" državnih ingerencija i padanja u zamku takozvanih evrointegracija, govore zastrašujuće posledice koje svaki građanin na svojoj koži oseća.

Podsećanja radi, Savet Evropske unije je 30. novembra 2009. godine objavio dokument o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana, a već 19. decembra stupio je na snagu bezvizni režim sa EU.

Srbija je i tu platila skupu cenu, jer je masa Roma sa Kosova i Metohije, noseći srpski pasoš u rukama, odmah krenula u pravcu EU, odakle su vraćeni po zakonu o readmisiji. 

Naravno, sve je palo na teret građana Srbije, jer je Tadićev, a kasnije i Vučićev režim opljačkao novac koji je EU odobrila za njihov smeštaj.

Ubrzo zatim, 22. decembra 2009. godine, Srbija je zvanično podnela zahtev za prijem u članstvo EU  . Od 1. januara 2010. godine započeo je drugi talas liberalizacije uvoza robe iz Evropske unije (što je konačno slomilo domaću proizvodnju i pretvorilo Srbiju u kontejner najgoreg evropskog smeća).

Samo šest meseci kasnije, 14. juna 2010. godine, EU je usvojila odluku o početku ratifikacije SSP između EU i Srbije, koji je 19. januara 2011. Evropski parlament ratifikovao u Strazburu. Pakao za Srbiju tek je počeo da se otvara…

Savet ministara spoljnih poslova zemalja članica EU doneo je 25. oktobra 2010. godine odluku da kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje. I to je kriminalizovana Tadićeva družina iskoristila u propagandne svrhe, govoreći kako je reč o "istorisjkom uspehu".

Potom je, 28. februara 2012. godine, svih 27 ministara inostranih poslova EU, glasalo za predlog statusa kandidata, a rezultat je bio 26 glasova za i 1 glas protiv. Rumunija je glasala protiv, jer je želela da se zaključi položaj vlaške manjine. Kada je uklonjena i poslednja prepreka na putu ka odobravanju kandidature, Srbija je dobila status kandidata 1. marta te godine.

Ali, američka duga ruka u Evropi nije bila zadovoljna. Tražila je neku povoljnu ličnost među srpskim političarima koja bi pristala da bude dovoljno veliki izdajnik i pozabavi se priznavanjem albanskog Kosova.

Kad je i to obavljeno i kad je potpisan Briselski sporazum  , evropski kuferaši spremili su novi spisak zahteva. Na redu je još jedan uslov: promena Ustava Republike Srbije u kome bi pokrajina Kosovo i Metohija bila izbrisana kao integralni deo državne celine. To se, naravno, neće desiti. Biće to kraj kratkotrajne i divljačke vladavine Vučića i njegovih naprednjaka.

Cilj ovakvih provokacija je da Srbija nikada ne uđe u Evropsku uniju, sve dok ona bude postojala. Srećom, ističe joj vreme…To je prepoznala i Turska koja je decenijama stajala pred vratima EU, pa je na kraju shvatila da nikada neće biti članica ove zajednice.

Ministar za evropske integracije Turske, Volkan Bozkir, više puta je rekao kako ova zemlja nema nameru da čeka 50 godina na članstvo u Evropskoj uniji.

Naime, Turska je aplicirala za članstvo u Evropskoj uniji još davne 1987. godine, a pregovori o pristupanju su počeli 2005. godine. Danas je otvoreno 14, a blokirano 17 poglavlja!

Ova mrtva trka, bez nade da se ikada završi, isprovocirala je Bozkira da kaže i ovo: "…Naš početni cilj bio je postići ekonomski razvoj, ali to smo mi i sami postigli". Da bi postala članica, Turska mora uspešno zaključiti 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih je jedna trećina trajno neprihvatljiva za njene nacionalne interese. I tu se završava svaka priča o ulasku u "obećani raj".

Ima i bližih primera. Hrvatska je ušla gladna u EU, ali će u njoj malo koji njen građanin preživeti. U tome se slažu svi ozbiljni analitičari, stručnjaci za takozvane evrointegracije. Bugari i Rumuni već godinama žive kao najgora evropska sirotinja.

Novi šef britanskih laburista, Džeremi Korbin (protivnik EU i NATO pakta i čovek koji je javno stao u odbranu Srbije 1999. godine, u vreme divljačkog bombardovanja), traži od Kamerunove vlade da hitno izađe iz Evropske unije. Na sceni je i rušenje takozvanog Šengenskog sporazuma.

Jasno je šta Srbija treba da nauči iz ovoga

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

DRŽAVNI NAIVCI I OPASNO DODVORAVANJE ZAPADU: UKIDANJE VIZA ARAPSKIM I DALEKIM ZEMLJAMA I MOGUĆI RIZICI!!?

 

U sumrak najcrnjeg od svih crnih režima koji su zadesili Srbiji u poslednjih četvrt veka, odlukom sumasišavšeg vođe, Srbija jednostrano ukida vize grupi islamskih zemalja koje se bave finansiranje i izvozom terorizma. Evropska unija će zbog toga zatvoriti Srbiji sva vrata i najverovatnije ukinuti takozvanu viznu liberalizaciju.

 

                        Mersiha Hadžić

IGRANJE VIZAMA I DODVORAVANJE EVROPI-2

 

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija šeik Rasim Ljajić najavio je 1. juna, da će na sledećoj sednici vladi biti predloženo da ukine vize za 10 zemalja, čime će se nastaviti proces vizne liberalizacije, koja je u “velikoj meri doprinela povećanju broja stranih turista.“

Vize će, između ostalog, biti ukinute za Katar, Kuvajt, Oman, Venecuelu, Panamu, Jamajku, Paragvaj, Kolumbiju i Gvatemalu, najavio je šeik Rasim Ljajić.

“U narednoj grupi zemalja čijim građanima razmišljamo da ukinemo vize su Malezija, Jermenija i Azerbejdžan“ – izjavio je u Gornjem Milanovcu potpredsednik Vlade Srbije šeik Rasim Ljajić.

Prema njegovim rečima, ovaj proces će, ukoliko ne budu postojale tehničke ili neke druge prepreke, biti nastavljen – negde će se jednostrano u potpunosti ukidati vize, a ponegde sezonski, za vreme turističke sezone.

„…U petak smo imali zajednički sastanak sa ministrom spoljnih i unutrašnjih poslova i dogovorili smo da vladi, već na sledećoj sednici, predložimo ukidanje viza za još 10 zemalja… Očekujemo i po ovom osnovu veći dolazak inostranih turista„, rekao je Ljajić na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji Srbije.

Ministar je najavio i da je formirana Radna grupa koja radi na viznoj liberalizaciji, jer postoje još neke zemlje gde bi vize mogle ili da budu ukinute, ili da vizni režim bude olakšan.

I dok šeik Ljajić najavljuje novu najezdu Arapa, islamista i narko bosova, Mađarska je odlučila da hitno na granici sa Srbijom podigne sanitarni kordon, i speči prodor islamista na njenu teritoriju podiyanjem žice, a u Briselu razmišljaju da Srbiju skinu sa belog Šengena!

Sve je počelo kada je premijeru Vučiću podveden šeik Muhamed Bin Zajed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.…Čim sam mu spazio oči snene, znao sam da je čovek za mene“ – hvalio se među svojom braćom Aleksandar.

Šeik Bin Zajed boluje od sifilističkog ludila, ali Vučiću to nije smetalo da sa njim zanoći u svom zamku u Jajincima. Kad su uranili, zoru prevarili, obojica su bili srećni.

Šeik Zajed je poklonio Vučiću dva džipa, sablju, pušku, obećavao je i velike količine novca. Ali, samo je obećavao.

Šizofreno srce srpskog premijera Aleksandra Vučića, nije želelo ni na istok, ni na zapad, ni na sever već na jug. Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, države koje su finansirale rat u Bosni i na Kosovu i Metohiji, među prvima su priznale i nezavisnost Kosova, a terorističku organizaciju OVK snabdevale su municijom, oružjem i novce, veličajući, kao svetu stvar, ubijanje Srba. Ali, snene oči šeika Zajeda i njegovo sifilističko ludilo, magično su privlačili Aleksandra Vučića.

Obećavao nam je da će njegovi prijatelji šeici i emiri u Srbiji izgraditi fabrike mirkočipova, podići agrokombinate, fabrike pijaće vode, a u Beogradu podići novi grad – Beograd na vodi!

Dobili smo samo maketu Beograda na vodi, i obavezu da iz budžeta platimo Arapinu Al Abaru 290 miliona, da uredimo priobalje, čiji će on postati vlasnik, potom ga prodati i nestati, kao što je to činio u još pet drugih zemalja.

Ukinuli smo vize onima koji dolaze iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iz Saudijske Arabije. Oni nama nisu. Vođe Al Kaide, obučavaju se u ove dve islamske države, da preko Srbije idu u Evropu, sa pasošima koje im štampa Vučićev brat Andrej, u Kovnici novca na Topčideru, u kojoj je zaposlen, a potpisuje ih Vučićeva desna ruka ministar unutrašnjih dela dr Nebojša Stefanović. (Njegov dosije je u obradi, i objavićemo ga u sledećim člancima).

Danas, zemljama iz Arabijskog zaliva, u kojima se kale islamisti i surove ubice, ukidamo vize. Katar, Oman, Kuvajt…Navodno, zbog turizma.

Građani ovih država nikada nisu ni čuli za Srbiju, a njima je put u zemlju nevernika, nemoguća misija, osim ako ne kreću u svetu misiju, da u Evropi dižu u vazduh mostove, škole, bolnice, obdaništa…Dakle, u Srbiju, iz ovih zemalja, bez vize mogu da dođu samo oni koji kreću na takav sveti put.

Žitelji Malezije su siromašniji i od građana Srbije. A, zbog njihovog svetog puta, zatvoriće se put građanima Srbije ka Evropi. Da bi se branile od islamista, zemlje Evropske unije nameravaju da potpuno izoluju Srbiju!

Kakav interes imaju stanovnici Malezije da posete Srbiju, daleku nekoliko hiljada kilometara? A, 30 miliona stanovnika Malezije, iz Kuala Lumpura može u Srbiju jedino avionom. Povratna karta iz Kuala Lumpura do Beograda je oko 1.300 evra. Šta mogu da vide Malezijci u Srbiji? Da se sunčaju i kupaju na obalama Panonskog mora?

Vlada je ukinula vize i građanima Venecuele, Kolumbije, Gvatemale, Jamajke i Paragvaja. (Urugvaju namerno nisu, jer Vučić namerava da zbriše u ovu zemlju, pa da ga ne bi tamo tražili oni kojima duguje krv, vize ovoj zemlji nisu ukinute).

Osim Venecuele, sa ovim zemljama Srbija nema diplomatske odnose! Kakav interes imaju građani Gvatemale, Kolumbije ili Paragvaja da dolaze u turističku posetu Srbiji kad su im karipske plaže ispred nosa i trostruko jeftinije?

Vučićeve pretnje da će Džo Bajden da se razbesni i da podvikne Angeli Merkel da se Srbija primi u članstvo EU, samo su njegov sanak pusti. I dok sude Darku Šariću, za šverc kokaina iz Latinske Amerike, Andrej Vučić i njegova družina preuzimaju ove poslove, koji uveliko traju.

Vučićev bata Andrej, moći će sa svojom kamarilom da avionima Etihada, u direktnom letu, prenosi najčistiji kokain, bez carinski barijera i agenta DEA! To će, svakako, pojeftiniti kupovnu cenu, i zarada će biti astronomska. Ako već ne možemo u Evropu, prodavaćemo i kokain, da ih podavimo, kao što oni dave nas, komentariše Andrej Vučić.

Tužno i smešno deluje objašnjenje ministra za trgovinu i turizam šeika Rasima Ljajića, da ovim veoma siromašnim latinoameričkim državama ukidamo vize, zbog turizma, da nas njihovi građani posećuju.

Treba biti idiot, poput šeika Ljajića, i saopštiti to građanima kao razlog. Ako Vučićeva propagandna mašinerija i opravda i ovaj potez Vučićeve kamarile, Evropska unija će dobiti još razlog više da nas hermetički izoluje.

Komesar Han je u privatnom i nezvaničnom razgovoru sa jednim srpskim diplomatom rekao da mu je iskreno žao Srbije, ali da je njena budućnost posve neizvesna, i tragična. Oni koji je vode, gori su i od najgorih narko bosova iz latinomaričkih kartela, i od vođa islamističkih odreda, jer su, prema svojim građanima suroviji i od njih.

 

„Arapske investicije“ i migraciona kriza

 

A što se tiče aktuelne migrantske krize u Srbiji, možemo da zaključimo da su birokrate briselskog tabora odlučili da se odbrane tako što će da primoraju Srbiju da prihvati što više tih migranata iz arapskih zemalja, razmišljajući na način: zato što je Srbija pravoslavna država, a ONI – zapadnjaci su katolici, pa je pogodnije da ti arapski migranti ostanu u Srbiji kako bi se resursi države iscrpljivali i promenila nacionalna struktura!!! Zato se prećutno i dopušta da Mađari ubrzano podižu zid!!!

Izgleda da se mnogo puta pominjane, (od strane “vlasti u Srbiji”) i na sva usta hvaljene “arapske investicije” , upravo sprovode kroz ovu migrantsku krizu!!!?? Da li i ukidanje viza pojedinim afričkim i azijskim državama pogoduju ovakvim migrantskim dešavanjima!!?????

A pored sve muke tih lica migranata koji dolaze iz područja zahvaćenim ratnim dejstvima, primećujemo da oni ne odlaze u neke druge arapske države koje su im po kulturi i veri bliže ( kao što je bio slučaj sa našim sunarodnicima koji posle hrvatske zločinačke “Oluje” nisu potražili spas u npr. Španiji ili Italiji, ili Francuskoj, već su potražili spas u okrilju svog naroda), a ta lica bivaju upućivana u pravcu Srbije, pa je primećeno da među njima ogroman broj takvih lica poseduje velike količine novca, što se može i okom videti pred trafikama i dalje,  obzirom da neki od njih kupuju skupe cigarete i dvolitarsku Koka kolu, vrše redovnu dopunu interneta na mobilnim telefonima, a raspituju se za Taxi (kojim putuju do Subotice pre nego što Mađari podignu zid), menjačnicu, usluge Western union i DHL!!!!

Lica su planski izmanipulisana i upućena u pravcu Srbije, a nama ostaje da se pitamo, da li su to “vlasti u Srbiji” sklopili nekakav, skriven od javnosti, dogovor u cilju prećutnog prihvatanja desetine hiljada migranata, kao i da li su, preko domaćih bezbednosnih agencija i službi, a znajući gore navedena interesovanja takvih migranata, preduzeli adekvatne mere u cilju bezbednosne kontrole tih lica, kao i onih mera usmerenih na zaštitu sopstvenog stanovništva i države!!????

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VLADA SRBIJE “LAŽE GRAĐANE” OKO ČLANSTVA U EU!

21. децембра 2012. Коментари су искључени

 

Šta još treba da se desi pa da vlasti u Srbiji shvate da je ulazak u Evropsku uniju utopija.

Mada bi brojne zemlje članice EU, danas rado napustile ovaj konglomerat, Srbija i dalje srlja u  pravcu Titanika koji tone lagano ali sigurno.

Piše:Nikola Vlahović

Vlada Srbije

 

Mnogim ovdašnjim evrofanaticima nije jasno da će Evropa postojala i pre unije, i da će postojati i nakon unije.

Poslednje poruke Srbiji koje je poslala Nemačka, ta ključna zemlja evrozajednice, preko člana Evropskog parlamenta Martina Šulca, jasno govori šta Srbija  treba i šta ne treba da radi.

Jedan američki  ekonomista preporučio je Srbiji "istočnu orjentaciju" i okretanje ruskoj ekonomskoj imperiji.

Samozvana  politička elita u Beogradu ima drugih ideja: da rasproda državu i da kupi sebi još malo vremena lažima o pridruživanju evrozajednici koja se raspada…

"Za Srbiju bi u ovim okolnostima, dok Evropska unija posrće pod teretom grčkih, španskih i portugalskih dugova, najbolje bilo da vodi svoju ekonomsku politiku, orjentisanu na što veći izvoz u Rusiju, na ruske energente i na privrednu saradnju sa zemljama EU (Nemačkom, Austrijom, Italijom…) sa kojima inače tradicionalno sarađuje…"

Ovu mudru, a tako jednostavnu recepturu za preživljavanje Srbije u globalnoj krizi, dao je još pre pet godina poznati američki ekonomista, Nurijel Rubini (Nouriel Roubini),  poznat u svetskoj javnosti po nadimku "Doktor Katastrofičar".

Ali, ako vlastima u Srbiji nije jasno šta se u Evropskoj uniji događa, i šta Rubini predviđa, ovaj ekonomski genije je sve nedavno objasnio u jednoj ruskoj dnevnoj novini za poslovne ljude (koja izlazi i na engleskom) RBK daily, u kome kaže da će zona evra za pola godine početi da se raspada, i da će za tri do pet godina potpuno prestati da postoji!

Poslednjih dana 2012. godine, nemački predstavnik u Evropskom parlamentu, Martin Šulc, nedvosmisleno je stavio do znanja vlastima u Srbiji da proširivanja članstva Evropske unije, te glomazne, birokratizovane i komplikovane zajednice, više neće biti!

Naravno, nije ovo prvi put da istaknuti političari iz Nemačke, od kancelarke Angele Merkel pa sve do članova raznih evropskih komisija, govore ono što vlastodršci u Srbiji nikako ne žele da čuju.

Nemačka ima impozantan broj strateških ugovora sa Rusijom, i svaki od njih živi vrlo uspešno u praksi.

Ruska politika prema Srbiji je jasna: ona ne želi da vidi Srbe u NATO paktu.

Nemačka politika polazi od toga da ne treba remetiti odnose sa Rusijom zbog nerealnih interesa Srbije da uđe u Evropsku uniju.

Rusija, preko Nemačke drži Srbiji podalje od kolapsa Evropske unije…

Iz ovih činjenica, treba izvući zaključak koji je izveo i  američki ekonomista Rubini.

Ali, čak i da je ovaj popularni "Doktor Katastrofičar"  negde i pogrešio u procenama, unutrašnje stanje u Srbiji je takvo da je njen prioritet ona sama, a ne njeno pridruživanje zajednici sa neizvesnom perspektivom.

Konačno, ako bi se Evropska unija nekim čudom oporavila i opstala, za Srbiju je i u tim okolnostima najvažnije da iskoristi pozitivnu praksu evropskog pravnog sistema, i neke od onih ekonomskih strategija koje su se pokazale vitalnim i uspešnim.

A, za tako nešto, nije nužnu srljati u članstvo zajednice koja niti želi niti može da se dalje širi. 

Još jednostavnije rečeno, sve dok ne bude siguran opstanak EU, Srbija uopšte ne treba da se dalje bavi širenjem psihoze oko "datuma", "pretpristupnih pregovora" i sličnih magli koje ne vode nikuda.

Nekoliko dana pre nego je Martin Šulc upozorio Srbiju da Nemačka neće, ne želi i ne može da vidi Srbiju u Evropskoj uniji, nemačka kancelarka Angela Merkel samo je ponovila ono što je političarima u Srbiji poslednjih nekoliko godina uporno govorila, da je sa ulaskom Hrvatske u zajednicu, završen proces proširivanja "za jedan duži period, a možda i zauvek".

To, kako će Hrvatska proći kao nova članica, najbolje znaju njeni građani, koji su već danas bez posla, novca i perspektive, a najgore tek dolazi…

Na primeru Hrvatske, Srbija i njeni građani će imati  priliku da se uvere šta je u ovom slučaju pametna odluka, a šta čisti politički avanturizam.

A do tada će domaća propaganda i dalje govoriti o Briselu koji nema alternative, obećavajući grešniku da će ući u raj, što je ravno biblijskoj prevari.

Naravno, takvo nešto će biti kažnjeno pre ili kasnije, zemaljskim ili nebeskim zakonima.

©Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

Категорије:ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА Ознаке:, , , ,

SRBIJA “NEĆE UĆI” U EVROPSKU UNIJU

14. децембра 2012. 5 коментара

 

Nemačka kancelarka Angela Merkel u četvrtak se, tokom obraćanja nemačkom parlamentu Bundestagu uoči samita Evropske unije (EU), zauzela za zaustavljanje procesa proširenja EU.

Angela Merkel

 

"Verovatno ćemo u julu sledeće godine pozdraviti Hrvatsku kao 28. članicu Evropske unije.

Tako da, u ovom trenutku nećemo započinjati pregovore sa novim državama o ulasku u EU.

Za to, po našem mišljenju, vreme još nije sazrelo", rekla je Angela Merkel.

Ona je okupljenim poslanicima Bundestaga objasnila razloge ovakvog  razmišljanja nemačke vlade prema daljem proširenju Unije.

"Došlo je do promena.

Što se tiče ekonomske i tržišne konkurentnosti danas gledamo malo opreznije nego što smo to radili pre.

Ujedno, detaljno proveravamo kada su u pitanju kandidati za članstvo u EU.

Detaljnije nego ranije, proveravamo da li kandidati ispunjavaju sve zahteve koji su uslov za početak pregovora, sa ciljem primanja u punopravno članstvo.

Mislim da je to ispravno i vrlo potrebno, kako bismo sačuvali i kako bismo mogli živeti na osnovu vrednosti i standarda koji vladaju u Evropi", rekla je Merkel tokom obraćanja Bundestagu uoči sastanka Evropskog veća.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU), na čijem čelu se nalazi Angela Merkel, i do sada se u nekoliko navrata zauzimala za zaustavljanje procesa proširenja Evropske unije, sa izuzetkom Hrvatske.

U poslednjih nekoliko meseci istaknuti članovi CDU-a, ali i ostalih parlamentarnih stranaka, upozorili su Hrvatsku na to da je uslov za ratifikaciju pristupnog ugovora Hrvatske i EU, o čemu bi Bundestag trebao odlučivati na proleće, ispunjavanje preostalih zadataka koje je pred Hrvatsku stavila Evropska komisija.

Nameće se nekoliko pitanja:

Da li su vlasti u Srbiji svesne ovakvog stava Nemačke kao i činjenice da Srbija još dugo vremena neće biti primljena u EU!?

Šta će preduzeti po tom pitanju, (s obzirom da su odlučili da prepuste Kosovo na milost i nemilost albancima) a da pri tom nisu ni pitali građane Srbije

da li se slažu sa tim!?

© Geto Srbija

Izvor:Avaz

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , ,

“SRBIJA U NATO, ILI SRBIJA U RUSIJI…”?

28. новембра 2012. 5 коментара

 

Evropska unija posrće.

Ogromni ekonomski problemi u kojima su se našle mnoge članice EU, na razmišljanje tera i već postojeće članice da je napuste.

U Moskvi se u ovom trenutku već razrađuje plan prisjedinjenja Srbije Ruskoj federaciji!

Srbija-Rusija

 

 

U tome prednjače skandinavske zemlje Švedska, Danska i Finska, koje planiraju da zajedno sa Norveškom formiraju nordijsku uniju.

Slična su razmišljanja i u Češkoj i Slovačkoj, pa i Sloveniji, kao i pribaltičkim zemljama članicama EU.

Male države shvataju, da ulaskom u EU su ustvari postali sluge Velike Britanije, Francuske i Nemačke.

Srbija u decembru, ako ispuni novo postavljene uslove, samo njih četiri ovoga puta, trebala bi da dobije datum za početak pregovora.

Hrvatska sa ruiniranom ekonomijom i nezaposlenošću najvećom u istoriji, spoljnim dugom, takođe, najvećim u istoriji, se sprema da uđe u EU, mada i građaninu Hrvatske sa osnovnom školom i te kako je jasno da se stvari nimalo neće promeniti na bolje.

U Srbiji je došlo do smene vlasti.

Na vlast su došle partije i ljudi koji su mahom bili na vlasti u 90-tim godinama.

A, ekipa eksperata iz raznih oblasti u Moskvi već razradjuju plan prisajedinjenja Srbije Rusiji. I već su pri kraju.

Srbija bi trebalo da postane 84. republika Ruske Federacije.

Dobri poznavalaci političkih i obaveštajnih prilika neće biti nimalo iznenađeni.

Čak i CIA i zapadne obaveštajne službe znaju za ovo.

S obzirom da su svi aduti, barem oni najači, koje su imali već ispucani, američka administracija i vlade Velike Britanije, Francuske i Nemačke su u šah poziciji.

Podrška stanovnika Srbije da udju u EU je opala ispod 40%, sprski pregovarački timovi majstorski balansiraju oko situacije na Kosovu i Metohiji, dobijajući na vremenu, a ekonomska pomoć Rusije Srbiji se stalno povećava.

Eventualna pobuna šiptarskih terorista na krajnjem jugu Srbije bi unapred bila osuđena na totalni vojni poraz, s obzirom na brojnost i snagu vojnih i žandarmerijskih jedinica na tim prostorima.

Na Muslimane u Raškoj oblasti i eventualno neku njihovu vojnu pobunu ne može se računati, u prvom redu, jer su malobrojni, a i većina tamošnjeg stanovništva je prosrpski orjentisana, što i dokazuje konstantna podrška Rasimu Ljajiću, umerenom političaru, okrenutom Beogradu.

Ekstremni elementi, ponajviše u Pentagonu zagovaraju munjevitu vojnu akciju i okupaciju Srbije.

Međutim, rizici ovakve operacije su preveliki, jer im je iz Rusije jasno stavljeno do znanja da će Rusija u tom slučaju pružiti svu moguću vojnu podršku Srbiji.

Oni koji na vlasti, naravno parama drže Mladjana Dinkića, predlažu da se Srbiji daju novi ekstra povoljni krediti i tako ona bar na neko vreme odvoji od Rusije.

Nakon što propadnu, a propašće pregovori Srbije i EU, biće dat ogroman novac medijima da utiču na javno mnjenje.

Političari u Srbiji će javno govoriti o prednostima unije sa Rusijom, a popriličan novac od strane Rusije bi bio uložen u privredu Srbije, naročito poljoprivredu.

Na proleće se planira raspisivanje referenduma, na kojem bi se, prema očekivanjima analitičara više od 70% gradjana Srbije sa pravom glasa, izjasnilo za to da Srbija bude republika Ruske Federacije.

Ubrzo nakon toga i parlamenti obeju država bi dali saglasnost.

Očekivani rok da se posao privede kraju jeste kraj avgusta 2013. godine.

ŠTA DOBIJA SRBIJA:

Srbija od svoje državnosti ne bi izgubila skoro ništa.

Zadržala bi svoja nacionalna obeležja, zastavu, grb, himnu.

Parlament i državno-društveno uređenje se ne bi suštinski promenilo.

Službeni jezik bi i dalje ostao srpski kao glavni, ali bi donošenjem amandmana na Ustav Srbije kao drugi službeni jezik bio uveden i ruski jezik.

Faktički Srbija bi imala veću autonomiju i od same Čečenije, Tarstana ili Jukatije.

Zadržala bi svoju vojsku, s tim što bi dobila najsavremenije naoružanje od Rusije i broj pripadnika VS bi bio uvećan za od prilike tri puta.

Sastav vojske bi ostao profesionalan.

Na planu ekonomije, dobila bi puno. Počev od poljoprivrede.

Jednostavno rečeno, Srbija ne bi bila u stanju da podmiri potrebe za hranom ruskog tržišta, pa čak i kada bi se obrađivalo 100% obradivih površina.

Hrana je u svetu sve skuplja, a Srbija bi uz pomoć Rusije uspela da obnovi svoju poljoprivredu, koja je namerno uništena i uništavana od strane zapada.

Hrana u samoj Srbiji je sada skuplja nego u zemljama članicama EU, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji…

Obnovom poljoprivrede, zaživela bi napuštena srpska sela.

Nezaposlenost bi drastično opala.

Natalitet bi počeo da povećava.

Iz Rusije bi u zamenu za hranu dobijali jeftine energente, naftu i gas, rude i ostale sirovine, koje bi srpska privreda mogla da koristi i da se pokrene.

Rusija, kao jedna od najmoćnijih zemalja na planeti, dobija pod svoju kontrolu najvažnije strateško mesto u Evropi, a samim tim, smanjuje opasnost od eventualne agresije na samu teritoriju Rusije, jer bi u tom slučaju Srbija morala biti prva na udaru, ukoliko dodje do eventualne agresije.

Preko teritorije Srbije prolazi i gasovod, pa bi Rusija faktički na svojoj teritoriji imala deo tog gasovoda, a zbog geostrateškog položaja Srbije, idealno mesto za račvanje gasovoda prema drugim evropskim zemljama.

Osim toga, Srbija bi bila most, ili „magacin“, za trgovinu sa zapadom ruskih proizvoda.

Prema rezoluciji 1244 SB UN Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije.

Dakle, ulaskom Srbije u Rusku Federaciju, Kosmet bi postao sastavni deo RF.

U tom slučaju Rusija ima legitimno pravo da upravlja svojom teritorijom.

U planu je da se napravi kompromis sa zapadnim silama.

Da na Kosmetu ostanu međunarodne snage, ali da se na Kosmet vrate organi vlasti Srbije (u tom slučaju Rusije), da Amerikanci ostanu u Bondstilu, ali da ne vrše nikakve vojne aktivnosti.

Rusija u pripravnosti ima više od 50.000 elitnih vojnika koji bi sa Vojskom Srbije kontrolisali Kosovo i Metohiju, jug Srbije.

Na samom jugu Srbije u vojnim bazama bi bilo stacionarano više od 15.000 ruskih vojnika od čega bi bila većina iz “SPECNAZ”-a.

Da je u pitanju trgovina velikih, a preko leđa malih, stoji činjenica da su Amerikanci spremni da „zažmure“, jer, bi dobili odrešene ruke da Siriju stave pod svoj patronat, dakle sirijski predsednik Asad bi izgubio rusku podršku, a onda naravno bi usledila vazdušna intervencija zapada, slična onoj u Libiji.

Takodje, Rusija bi ostala po strani u eventualnom sukobu Izraela i Sjedinjenih Država sa Iranom, a za uzvrat Amerika i EU bi se odrekli Kosmeta.

Hašim Tači bi bio optužen i bilo bi mu suđeno za trgovinu ljudskim organima i ratne zločine u vreme kada je bio vrhovni komandant terorističke UČK.

S obzirom da nezaposlenost na Kosmetu među Albancima je ogromna, što je potencijalni izvor bunta i pobuna, Rusija bi uložila u ekonomiju Kosmeta i uposlila deo stanovništva.

Planira se da Kosmet bude neka vrsta „mosta“ figurativnog, za tobožnju vojnu i ekonomsku saradnju Rusije i zapada.

Planovi za stvaranje Velike Albanije bi pali u vodu, a svim Albancima sa Kosmeta bi bili dati ruski pasoši.

Naravno, tu se ne sme zanemariti profit koji se ostvaruje od trgovine narkoticima i oružjem, a primat u tome bi i dalje imala CIA i zapadne obaveštajne službe.

Vladajuće strukture u Podgorici, počev od Mila Đukanovića su izuzetno potkupljive.

U Crnoj Gori, naročito primorju ogroman kapital poseduju Rusi.

Ruski kapital, koji se nalazi u Crnoj Gori je više nego dovoljan da se potkupi i onako korumpirana crnogorska vlast.

Drugo rešenje, koje je jeftinije i realnije, jeste da se finansiraju opozicione partije predvođene Medojevićem, a nakon smene vlasti, kupi luka Bar.

Preko luke Bar, Rusija bi imala i skoro pa direktan pristup svojoj teritoriji, Srbiji.

Srbima, "nebeskom narodu" kakvim vidimo sebe, (a pri tom,  pored naše "pameti", sporo pamtimo i još brže zaboravljamo"), ovih dvanaestak godina je kao sinonim za državu koja nema svoju politiku, već se povija kao list na vetru, a zaslugom pojedinih naših vođa biva prodavana za male pare.

© Geto Srbija

Materijal:Pravda

Creative Commons лиценца

ZA BRŽI PRIJEM U EU, FALI JOŠ SAMO…

 

Fantastičan “uspeh” srpske diplomatije , pri čemu je ostalo još “samo”

Nekoliko “prigodnih ustupaka” radi bržeg prijema Srbije u EU.

 

EVROPA STVARA NOVE DRZAVE-ili evro-americki rucni rad

 

“ – Zaboraviti na srpsku istoriju i njene pretke, pa bi bilo zgodno da se Knez Mihajlova ulica, preimenuje u Ulicu Umetnika a obavezno izvršiti preimenovanje Trga Republike u “Trg Evrope”, sto bi predstavljalo jos jedno Uvlačenje, pardon, napredak ka evropi…

 

– “zabataliti”-zaboraviti na srpske pesme i srpsku muziku, te dozvoliti bez ikakvih uslova gostovanje stranih grupa i izvođača i biti im potpuno servilan;

– redukovati proslavu postojećih praznika koji se obeležavaju na teritoriji Srbije, a ukalkulisati praznike u kojima se ističu vrednosti EU;

obavezno organizovati nekoliko “Parada Ponosa”, gde pored Beograda, obuhvatiti i gradove po Šumadiji (sada “Centralna Srbija”), a zaobići Južnu Srbiju i opstinu Novi Pazar;

preduzeti mere da se zadovolje želje za podelom regiona koje traze Mađari i regiona koje zahtevaju Bošnjaci – “Sandžački”, a zatim ubrzati njihovo odvajanje od Srbije – i to Mađarima sa Mađarskom, a Bošnjacima, da se priključe Federaciji BiH;

ubrzati završetak izgradnje dela autoputa kroz Vojvodinu, kako bi građani Vojvodine, u trenutku otcepljenja od Srbije, imali svoju, vec izgrađenu putnu mrežu;

omogućiti kontrolisanu prodaju “lakih droga” (po ugledu na zakonske regulative Holandije kao članicu EU);

dozvoliti strancima svaku bezuslovnu kupovinu nekretnina na čitavoj teritoriji Srbije, nezaobilazeći pripadnike Albanske populacije sa Kosova;

“pružiti pomoć” sredstvima javnog informisanja i novinarima koji nedovoljno afirmativno pišu o dostignućima EU;

povući policiju i vojsku iz Bujanovca i Preševa, a svu nadležnost prepustiti EULEX-u, jer oni su već na licu mesta;

obzirom da je naša Vojska svedena “po meri i želji drugih”, bilo bi od koristi da ograničimo i pooštrimo kriterijume postojanja “lovačkih društava”;

omogućiti laku privatizaciju izvora vode i raspolaganja istih od strane građana EU u cilju zaštite tog “prirodnog bogatstva”;

omogućiti evropskim korporacijama privatizaciju elektroenergetskog sistema i rudnog bogatstva na teritoriji Srbije radi adekvatne eksploatacije;

omogućiti (još) laksi pristup bankarskog sektora EU i njihov uticaj na kretanje kamata u Srbiji, kao i dati garanciju države svim bankama da bi lakše poslovale i izvlačile profit;

sagledati mogućnost izuzimanja od sudskog gonjenja (po ugledu na sporazum SOFA-potpisan od strane predsednika države Srbije sa vladom SAD) bilo kog člana evropskih korporacija i nihovih izaslanika koji posluju u Srbiji;

građanima EU, koji borave u Srbiji, pružiti razne vidove zabave i obogatiti noćne provode, uz sve higijenske mere, u takvim slučajevima;

obzirom da će Srbija preneti svoj deo suverenosti na ministra (sekretara) inostranih poslova EU,(ako budemo ikada primljeni u EU, mada i ovako smo svoju suverenost predali u ruke EU), time će joj biti lakše da rešava unutrašnje sukobe između nezadovoljnih građana i države, dok će njene interese prema svetu i ostalim državama “zastupati” izabrani predstavnik EU;

EU će pomoći zatvaranje betonom napuštena rudarska okna u Srbiji, koja će imati tu “čast” da se u tim oknima odlaže nuklearni otpad izvezen od strane članica EU;

u cilju obrade zaparloženih njiva po Srbiji, a u cilju razmene poljoprivrednih iskustava sa zemljama članicama EU, na napuštenim njivama omogućiti uzgajanje visoko hibridnih modifikovanih biljnih vrsta, koje tretirati hemijskim sastojcima u cilju pronalaženja adekvatnih supstanci;

omogućiti uvid u sve zdravstvene kartone i kartone davalaca organa radi transplantacije, svim zdravsvenim klinikama na teritoriji EU, u cilju lakše razmene iskustava;

starim licima posvetiti punu pažnju, i u tu svrhu omogućiti farmaceutskim kućama EU da mogu ispitivati dejstvo novih lekova koji će biti besplatno ustupani pomenutoj populaciji;

izgraditi nove (ili povećati kapacitet postojećih) zatvore, kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za nove osuđenike građane Srbije;

– a građani Srbije, će tada moći da putuju bez viza po zemljama EU ako imaju dovoljno novca sa sobom, o čemu će nadležni organi zemalja članica moći da steknu uvid u svakom trenutku uvidom u njihove tekuće račune.”

nikako ne dozvoliti smenu aktuelne vlasti u Srbiji, i sve izabrane ministre NE dirati sve do završetka prodaje Srbije.

 

Ovo je samo deo “prigodnih ustupaka” koje bi trebali da ispunimo, a koje će pred našu državu biti postavljeno,na ovakav ili manje javan način, “u cilju lakše integracije Srbije u EU i korišćenje “pogodnostima” bezviznog režima”.

 

Dok šetate , da li ste pomislili da li je moguće naći, u glavnoj ulici , makar, deset srpskih rodoljuba??? Ili ako bi Slavica Đukic Dejanović sa Šutanovcem proglasila mobilizaciju, da li bi se svi razbežali po haustorima i kafićima!??

 

Ili se “izdaja” uvek bolje kotira u Srbiji??? A Srbija je postala previše mala da svari gomilu izdajnika koji žive u njoj…

 

#Geto Srbija

%d bloggers like this: