Архива

Posts Tagged ‘CEDA JOVANOVIC’

LDP I DULIĆEVO MINISTARSTVO “NASTAVLJAJU I DALJE SA PLJAČKOM GRAĐANA”

10. децембра 2012. 1 коментар

 

Udruženom akcijom Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i LDP austrijskom „Brantneru" dozvoljeno je da se sa trostruko većom cenom od one sa kojom je ova firma pobedila na tenderu, naplaćuje građanima četiri vojvođanske opštine odnošenje smeća skuplje nego što točini Gradska čistoća u Beogradu.

Piše: Aleksandar Pavlović

LDP-logo

 

 

U Kanjiži, Novom Bečeju, Opovu i Kovačici odnošenje smeća skuplje od struje.

Projektovana pljačka je oko najmanje 20 miliona evra po opštini, a rezultat ovakvog „čišćenja" je da su u ovim opštinama zbog neplaćenih računa za smeće u blokadi gotovo sve firme.

U kanjiškim selima Trešnjevac i Male Pijace se na osnovu sudskih presuda pleni imovina građanima koji nisu platili odnošenje smeća.

Staro provereno pravilo srpskog političkog establišmenta koji je došao  do enormnog bogatstva u zadnje dve decenije, da je meka za korupciju Beograd, izgleda da se promenilo jer se u Beogradu više ništa ne može sakriti bez obzira na to koliko su strogo kontrolisani mediji.

Ministarstvo za ekologiju i prostorno planiranje i LDP je izgleda na vreme shvatilo da sada para ima samo ako su „daleko od očiju" jer i ko sazna za prevare nema kome da ih ispriča sem užem krugu komšija a njihovi mediji ne pričaju nikome o njihovom „biznisu".

Tako su prevaru tešku najmanje osamdeset miliona evra (u dugoročnom planu) smislili da naprave u Vojvodini.

Prvo su pismo o namerama uputili u Novi Sad i Kikindu, ali kada je namera o prevari otkrivena, shvatili su da su meka za prevare najmanja mesta jer ona po pravilu nisu interesantna za srpske medije (sem u slučajevima višestrukih ubistava) pa su odlučili da „počiste" Kanjižu, Novi Bečej, Opovo i Kovačicu, zajedno sa austrijskom firmom „Brantner" koja je specijalizovana za odnošenje i preradu smeća.

Rezultat ovakvog „čišćenja" je da su danas u blokadi gotovo svi mali privrednici u ovim opštinama jer su dobili račune za neodnošenje smeća od po nekoliko hiljada evra, a sudskim odlukama od pre nekoliko dana pojedincima u selima Trešnjevac i Male Pijace u opštini Kanjiža počela je i plenidba imovine jer nisu platili astronomske račune za odnošenje smeća.

Da se ne dešava u Srbiji, odnosno u Vojvodini, niko u ovakvu priču ne bi ni poverovao ali je ona nažalost istinita…

 

 

 

Milioni na đubretu

Sve je počelo početkom 2009. kada je „Brantner" pismom o namerama konkurisao da odnosi smeće u Novom Sadu i Kikindi ali ima namere nisu prošle.

A onda su pod plaštom pojedinaca iz Demokratske stranke i LDP-a kao i njihovog vernog koalicionog partnera koji im dolazi iz mađarske nacionalne manjine, odlučili da počiste ove četiri opštine u kojima mogu da vladaju, ne samo od smeća već i od privrede, a ako ostanu tamo za koju godinu više neće biti ni ljudi.

Dana 21. septembra 2009. godine, Skupština opštine Kanjiža gde odborničku većinu drži 100 posto VMS (Vojvođanski mađarski savez, koji čine udružene Mađarske nacionalne stranke) donela odluku o zaključenju ugovora o obavljanju poslova komunalnih delatnosti sa firmom „Brantner obradna privreda" iz Novog Bečeja, koja je filijala austrijske firme.

Par meseci ranije, odlučeno je da se posao skupljanja smeća u ovoj poznatoj banji izbije iz ruku tamošnjeg komunalnog preduzeća koje je decenijama obavljalo ovu delatnost  što je opština kao osnivač.

Preko pouzdanih ljudi, opština je saopštila tadašnjem direktoru „Komunalca" Kanjiža Zoltanu Kanjuhu,  da to nije tender za njega i da ne predaje dokumentaciju.

Čoveku je od sekiracije iznenada pozlilo i on je preminuo od infarkta, pa nije morao da gleda farsu od tendera na kojoj uzimaju hleb onima koji su život ugradili u tu firmu, koja radi i dan danas ali bez svoje primarne delatnosti.

Na tenderu koji je raspisan 1. juna 2009. pored „Brantnera", javili su se još: „A.S.A" i „Trojan", ali oni nisu znali da su u čitavoj igri samo „Trojanski konji".

"Brantner" je pobedio jer je uz dobru cenu po starom dobrom običaju obećao i investicije od kojih sem tri kamiona kupljena na lizing nije bilo ništa.

Samo dva meseca nakon sto je pobedio na tenderu sa cenom od 10 dinara po kvadratnom metru „Brantner" donosi novu odluku 3.12.2009. da se privatnim preduzetnicima cena odnošenja smeća utrostruči pa je umesto 10 dinara po kvadratnom metru ona iznosila 35 dinara plus PDV.

Najinteresantnije od svega je što se odnošenje smeća naplaćuje po kvadratnom metru što se inače ne radi prema nama dostupnim podacima nigde u svetu, ali je to bio jedini način da se „Brantneru" obezbedi projektovana zarada od najmanje 20 miliona evra, jer je to neko od političara obećao Austrijancima.

Takođe je u istoj srazmeri povećana cena odnošenja smeća i privatnim domaćinstvima u Kanjiži.

 

 

Prošle godine u decembru je bilo planirano povećanje cena odnošenja smeća za još 25 odsto jer se zarada mora ostvariti, a to što se krši za zakonskom odredbom da se cena ne sme povećavati za više od osam odsto godišnje nije nikoga interesovalo.

Ovo se graniči sa apsurdom jer su mnogi mali privrednici dobili veće račune za odnošenje smeća nego za struju, a sem kuhinjskog i kancelarijskog odpada se nista i ne nosi jer je u Kanjiži za vreme vladavine DOS-a privreda potpuno ugašena.

Još apsurdnije je što se u ugovoru ne pominje efektivna površina preduzeća, već se za obračun koristi isključivo ukupna površina prostora koje su premeravali zaposleni iz „Brantneru", koji su većinom članovi vladajućih opštinskih stranaka i koji su odlučili da to što građani „okreću nos od njih"naplate dobrim platama.

Nekoliko privrednika je nakon toga dobilo račune od po više od dve hiljade evra, a desetinama njih su računi za smeće doveli firmu u blokadu i to je konačno prelilo čašu žuči u Kanjiži, Novom Bečeju, Opovu  i Kovačici.

Kanjiški privrednici su se prvi put zajedno oglasili u junu 2010. i to zajedno njih 260, jer su shvatili da su ugovori štetni i za 9465 domacinstava i za 582 firme u opštini i da će za 20 godina na koliko je potpisan ugovor sa „Brantnerom", Kanjižani platiti za smeće 20 miliona evra više nego što bi toliko domaćinstava i preduzeća te usluge platili da žive u Beogradu.

Naravno, Austrijanci su sa srpskim kolegama ovu cifru smatrali minimalnom u roku od deset godina.

Pokušali su prvo Kanjižani spor da reše redovnim putem i napisali su tužbu Privrednom sudu u Subotici, međutim sud je i pored vidnog kršenja ugovora stao na stranu „Brantnera" i odbio tužbu, ali su pojedini privrednici i građani bez obzira na moguće represivne mere opštine odbili da plaćaju enormno visoke račune za smeće koji su počeli da im stižu.

Kada su predstavnici „Brantnera" shvatili da su napravili nemoguć ugovor sa opštinom i da velike firme poput „Potisja","Keramike" ili „Banje Kanjiža"  (i još neki) neće plaćati račune za smeće desetak hiljada evra, oni su sa njima napravili posebne ugovore, a malim privrednim preduzećima su nameti ostali isti.

Jedino dobro u ovoj nevolji je to što su se i Mađari i Srbi ujedinili kao nikada ranije, pokazujući građansku svest, da reše problem koji je zajednički i nedeljiv.

© Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

“PORTRET JEDNE BITANGE” (ČEDOMIR JOVANOVIĆ)

23. октобра 2012. 1 коментар

 

Retko kada je u mračnim kuhinjama srpskih obaveštajnih službi napravljen takav političko-špijunski Frankenštajn kakav je Čedomir Jovanović.

Dramaturgiju njegovog uspona, od siromašnog studenta do potpredsednika Vlade Srbije, strasnog korisnika zemaljskih zadovoljstava i poverenika britanskih obaveštajnih službi na Balkanu, osmislili su nekadašnji šefovi Državne bezbednosti.

 

Piše: M. Glamočanin

Bitanga-Jovanovic

“Nekada sam bio Ciganin, a sada sam Rom, kakva divna promena u životu mom”!

Ovaj stih, tvrde upućeni, Brana Crnčević je posvetio tada mladom srpskom političaru Čedomiru Jovanoviću, jednom od najistaknutijih Roma u Srbiji.

 

Čedomir Jovanović je rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Osnovnu školu završio je u Beogradu, a prvi razred srednje započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji, da bi se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine.

U službenoj biografiji “BITANGE” Jovanovića zabeleženo je da je bio jedan od lidera studentskog protesta 1996/97. kada je stekao znatnu popularnost.

Tih dana je navodno izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom „Čedo, oženi me!“ što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča.

Studentkinju Miu nikad niko nije video, a izmislili su je operativci Državne bezbednosti Srbije, koji su tada pravili imidž svom pulenu Čedi.

Jovanović tvrdi da je u to vreme bio hapšen i prebijan više puta od strane policije, mada o tome dokaza u policiji, i živih svedoka, nema.

Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.

Demokratskoj stranci Jovanović je pristupio tek 1998. godine! A već uoktobru 2001. izabran je za njenog potpredsednika!

Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije. Na republičkim izborima decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS-a na koju je izabran 2001. godine.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe, odnosno DOS – Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije.

Bio je i jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića u martu 2001. godine i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj predaji, i potom njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine.

U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi.

Godine 2008. Jovanović se kandidovao za predsednika Srbije, a nakon glasanja bio je peti, sa 5,34 odsto osvojenih glasova.

Oženjen je Jelenom Savić, i otac je četvoro dece – Mihajla Lajfa, Jane Hart, Zore Fejt i Anđelije Fej.

Ne pada iver daleko od klade. Mada nikada nije demantovao da je poreklom Rom, njegova narav i život to potvrđuju.

„Imam neke drugove, poznate po tome što preziru Cigane, a poštuju Rome“, ovim stihom je Brana Crnčević opisao one koji se stide svog porekla.

 

Čedomir Jovanović je u politički život Srbije ušao niotkuda. Menjao je prijatelje, opredeljenja, stavove i ideje “k’o Ciganin konje“.

 

Mlada “BITANGA” Čedomir Jovanović je, kao brucoš, bio sledbenik Četničkog pokreta, a potom i Šešeljev dobrovoljac na frontu.

Angažovanje mladog Čedomira na očuvanju „svetih srpskih teritorija i srpstva“ opravdava i njegovo desetogodišnje studiranje dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti.

Diplomu je Jovanoviću obezbedio Zoran Đinđić, kada se Čedomir 1998. godine učlanio u Demokratsku stranku.

 

“OPERATIVAC” DB-a:

Posle obuke od instruktora Državne bezbednosti, Čedomira Jovanovića ubacuju u studentski pokret.

Da bi ga držali pod kontrolom i oslobodili urođenog straha od policije i mase, instruktori Državne bezbednosti navlače Čedu na kokain, kojim su ga godinama snabdevali.

U vreme studentskog pokreta 1996/67. godine Čedomir Jovanović je na Fakultetu dramskih umetnosti bio tek na drugoj godini studija.

Državna bezbednost je, da se studentski pokret ne otrgne kontroli, ubacila među studente svog čoveka, Čedu Jovanovića. DB je izmislila studentkinju Miu i bedž sa natpisom „Čedo, oženi me!“

Izabranica Čedomira Jovanovića izabrana je od onih koji su, dolaskom DOS-a na vlast, iz Zoranovog uticaja otrgli njegovog ljubimca Čedu.

Tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS-a u Narodnoj skupštini Srbije preuzeli su saradnici engleske obaveštajne grupe, koju je predvodio tadašnji Đinđićev savetnik za bezbednost Zoran Janjušević.

U toj grupi je bio i pedijatar iz Banjaluke Mijat Savić, u to vreme direktor Republičkog fonda penzionog i zdravstvenog osiguranja.

Gospodin Savić je opelješio penzioni fond, čak je bio i pod sudskom istragom.

Njegovu Jelenu preporučili su narkomanu Čedi da bude pod kontrolom.

Za govornicom Narodne skupštine Srbije tadašnji šef poslaničke grupe DOS-a Čedomir Jovanović javno se zalagao da nove vlasti treba da omoguće mladima da imaju pravo da uživaju lake droge!

Takav stav je, kazao je Jovanović za skupštinskom govornicom maja 2002. godine, i stav Demokratske stranke!

 

Posle dolaska DOS-a na vlast, bolje reći nakon 5. oktobra 2000. godine, Čedomir Jovanović postaje saradnik surčinskog klana, na čijem je čelu u to vreme bio penzionisani autolimar Ljubiša Buha Čume.

On je svakodnevno u Šilerovoj, u stambeno-poslovnom zdanju Dušana Spasojevića. Dušan ga snabdeva novcem, drogom, kupuje mu džipove, odela.

Kamere su beležile Jovanovićeve dolaske u Šilerovu, a on je odlazio i u posetu Spasojeviću, dok se nalazio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, kada je deportovan iz Francuske.

Osim Dušana Spasojevića, dolazak bande iz DOS-a u posetu banditima iz Šilerove i bratske poljupce, snimala je i Vojna služba bezbednosti, kamerama koje su bile postavljene na zgradi Doma zdravlja.

Teško je izračunati koju količinu novca je Čedomir Jovanović dobio od surčinskog i zemunskog klana. Dušan Spasojević je umeo da zahvali onima koji su pokrivali njegove poslove.

Spasojević je za račun CIA švercovao tone heroina i kokaina za Evropu. Transporte su obezbeđivale Crvene beretke.

Kada je Čeda na početku svog uspona, kao šef poslaničke grupe DOS-a, precenio svoj uticaj i mesto u surčinsko-zemunskom klanu, Ljubiša Buha Čume zapalio mu je 2001. godine džip koji su mu mafijaši poklonili. Džip je izgoreo kod Kalenića pijace.

Bilo je to samo malo upozorenje Čedi narkomanu da zna gde je.

 

Čedomira Jovanovića i njegov politički projekat pomagao je i Dragoljub Marković, zvani Krmoje, čovek koji je zaradio milione na prodaji stočne hrane, Vladimir Beba Popović, kasnije šef  DOS-ove kominterne, ali su ga finansijski pomagale i pojedine ličnosti iz Crne Gore, poput Duška Kneževića, takozvanog kontroverznog biznismena, vlasnika Atlas imperije, čija Atlasmont banka ima kancelariju u Beogradu na Trgu Republike. Knežević je inače i vlasnik Atlas televizije iz Podgorice i najverovatnije vlasnik brojnih preduzeća u Srbiji.

Čedomir Jovanović je planirao i kidnapovanje vlasnika Delta kompanije Miroslava Miškovića, za čiji otkup je kompanija otmičarima morala da isplati pet miliona maraka.

Kao otmičare policija je uhapsila Dušana Spasojevića i njegove mafijaše.

Čeda Jovanović je izdejstvovao da budu pušteni na slobodu.

Deo novca od otmice biznismena Miškovića, na parkingu iza beogradskog hotela „Hajat“, jedan od otmičara Dejan Milenković Bagzi je lično predao Čedomiru Jovanoviću.

Bagzi i Čeda su izašli iz svojih vozila, rukovali se, Milenković je predao crnu akten-tašnu u kojoj su bile devize. Sve se odigralo munjevito.

Na primopredaju novca kod „Hajata“ Čedomir Jovanović došao je sa dva BMW.

Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. marta 2003, kad Zorana Đinđića odvoze u Urgentni centar.

Iz tog vozila je neko zaustavljao saobraćaj mašući znakom „Stop!“

 

PITANJA KOJA ČEKAJU ODGOVOR:

Nakon višegodišnjeg ćutanja u vezi sa slučajem njegovog kidnapovanja i iznuđivanja višemilionskog otkupa, oglasio se pre tri godine u javnosti Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, i pozvao Čedomira Jovanovića da odgovori na niz pitanja.

Između ostalog i na to da li je dao dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet otmičarima?

Da li je uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od otmice?

Ako je otmičare posećivao u zatvoru da li je uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora?

Da li je na bilo koji način uticao da sudski proces zbog otmice odumre, a da istina o tvorcima plana, ortakluku politike i mafije i podeli plena zauvek ostane tajna…?

 

Bitanga Jovanović nikada nije odgovorio ni na jedno od ovih pitanja niti je ikada demantovao niti izneo bilo kakav validan dokaz da nije uzeo svoj deo od otkupa Miroslava Miškovića.

Naprotiv, znajući dobro da je napad najbolja odbrana, pokrenuo je medijsku hajku na Miškovića i njegovu kompaniju ne bi li ova neprijatna pitanja bila što brže zaboravljena.

U obraćanju javnosti povodom napada Čedomira Jovanovića na njega, Mišković je prvi put javno ispričao da mu se pokojni premijer Zoran Đinđić žalio kako ne može Jovanovića da odvoji od mafije.

“Nisam progovorio ni kad me je pokojni Đinđić, posle svega, pozvao na razgovor. Ja znam šta mi je premijer rekao o otmici, isplati i podeli.

Ja sam svedok njegovog ogorčenja što ne uspeva – ni kaznama, ni pretnjama, ni prekidom prijateljstva i kontakata – da sebi bliskog mladog saradnika odmakne od mafije.

Ime tog ortaka mafije je danas stavljeno pred porotu celokupne srpske javnosti” ispričao je tom prilikom Mišković.

Na optužbe da je bio član zemunskog klana, Čedomir Jovanović je odgovorio: „Možda su mi ruke prljave, ali mi je savest čista“.

Kada je tadašnji premijer Zoran Đinđić stavio na led svog pulena Jovanovića, on je već, uveliko, bio deo zaverničkog tima koji mu je došao glave.

Čedin tast Mijat Savić bio je 12. marta 2003. godine saslušavan pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Zamolio je istražnog sudiju da mu dozvoli da drži uključen mobilni telefon, jer očekuje važnu vest!

Kada mu je telefon zazvonio, javili su mu da je premijer ubijen!

 

Istog dana uvedeno je vanredno stanje, nekoliko dana kasnije Čeda je postao potpredsednik u vladi Zorana Živkovića i jedan od aktera zloglasne akcije „Sablja“, u kojoj je uhapšeno 13.000 ljudi.

Na Jovanovićevo insistiranje uhapšeni su i Franko Simatović i Jovica Stanišić, da ne otkriju istinu o njemu, kao i Aca Tomić, bivši načelnik Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije.

Nakon ukidanja vanrednog stanja, Stanišić i Simatović isporučeni su Hagu, a tužiteljka Karla del Ponte je kasnije izjavila da je obojicu ekspresno optužila, jer je to traženo iz Beograda!

Kada nije mogao da sa svojom kriminalnom grupom preuzme Demokratsku stranku, Jovanović je osnovao prvo unutar stranke frakciju, a potom i svoju Liberalno-demokratsku partiju.

 

Odakle tolika količina novca toj “BITANGI”?

Od kada je u braku sa Mijatovom kćerkom Jelenom, Čeda se dnevno savetuje sa tastom, koji na njegovo delovanje ima presudan uticaj.

Čeda je svom tastu uspeo da obezbedi kupovinu mnogih preduzeća, bez naknade.

Veliki finansijeri Čedomira Jovanovića su Milan Beko, Miodrag Kostić i Viktorija grupa, preko direktora Zorana Mitrovića.

Veliku količinu novca dobijao je i od Stanka Subotića Caneta, dok se nije razišao sa Bebom Popovićem.

Biznismeni Beko i Kostić obezbeđuju Jovanoviću velike količine novca.

Čedomir je postao vlasnik stana od 140 kvadrata na prestižnoj lokaciji kod hale Limes.

Njegov stan je na trećem spratu, a Koletov na prvom. Zgrada ima portira, a Jovanović pored policijskog, ima i privatne čuvare.

Čedomir Jovanović i njegov LDP osiguravaju interese Beka i Kostića.

Ko bi ugrozio njihove interese, Jovanović i njegovi poslanici zalajali bi na sav glas!

Pre više od godinu dana Čedomira Jovanovića napustio je Vladimir Beba Popović, prekinuvši sve kontakte sa njim, opisujući ga kao kao narkomana i ludaka.

Time su prekinuti i Jovanovićevi kontakti sa engleskom obaveštajnom službom.

Zahvaljujući nepostojanju institucija i rasulu u zemlji, koje je stvorio Boris Tadić, Čeda je još na slobodi.

 

Veliki Čedomirov donator je i Viktorija grupa, sa čijim direktorom Zoranom Mitrovićem je Čeda u velikom prijateljstvu.

Viktorija grupa obrće stotine miliona evra, koje uzima iz državnih fondova.

Direktor Viktorija grupe Zoran Mitrović je otac troje dece, a oženio se drugom ženom koja ima četvoro dece. U ovoj kompaniji je došlo do sukoba među vlasnicima, jer je jedan od vlasnika, Stanko Popović, napustio Novi Sad i vratio se u Šabac.

 

Čedomir Jovanović je u lošim odnosima i sa Ružicom Đinđić, koja ne želi da ga vidi zbog njegovog učešća u atentatu na njenog muža Zorana!

Na letovanje u Grčku Jovanović sa porodicom putuje avionom koji iznajmi od kompanije Pink.

Dva kombija, kojima upravljaju policajci MUP-a Srbije, iz Beograda kreću za Grčku, voze Čedin motor i druge potrepštine.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije diplomatskim putem obezbeđuje Jovanoviću zaštitu i na moru, jer jedan naoružani policajac, Grk, takođe vodi računa o Čedinoj bezbednosti.

Po povratku sa odmora, Jovanovići donose skupocena pića, potroše stotine hiljada evra na razne predmete.

Čedina supruga Jelena ima neobičan hobi. Svakoga dana posećuje pedikire, manikire. Obožava da kupuje cipele. Ima ih više od Imelde Markos, supruge bivšeg filipinskog diktatora Markosa.

Svoje dadilje, međutim, Čeda loše plaća.

 

Gospođa Jelena Jovanović je 9. novembra prošle godine u preduzeću „Nova Fidelinka“ponovo uključila mlinove, pošto je prethodno potpisan ugovor između stečajnog upravnika te firme i preduzeća „Agroposlovi“, na čijem čelu je supruga predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića.

Ta firma, čiji je osnivač u Londonu, novi je zakupac „Fidelinke“.

Jelena Jovanović je u fabrici sa predstavnicima lokalne samouprave Subotice i rukovodstvom preduzeća svečano pokrenula proizvodnju u mlinu, koja je druga kćerka fabrika kompanije„Fidelinka“, izdata u zakup za 15.000 evra mesečno.

U „Agroposlovima“ su ranije odbacili glasine da je pravi vlasnik te firme upravo porodica Jovanović.

Supruga Čede Jovanovića, koji je inače krajem oktobra prošle godine odbio da javno komentariše poslovne poteze svoje lepše polovine, izjavila je tada da iza nje „stoji 120 jakih ljudi“, ne navodeći njihova imena.

Lider LDP-a ni svoje najbliže saradnike ne smatra vrednim poštovanja. Ni Zoran Ostojić, osim poslaničke plate, nema nikakvih drugih prihoda. Čedomir plaća samo svoje okruženje.

Njegovu partiju su napustili glumac Branislav Lečić, Goran Petrović, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, Vesna Pešić…

Prva dvojica javno su opisali Jovanovića kao kriminalca, narkomana i prevaranta.

Ali, Čedomir Jovanović ide dalje.

Njemu je upala sekira u med. I on će taj med lizati sve dok mu sekira, umesto u med, ne zapadne za vrat.

A mnogo je onih koji bi Čedi otkinuli glavu.

Mnogo je onih koji su zbog svih njegovih zaokreta i preokreta ostali bez imovine, koji su bili kidnapovani, osramoćeni.

 

Siromašni HOHŠTAPLER i BITANGA” Čeda Jovanović danas živi kao lord.

On i njegova supruga Jelena putuju po belom svetu, i godišnje na provode troše oko dva miliona evra!

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

ČEDIZACIJA SRBIJE–PREOKRET !

 

OBEĆAVAJU DA ĆE FARMERI POD NjIHOVOM VLAŠĆU
NA SVAKOM HEKTARU SVOJIH PARCELA PROIZVODITI, U VREDNOSTI 10.000 EVRA!

 

preokret

Za proizvodnju koja donosi zaradu od 10.000 €, potrebno je uzgajati određene kulture, kao što je mak i slično…

 

U Novom Sadu je počelo – radi učešća na pokrajinskim izborima – formiranje izborne liste „Čedomir Jovanović – Vojvođanski preokret“.

A u koaliciju su, pored LDP, ušli: Srpski pokret obnove, Socijaldemokratska unija Žarka Koraća, Vojvođanska partija Aleksandra Odžića i Bogata Srbija Zaharija Trnavčevića.

        Izborni program koalicije sadržan je u ranije usvojenoj deklaraciji „Vojvođanski preokret“.

        Potpredsednik SPO Žika Gojković nije krio nadu da će „Vojvođanski preokret“ biti „veliko iznenađenje pokrajinskih izbora“.

        Dakle: zastave se razvijaju. Utoliko je dobro što je i Odžić – doduše, više nego pohvalno – rekao da je LDP jedina „beogradska stranka“ koja se otvoreno zalaže da Vojvodina ima  sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast, sopstvene prihode i iimovinu.

 

        Da sve bude kompletirano, odlučili su da preteknu Borisa Tadića u hipnotisanju naroda obećanjima.

        Jer, tvrde da će vojvođanski „farmeri“ – čim oni osvoje vlast – početi da po hektaru proizvode u vrednosti 10.000 evra, a sada je – 700 u proseku.

 

#Geto Srbija

Izvor:Fakti

Creative Commons лиценца

LDP: PARTIJA DROGIRANOG ŠIZOFRENIKA !

20. фебруара 2012. 3 коментара

 

Teško da postoji još neka država, u kojoj lider neke parlamentarne stranke iskazuje večito nezadovoljstvo ama baš svime što se dešava u toj državi, i usput podržava otcepljenje dela te države.

 

 

 

Današnje delovanje stranke moglo bi da izgleda pomalo politički šizofreno. LDP osuđuje ponašanje policije prema Albancima teroristima 98, u okviru svojih ustavnih nadležnosti i u okviru iste države, ali podržava bombardovanje i agresiju stranih sila na nezavisnu Libiju.

 

Smatra da je Kosovo realnost, i da Albanci imaju pravo na otcepljenje, ali da Republika Srpska treba da se utopi u jedinstvenu Bosnu. Smatraju da je u Srebrenici počinjen genocid, ali uporno zaobilaze bilo kakvo podsećanje na zločine u Bratuncu i selima oko Srebrenice. Imaju razumevanja za terorističke izjave o,, civilizacijskom iskoraku’’ i pretnje državnom vrhu, ali osuđuju pretnje novinarima i sopstvenoj stranci.

 

Po Jovanoviću, zagrljaji ministara inostranih poslova Srbije i Rusije su,, medveđi’’, a politika Rusije prema Srbiji,, kolonijalna i ponižavajuća’’, a ne smeta mu vrsta zagrljaja nekih zapadnih država, i politika koju su vodili prema Srbiji. Isto tako, za Čedu je Srbija,, krvava i musava od baruta, i takva ne može u EU’’, dok za zemlje EU verovatno pretpostavlja da su primeri miroljubivosti i saradnje.

 

Kao i glavni predvodnici većine značajnijih organizacija nevladinog sektora, i LDP se zalaže za selektivnu pravdu, pa tako nije moguće čuti da se neko od njih zalaže ili podseća na nepravdu koja je učinjena srpskom narodu ili Srbiji. Nije moguće da neko iz te stranke za svoj politički angažman odabere zaštitu svih onih koji su stradali u poslednjim ratovima na Balkanu.

 

 

Lakše je umesto svega toga reći da je Srbija izvor svih problema na Balkanu. Samo Srbija je kriva za sve.

Daleko je lakše ići niz vodu, pa izjaviti da je Republika Srpska genocidna, Kosovo nezavisno, a SPC,, mutantska’’. Lakše je podržavanje pozivanja na terorizam ukoliko je uperen prema Srbiji, lakše je reći da su u Rusiji medvedi, a u Africi ljudožderi, prihvatiti novu definiciju genocida u Bosni a podržavati potpuno suludu i kriminalnu agresiju Sila Alijanse na socijalističku Libiju.

 

 

Nadamo se da LDP od nekoga dobija novac za takve izjave. Prava je šteta da troši resurse besplatno, kad takav mnogima koristi. Zbog toga bi svakako trebalo da potraži novac, od onih koje je nekim svojim zalaganjem zadužio. Naravno, ne tvrdimo da dobija, ali se nadamo da će ipak plaćen. Jer bi u tom slučaju moglo da se razume njegovo zalaganje.

 

Za takve izjave bi svakako trebalo da se plati. Nikako ne deluje u redu izjava da će,, Srbi sa Kosova da se vrate na traktorskim prikolicama, kao iz Bosne i Hercegovine’’, i da to prođe potpuno nekažnjeno i nenagrađeno.

 

Ili ponavljati da je tzv. Republika Kosovo,, realnost’’.

 

Realnost je 1917. I 1944., bila okupirana Srbija.

Realnost je 2000., bila da je DOS izgubio na saveznim izborima. Ili, ako je Jovanoviću bliže tako, moglo bi da se kaže da je njegova lična realnost 2005., Bila da je on izgubio od Tadića.

 

Mogao je tad da prihvati tu realnost, podvije rep i ode kući da piše drame. Ali nije to uradio. Zbog čega bi sada od Srbije zahtevao da ona prihvati nekakvu realnost, koju čak ne prihvata ni većina država na svetu?

 

Nismo sigurni da je to u skladu sa Ustavom, ali smo svakako sigurni da ovakvo ponašanje državljana Republike Srbije, TREBA I MORA BITI oštro sankcionisano !!!

 

#Geto Srbija

Materijal:NSPM

 

TAJNE VLADANJA KOSOVOM !

9. фебруара 2012. Коментари су искључени

Autor: Ana Radmilović

 

Obaveštajna služba Albanaca sa Kosova (ŠIK) i njen uspon uz pomoć Euleks misije ali i dobre saradnje sa pojedinim predstavnicima Srba koje je ta služba i dovela na strateški bitne položaje.

 

TAJNE VLADANJA KOSMETOM

 

ŠIK (Sherbime informativi i Kosoves – Obaveštajna služba Kosova) je formirana tokom ratnih sukoba na Kosovu, uz pomoć albanske službe Sigurimi između 1993. i 1994. Forimirala ju je kosovska vlada u egzilu, u Švajcarskoj, na čelu sa Bujarom Bukošijem. Tokom ratnih sukoba na Kosovu, 1998. i 1999. služba se bavila, uglavnom, neutralisanjem tada mnogobrojnih Tačijevih rivala i pretendenata na mesto vođe i nabavkom oružja za OVK. Pored desetak albanskih agenata, 1998. na čelu ŠIK-a bili su Azem Sulja (Tačijev ujak), Džavid Haljiti, Kadri Veselji, Saip Muja i Fatmir Djelili, koji su i danas veoma moćni na Kosovu. Ti ljudi kontrolišu rad svih kosovskih institucija, kao i sav organizovani kriminal.

 

Slabljenje moći u vreme Unmik misije i ponovno jačanje za vreme Euleksa

Za vreme misije UNMIK, ŠIK je na Kosovu bla znatno slabija, UNMIK je pokušavao da ovu ilegalnu službu ugasi i delimično je uspevao da umanji njen uticaj na sve segmente društva na Kosovu. Sa dolaskom Euleks-a ŠIK jača pozicije i postaje najmoćnija od svog nastanka, uz pomoć bliskih veza sa članovima diplomatskih predstavništava na Kosovu, ali i sa samom misijom Euleks.

 

Skandal oko stranih misionara i diplomata na „platnim spiskovima“ službe

Misija Euleks započela je, prema oceni mnogih analitičara i ljudi sa terena, na jedan konfuzan način, a što je rezultiralo time da to danas bude „mrtva misija“, kako je nazivaju i sami pripadnici iste, kao i pojedini članovi evropskog parlamenta. O nesposobnosti Euleksa govori podatak da su članice EU znatno smanjile ulaganja u tu misiju, a predstavnici tih zemalja predali su negativne pisane izveštaje koje su prezentovali svojim vladama. Nesposobnost osoblja, nerad, velika neslaganja Britanaca, Francuza i Nemaca (čiji predstavnici imaju ključne funkcije u Euleksu) pomogli su jačanje ŠIK-a i preuzimanje pune kontrole nad institucijama i nad kriminalom na Kosovu. Javna je tajna da postoje veliki sukobi između šefa Euleksa (De Marnaka) i Endija Sparksa, bivšeg ambasadora Velike Britanije na Kosovu, a sada De Marnakovog zamenika.

 

Britanska frakcija pokušala je više puta da skloni neke od ključnih „igrača“ ŠIK-a, a do otvorenog sukoba je došlo kada je otkriveno da i sam De Marnak sarađuje sa tim „predmetima obrade“ Britanaca. Britanci su tada došli do dokumenta koji je dostavio bivši direktor KPS, Resat Malići, a u kojem se nalaze imena svih pripadnika ŠIK-a, imena visokopozicioniranih pripadnika Euleksa koji su saradnici i sume kojima je ŠIK plaćao te svoje ljude iz Euleksa. Nakon toga, Malići je smenjen, a na njegovo mesto doveden je mlad i poslušan Spend Mađuni.

 

Realna moć na terenu, postavljanje kadrova

U sve regionalne direkcije KPS, ŠIK je postavila svoje ljude na mesta komandira. Zatim je isto učinjeno i sa svim ključnim pozicijama u KPS, sa svim osetljivim upravama i u svim jedinicama. Na isti način kao u policiji, postavljeni su i kadrovi u ostalim institucijama na Kosovu.

 

Uticaj ŠIK-a na Srbe i vlast nad srpskim sredinama

Najjači uticaj u srpskim sredinama ŠIK ima u opštinama Štrpce, Klokot, Ranilug, Gračanica i drugim, gde predsednike ovih opština direktno kontroliše Džavid Haljiti, visoki funkcioner vlade Kosova i čovek koji je u zapadnim obaveštajnim službama opisan kao jedan od vođa organizovanog kriminala na Kosovu. Finansijskom potporom od strane Ismeta Osmanija, uticaj na ove srpske predstavnike vlasti na Kosovu ostvaren je u potpunosti.

 

Potpuni uticaj ŠIK ima i na Tačijevog zamenika Slobodana Petrovića, zatim na Petra Miletića i na braću Rašić.

Policija

Nenad Rašić trenutno je zamenik Bajrama Redžepija, ministra unutrašnjih poslova u vladi Kosova. On je poznat po tome što se upadljivo ne zalaže ni za jednog Srbina koji je mogao da pretrpi nepravdu od strane KPS-a, bez obzira na to da li je u zaposlen u policiji ili je običan građanin. Srbi zaposleni u toj instituciji, posebno na Severu, često su žrtve sistematske nepravde. Rašićeva uloga je samo dekorativnog karaktera i on je od koristi u skladu sa tim a prihvata sve što mu se naredi. Rašić je u stalnom kontaktu sa Bogosavljevićem (čovekom koji je kosovskoj službi predao dokumenta ukradena od MUP-a Srbije) i koji je jedini pripadnik srpske nacionalnosti u obaveštajnoj službi kosovske policije.

 

Srpske „vođe“ i prikrivanje dokaza o trgovini organima

Predsednik opštine Štrpce Bratislav Nikolić je saradnik jednog od glavnih ljudi u ŠIK-u Džavida Haljitija. Njegov brat (koji je počasni građanin jednog američkog grada) istakao se u akciji hapšenja svedoka o trgovini organima, poznatijoj kao slučaj “Jučinac”. Sve se desilo tako što je KPS (po nalogu Džavida Haljitija) uhapisala Nikolića i sa njim još trojicu, koji su bili spremni da svedoče o trgovini organima na Kosovu.

Bio je to (neuspeli) pokušaj da Srbija pribavi dokaze o ovom monstruoznom biznisu. BIA je nakon tog slučaja tvrdila da nema svoje ljude na terenu na Kosovu. Od četvorice uhapšenih odmah je pušten Nikolić, na osnovu čega upućeni u ovaj slučaj tvrde da je on bio umešan, sa zadatkom da ometa ove druge, koji su imali nameru da zaista svedoče. O hapšenju Igora Jučinca i ostalih, postoji snimak na Youtube.

 

Sever, trgovina i obaveštajci

Petar Miletić, šef poslaničke grupe SLS pri vladi Kosova, nalazi se u upravnom odboru PTK (kosovska pošta) i jedan od zadataka mu je da animira što više mladih ljudi sa Severa, te da ih uposli u kosovskim institucijama – kako bi se ambasadama i javnom mnenju na KiM prikazalo kako Srbi žele kosovske institucije, što ide u korist potpunom ukidanju srpskih institucija kao paralelnih i nepotrebnih.

Kada je 2010. godine, na Severu, ranjen u obe noge, Miletić je zapravo upozoren zbog pokušaja trgovine karticama mobilnih operatera za Kosovo, posle rušenja srpskih predajnika na Jugu i ukidanja srpske telefonije. Dan pre nego što je pucano na Miletića, njegovo službeno vozilo (vlade Kosova) vozio je I. P. (ime poznato redakciji), lice koje je odležalo četiri godine zbog ubistva, a koje je sada zaposleno kao službeni vozač u vladi Kosova. Kada je došlo do istrage povodom ranjavanja Miletića, iz tih kola nestala je tašna s dokumentima, ugovorima i velikom sumom novca, odnešena je u južnu Mitrovicu i tu se istraga završava.

Nešto kasnije Miletić pokušava da za zamenika ministra policije na Kosovu, postavi izvesnog Predraga Bogosavljevića sa severa, inače pripadnika KPS. Okružno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici tereti Bogosavljevića za špijunažu i krivično delo odavanja službenih dokumenata. Predrag je, naime, preko svog rođaka zaposlenog u MUP Srbije, uspeo da dođe do dokumentacije Ministarstva. Potom je tu dokumentaciju, preko Petra Miletića, prosledio obaveštajnoj službi kosovske policije. Za uzvrat, Bogosavljević je postao jedini pripadnik obaveštajne službe srpske nacionalnosti u KPS.

 

Elektronsko glasanje i poželjni rezultati

Sledeće čime se trenutno bavi ŠIK jesu formiranje opštine Mitrovica na Severu i priprema terena za izlazak Srba sa Severa na lokalne izbore koje raspisuje vlada Kosova. Preko kancelarije ICO (u Bošnjačkoj mahali) spremaju se izbori i u planu je, zbog navodne uplašenosti građana na Severu da slobodno izađu na ovo glasanje, da se omogući „online“ glasanje. To omogućava krađu glasova i stvaranje slike da je na Severu glasalo mnogo više ljudi nego što će verovatno ikada glasati, zato što ICO kao i ŠIK raspolažu bazama podataka građana Severa. Ovaj projekat posebno podržava Slobodan Petrović koji lično obilazi ICO tim, ali ne sme da dođe na Sever dalje od Bošnjačke mahale. Za uzvrat, ICO kancelarija posreduje u svim tenderima vezanim za Sever (renoviranja fasada, dečjih igrališta itd) gde se projekti gotovo nikada ne realizuju ali su procenti od pozamašnih suma na tim tenderima sasvim realizovani; radi se o novcu koji ide preko američke organizacije USAID i završava u privatnim džepovima pregalnika na projektu integrisanja Severa.

Destabilizacija Severa u vidu često nerazjašnjenih zločina i ubistava, izazivanje nereda a zarad lakše integracije u kriminalni sistem Kosova, jedan je od osnovnih zadataka koje je ŠIK postavio kao cilj.

 

Tajni dolasci na Sever

Tačijev zamenik, Slobodan Petrović često je viđen u društvu Dževida Haljitija i jednako kao i njegov pašenog, Petar Miletić, spreman da se javno i glasno zalaže za stvaranje suvereniteta kosovske države. Bez obzira na to što obojica na Sever dolaze tajno na neke sastanke i kratko se zadržavaju, njihov uticaj na Srbe sa Severa nije mali. Oni – iako neomiljeni i nebezbedni na Severu – uspevaju da doprinesu opštem stanju demoralisanosti, da zbunjuju već umorne građane koji već dugo ne znaju šta je njihova država ali i da delovanjima, kao što je bila ona krađa dokumenata srpskog MUP-a, od mnogih sunarodnika naprave mete za razne vrste ucenjivanja od strane ŠIK-ovih operativaca.

 

Bliskost sa Fondom za humanitarno pravo i ostalim borcima za slobode

 

Nije tajna da je pre prethodnih kosovskih izbora, za izlazak Srba na iste, najglasnije agitovao sektor oko Nataše Kandić, Sonje Biserko i stranka Čedomira Jovanovića.

 

Na kraju, ispostavilo se da ti Srbi, poput Slobodana Petrovića, koji imaju neke pozicije u kosovskim institucijama, služe samo za potrebe ŠIK-a, obavljaju za tu službu poslove i neretko su žrtve i kolateralna šteta sukoba ŠIK-a sa nekim drugim političkim subjektima na Kosovu. Njihova osnovna uloga je, međutim, samo da stvore privid da Srbi sa Kosova žele da se integrišu u ovaj kriminalni sistem i da posluže kao sredstvo u projektu potpunog čišćenja Kosova od tragova srpskog identiteta.

Sve što ste pročitali u ovom tekstu pokazuje kako je na Kosovu vrlo živa priča o tamnom vilajetu. Onom u kojem je sve što pomislite da uradite gore od onoga što niste uradili. I obrnuto. Jer, setite se, 2009. su mnogi Srbi na Jugu Kosova mislili da radi svog opstanka moraju barem formalno da se uključe u tamošnji „sistem“, ma kakav on bio. U ovoj godini je jasno da je to jedna od mnogobrojnih grešaka, koja je načinjena usled nepostojanja drugog rešenja.

 

Saradnici službe ŠIK u Srbiji

Ove će godine, možda, na Kosovu biti ukinute poslednje institucije države Srbije. Kampanje protiv nekakvih velikih plata i povika na nekakv srpski kriminal na Severu, doprinele su tome da će se verovatno malo ko osvrnuti na to ukidanje. Ta nezainteresovanost će omogućiti da se razvije mnogo ozbiljniji kriminal pod okriljem Tačijeve vlade i Srba u njoj, koji će dobiti zeleno svetlo da zdušno prodaju ostatke imovine države Srbije na severu i jugu Kosova. A zeleno svetlo će, nažalost, doći sa pojedinih beogradskih adresa.

Verovatno će u opštoj nezainteresovanosti malo ko shvatiti da smo time izgubili nešto što nije samo teritorija, nego i više od toga. Što je najgore, svojim ponašanjem smo delimično i saučestvovali u čitavom galimatijasu. I malo koga će biti briga za to.

Na kraju će ispasti da su bili u pravu oni koji su se vatreno zalagali za priznanje nezavisnosti Kosova, za ukidanje Vojske (i – pomalo kontradiktorno – ulazak u NATO); upravo oni za koje po kuloarima kruže priče kako su na „honoraru“ jedne paraobaveštajne službe iz „komšiluka“. Prema istim izvorima, tu „službu“ vode ljudi čiji kriminalni dosijei nisu nepoznati evropskim policijama.

 

#Geto Srbija

%d bloggers like this: