Архива

Posts Tagged ‘britanija’

PREFINJENO SKRIVANJE TRAGOVA KRIMINALNE TRGOVINE DECOM OD STRANE ENGLESKIH VLASTI I VRHA DRŽAVE!!!

 

Rezolucijom o Srebrenici, Velika Britanija je još jednom pokazala svoje licemerje, jer se opet bavi tuđim nesrećama, umesto da istražuje sopstvena zlodela, masakre i užase, za koje nikada nije kažnjena. Masovni zločini koje je počinilo Ujedinjeno Kraljevstvo, genocidi sa blagoslovom kraljice, trgovina decom i pedofilija, kojom su se "proslavili" vodeći političari ove bivše imperije, dovoljan su razlog da se Britanija bavi sama sobom i ispituje sopstvene zločine.

 

             Doroteja Simić-Harold (London)

PREFINJENI ENGLESKI KRIMINAL

 

Osamdesetih godina prošlog veka, policija je bila u posedu dokumentacije koja za pedofiliju optužuje poslanike britanskog parlamenta, a 2013. godine, jedna nezavisna međunarodna organizacija osudila je i britansku kraljicu, zbog učestvovanja u genocidu nad jednim indijanskim narodom u Kanadi, ali i za kidnapovanje maloletnika.

Tek godinu dana pošto je nadležni komitet Ujedinjenih Nacija upozorio Veliku Britaniju da konačno stane na put trgovini decom, britanske vlasti su formirale komisiju koja će da ispita iznete optužbe.

Velika Britanija je kolevka modernog evropskog parlamentarizma, ali i zemlja u kojoj tradicionalno, uklanjaju tragove velikih skandala i afera. Istina, pojedini mediji, kad dođu do činjenica, otvoreno o svemu izveštavaju, ali, pre ili kasnije, sve prekrije veo zaborava.

Ipak, Komitet za prava deteta Ujedinjenih Nacija (Committee on the Rights of the Child – CRC) na svojoj 66. sednici održanoj u Ženevi od 26. maja do 13. juna 2014. godine javno je pozvao Veliku Britaniju da konačno prekine lanac trgovine decom koja su završavala kao belo roblje, a u pojedinim slučajevima bila i ritualno ubijana.

Od tada je prošlo godinu dana, ali britanske vlasti ništa značajnije nisu uradile po tom pitanju. Britanski list Telegraf je 14. marta 2015. objavio jedan članak koji je napisala aktuelna ministarka unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, Tereza Mej, u kome se tvrdi kako će Britanija sprovesti detaljnu istragu o navodima da su najviši državni funkcioneri osamdesetih godina prošlog veka seksualno zlostavljali maloletne osobe.

Osnova ove istrage je skoro potpuno zaboravljeni dosije koji je sastavio poslanik Džofri Dikens još 1983. godine. Ovaj veoma obiman materijal u kome su postojali jasni dokazi o upetljanosti vrha britanskog establišmenta u pedofiliju, Dikens je dostavio policiji, tri primerka je na čuvanje poverio ljudima od poverenja, a jedan je zadržao za sebe.

Posle Dikensove smrti 1995. godine njegova udovica uništava primerak dosijea koji je on za života čuvao, a isto to čine i sva trojica „ljudi od poverenja" koji su imali po jedan primerak materijala. Šta se desilo sa dosijeom koji je bio predat policiji do skora se ništa nije znalo.

Tek kada je 2012. izbila afera u vezi preminulog voditelja Bi-Bi-Sija Džimija Sevila, koga su žrtve još ranije optuživale da ih je silovao dok su bili maloletni (britanska televizija i policija su o svemu ćutali do Sevilove smrti), jedan bivši visoki funkcioner tajne službe objavljuje kako je Dikensov dosije završio u nekom sefu obaveštajne službe MI5.

Prašina se brzo slegla i mediji su prestali da se interesuju za dalju sudbinu dosijea. Zbog čega se odvija ovako sporo uprkos tome što je zlostavljanje dece jedan od najstrašnijih zločina?

U lanac pedofilije i trgovine, očigledno, nisu bili upleteni samo članovi britanskog parlamenta, kako je javnost u početku verovala. Laburistički poslanik Tom Votson je još 2012. ukazao na saznanja koja je imao, kako trag vodi i do Dauning strita, sedišta britanske vlade. Međutim, postoje indicije, ako ne i dokazi, da ni to nije sam vrh kriminalne grupe.

Britanski novinar i publicista Dejvid Ajk je svojevremeno javno objavio kako je i sama britanska kraljica Elizabeta Druga uključena u zlostavljanje dece. Ajk je, međutim, malo pouzdan, jer često u svojim istraživanjima zna da zađe i u sferu onostranog. Tako je, recimo, u svojoj takozvanoj „tirkiznoj fazi" (kada je nosio samo odela u toj boji) tvrdio kako je dobijao poruke od Najvišeg Uma (Boga).

Međutim, u pomenutom slučaju upletenosti kraljice Elizabete u lanac pedofila Ajk se pozivao na odluku Međunarodnog suda zasnovanog na prirodnom pravu (International Common Law Court of Justice – ICLCJ).

ICLCJ je organizacija osnovana 15. septembra 2012. sa sedištem u Briselu. Iako se tako zove, ovo nije nikakav sud u pravom smislu te reči, odnosno njegove odluke nisu ni za koga obavezujuće. Ipak, članovi ICLCJ-a su aktivne i penzionisane sudije i drugi stručnjaci koji veoma pažljivo odmeravaju svoje odluke.

Jednoglasnom presudom ICLCJ-a od 25. februara 2013. britanska kraljica je zajedno sa još tridesetak optuženih oglašena krivom za učestvovanje ili prikrivanje genocida nad kanadskim urođenicima.

Predmet je baziran i na događajima iz Instituta Mohavk u Kanadi koji je 1832. osnovala engleska Anglikanska crkva, navodno zbog edukacije Indijanaca iz naroda Mohavk. Umesto da budu podvrgnuta obrazovanju, deca u ovom internatu su zlostavljana i mučena, a ICLCJ veruje kako je polovina interniranih maloletnika završila na obližnjem groblju. Institut je zatvoren 1970. godine.

Kraljica Elizabeta II, koja je istovremeno i kanadski suveren, posetila je 1964. ovu školu. Po izjavi dvojice ljudi, ona je na piknik povela desetoro dece, od kojih nikada nijedno živo više nije bilo viđeno. Očevidac ovog događaja, Vilijam Kumbes, ubijen je u februaru 2011. godine, ali je prethodno dao veoma precizna i iscrpna svedočenja koja su snimljena kamerom.

Ako je na neki način i sama britanska kraljica upletena u lanac trgovaca belim robljem, onda je jasno zbog čega vlasti ove ostrvske zemlje odugovlače sa pokretanjem i sprovođenjem istrage.

ICLCJ u svojoj presudi ide i dalje, objašnjavajući za šta su sve nestala deca korišćena. Petorica sudija i 27 porotnika iz šest zemalja smatralo je dokazanim da je više od 50.000 nestale deca završilo u krvavom ritualu „Deveti krug", koji zagovara jezuitski dokument "Magisterial Privilege".

Postojanje ovog dokumenta zvanična katolička crkva nikada nije osporila, ali se za ritual „Deveti krug" tvrdilo da potiče iz ruralnih oblasti Belgije i Holandije u kojima se i dalje izvodi, ali da nikada nisu bile prinošene ljudske žrtve.

"Magisterial Privilege", međutim, izričito navodi kako rimski Papa ima pravo da odobri žrtvovanje dece čija bi se krv pila ili na drugi način koristila tokom pomenutog rituala. Čak šta više, svaki kandidat za Papu je dužan da pre nego što se pristupi konačnom glasanju upražnjava „Deveti krug" koji obuhvata i ispijanje dečije krvi.

U toku sveobuhvatne privatne istrage koju od kraja prošlog veka vodi britanski funkcioner za zaštitu dece Piter Mekelvi na površinu su isplivala svedočanstva o orgijanjima odraslih članova britanskog establišmenta sa maloletnicima koji mogu da se porede jedino sa scenama iz poznatog filma „Širom zatvorenih očiju". Od 2013. se Mekelvi povukao sa funkcije i potpuno posvetio vođenju društva „Fenbridž" koje se bavi otkrivanjem slučajeva zlostavljanja maloletnika.

Po svedočenjima zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova više stotina dosijea o zlostavljanju maloletnih lica je nestalo tokom vođenja istrage. Zbog toga je ministarka Mej obećala poslanicima britanskog parlamenta da će svako ko bude pokušao da ometa rad komisije čije je formiranje najavila, biti krivično gonjen. Tročlana komisija je čak dobila i zakonska ovlašćenja da iznudi svedočenja od osoba za koje smatra da imaju podatke o trgovini i zlostavljanju dece.

Zanimljivo je da se Velika Britanija energično zalaže za donošenje rezolucije Saveta bezbednosti UN koji zločin u Srebrenici tretira kao genocid, a istovremeno potpuno ignoriše presude ICLCJ-a kako je čak i aktuelna kraljica bila upletena u potpuno istrebljenje naroda Mohavk i tim povodom ne želi da pokrene nikakvu istragu.

Izveštaj CRC-a bi sigurno bio i dalje ignorisan da se nisu uključili britanski mediji, ali će i ovo biti „čudo za tri dana" kao i sve ranije istrage pokretane zbog optužbi za pedofiliju i trgovinu belim robljem.

 

     A 1. Genocid nad kanadskim indijancima

Papa Benedikt XVI (rođen kao Jozef Alojz Racinger u Bavarskoj, Nemačka) povukao se sa prestola Svetog Petra 28. februara 2013. godine, svega tri dana pošto je ICLCJ doneo presudu kojom je osuđena britanska kraljica, ali i vrh katoličke crkve za genocid nad kanadskim Indijancima iz naroda Mohavk.

U presudi se pominje i krvavi ritual „Deveti krug" koji se po jezuitskom spisu "Magisterial Privilege" od 18. veka upražnjava i u Vatikanu pre izbora novog Pape.

Benedikta je na tronu nasledio Franja I, za koga ICLCJ tvrdi da je još sedamdesetih godina prošlog veka učestvovao u prebacivanju dece nestalih argentinskih političara. Ovo je nadgledao Vatikan, a umesto u sigurnost deca su odvođena u belo roblje.

Ovo je, kako tvrde stručnjaci, bio deo takozvanog prljavog rata koji je vojna hunta vodila protiv opozicije. Takođe je osam očevidaca potvrdilo da je Franja kao sveštenik i biskup silovao dve maloletnice tokom rituala žrtvovanja dece.

Deveti krug" se redovno izvodi u jezutskim zajednicama širom sveta. Posle iznošenja tajni "Magisterial Privilege" i povlačenja Benedekta XVI i mnogi jezutski zvaničnici su naprasno odlučili da se povuku u manastirski mir i tišinu, zavetovavši se na doživotno ćutanje.

Ritual se izvodi jedanput mesečno, po mogućnosti u noći punog meseca, mada to nije obavezno. U Zagrebu je u jednoj vili, koju u starom gradu poseduje red Malteških vitezovaDeveti krug", praktikovan 15. februara 2015. godine. Tog dana je u glavnom gradu Hrvatske inaugurisana predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, a ceremoniji je prisustvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

 

©Geto Srbija

materijal:Lit protiv mafije

ŠPIJUNI SU MEĐU NAMA: VUČIĆEVA I ARMINKINA ULOGA U ENGLESKOJ LICEMERNOJ REZOLUCIJI PROTIV SRBIJE!!!

 

Neuspeli predlog britanske rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici izradila je ista lobistkinja koja u Velikoj Britaniji zastupa Aleksandra Vučića. Novac je za ovo dobila od šeika bin Zajeda, koji joj ujedno plaća i za promociju srpskog premijera, koji šeiku zauzvrat poklanja najplodniju srpsku zemlju, najskuplji deo Beograda, hotel na Kopaoniku… Tako u suštini, rad antisrpske lobistkinje plaćaju građani Srbije.

 

                             Milica Grabež

SPIJUNI SU MEDJU NAMA-4

 

Iza bezuspešnog pokušaja podnošenja Rezolucije protiv Srbije i celog srpskog naroda u Savetu bezbednosti, koju je predložila Velika Britanija, stoji baronesa od Milbanka, doživotna članica Gornjeg doma britanskog parlamenta. Pomenuta gospođa nije, međutim, plave krvi niti je titulu stekla udajom, već izdajom i špijunskom delatnošću.

Baronesa od Milbanka rođena 20. aprila 1968. u selu kod Tuzle, od oca Rasima Helića i majke Džemke je dobila sasvim obično ime – Arminka. Tokom građanskog rata u BiH ona je 1992. preko zaštićene enklave u Žepi uspela da pobegne u Evropu i da azil dobije u Velikoj Britaniji. Već tada je odlično govorila engleski, jer je pre rata studirala englesku književnost.

Prilikom podnošenja zahteva za azil dala je netačne podatke o sebi i svojoj porodici. Navela je kako je jedva izvukla živu glavu pred „srpskim četnicima" koji su joj pobili celu porodicu.

Tada se takve informacije nisu proveravale, jer je bilo nemoguće saznati pravu istinu dok traju ratna dejstva. Arminkina porodica je živa i zdrava, bar njen veći deo. Sa jednom sestrom je došla u Veliku Britaniju, a ostale dve su i danas u BiH: Vildana Helić i Nizama Salihefendić.

Arminka nikada nije krila da ju je od početka boravka u Ujedinjenom Kraljevstvu finansijski pomagala Soroš fondacija, koja je platila i njeno doškolovanje na London School of Economics gde je 1994. upisala međunarodnu istoriju.

Dosta rano se uključila u politiku, i uspela je daleko da dogura. Zanimljivo je, međutim, da se za nju prvo zainteresovala američka obaveštajna služba, a ne, kao što bi se očekivalo, britanska.

U izveštaju od 1. aprila 2008. godine, američki obaveštajac u Londonu Ričard Le Baron citira njenu izjavu kako su „SAD suštinski bitna država". On napominje kako je ona odlučna, ali hladnog pogleda, bez emocija i skrupula. Britanski MI-5 je Arminku operativno obradio tek šest godina kasnije i to povodom njenog predstojećeg proglašenja za baronesu.

U vreme nastanka Le Baronovog izveštaja ona radi za Vilijama Hejga, tada kandidata za ministra spoljnih poslova u kabinetu Dejvida Kamerona. Šef njegovog izbornog štaba za mesto poslanika bila je 2010, a posle najvažniji savetnik u njegovom kabinetu. Ubrzo, pošto je Hejg postao ministar spoljnih poslova, neko je medijima dostavio račune iz kojih se vidi da je on na putovanjima hotelsku sobu delio sa svojim dvadesetpetogodišnjim savetnikom Kristoferom Majersom.

Sam Hejg je novinarima rekao kako zna ko im je dao tu informaciju, ali da ne želi da javno otkriva ime te osobe. Očigledno da je ta osoba bila njemu veoma značajna. Radi se o Arminki Helić koja je odlično odradila njegovu izbornu kampanju, ali nije htela da trpi konkurenciju u timu savetnika koji su okruživali novopostavljenog ministra.

Osim toga, zeleno svetlo za ovu akciju dobila je i od Amerikanaca, koji su Hejga smatrali nedovoljno pro-američki nastrojenim. Kao šef njegovog izbornog štaba ona je imala pristup svim dokumentima, posebno računima koje je stranka plaćala, tako da joj nije bio problem da pikantne detalje dostavi medijima.

Već godinu dana kasnije Arminka na jednom ručku svog šefa upoznaje sa lordom Timoti Belom, vlasnikom značajne lobističke agencije Bell Potinger. Ona je već radila za tu agenciju, a sada i Hejg pristaje da joj se pridruži.

Jedan od najznačajnih klijenata lorda Bela bio je i ostao šeik Muhamed bin Zajed Al Nahjan, prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Vladari iz UAE su nerado viđeni gosti u Londonu zbog masovnog kršenja ljudskih prava u toj zemlji i finansiranja islamističkih organizacija. Sa druge strane, šeici raspolažu ogromnom količinom novca i zemlja im se nalazi, za Britance važnom strateškom položaju. Zbog toga je angažovana pomenuta agencija da britansko javno mnjenje ubedi kako izveštaji o telesnom kažnjavanju ili teškom položaju žena u Emiratima nisu tačni.

Lord Bel je u ovome imao izuzetna iskustva. Njegova dva saradnika su navodnim predstavnicima uzbekistanskog predsednika 2011, na sastanku koji su novinari tajno snimali, obećali kako nije nikakav problem što se na Zapadu kritikuju praksa da deca mlađa od 16 godina u Uzbekistanu rade na berbi pamuka.

„Ništa zato – mi smo najbolji da ubedimo Evropu kako je to kulturna specifičnost Uzbekistana, i da su ta deca najsrećnija baš na plantažama pamuka", čulo se na snimku koji su objavili britanski mediji.

Ubrzo, preko šeika bin Zajeda, Arminka dobija još jednog klijenta – Aleksandra Vučića. Račune za njega plaća šeik lično.

Na sastanku u Beogradu 2012. godine Arminka Helić upoznaje tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije i svog novog klijenta. Njih dvoje tada razrađuju plan kako da slave željni Vučić bude promovisan u Britaniji.

Iako za sebe stalno tvrdi kako je Britanka, a ne Bosanka, Arminka patološki mrzi Srbe i sve srpsko. Prema svedočenju jedne sekretarice u tadašnjem kabinetu ministra Hejga, Arminka je svakog jutra uništavala pozitivne vesti o Srbiji, a svom šefu je još pre prve jutarnje kafe, kada je najnervozniji, predavala samo najgore izveštaje o našoj zemlji.

Zbog toga je u jednom trenutku Hejg lordu Belu objasnio kako nije u stanju da zastupa interese potpredsednika vlade države o kojoj se izveštava najgore moguće. Problem je rešen tako što je bin Zajed dublje zavukao ruku u džep i povećao honorare Arminke i Hejga, a Bel je još jednom podvukao kako oni zastupaju isključivo Aleksandra Vučića, a ne celu srpsku vladu ili Srbiju.

Vrhunac saradnje je bio odlazak Vučića oktobra 2014. u London, na privatno druženje sa osobama koje mu je obezbedio Bel u saradnji sa Helićevom. Jedna od stanica njegove posete bio je i London School of Economics, koji je bio u čvrstom zagrljaju Soroša i na kome je Arminka još uvek imala jake veze. Dobro je poznato kako se premijer Srbije proveo na tom „predavanju" koje je platio njegov prijatelj bin Zajed.

Da bi se revanširao svom finansijeru, koji milione dolara ulaže u njegovu promociju na Zapadu, srpski premijer arapskom šeiku poklanja desetine hiljada hektara najplodnije vojvođanske zemlje. Privatna avio-kompanija dinastije Al Nahjan na poklon dobija Er Srbiju, a zatim i pravo da besplatno koristi usluge Aerodroma „Nikola Tesla" u Beogradu.

Iako ima finansijske koristi od Srbije, bin Zajed pristaje da plati Arminku Helić da preko svojih veza u Forin Ofisu britanskoj delegaciji u Savetu bezbednosti UN doturi nacrt rezolucije koja sve Srbe proglašava ratnim zločincima i životinjama koje siluju svakog na koga naiđu.

Njih dvoje u ovom slučaju vezuje zajednička vera, mržnja i prezir prema Srbima čijeg premijera su kupili sitnim, a on njih obasipa preskupim poklonima, zalažući javna preduzeća i tuđu zemlju.

Otuda i ne čudi što je srpski premijer, kada je rezolucija dostavljena delegaciji Velike Britanije u Savetu bezbednosti, požurio da pozove Ruse da na ovu rezoluciju ne stavljaju veto, jer Srbija “želi da se suoči sa svojom odgovornošću, a on želi da pogne glavu pred žrtvama u Srebrenici“.

Vučić bi trebalo da zbog ovih zlodela koja čini prema građanima Srbije – ostane bez glave. Izgubio bi je u svakoj demokratskoj državi, odlaskom na doživotni zatvor.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

REKET POLITIČKE MAFIJE I “RADNE GRUPE” ZA UZIMANJE PARA OD KRIMINALNIH LIKOVA SRBIJE!!!

6. јула 2014. Коментари су искључени

 

Od kada je postao deo vlasti, bolje reći kada je počeo da vlada u Vladi Ivice Dačića, Vučić je pokušavao da nabije rogove u glavu i srpskom policijskom vrhu, čestim optužbama da ga prate, snimaju njega i predsednika Nikolića, da žele i da ga ubiju. Onda bi podvio rep i počeo da ih hvali, kao da će i sa njima da zanoći u svojoj kući u Jajincima. Ta navika traje i danas.

 

              major Goran Mitrović

 

Premijer Srbije saopštio je 20. juna na konferenciji za štampu u Vladi Srbije da su smenjeni svi načelnici uprava u Ministarstvu unutrašnjih dela. Smenjeni su prisustvovali ovoj lakrdiji, bez prava glasa, a ni prisutni građani, direktor policije Milorad Veljović i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, nisu imali prava da se oglase živim. Govorio je, vičući, samo Aleksandar Vučić.

Smena je došla, jer istog dana je predsednik Srbije Tomislav Nikolić tražio od Vlade Srbije da ga obavesti o stanju u MUP-u, i sprezi vrhova policije sa narko mafijom.

Vidno uznemiren, Vučić je pohvalio smenjenog načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića, tvrdeći da i dalje smatra da je on pošten i častan policajac, ali, dodao je, da niko ne može da ga ubedi da Dragoslav Kosmajac, najveći narko diler na ovim prostorima, ne može da bude uhapšen. Zato će, rekao je, on lično rukovoditi tom akcijom!

Sve češći su izlivi ludila srpskog premijera.

Smena u policiji je normalna u njenom radu. Promene se ne oglašavaju, jer se, zbog prirode posla, načelnici upućuju na nove radne zadatke.

Od kada je postao deo vlasti, bolje reći kada je počeo da vlada u Vladi Ivice Dačića, Vučić je pokušavao da nabije rogove u glavu i srpskom policijskom vrhu, čestim optužbama da ga prate, snimaju njega i predsednika Nikolića, da žele i da ga ubiju. Onda bi podvio rep i počeo da ih hvali kao da će i sa njima da zanoći u svojoj kući u Jajincima.

Zašto se Vučić okomio na Kosmajca?

 

      Vučićevo oranje drumova

 

Aleksandar Vučić ume samo da oponaša druge. Tako je, kopirajući svog idola Miodraga Rakića, da od vrha srpskog podzemlja treba uzeti što više para, i pokazati im ko je ko, i Vučić, uoči izbora održanih u maju 2012. godine, poslao u misiju “dobre volje“ Vladimira Cvijana, advokata i člana rukovodstva stranke, da uzima pare od onih koji su bili pod poternicom.

Tako je Cvijan doneo Vučiću velike svote novca koje je dao Stanko Subotić Cane, kome je Vučić obećao da će, ako dođe na vlast da mu organizuje pravično suđenje. Cvijan je u zatvoru posetio Sretena Jočića, zvanog Joca Amsterdam, koji je preko prijatelja platio nekoliko miliona Vučiću, kao mali znak pažnje. Cvijan je o svemu vodio evidenciju, i uredno je predavao novac Vučiću.

Na spisku onih koji su donirali Srpsku naprednu stranku našao se i Dragoslav Kosmajac. Priložio je sedam miliona evra! Vučić je ove pare sakrio u svoj džep, i pre dva meseca, kada je predsednik Nikolić saznao da je Aleksandar te pare prisvojio, u besu, pokušao je da ga u svom kabinetu udari nogom, ali je promašio i pogodio jednog od prisutnih.

Vučić rezonuje: ako su Boris Tadić i Miodrag Rakić mogli od Darka Šarića da uzmu desetine miliona evra, i da za njim raspišu poternicu, zašto to i on ne uradi sa Kosmajcem.

Gospodin Kosmajac, kao ni Darko Šarić, u Srbiji nisu imali posla sa drogom. Bili su čisti, pristojni i neupadljivi. Pomenuti Kosmajac je u 61. godini života, ali protiv njega nije napisana ni prekršajna prijava, ni u Srbiji, ni u inostranstvu. U Srbiji se bavi stanogradnjom, otvaranjem dečjih obdaništa i drugim, potpuno legalnim biznisom, što je policija utvrdila i pretresom njegovog stana.

Kada su Vučiću referisali koliko novca u kešu, sa potvrdama o poreklu, i iz koje banke su podignuta, raspolaže gospodin Kosmajac, Vučiću je počeo da se oblizuje. Zašto ga ne uhapsimo i sve mu to uzmemo, pa nek se žali, pitao je. Ali, policija ga nije podržala u tom marifetluku.Oni koji imaju para, imaju i prijatelje, i oni su na svakom važnom mestu.

Svojevremeno je Snežana Malović pokazivala, dok je bila ministarka pravde, šta su sve oduzeli od Darka Šarića, šta je od toga završilo u njenim stanovima, pa zato i danas, dve godine od odlaska iz ministarstva pravde, Malovićevu čuva danonoćno 40 policijskih službenika, po Vučićevom nalogu.

Sve to plaćaju građani Srbije! Vučić je bio toliko impresioniran, da je i on poželeo da ima svog Darka. Tako će jednim udarcem da ubije dve muve, zaključuje on. Prvo, na čelo narkomafije dovešće svog čoveka, koji će mu plaćati, a ovog drugog će opljačkati, do gole kože.

Zašto nije smenjen Milorad Veljović, vremešni direktor srpske policije u nekoliko mandata? On je, naprotiv, i ojačao. Rukovodiće i iz fotelje načelnika Uprave kriminalističke policije. A biće i na čelu “radne grupe“ koja treba da montira proces Kosmajcu, jer nikakvih dokaza o njegovom učešću u distribuciji narkotika nema, jer bi se tim povodom oglasile i strane policije, nudeći saradnju. Bez montiranog procesa Vučić ne može oduzeti Kosmajčevu imovinu, koja se procenjuje na desetine miliona, jer je uspeo da keš evakuiše od Vučićevih dugih prstiju.

Mediji su pratili Veljovićevo poslovanje. Kamere su zabeležile da se sastaje u hotelskim klozetima sa narko dilerom Ćazimom Osmanijem, kosovskim Albancem, koga nemačka kriminalistička policija smatra velikim narko bosom. Po nalogu direktora srpske policije Ćazim je dobio originalni sprski pasoš na ime Miloš Petrović!

Samo zbog davanja pasoša, Veljović bi dobio petogodišnju kaznu zatvora. Ali, novac koji dobija od Ćazima Osmanija, trde upućeni, Veljović deli sa Vučićem. Zato Vučiću ne pada na pamet da pomene Ćazimovo ime. Obećao je da će se proveriti Veljovićeva veza sa njim, ali je na to obećanje brzo zaboravio. On misli da se toga možemo sećati, samo ako nam on odobri.

Po nalogu Čazima Osmanija, za ambasadora Srbije u Slovačkoj postavljen je prošlog oktobra Albanac Šami Dermaku. U Slovačkoj albanska narko mafija drži ogroman kapital, i poslat je Albanac koji će im izdavati srpske pasoše, posećivati ih u zatvorima…Ovo imenovanje plaćeno je pet miliona evra u prahu!

Treba pomenuti da je gospodin Veljović vlasnik desetine stanova, kuća, vikendica i drugih nekretnina. Oba njegova sina su teški narkomani. Stanko je kao srednjoškolac dobio posao u Srpskoj banci, pa je premešten u NIS, sa platom od dve hiljade evra, a Nemanja je u Moskvi, kao šef predstavništva Farmakoma, čiji je vlasnik Miroslav Bogićević, čija kompanija je uzela više od šest stotina miliona evra kredita, koje ne može da vrati.

Nije ni čudo što Bogićević nije u zatvoru, kada je zaposlio Veljovićevog sina, sa mesečnom platom od deset hiljada evra, koje on potroši u Moskvi, šmrčući. Nemanju u Moskvi čuvaju srpski policajci, u civilu, o trošku srpske policije. Koliko to košta, sam Bog zna. Zna i Vučić, ali ne sme da se javi, jer ga Veljović drži, kažu, džepu!

 

      Službe su ga volele

 

Koliko će Vučić od Osmanija naplatiti uništenje konkurencije? Sigurno je, veliki novac će završiti u njegovom džepu.

Po nalogu Ćazima Osmanija srpski direktor policije osigurava transporte droge koji kreću od Prištine, ka Evropi, a iza kojih stoji američka obaveštajna zajednica. Vučićeva prodaja Kosmeta tek će se razjasniti, ako on to živ dočeka.

Dragoslav Kosmajac je, tvrde upućeni, od mladosti bio miljenik srpskih službi bezbednosti. Bio je disciplinovan, odmeren, nije se opijao, nije se isticao, bio je diskretniji i od najboljih operativaca. Ako se bavio poslom zbog kojeg ga Vučić optužuje, onda je to činio pod šinjelom jugoslovenskih i srpskih službi.

Doživeo je duboku starost, a da ničim nije kompromitovan. Na njega sada Vučić šalje svoje “radne grupe“, spašavajući sebe da Kosmajac ne progovori, i javno ga pita šta je sa njegovih sedam miliona evra donacije SNS-u, koje su završile u njegovom džepu.

Vučić se, podsećamo, oglasio 20. juna iz kabineta Vlade Srbije, a sutradan je priveden na “informativni razgovor“. Avion srpske vlade sleteo je na podgorički aerodrom, da Vučić objasni svom crnogorskom kolegi svoje objave ratova narko mafiji. Oni nisu u nadležnosti izvršne vlasti, već tužilaštva i policije.

Milo Đukanović je ozbiljno zamerio Vučiću na ponašanju, jer na taj način i njega dovodi u opasnost, mada on sa njegovim igrarijama nema veze. Odnose u podzemlju ono reguliše samo, na svoj način.

Srpska policija je u punom rasulu. Načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić nastojao je da on bude na čelu popisne komisije koja će utvrditi vrednost Kosmajčeve imovine, koja bi “prilikom popisa dobila noge“, jer bi se on i njegovi službenici, “zbunili pri popisivanju“. Direktor je tu čast odredio za sebe.

Ali, Vučića čekaju nerešivi problemi. Država je u bankrotu, sva njegova obećanja oko investicija pokazala su se lažnim, zaduživanje se nastavlja nesmanjenom žestinom, njegova horda pljačka sve više.

On je objavio i rat policijskim sindikatima, koji traže povećanje plata, uniforme, naoružanje, sredstva za rad. Vučić mora da preda i ministra policije, koji je uhvaćen u prepisivanju doktorata, i bez obzira koliko se on bude suprotstavljao, popustiće pred pritiskom.

Kad ga god pritisnu, Vučić podvije rep. Inače, on je surov čovek. Često je tukao svoju prvu ženu, a i drugu, Tamaru Đukanović, koja je bila pred porođajem, krvnički je mučio i zlostavljao, tako da je ona odvedena na porođaj u GAK Narodni front, gde je izgubila dete, jer je Aleksandar tvrdio da nije njegovo. Nesrećna Tamara se teško razbolela, dobila je bolest krvi. Njoj je ostavio stan, a sebi je, navodno, kupio garsonjeru od 32 kvadrata.

Njemu će uskoro trebati i manje kvadrata.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ONLAJN MUDRACI I ŠIRENJE LAŽI: VOLONTERSKA INTERNET PROPAGANDA KAO SREDSTVO OBMANE GLASAČA VLADAJUĆE STRANKE

 

Aktuelna predizborna kampanja će, izgleda, biti najprljavija do sada. Da bi u očima birača ocrnila svoje protivnike Srpska napredna stranka koristi hiljade mladih, nezaposlenih ljudi, od kojih neki učestvuju u njenoj kampanji i na internetu. Za svoj trud oni su plaćeni novcem iz budžeta ili će posle dobijenih izbora da se zaposle u državnoj službi, kao što je učinio veliki broj njih iz kampanje 2012. kako otkriva tajna prepiska članova internet timova naprednjaka.

 

          Milan Malenović

 

Do izborne kampanje 2012. godine internet je smatran medijem drugog ranga što se mogućnosti uticanja na potencijalne birače. Te godine su stranke otkrile da je pravo izlaska na izbore stekla generacija odrasla uz modernu tehnologiju za koju je normalno da informacije razmenjuje, ali i prima, putem četova ili internet foruma. Upućeni onlajn stratezi tvrde kako je SNS bila prva stranka u Srbiji koja je u svojoj kampanji masovno koristila njuz portale i društvene sajtove.

Među prvima koji su shvatili značaj interneta u političkoj kampanji bio je Slaviša Mićanović Mićan koji je 2012. preplavio onlajn forume hvalospevima o tadašnjoj zvezdi u usponu – Aleksandru Vučiću.

Centrala stranke se odmah za njega zainteresovala prepoznajući u njemu potencijal koji sa sobom nosi svaki priglupi, ali zato do smrti odani pristalica. U međuvremenu je Mićan postao nadkoordinator svih internet propagandnih službi Srpske napredne stranke.

Zbog ograničene inteligencije i zanemarljivog obrazovnog nivoa njega Centrala koristi samo da ostale koordinatore tera da rade, dok se kampanja osmišljava na drugom mestu, kome Mićan nema pristupa. U pojedinim slučajevima, međutim, Mićan se odlučuje i na samostalno delovanje, pa to onda do suza od smeha dovodi onlajn zajednicu koja prati rad SNS botova.

Bot je skraćenica od reči „robot" i originalno je označavala softver napravljen da radi nešto umesto svog vlasnika – bilo da sakuplja nešto sa interneta, bilo da šalje elektronsku poštu ili popunjava onlajn formulare. U Srbiji gde je cena radne snage beznadežno niska posao bota često preuzima čovek.

Ljudski bot tako piše poruke, a softver ih zatim uz promenu IP adrese korisnika i njegovog internet imena automatski šalje na više različitih adresa. Na taj način se zaobilaze kontrole neželjene pošte (spamova) koje imaju svi ozbiljni sajtovi i stvara se utisak kako veliki broj različitih ljudi deli isto mišljenje.

Najbolji primer za kliširan rad na društvenim mrežama su čuveni Hrvoje i Janez čiji su komentari na twiteru već postali legendarni, jer su ponavljali iste fraze, jedino uz promenu naziva zemlje na koju se odnose – kod Hrvoja je to bila Hrvatska, kod Janeza Slovenija.

Predizborna kampanja 2014. ostaće upamćena po dve stvari: po do sada najmasovnijem korišćenju interneta kao medija i po najmasovnijem curenju informacija iz internet štaba SNS-a. Ono što su onlajn mudraci naprednjaka zaboravili jeste da je internet dvosmerni medij – informacije (i željene i neželjene) idu u oba pravca.

"…Bobane, sve po kratkom postupku!"

Odmah pošto je Saša Radulović napustio mesto ministra privrede u srpskoj Vladi i Aleksandra Vučića označio kao glavnu prepreku privrednih reformi, oglasio se nadkoordinator Slaviša Mićanović i svojim potkoordinatorima preneo sledeću poruku: "…Kolege, imamo naređenje da se danas SVI maksimalno fokusiramo na vesti vezane za Radulovićevu izjavu."

Odmah posle toga Đorđe Libero Škorić objavljuje na svom Fejsbuk profilu sledeću informaciju: "…Kolege, videli ste poruku koju je postavio Mićan. Imamo hitnu situaciju i moramo odmah reagovati. Moramo se svi angažovati i komentarisati izjavu Saše Radulovića. Predstavite se kao obični građani i ismevajte ga. Pustite mašti na volju. Budite radnici FAP ili Železare. Niko ne sme spominjati stranku ni Vučića."

Odgovorila mu je Ana Lukić: "…Ja sam se predstavila kao Milena iz FAPA i da su mi deca gladna. Eto, najpametnija sam."

Ostali sagovornici nisu bili toliko "pametni". Korisnik Marko Milenković je napisao svom koordinatoru Bobanu Nikoliću Bombašu:

„…Bobane, ti radiš i primaš platu, a mi? Gde je taj Saša Simonović da komentariše? A posao preko reda?" Odgovorio mu je Ivan Stojić: „Polako Mare, biće za sve. Obećao je Mićan. Ide sada Kolubara, a ide i Pro Tet."

Na to je korisnik Dejan Kamber uzviknuo: „Ja hoću TENT!" Aleksa Ristivoj je pokušao da smiri situaciju: „…Sramotimo se. Biće za sve.", ali mu je uzvratila Kristina Blažić: „Lako je tebi, ti si se ubacio na sud."

Dejan Kamber je ostavio još jedan komentar: „…Pustite me tih priča, dok mi dočekamo naš red, prođe i druga godina." Diskusiju je završio Marko Milenković rečima: „…Ljudi, terate nas, bre, da širimo laži za džaba. Pa, dokle više?!"

Posle je Milenković revidirao svoj stav, verovatno pod utiskom plate koju je Glavni odbor SNS-a u međuvremenu odobrio da se deli botovima, pa je napisao: „…Ja znam da je istina šta državni vrh radi i radi to dobro i pisaću i komentarisaću i lagati ako treba i za džabe."

Posao ručnog kuckanja komentara uglavnom za relativno male pare rade "stranački vojnici", nisko pozicionirani ljudi u stranci, međutim, u organizovanijim strankama ih polako zamenjuju posebno urađeni softveri.

Nezanemarljiv je broj i onih koji posao ručnog zatrpavanja komentarima rade volonterski, u nadi da će isticanjem u stranci kasnije profitirati na konto svog angažmana. Postoje, međutim, i oni koji se ne slažu sa stavom izbornog štaba SNS-a kako treba lagati, lagati i samo lagati.

Više naprednjačkih botova je zato odlučilo da, uprkos plati, koja za prilike u gladnoj Srbiji nije zanemarljiva, i uprkos obećanim radnim mestima "kada stranka pobedi" u javnost iznese istinu o SNS-u.

Boban Nikolić Bombaš je zbog toga obavestio članove grupe: "…Ljudi, neko iz ove grupe nas je izdao, ali taj će da najebe od mene lično." Milan Vićentijević mu je predložio: "Bobane, sve po kratkom postupku!".

Koordinatori su zbog toga preneli upozorenje vrha stranke, odnosno samog Mićana, kako je moguće pomoću IT adresa otkriti ko je odao tajne rada internet tima SNS-a, zaboravljajući da su upravo oni svome roblju podelili softvere pomoću kojih se menjaju IT adrese. Kako je akcija "otkrivanja neprijatelja u sopstvenim redovima" ostala bezuspešna, Centrala je nastavila da deluje u stilu "laži dok ti svi ne poveruju".

Tako je SNS Zrenjanin obavestio svoje članove: "…Otkrili smo krticu u našoj tajnoj grupi gde se dogovaramo sledeći uputstva Glavnog odbora o načinu i vrsti internet kampanje, tako da sada opet možemo slobodno da se dogovaramo. Glavni odbor je odlučio da nagradi najaktivnije, tako da će pored osnovne nadoknade krajem nedelje biti isplaćeno i po 100 evra. Broj onih koji će to dobiti nije ograničen."

Upućeni procenjuju da je broj botova koji rade za SNS do 1.000, pa se pretpostavlja da će samo za njih ova stranka u predizbornoj kampanji da potroši milion evra. Po već ustaljenoj praksi naprednjačke stranke finansije za partijske aktivnosti dolaze iz državnog budžeta, odnosno sve te botove, od kojih su mnogi polupismeni, plaćaju svi poreski obveznici u Srbiji.

 

     A 1.

   Sto evrića, bez pića

SNS Novi Beograd obaveštava jednog zainteresovanog za posao bota, Sinišu Nikića: "Mi plaćamo 100 evra. Kome odgovara odgovara, kome ne, pozdrav."

Nikić ih zatim pita: "100 evra kada plaćate? Odmah ili da čujem uslove." SNS Novi Beograd: "…Plaćanje je oko prvog… Ako se dobro pokažete onda će biti i pre, sve zavisi od vaših rezultata. Naš tim će nadgledati svakog aktivistu, tako da ćemo uvek znati ko radi, a ko ne."

Nikić: "…Ipak je malo, a do prvog treba dosta vremena. Pola za dva dana, a ostatak oko prvog. ako može, dogovorili smo se."

SNS Novi Beograd: "…Nama se javlja na hiljade takvih kao vi i mi kada bismo svima davali novac unapred, šta bi smo uradili? Realnost".

Realnost je zaista da je Srbija osiromašena do gole kože, da niko nema para i da je jedini izvor prihoda za većinu mladih svojevrsna internet prostitucija: da zastupaju interese onih sa kojima se ne slažu, koji su im čak i gadni, ali koji imaju para da ih plate. Žalosna realnost.

 

     A 2.

   Nije Mercedes, nego šasija od Mercedesa

Bivši ministar Saša Radulović se naprednjacima nije najviše zamerio svojom izjavom kako Aleksandar Vučić koči reforme. Razlog zašto su ga uzeli "na zub" i prozivali po Internetu je jedan njegov blog koji ni jedan medij do danas nije objavio, a redakcija ga ekskluzivno prenosi.

Prvo se pojavila Tanjugova vest: "Čuo sam da su neki rekli da Mercedes nikad neće doći u Srbiju. Boš je već otvorio fabriku u Pećincima, a za manje od mesec dana prvi srpski mercedes će se pojaviti na našim ulicama", rekao je Vučić u obraćanju polaznicima Londonske komercijalne škole."

Posle toga Radulović je obelodanio:

"…U novembru mesecu imali smo u kabinetu PPV-a sastanak sa jednim od direktora Mercedesa u vezi sa njihovom saradnjom sa Ikarbusom. Pored PPV-a i direktora Mercedesa, sastanku su prisustvovali i nemački ambasador u Srbiji, ministar finansija, ja kao ministar privrede, Siniša Mali i par savetnika. Ono što je nedvosmisleno rečeno na tom sastanku je da Mercedes nije zainteresovan za investiranje u Srbiji. Ni za investiciju, ni za privatizaciju bilo koje firme u Srbiji, pa samim tim ni Ikarbusa ni FAP-a.

Ono što interesuje Mercedes je javno iskazana namera grada Beograda da kupi nove autobuse. Kako su Mercedesovi autobusi preskupi i ne mogu da prođu javni tender, ideja i pre rekonstrukcije Vlade je bila da Mercedes Ikarbusu umesto šasija koju je Ikarbus koristio, proda svoje šasije starije generacije sa sve motorom i prenosom, da Ikarbus nadogradi šasiju i da takav autobus bude ponuđen gradu Beogradu. Mercedes bi izvršio i kontrolu kvaliteta i autobus bi dobio Mercedesov znak.

Kratko smo pričali i o tome da je u drugoj fazi možda moguće da umesto gotove šasije, Mercedes šasiju isopruči u delovima, i da se onda šasija sklapa u FAP-u. Međutim, pošto su već bili posetili FAP, bili su prilično rezervisani oko ovoga. Takođe, nisu bili spremni da razgovaraju ni o tome da taj novi autobus preko Mercedesa nađe i neka treća tržišta.

Bili su veoma jasni i po tom pitanju. Nemački jasni. To da Mercedes neće doći u Srbiju (Vučić) nije čuo samo od mene, već i od direktora Mercedesa, ali je taj deo prećutao. Ali pre svega njihov dolazak je važan da bi se promenila svest i odnos prema kapitalu, poslu i profitu".

Bivši ministar privrede dodao je i ovo: "…Onaj ko misli da je kupovina Mercedesovih šasija od strane Ikarbusa važna za promenu svesti u Srbiji, očigledno ima problem sa sopstvenom.

Da li grad Beograd treba da kupuje ove autobuse? Da li je upravo ova šasija najbolja za grad Beograd, ili nam možda trebaju niskopodni autobusi? Da li postoji potencijal baš za ove autobuse na svetskom tržištu?

To bi bila neka od važnih pitanja na koja bi menadžment i inženjeri Ikarbusa i grada Beograda trebalo da daju odgovore. Međutim, za tu analizu ostaćemo uskraćeni. Zato što nikada nije ni sačinjena. Ministarstvo privrede je tražilo od Ikarbusa ove analize, i dobili smo neke analize troškova izrade jednog ovakvog autobusa, ali ne i bilo kakvu smislenu analizu tržišta, konkurencije i potencijala ovakvog partnerstva.

A i šta će nam, kada imamo kabinet PPV-a da donese sve potrebne odluke. Od Feketića do Mercedesa, Katica za sve svojeručno već rešava sve što je potrebno. U skladu sa marketinškim potrebama naravno.

Najvažnije od svega je da možemo da pokažemo kako privlačimo investitore. Nema veze što se ovde ne radi o investiciji, ne radi o otvaranju fabrika, već o prodaji šasija. I nema veze što je sve ovo posao menadžmenta Ikarbusa, ne kabineta Aleksandra Vučića…".

 

     A 3.

   "Svaka čast Vučiću", 720 puta

Jedan od primera kako rade naprednjački botovi sledi. U oktobru 2012. na internet izdanju lista Alo pojavio se sledeći komentar korisnika pod nadimkom „Alo man": „Svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom …i požrtvovanjem doprineo da veliki broj ljudi oseti nešto novo na političkoj sceni..nešto što će uspostaviti red i poštenje…u Srbiji koja je bila prekorumpirana."

Identičan tekst, sa sve tačkicama na pogrešnim mestima, pojavio se u internet izdanju istog lista (koji je, očigledno, najotvoreniji za botove) još najmanje jednom u oktobru 2012, zatim u decembru iste godine, u leto 2013…

Kada u pretraživač Gugl ukucate zahtev da traži frazu "svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom" dobićete preko 720 rezultata!

 

     A 4.

   "Visokoobrazovani Slovenac" inspirisan "visokoobrazovanim Hrvatom"

Srpsku javnost su krajem januara i početkom februara zabavljali naprednjački botovi pod nadimcima Hrvoje (iz Hrvatske) i Janez (iz Slovenije) koji su internet zapljusnuli "svojim" jednoobraznim komentarima.

Hrvoje je napisao: "…Kao visokoobrazovani Hrvat, moram reći da Aleksandar Vučić zaslužuje sve pohvale, kao i njegova stranka. Šteta što u Hrvatskoj nemamo osobu kao što je Aleksandar Vučić, koja je u stanju dovesti do velikih investicija, borbe protiv korupcije i kriminala, ekonomskog uspona države.

Zaslužan je za projekt Beograd na vodi, Air Serbiju, dolazak Mercedesa (koje će stvoriti stotine radnih mesta) a najvažnije je da je zaslužan za skori ulazak Srbije u EU. Da sam građanin Srbije, dao bih glas za Aleksandra Vučića i njegov tim i stranku, jer je to čovjek koji radi i drži svoju riječ. Pozdrav iz Zagreba."

Janez je isto to ponovio, ali je naveo da je visokoobrazovni Slovenac iz Ljubljane.

Posle toga ismejavanju naprednjaka nije bilo kraja. Čak se jedan od komentara u stilu "svaka čast Vučiću" pojavio i na nekom porno sajtu ispod eksplicitnog filma: "…Dobro je*** ovaj, ali svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom doprineo da veliki broj ljudi oseti nešto novo na političkoj sceni…".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BRITANCI PRIPREMAJU TEREN ZA NAPAD NA IRAN !

18. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

U scenariju viđenom već previše puta u zadnje dve decenije, Iran se optužuje za razvoj nuklearnog oružja.

 

 

Ovakvu priču videli smo već nekoliko puta u zadnje 22 godine, od uspešnog PR poteza kuvajtskih vlasti koje su ostavile milione dolara agenciji Saatchi & Saatchi nakon što ih je okupirao Sadam Husein. Svetske novine utrkuju se u izmišljanju scenarija i satanizaciji Irana, a udica na koju javnost treba da se upeca je nuklearno oružje.

U scenario se lepo uklopio britanski ministar spoljnih poslova William Hague koji je u razgovoru za današnji Daily Telegraph izjavio kako je jasno da Iran razvija nuklearno oružje, i ako uspe u tome na Bliskom Istoku će doći do opasnog širenja nuklearnog naoružanja.

Pomalo neobična izjava, kad se zna da jedino Izrael u tom regionu ima nuklearno oružje i kad dolazi od čoveka koji svoje spoljno-političke probleme sa Argentinom rešava slanjem nuklearne podmornice sa istim takvim bojevim glavama na Malvine (Folklande).

 

Uz to, najavljuje i mogućnost novog hladnog rata, jer Iran je jedina zemlja uz Rusiju koja stoji uz Bašira Al-Asada u Siriji, pomažući sirijskom predsedniku u borbi protiv revolucije koja nikako ne uspeva dozvati NATO avione u pokušaju „uvođenja demokratije“.

 

#Geto Srbija/Metro

Категорије:СВЕТ Ознаке:, ,
%d bloggers like this: