Архива

Posts Tagged ‘bolnica’

DELOVANJE FARMAKO-AGENTURE U TESTIRANJU NEPROVERENIH LEKOVA KAO NASTAVAK BOMBARDOVANJA SRBIJE!!!

31. јануара 2015. 1 коментар

 

Najširoj javnosti u Srbiji nije poznato da u Srbiji postoji čitav sistem bioterorističkog terora, uklopljenog u pakao zvanične psihijatrije. Redakcija je dobila opširno pismo od Milana M. Babića, čoveka koji je i sam žrtva ovog zastrašujućeg nasilja. Kako između ostalog kaže, napisao ga je "…pun volje da istinu čuje cela nacija". Babić se poziva i na činjenično stanje koje je lako proveriti na odeljenjima psihijatrije kraljevačke bolnice "Studenica", kod načelnika Negoslava Bradića (pečat br. 24.), načelnice "K" odeljenja Specijalne bolnice "Laza Lazarević", Mirjane Abramović i kod dugogodišnjeg načelnika neuropsihijatrije i direktora senćanske bolnice Milorada Ćurčića i mnogih drugih. Redakcija objavljuje nešto skraćenu verziju njegovog obraćanja javnosti.

 

                    Milan M. Babić

ZLOUPOTREBA LEKOVA

 

Zdravstveni sistem Republike Srbije postao je funkcionalno nedostupan za celu populaciju i na taj način izvrgnut ruglu, takođe izvrnut i moralnoj-koruptivnoj degradaciji. Pored toga, postao je i probni poligon bioterorizma, koji sistematski sprovode farmaceutske multinacionalne kompanije, koje već ionako drže monopol (zapravo, oligopol) prodaje lekova na našem tržištu. Bioterorizam se ogleda u testiranju neproverenih medikamenata na pripadnicima naše zajednice kroz ključne čvorišne tačke zdravstvenih institucija ove države.

Nikome od tih zdravstvenih aparatčika i članova njihovih porodica nije proveravano poreklo imovine, iako se nadoknade farmaceutskih kompanija nosiocima ovakvih testova kreću oko 100.000 evra po jednom medikamentu.

Neke od tih farmaceutskih kuća prisutne su kapitalnim učešćem u istraživačkom, razvojnom i distributivnom sektoru domaćih farmaceutskih kompanija. Neke druge, pak, poput kompanije dr Predraga MoskovljevićaProton sistem, sa ogromnim obrtom, pronalazi farmaceutske proizvode, učestvuje u njihovoj evaluaciji i registraciji u zemljama Evrope, uvozi ih i aktivno sprovodi medicinski marketing. Danas je kompanija Proton System prisutna u većini zemalja u regionu Balkana i Istočne Evrope.

Ta kompanija daje vrlo šture informacije o svojim aktivnostima, koje joj donose zamašan prijavljeni profit, ali na svom sajtu navodi neproverljivi podatak o postojanju tobožnjih ćerki-firmi širom Evrope (možda su, ipak, u pitanju majke-firme), nevidljivih za oči domaće javnosti. Pored par velikih firmi kupljenih pod velom afera od strane dr Moskovljevića i njegovog brata za višemilionske iznose, postoji i jedna vidljiva ćerka-firma u Srbiji – "Abelafarm", koja prema sajtu APR-a ima nepojmljivo mali broj zaposlenih, a na sopstvenom sajtu firme "Abelafarm" gordo je predstavljen gotovo dvadesetostruko veći stručni tim te kompanije.

Proizvode te firme ne možete pronaći na sajtu, ali zato ne silaze sa maratonskih reklamnih blokova najveće komercijalne medijske kuće u regionu, koja, opet prema podacima APR-a zapošljava nešto manje od 1.000 ljudi, a godišnja dobit je tek oko 140.000 evra.

Možda su baš ovakvi slučajevi razlog zašto APR ne objavljuje top-listu najprofitabilnijih, odnosno firmi sa najmanje profita po glavi zaposlenog – najčešće su u pitanju ogromne veš-mašine za pranje novca.

Vratimo se, na trenutak, Moskovljevićevim firmama. Ne bismo se naročito bavili javnim tajnama plaćenih učešća i provoda na domaćim i svetskim kongresima za farmaceute, psihijatre i lekare drugih struka (čije poreklo imovine ni poslovne početke niko, kao ni braći Moskovljević, od nadležnih službi ne proverava), njihovim ogromnim ekonomsko-propagandnim medijskim prisustvom, kao ni prisustvom reklamnih materijala datih, a i drugih kompanija u gotovo svim državnim medicinskim ustanovama (može li bilo ko da da odgovor kako ti materijali tamo stižu?)

Ovakva farmako-agentura svojstvena je i drugim farmaceutskim kućama, koje imaju sklopljene dogovore sa navedenim aparatčicima iz srednjeg sloja, ali i viših ešalona medicinskih ustanova širom Srbije na, često i legalne (ali nimalo legitimne – niko za to nije glasao), sive, ali i senkovite načine ispitaju dejstvo nepostojećih lekova na našim ljudima.

Takva ispitivanja su, veoma često, sama sebi cilj. U pitanju je zatvoren ciklus degradacije zdravlja pripadnika naše zajednice (koji gotovo nikada ne budu u potpunosti izlečeni, izuzev operativnim putem) i koji prilikom kliničkog lečenja nemaju uvid u sopstvene terapijske pojedinosti u pogledu medikamenata koje uzimaju, dok im se po otpustu za kućno lečenje prepisuju preparati koji su, kao i u slučaju Novartis-ove vakcine protiv H1N1, na veoma sumnjiv način dobili dozvolu Agencije za lekove.

Medikamenti koji se na ovaj način testiraju na našim građanima stižu do distributivnih kuća pod jednim nazivom i deklaracijom, u rinfuzi, gde se prepakuju u drugu ambalažu i dodeljuje im se druga deklaracija, ali se često isporučuju u zdravstvene ustanove i bez deklaracije.

Sa aspekta navedenih pojava, nije teško zaključiti da bombardovanje ove zemlje nikada nije završeno. U mnogima od nas ubijena je svaka ljudskost i želja da se dobrim borimo protiv zla

Mnogi drugi društveno-svesni ljudi bili su sistematski uspavljivani i ubijani u samrtnim ropcima na psihijatrijskim lečenjima ili sa usađenim samoubilačkim idejama pod dejstvom sujetnih psihijatara i njihovih neimenovanih medikamenata.

U tim ustanovama niko ne vodi ni malo računa o stvarnim zdravstvenim problemima koje ti ljudi imaju, ortopedske, respiratorne, dermatološke ili bilo koje druge prirode, osim onih neposredno vezanih za ispitivanje neregistrovnih lekova, za koje lokalni nosioci ispitivanja inkasiraju po 100.000 evra i više.

Malobrojni socijalni radnici najčešće upotrebljavaju monopol svog položaja u koruptivnom smislu, te im, u dogovoru sa nosiocima ovakvih istraživanja nije ni stalo da otklone uzroke, odnosno, reše socijalne probleme pacijenata, što ih čini saučesnicima u bioterorizmu. Ne verujete? Da li je ikada iko od vas čitalaca zaista iskreno porazgovarao sa pacijentima psihijatrijskih ustanova bez ravnodušnosti?

Među sudskim veštacima postoji prećutni dogovor da, u slučaju sudskih procesa protiv psihijatrijski lečenih osoba, nijedan od njih ne osporava, već samo potvrđuje mišljenja lekara sa prvobitnih psihijatrijskih pregleda.

Isto tako, postoji i prećutni dogovor lekara da gotovo nijedan neće svedočiti protiv svojih kolega, što, na sreću, ne važi za pacijente, a ni za osoblje upleteno u ovu bioterorističku mrežu.

Ukoliko se ovome pridoda i bespogovorna poslušnost određenih elemenata redovnog sudskog aparata ovakvim psihijatrijskim moralnim spodobama, naravno, iz različitih interesa (ni njima niko ne proverava poreklo imovine), onda imamo pojavu kaznene psihijatrije, odnosno zloupotrebe psihijatrije u cilju uklanjanja progresivnih društvenih subjekata.

Istorijski, ova pojava je bila česta u Istočnoj Evropi, neretka na Balkanu, ali je prisutna i u današnjoj Zapadnoj Evropi. Svi navedeni slučajevi su "strpani u isti koš", odnosno, zajedničku čorbu, čija je glavna mirođija farmaceutska mafija

Psihijatrijsko lečenje čoveka dug je i bolan put i, veoma često, bez povratka… u život. Pre deset godina, Simona Racić je otpočela jedan drugi put (pošto je desetak godina pre toga počela psihijatrijsko "lečenje" na odeljenju psihijatrije u bolnici "Studenica" u Kraljevu).

Posle kovertiranih 500 (maraka ili evra), ondašnji načelnik odeljenja Simović je dotičnu Simonu otpustio i ona je, trčeći bosa, u nesvesnom stanju, pod dejstvom jakih psihijatrijskih lekova, pala pod kamion, i završio se njen nesvesni život, odnosno, životarenje. Izgubila je život terapijskom greškom dr Zorice Đeković, u 36. godini, na čijem slučaju se ta doktorka specijalizovala. O ovome svedoči njen brat, i sam psihijatrijski pacijent, policajac Ljubomir Racić.

Takođe, čudno je što slučajevi akutnih pijanstava završe na psihijatriji, a ne na ispiranju na gastroenterologiji? Zašto se takvi slučajevi zadržavaju na psihijatriji po 14 dana i zašto im se, u poznoj hospitalizaciji glukoza i natrijum-hlorid moraju unositi intravenski, a ne oralno, iako su ljudi u stanju i da jedu i piju?

Zašto? Zato što se onda ne troši medicinski materijal, zbog čijih se napumpanih nabavki budžeti zdravstvenih institucija jako brzo tope pa medicinsko osoblje nema čak ni pristojne plate.

O ovim pojavama u psihijatriji može najbolje da posvedoči pacijent Dragan Pavlović iz Žiče, koji je (zajedno sa drugim epileptičarima) pod jakom terapijom, posle pijanstva, ležao ni mrtav, ni živ preko deset dana na psihijatriji, dok su na njemu testirani svakovrsni lekovi, posle njegovog izlaska sa intenzivne nege. Voda mu je davana samo tokom uzimanja lekova, iako je bio izrazito suv i buncao je sve vreme u delirijumu…

Na svako pitanje drugih pacijenata o tome šta mu se od lekova daje, dobijen je štur odgovor – vitamini. Kada se isto pitanje postavi lekarima vezano za druge lekove: "Možemo li da vidimo originalne lekove, njihove kutije i deklaracije?", dobijan je odgovor da to "nije ni bitno", da je to za njihovo dobro i da im lekovi stižu u rinfuzi. Tada sumnjive lekove ukinu u terapiji, ali uvedu bombardovanje uspavljivcima – bensedin, karbapin i sl.

Pacijentu Ljubomiru Raciću iz Vrbe, opština Kraljevo, sukcesivno je davana terapija halopiridola, koji nikada nije koristio i koji se upotrebljava za lečenje narkomana od heroina.

Od datog leka pacijent Racić, koji je ovlašćeno službeno lice, koji kao takav nikada nije smeo koristiti narkotike, što se može dokazati i analizom rožnog tkiva; imao je teško kočenje vilice, nemogućnost govora i diskoordinaciju pokreta, što ga u potpunosti sprečava u obavljanju službenih dužnosti.

Sve to je njemu i njegovoj porodici nanelo veliku patnju i duševni bol. Pacijent Bojan Stamenković, muzičar iz Kraljeva je, usled terapije moditenom i drugim lekovima, poput karbapina, izgubio je mogućnost sviranja na instrumentu, moć govora mu se smanjila, a izgubio je i seksualnu želju dok je koristio te medikamente.

Pacijent Igor Vejnović iz Kraljeva u Bolnici "Studenica" tri i po godine dobija halopiridol bez ikakvog valjanog razloga, pored bensedina, što mu oduzima moć jasnog govora, volju za radom, kretanjem, kao i percepciju okruženja.

Pacijentkinja Suzana Paunović iz Vrnjačke Banje pet dana je primala largaktil, bensedin, anafranil u infuziji, kao i nepoznate žute tablete, od kojih joj se malo popravilo raspoloženje, ali je pre toga koristila prepisan ksanaks i largaktil, kao i altapaks i risar, zbog kojih je imala nervozu, nesanicu, aritmiju i znatan gubitak kilaže.

Pacijentkinja Olivera Čolović iz sela Lazac koristi u bolnici nepoznatu terapiju (nepoznata bordo tableta). Obe navedene pacijentkinje su upadljivo bezvoljne i stalno pospane. Već četiri dana ni Olivera, ni Suzana od lekova nemaju stolicu, uprkos laksativima.

Pacijent Miljko Žarković je prvi put hospitalizovan posle akutnog pijanstva, gde je držan nekoliko dana, pod nepoznatom terapijom, među kojima su i nepoznate žute tablete, od kojih je postojano bezvoljan, pospan i dezorijentisan.

Pacijent Milan Babić je, usled višegodišnje terapije moditenom gotovo u potpunosti izgubio seksualnu želju, dobio pojačan apetit i uvećao telesnu masu do blizu 150 kg, izgubio volju za radom i životom i dobio blagu sklonost ka samopovređivanju, usled korišćenja moditena i metotena, koji mu uporno prepisuje dr Mirjana Abramović iz "K" odeljenja bolnice "Laza Lazarević", koja ga je hospitalizovala i lišila slobode bez sudskog naloga!

Pri tome je, prilikom lečenja otvorenog tipa, bez obzira na sve lične, porodične, poslovne i intelektualne uspehe pacijenta samo prekucavala prethodne izveštaje, bez razgovora dužeg od dva minuta, nikada mu ne ukinuvši terapiju, već u dogovoru sa izvesnom dr Olgicom, psihologom, samo menjala šifre obolenja, čiji opisi nisu imali veze sa faktičkim stanjem.

Sve ovo ukazuje na to da je jedini cilj neuropsihijatrijskih ustanova širom Srbije, pored testiranja neproverenih lekova, korupcije i bioterorizma, što obimnija prodaja medicinskih preparata bez preke potrebe, na teret građana Srbije, što su i osnovni razlozi katastrofalnog stanja zdravstva.

Jedna od retkih svetlih tačaka na psihijatriji u Kraljevu je dr Vesna Vukadinović i dr Dušica Špagović, dok svi ostali pružaju svesnu, otvorenu ili prikrivenu podršku ovim krivičnim delima. Na sreću, skoro celo osoblje bi o ovome rado svedočilo pred sudom, ukoliko je došlo vreme za pravdu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KRIMINALNA BIOGRAFIJA JE NAJBOLJA PREPORUKA ZA POSAO U NARODNOJ BANCI SRBIJE

6. јануара 2015. Коментари су искључени

 

Poštovani, ovo je otvoreno pismo i pitanje za guvernerku Jorgovanku Tabaković, a povodom njenog bahatog i nesavesnog rada u delu zapošljavnja u NBS, kao i učestvovanju u odlučivanju u izboru Menadžmenta poslovnih banaka i osiguravajućih društava! Da li ona nekome polaže račune?

 

 

 

Povodom zapošljavanja u NBS trebalo bi biti normalno da se zaposleni u NBS biraju i zapošljavaju transparentno, tj. da se svima da šansa da imaju mogućnost da se takmiče u izboru za rad u NBS.

Međutim, izgleda da je glavni kriterijum guvernerke u izboru kadrova, da je kandidat kriminalac. Primer takvog izbora je Zorana Obradovića, direktora Agencije za osiguranje depozita .

Zoran Obradović, koji je ne ulazeći u njegove kompetencije, posle par meseci postavljanja na tu funkciju uhapšen je zbog primanja mita.

Ovde govorimo samo o moralnim kriterijumima, ne ulazeći, na primer, u to koju je štetu napravio za tako kratko vreme (prenevši milijarde dinara Agencije za osiguranje depozita kod Univerzal banke(?).

Jedno vreme je bio i poverenik za Beobanku u stečaju, i verovatno je imao iskustva i naučio je model ponašanja.

Sve ovo ukazuje kako se sklapaju kockice, tj da se biraju samo iz zatvorenih interesnih grupa kriminalaca kojima pripadaju, i Ti koji ih biraju. Očito nigde nema kontinuiteta i saradnje (bivše i sadašnje vlasti) osim u sistemu izbora „moralno podobnih".

Isti je slučaj i sa Verom Medić. Samo da znate ovo je matrica nemoralnih koji funkcionišu po sistemu koncentričnih krugova. Ova dama je nekad radila u Agenciji za osiguranje depozita, a možete misliti, kakva je kad joj je dat otkaz zbog zloupotreba u Agenciji.

Znači, i sa takvim kriminalnim dosijeom ona se zapošljava i poveravaju joj se tako odgovorne pozicije kao i u Privrednoj banci Beograd, pa i pored svega šta je radila, ona ima preporuku i šansu da radi u NBS.

I na kraju, nije ni pomenuta dama target, ovo samo govori o onima koji su za ovo odgovorni, a to je pre svega ko upravlja i rukovodi NBS, A kad već pričamo o odgovornosti NBS onda je to pre svega davanje saglasnosti NBS za članove izvršnih odbora i Upravnih odbora, kao i ingerencije koje NBS ima u kontroli poslovnih banaka.

Vera Medić je kao član Kreditnog biroa PBB omogućila Miroslavu Bogićeviću da ošteti banku za 15 miliona evra, a u pritvor je otišla s novog posla – iz Narodne banke Srbije!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEZAKONITE I KORUPTIVNE RADNJE BIVŠEG DIREKTORA KBC „BEŽANIJSKA KOSA“

2. новембра 2014. Коментари су искључени

 

Zahvaljujući informacijama svojih saradnika, Redakcija je u ranijim pisanjima ukazala javnosti na kriminalne aktivnosti Predraga Stevanovića, direktora KBC Bežanijska kosa. Ovaj podmukli čovek u belom mantilu nije demantovao objavljen članak u listu, ali zato ubrzo po objavljivanju članka podnosi neopozivu ostavku, zastrašen činjenicom da je raskrinkan i da mu ne gine višegodišnja robija. Dok ubrzano pakuje kofere i odbrojava poslednje dane u nekada renomiranoj bolnici čiji je ugled srozao, a finansijski devastirao, uništava ili pokušava da prikrije dokumentaciju koja ga kompromituje. Sve ovo čini u jadnom pokušaju da pobegne i izbegne neminovno – osudu, presudu i zatvor. Zaposleni mu poručuju da neće pobeći od ruke pravde.

 

 

 

Spisak nezakonitih i koruptivnih radnji je dugačak, a ono što ga ipak ističe od drugih ljudi u belom mantilu je što je za godinu dana svoje "vlasti" zaposlio 20 ljudi bez obavezne saglasnosti Ministarstva zdravlja i kadrovskog plana, i na teret sopstvenih prihoda bolnice.

Postoje svedoci (već su slučaj prijavili policiji) da je radno mesto naplaćivao po 10.000 ili 20.000 eura, zavisno da li se radi o lekaru ili nemedicinskom radniku. Svi lekari su primljeni bez, po zakonu, obaveznog konkursa. Jedan broj primljenih lekara je bez ijednog dana radnog iskustva primljeno na specijalizovana odeljenja, kao što su kardiologija i anestezija!?

Naravno, izuzetak za prijem u stalni radni odnos činio je kada mu telefon okrene neko od glavonja iz SNS – tada je morao po partijskoj liniji da udomi npr. snaju predsednika ekonomskog saveta SNS-a i izvršnog direktora za finansije Telekoma Milenka Dželetovića.

Posebna priča su nemedicinski radnici, u smislu koliko ih je zaposlio u vreme svog mandata, i kakva je njihova struktura.Uglavnom su to ljudi zaposleni bez potrebnog radnog iskustva ili stručne spreme, bez adekvatnog razloga za radno angažovanje, i bez ikakvih referenci.

Primera radi, postavio je Zorana Šimšića pomoćnika direktora za investicije u bolnici, koja u njegovom mandatu nije imala nijednu investiciju, a za pomoćnika direktora za finansije Milana Ivoševića, klinca sa nekoliko godina radnog staža i koji nikada nije kročio u bolnicu, osim kada je kao mali imao zauške.

Za šefa tehničke službe imenovao je Zorana Gošića, čoveka pred penzijom i bez sata radnog iskustva sa medicinskom opremom, a za načelnika službe kontrole Mariju Jelisavac, osobu sa diplomom Megatrenda koja je došla iz banke, gde je radila kao PR. Za "šefa kabineta" postavio je Darija Alagića, mašinskog tehničara sa prethodnim radnim iskustvom u kafiću i turističkoj agenciji.

Svi pomenuti imali su svakog meseca 30% veću zaradu od ostalih zaposlenih u bolnici, najverovatnije da lakše i brže povrate svoju investiciju za radno mesto. Ljudi, pa ovaj čovek je izmislio "koruptivni lizing", zar ne?

Vrhunac je radno angažovanje mladog pravnika Milana Božovića koga je doveo iz propale građevinske firme, na mesto šefa javnih nabavki. Nesrećni mladić primljen je bez dana radnog iskustva na poslovima javnih nabavki, i bez zakonski obavezne licence za rad na tim poslovima. Ovo je posebno interesantno, jer bolnica godišnje sprovede javne nabavke u vrednosti od 800 miliona dinara, ili 7 miliona eura!

Na ovaj način, i ovim metodama, Predragu Stevanoviću, višestranačkom preletaču i neafirmisanom anesteziologu, bilo je lako da manipuliše vrednostima javnih nabavki, odabirom dobavljača, plaćanjem (kome, koliko, kada)…

Operativnim radom i vanrednim kontrolama dokumentacije bolnice, policija dolazi do frapantnih podataka da je Predrag Stevanović samo za godinu dana i samo po osnovu javnih nabavki bolnice, za sebe inkasirao milion evra (ne računajući cifru od blizu 200.000 evra za prijem radnika na nepotrebna i izmišljena radna mesta).

Nesrećni mladić, diplomirani pravnik bez sertifikata i licence, za ono što je radio, upleten u klupko zla i korupcije, već očajnički traži status zaštićenog svedoka, u nekoliko postupaka koje policija trenutno procesuira. Da li će u tome uspeti?

Afera o kojoj će se tek pisati je uvođenje u bolnicu informacionog sistema "Heliant". Nikome nije jasno kako je uveden u bolnicu, pod kojim uslovima, i koliko košta održavanje sistema?

Kako je moguće da ne postoji zapisnik o primopredaji softvera, niti su definisane međusobne obaveze između dobavljača softvera i bolnice kao korisnika? Kako je moguće da je fakturisanje nadoknada za korišćenje softvera odmah počela, bez uhodavanja, uvažavanja primedbi korisnika i bez unapređenja sistema?

Pri tome, kvalitet elektronske usluge u delu koji se odnosi na fakturisanje zdravstvenih usluga prema RFZO je katastrofalan, ali se o tome puno ne priča… Javna tajna čijom je zaslugom ovaj nekvalitetni softver nasilno implementiran u preko 180 domova zdravlja i bolnica, ali ako ovaj broj zdravstvenih ustanova pomnožimo sa cifrom koja se kreće, zavisno od veličine zdravstvene ustanove, od 10.000 do 50.000 evra za godišnje izdržavanje, dobićemo cifru od 5(pet) miliona eura, cifra oko koje se za solidan procenat od softverske firme vredi pomučiti.

Na ovu mahinaciju Redakciji je ukazao u jednom od svojih prethodnih brojeva (članak pod nazivom "Džabe, za milion evra: kako firma Seneco preko ETF-a prazni državnu kasu"). Međutim, tada osim privatne firme Soneco doo i ETF nisu bili poznati svi akteri ove pljačke, na koju ovim tekstom ukazujemo.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZAJEČAR: VELIKI PINOKIO U MALOM GRADU

21. октобра 2014. Коментари су искључени

 

– Ko god od vas bude imao problema sa direktorom ili funkcionerom SNS, koji je dobio mandat da predstavlja SNS, ili nekog primenite da krade ili laže, dođite, recite mi i taj više neće moći da radi posao koji se tiče građana.

Ovu „nadahnutu" izjavu Lažni car Šćepan Debeli (Saša Mirković, nominalni predsednik Skupštine grada Zaječara a faktički uzurpator svih funkcija u ovom gradu) dao je svojoj BEST TV 29. maja 2013. godine, pred same vanredne izbore. Pri tome, vreme je pokazalo, nije ni pomislio da bi se ta izjava, ili obećanje kako god, mogla odnositi na njega i njegove najbliže saradnike. Nažalost, problem nije samo u tome: Lažni car Šćepan Debeli je u suštini patološki lažov, koji Zaječarcima gotovo svake nedelje „proda" po neku masnu laž. Naravno, zbog ograničenog prostora moći ćemo samo da se pozabavimo nekim biserima iz njegovog inače bogatog lažovskog arsenala, pred kojim bi baron Minhauzen izgledao kao amater.

 

                  Vuksan Cerović

 

Da Zaječar i Zaječarci ulaze u vreme bezobzirnog laganja postalo je jasno još 2012. godine, kada je Mirković kao potpredsednik PRS (Pokret radnika i seljaka za jednokratnu upotrebu), započeo kampanju uoči tadašnjih redovnih lokalnih izbora. Slovio je kao kandidat za gradonačelnika, a evo šta je sve obećao, a njegova verna BEST TV ushićeno obnarodovala:

– Moraju da se naprave zemljoradničke zadruge preko kojih će se dati novac domaćinima. Svaka kuća mora da dobije po 10.000 evra, da prve godine počne da radi, a druge godine da počne da donosi prinose. Ako ja budem postao gradonačelnik, svaka porodica koja se bavi poljoprivredom dobiće 10.000 evra stimulativnih sredstava iz budžeta grada… (Grljan, 2. aprila 2012. godine).

Istu ovu priču Mirković je ponovio u Šljivaru, Gamzigradu, Dubočanu i još nekim zaječarskim selima. Obećavao je građanima da će grad osnivati zemljoradničke zadruge i deliti evriće šakom i kapom. Pri tome građanima nikada nije rakao gde će naći tolike evre, jer nije ni nameravao da obećanje ispuni.

U toj PRS – ovskoj kampanji, obećavao je još subvencije za preduzetnike koji zapošljavaju radnike, svim porodicama pomoć u odnosu na broj dece, niže takse za privrednike, vraćanje „Toplane"…

U istom stilu nastavio je nakon što je lokalna vlast u Zaječaru, na čijem je čelu osam godina bio Boško Ničić, predsednik Pokreta Živim za krajinu i potpredsednik URS-a, potpuno zaribala zbog mnogih mutljavina oko putovanja, investicija, zanemarivanja školstva i ulaganja za Zaječar ogromnog novca u megalomanske rukometne planove.

Ovog puta lagao je kao predstavnik SNS, u čije je redove odmah posle izbora sa kompletnim zaječarskim PRS-om pretrčao, jer je mudro procenio da su mu tako šanse da se domogne vlasti znatno veće.

– SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, neće nikada da učestvuje u pregovorima, niti da formira vlast sa ljudima, koji su sistematski uništavali grad Zaječar i sve građane Zaječara. (BEST TV 20. januar 2013.)

Da je debelo slagao nedvosmisleno potvrđuje činjenica da je svemoćni Lažni car Šćepan Debeli danas bukvalno okružen ljudima od najvećeg poverenja bivšeg gradonačelnika Boška Ničića.

Oni su pomoćnici gradonačelnika, većnici, načelnici služni, kadrovici – jednom rečju ljudi od najvećeg poverenja. Čak je 5. avgusta ove godine formirana odbornička grupa „Zaječar u srcu" koju čine bivši Ničićevi odbornici Slađana Jovanović, Dobrila Danković, Ljubiša Petković, Dragana Milićević i Mirjana Smiljanić.

Grupa je sa SNS, koji je u Zaječaru zapravo maska za PRS, potpisala koalicioni sporazum. Šef odborničke grupe je poverljivi Ničićev čovek Ljubiša Petković, a po opštoj oceni ne radi se o bilo kakvoj političkoj ljubavi nego o sopstvenim interesima. Pošto su ti ljudi bili deo vlasti koja je po Mirkovićevim rečima uništavala Zaječar i Zaječarce i sa kojima ne može biti nikakve saradnje, očigledno je lagao.

Uoči vanrednih lokalnih izbora Lažni car Šćepan Debeli sipao je lažna obećanja kao iz rukava. Još kao član Privremenog organa obećao je da će sve sednice tog tela biti javne (BEST TV 24. aprila 2014.), a sve su bile zatvorene za javnost. Istog dana najavio je zabranu korišćenja službenih automobila u privatne svrhe i opet slagao.

Vozilo Opel Astra, navodno preneto Centru za kulturu koristio je isključivo i kao svoje Marko Jeftić koga je doveo iz Beograda. Drugo vozilo iste marke koristio je Tomislav Pavlović, bivši načelnik Gradske uprave za dolazak na posao iz Bora i povratak kući.

U tom vozilu je, nažalost, nedavno nastradao. U Gradskoj upravi pričaju da jedno vozilo marke „Škoda" koristi Milan Božović, pomoćnik za saobraćaj koga je takođe doveo iz Beograda. Kasnije je obećao da će sva službena vozila biti označena nalepnicama i opet slagao.

– Nakon mog izbora za gradonačelnika svakoj firmi koja počne proizvodnu delatnost na teritoriji grada Zaječara, za svakog zaposlenog radnika, biće iz budžeta izdvojeno po 10.000 evra..! (BEST TV 15. maj 2013.)

– Sve nezaposlene trudnice nakon izbora dobiće posao. Svi koji ih zaposle imaće subvencije iz gradskog budžeta… (BEST TV 31. maj 2013.).

– Nakon izbora svi penzioneri sa najnižim primanjima dobijaće jednokratnu pomoć… (BEST TV 6. jun 2013.)

– Sa profesionalnog sporta prebacili smo 15 miliona na socijalna davanja i isto toliko za pomoć nezaposlenim porodiljama, koje će od 1. juna dobijati po 30.000 dinara mesečno (BEST TV, 14, jun 2013.).

– Od danas počinje revizija poslovanja Gradske uprave, svih javnih preduzeća i javnih ustanova. (BEST TV 29. jul 2013.).

– Predsednik Skupštine grada Zaječara Saša Mirković pokrenuo je inicijativu da Zaječar bude klinički centar, koji će žiteljima Timočke krajine pružati zdrastvenu zaštitu na najvećem nivou…Inicijativu je u razgovoru sa Mirkovićem podržala ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović. (BEST TV, 28. avgust 2013.)

Lažovskih bisera ima sijaset i trebalo bi mnogo prostora da ih sve citiramo. Od obećanja da atraktivni istorijski vredan objekat „Vodenica" više nikad neće biti „dat na korišćenje miljenicima vlasti", navodnog „zahteva gradonačelniku Velimiru Ognjenoviću da smanji broj pomoćnika i članova veća", obećanja da će se budžetom za 2014. godinu za podsticaj male privrede i poljoprivrede izdvojiti 300 miliona diunara (23. oktobar 2013.), organizovanju ORA „Zaječar 2013" pa pomerene za narednu godinu (5. oktobar 2013), izgradnje pasarele iznad pruge kod silosa „Žitoprometa" u sklopu izgradnje novog mosta (10. februar 2014), obezbeđivanja računara svakom prvaku (20. februar 2014.), obećanja da će grad formirati mlekarsku zadrugu ( 21. februar 2014), do gomile laži i njega i njegovih saradnika oko saradnje sa Vudstok, gotovo nijedna reč koju je izgovorio nekrunisani gospodar zaječara nije bila istina.

Mnogi Zaječarci lokalnu vlast doživljavaju kao privatno preduzeće u kome je jedini gazda Saša Mirković. Ljudi su zapošljavani tako što su, umesto radne biografije i diplome direktorima donosili ceduljice na kojima je pisalo kolika treba da im bude plata.

Taman posla da ne budu primljeni. Samo u Agenciji za strateški razvoj d.o.o. bilo je zaposleno desetak ljudi iz Beograda, koji Zaječar nikada očima nisu videli. Koliko ljudi radi na izmišljenim radnim mestima i funkcijama, ili radi kod jednog, a platu prima kod drugog budžetskog korisnika malo ko zna.

Pomenuta Agencija je po svemu sudeći trebala je da bude paravan za mutljavine Lažnog cara Šćepana Debelog i njegovih pulena. Iz pouzdanih izvora saznali smo da se Ljubomir Vučković v. d. direktora. već tada žalio da je Mirković, mimo Agencije kojoj je to trebala da bude delatnost, preko Gradske uprave direktno ugovarao razne poslove.

Žalio se, takođe, da su mu neprekidno slati kadrovi sa ultimativnim zahtevima da budu zapošljeni sa dobrim platama i da je od njega ultimativno traženo da potpiše ugovor o zakupu rezidencijalnog Genex apartmana od 260 kvadrata sa garažom, po ceni od 360 hiljada dinara mesečno.

U taj prostor, koji je trebao da bude nekakva Kancelarija Zaječara u Beogradu, "uselile" su se Mirkovićeve sekretarice Danijela Jovanović, Dragana Luković i Mara Bojbaša, kao i izvesni Stevan Milićević, koji su u međuvremenu zapošljeni u Agenciji za strateški razvoj. Prostor je opremljen novcem iz budžeta grada Zaječara.

Na Vučkovića je, saznali smo, vršen veliki pritisak da potpiše ugovor o zakupu pomenutog prostora što je on odbio. Ko je potpisao ugovor i da li je zakup prostora plaćen javnost nije nikada upoznata, ali se zna da je Kancelarija Zaječara u Beogradu brzo ukinuta.

Ukinut je i Vučković tako što je 4. aprila 2014. godine Skupština grada donela rešenje o njegovom razrešenju, uz obrazloženje da privredno društvo na čijem je čelu bio nije postiglo očekivane rezultate. Vučković nije bio na sednici, a na pitanje koji to rezultati nisu postignuti rečeno je da je čovek bolestan. Pred Osnovnim sudom u Zaječaru, saznali smo, pokrenuo je sudski spor zbog nezakonitog razrešenja.

Ima indicija da Vučković, nije smenjen samo zbog odbijanja da bude paravan i da potpiše ugovor o zakupu prostorija u Beogradu. Iz vrlo pouzdanog izvora saznali smo da je odbio da Agencija za strateški razvoj grada Zaječara potpiše ugovor sa TV BELAMI iz Niša vredan pet miliona dinara za kampanju koja sa Agencijom za strateški razvoj nije imala nikakve veze.

Te pare su, navodno, bile namenjene za finansiranje kampanje SNS u Nišu i Sokobanji za parlamentarne izbore. Da li je taj ugovor potpisan i da li je novac uplaćen javnosti je nepoznato. U svakom slučaju nadležni bi to trebali da provere.

Agencije za strateški razvoj više nema, ali je mnogo veći problem što su svi direktni i indirektni korisnici budžeta grada Zaječara, nemilice zasipani lažnim obećanjima, suočeni sa velikom besparicom, dugovima i sudskim sporovima.

U isto vreme traju građevinske bahanalije nove vlasti, koja ulaže ogroman novac u građevinske projekte koji nisu prioritetni (most na Crnom Timoku, rekonstrukcija Ulice Nikole Pašića i uređenje starog groblja), što plate radnika kasne mesecima, što su tri ustanove u likvidaciji (Ustanova za sport, Centar za kulturu i Turistička organizacija) istu sudbinu dele JP "Objedinjena naplata" i "Agencija za ruralni razvoj", a JKP "Kraljevica" je oterano u stečaj. Umesto obećanog zapošljavanja 600 radnika u ovoj godini bez posla je ostalo sedamdesetak.

Da bi se to prikrilo na sceni je neviđeni medijski mrak. Lokalne televizije umesto izveštavanja o skupštinskim zasedanjima posao otaljavaju čitanjem dnevnog reda i izjavama Saše Mirkovića, dok odbornici opozicije posle sednica mikrofonu ne mogu ni da privire.

Naravno, to ima cenu. U izveštaju o šestomesečnom izvršenju budžeta, koji odbornicima još nije dostavljen, piše da su mediji dobili 89 odsto, poljoprivreda 1,10 odsto, javni prevoz 2,0 odsto a srednje škole 4, 20 odsto sredstava planiranih za ovu godinu.

Kako stvari stoje svetla na kraju tunela nema. Svi putevi vode iz Zaječara, a nijedan u Zaječar. Nažalost.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

APELACIONI SUDOVI LIČE NA „KUĆE ZA RASPRODAJU PRAVDE“ A MINISTARSTVO KAO BIZNIS KLUB!?!

 

Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život.

 

          Milan Glamočanin

 

Ponovnim izborom Nikolice Selakovića za ministra pravde, Vučić je stavio građanima Srbije do znanja, da osim politike – krv znoj i suze, moraće da osete i zločinačko delovanje sudova i tužilaštava.

Uprkos oštrim upozorenjim iz Brisela da je korupcija u srpskom pravosuđu prevršila svaku meru, Vučić je naredio svom ministru Nikolici Selakoviću, da ne talasa, već da, na diskretan način nastavi sa politikom bivše ministarke pravde Snežane Malović, kojoj je, po Vučićevom naređenju, pružena policijska zaštita, koju nema nijedan američki predsednik u mandatu!

Ostavljajući organizovane kriminalne grupe sudija u sudovima i tužilaca u tužilaštvima, koji su postavljeni u reizbornoj fazi od strane mafije iz Demokratske stranke, Vučić je, preko svoje kamarile stvorio svoje kadije koji mu služe na najbestijalniji način. Apelacioni sudovi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu su “kuće za rasprodaju pravde“.

U Apelacionom sudu u Beogradu Vučićeva kamarila postavila je izvesnog Duška Milenkovića za predsednika suda. On je na funkcijama zamenika predsednika suda ostavio Duška Milenkovića, Biserku Živanović i Nadeždu Mijatović.

Da bi ostvario interese Vučićeve kamarile, i izložio progonu one koji nisu oduševljeni Vučićevom odlukom da se proglasi Firerom, Milenković, najtežom zloupotrebom, predmete koje treba rešiti “kako Gospodar kaže“, dodeljuje u rad sudijama koji su pristali da presuđuju “kako treba“. U Apelacionom sudu u Beogradu donose se presude koje su izvršne, i najveći broj tih odluka nije moguće više pobijati pravnim sredstvima.

Sa druge strane, Duško Milenković već godinu dana osigurava advokatima okupljenim oko Srpske napredne stranke i njenog vođe da dobijaju presude kojima zgrću ogroman novac. Oni zastupaju bogate ljude, narkodilere, tajkune, i presuda u korist njihovog klijenta donosi im puno novca.

S duge strane, i Milenkovićeve zamenice, koje su na ovom položaju od 1. januara 2010. godine, imaju svoju mrežu sudija, počev od tri beogradska osnovna suda. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Tanja Šobat, bila je četiri godine na čelu Prvog osnovnog suda u Beogradu, koji je pokrivao teritoriju svih gradskih opština u Beogradu. U njemu je bilo zaposleno više od 220 sudija, i preko gospođe Šobat se obrtao veliki novac.

Hiljade građana su ostali bez stanova, sudije su im otele decu, imovinu, poslati su u zatvore, psihijatrijska lečenja, a bez ikakvog zakonskog osnova. I kada je nasilje pojedinih sudija ovog suda prevršilo svaku meru, očekivalo se da v.d. predsednica suda Tanja Šobat bude razrešena.

Ali, advokatice, čiji muževi su u Vučićevom okruženju, odlučili su drugačije, jer im je sudija Šobat omogućila veliki priliv novca. Jedan od njih naterao je ministra Nikolicu Selakovića da ode na noge gospođi Šobat i da joj obeća da ona nema razloga da brine za svoju poziciju. Može da radi šta hoće. I u novoj reorganizaciji mreže sudova, sudija Šobat je imenovana za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu!

 

     Zao duh Nate Mesarović

 

Da bi sud odano služio vlastima, predsednica Šobat je raspoređivala sudije, tako što je sve one za koje zna da se drže zakona ko pijan plota, raspoređivala u izvršno odeljenje, da više ne sude krivicu.

Sudija ovog suda Jasmina Svorcan, koja je uporno tri godine pokušavala bezuspešno da zakaže suđenje u predmetu u kojem je tužena bila zamenica predsednika Apelacionog suda Nadežda Mijatović, vlasnica više stanova u ulici Narodnog fronta u Beogradu, iznenada je ostala bez predmeta, tako što je predsednica suda Tanja Šobat sudiju Svorcan premestila da postupa u izvršnim predmetima. Predmet je zadužila druga sudija, ali joj spis nije dostavljen. Izgubio se!

Kada smo od predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića zatražili odgovor da li smatra da je njegova zamenica odgovorna za sprečavanje suda da postupa u predmetu u kojem je stranka, i da li je moralno da takva sudija bude njegova zamenica, Milenković nam je odgovorio da je od nje tražio izjašnjenje, ali da je ona odbila da se o tome izjasni.

Nekažnjeno postupanje sudija Apelacionog suda u Beogradu je svakodnevno, i podstiče se. Šizofrenoj vlasti potrebno je i šizofreno sudstvo. U ovom sudu se i dalje oseća duh Nate Mesarović, koja je tri godine bila na čelu Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva. Ona je samo smenjena sa mesta predsednika suda, nije kažnjena što je 800 sudija ostalo bez posla, pa potom vraćeno odlukom Ustavnog suda na posao. I dalje je čuva 42. policijskih službenika!

Njena desna ruka je Biserka Živanović, zamenica Duška Milenkovića, koja sudi radne sporove, i sudija parničnog odeljenja Nevenka Romčević. U krivičnom odeljenju Natina leva ruka je sudija Mira Popović. Kada donesu presudu kojom se svete nekom od građana za kojeg smatraju da nije po volji vlasti, ove moralne nakaze se sastaju i proslavljaju taj događaj.

 

     Sudijska tarifa za oslobađanje

 

Pravde u Srbiji više nema, i neće je dugo biti. Ministar Nikolica Selaković je zabrinut što iz Brisela traže da imaju uvid u skoro sve predmete. Imaćemo sada tutore, žali se Nikolicu, očigledno svestan da će se njegova Vođa Vučić okliznuti na pravosuđu.

Ovaj bledi i bedni lik pretvorio je Ministarstvo pravde u biznis klub. Uprava za izvršenje zavodskih sankcija je leglo korupcije i organizovanog kriminala. Izbor sudija i državnih tužilaca je u nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ali, u državi posrnulog morala, i odluke tih organa su ništa bolje. Biraju se samo podobni, poslušni i bespizorni.

U srpskom pravosuđu deluje i treći klan koji je izuzetno moćan. Na njegovom čelu je predsednik Vrhovnog kasacionog suda sudija Dragomir Milojević. On je bio član kriminalnog lobija u Vrhovnom sudu Srbije, koji nije prošao reizbor. Nakon odluke Ustavnog suda Srbije i on je vraćen na rad, ovog puta za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Na tajnom glasanju pobedio je protivkandidata, i postao i predsednik Visokog saveta sudstva.

Sudija Milojević je uspeo da za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu postavi sudiju ovog suda Novicu Pekovića, koji je vraćan na posao zajedno sa Milojevićem. Sudija Peković je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu.

Doskorašanji vršilac funkcije predsednika suda, sudija Slobodan Nadrljanski je imenovan za njegovog zamenika! Nije bio podoban za prvog čoveka, ali jeste i dalje za drugog čoveka u sudu. Za predsednika Apelacionog suda u Nišu, Milojević i njegova grupa postavili su sudiju Vrhovnog kasacionog suda Dragana Jocića, dugogodišnjeg sudiju Okružnog suda u Smederevu, notornog alkoholičara, koji se stalno štreca, očekujući da će doći po njega, jer je bio jedan od najskupljih sudija u ovom gradu.

Apelacionim sudom drmaju tri organizovane kriminalne grupe. Prva, još najača je grupa koju su, reformom pravosuđa, ustoličili još 1. januara 2010. godine Boško Ristić-Manulać, tadašnji predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije i član Visokog saveta sudstva i advokat iz njegove kancelarije Dejan Ćirić, koji je i danas član Visokog saveta sudstva. Oni su birali isključivo za sudije Apelacionog suda u Nišu one za koje su znali da će donositi presude koje oni traže, i koje će im doneti ogroman novac. Boško Ristić je zaradio desetine miliona evra.

 

     Niko neće, pred najskuplje veće

 

Druga grupa sudija su oni koji su lojalni doskorašnjem državnom sekretaru u Ministarstvu pravde Danilu Nikoliću, dugogodišnjem predsedniku Okružnog suda u Nišu. Gospodin Nikolić je uspostavio tarifni sistem za oslobađanje iz pritvora, za smanjenjem kazni, za donošenje presuda kojim se odbijaju dokazi protiv okrivljenih.

Novica Peković je posebna priča. Sa njim u Novi Sad pošli su u njegovi menadžeri. Dok je bio sudija Vrhovnog suda Srbije, Peković je predsedavao najskupljim većem! Imao je najviše tarife, i najsposobnije menadžere, koje policija nije mogla da izvede pred sud.

U Novom Sadu ima dvadesetak advokata koji ubiraju kajmak. Oni mogu da kupe svaku presudu. A sudija Peković je idealna prilika. Korupcija u Apelacionom sudu u Novom Sadu je na najvišem nivou. Doduše, izabrane su nedavno i sudije koji se ne bave ovim zanatom. Zašto je nemoral i neposvećenost primeni zakona u Srbiji postao na najvišoj ceni?

U poslednjih pet godina nijedan sudija nije disciplinski kažnjen, nije opomenut, ili otpušten iz službe, i pored presuda koje izazivaju jezu, i čije posledice su neotklonjive? Zato, jer korumpirani odlučuju da li će proganjati kolege, od kojih su oni gore, kao što je reč o disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva, sudiji Mirjani Ilić, sudiji odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, koja je na 240 godina zatvora osudila navijače Partizana, kojima se ovih dana mora ponoviti suđenje. A kada se navikne na bahatost, na nasilje, onda povratka nema.

Posle Drugog svetskog rata, jedan nemački sudija upitao je okrivljenog, koji je, iz čista mira izašao na ulicu i otvorio vatru po prolaznicima: "…Da li vi znate da je zabranjeno ubijati ljude". On je, snebivajući se, odgovorio pitanjem – "A zašto?". Takvo pitanje mogu da nam upute sudije koje godinama, poput kadija, rasprodaju pravdu u Srbiji. Da li evropski komesari iz Brisela mogu da promene svest Nikolice Selakovića i njegovih sudija?

Kako sada stvari stoji, moguće je ubuduće da će presude koje su donošene "U ime naroda", sada biti donošene "Po milosti Gospodara Vučića".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOJA JOŠ FUNKCIJA U BEOGRADU NIJE U RUKAMA KLANA DANICE DRAŠKOVIĆ??!

 

Danica Drašković je odavno bacila oko i na beogradski Hotel Slavija. Njim rukovodi njen rođak Veselin Jovičević, koji mora uskoro u penziju, a dotle hotel mora preći u ruke bjelopoljske fukare, za male pare. Zna se, Danica nikom ne daje, no uzima!

 

          Vuk Stanić

 

Hotel Slavija nalazi se na ekskluzivnoj lokaciji, na Trgu Slavija u Beogradu. Samo lokacija vredi više milijardi dinara. Hotel nije privatizovan. Ovaj hotel bio je vlasništvo "JAT Ervejz"-a, i verovatno bi bio sa ostatkom kompanije poklonjen Vučićevim Arapima, da ga još 2005. godine Koštuničina Vlada nije dala na upravljanje Srpskom pokretu obnove.

SPO je tada na upravljanje dobio ceo JAT, njihov direktor Aleksandar Milutinović već početkom juna je izdvojio Hotele Slavija iz sistema JAT-a. Tada na mesto direktora hotela dolazi rođak Danice Drašković, Veselin Jovičević.

Prilikom poslednje raspodele stranačkih funkcija, upravljanje hotelom ponovo je prigrabila ekipa Srpskog pokreta obnove, odnosno političko krilo klana Danice Drašković, te je na mestu direktora firme Jat hoteli Slavija opstao njen rođak Veselin.

Veselin Jovičević je široj javnosti poznat kao čovek koga su hapsili zbog načina na koji je vodio J.P. "Gradske pijace", gde je dugo godina bio direktor. Njegovo direktorovanje beogradskim pijacama obeležile su afere nenamenskog trošenja novca, zapošljavanja po rođačkoj liniji, nameštanja poslova, reketiranja zakupaca tezgi…

Cena po kojoj se dolazilo do tezge na Kalenić pijaci bila je nekoliko hiljada maraka.

Kada je 2001. godine promenjena vlast u Beogradu, promenjen je i direktor. Protiv Jovičevića je tada podneta krivična prijava. On je proveo desetak dana u pritvoru zbog optužbe za zloupotrebu službenog položaja. Suđenje je potom došlo u ćorsokak, ročišta su odlagana, proces je rastegnut, i Jovičević nije osuđen.

On je, pokazaće se, dobro znao da ispunjava interese Daninog klana, pa je tako isposlovao i da Agencija za privatizaciju da mišljenje da se tender za hotel Slavija neće raspisivati dok se ne stvore uslovi, i ne pojavi kupac koji će ponuditi "realnu cenu". Potom je stvorena lažna slika u javnosti kako ne postoje zainteresovani kupci, i krenulo se u traženje kupca za prodaju direktnom pogodbom.

Od 2005. godine do danas traje direktno pogađanje, a hotel se vodi na način da mu se vrednost srozava, kako bi ga u jednom trenutku za male pare kupio neko podoban.

Jednom prilikom za medije direktor Jovičević izjavljuje da on ima sredstava da održava hotel, ali i da su mu potrebna sredstva da sredi enterijer. On navodi i da: "U starom delu hotela treba neke delove potpuno srušiti, a potom ih ponovo izgraditi…“

Od kada je na čelu hotela Jovičević je uveo praksu da svake godine zaposli po jedanaest svojih rođaka. Tako da je za osam godina direktorovanja zaposlio osamdeset osam rođaka.

Rezultati Jovičevićevog upravljanja hotelom najbolje se vide u finansijskoj analizi završnih računa, gde rezultat pokazuje da je hotel 2012. godine napravio gubitak od 31.166.000,00 u odnosu na 2011. godinu.

Osnovni kapital od kada Jovičević upravlja hotelom obezvređen je za 589.701.999,00 dinara i danas iznosi 1.576.872.081,00.

Ipak, postoje poslovi koje Jovičević za razliku od hotela uspešno vodi. Najbolji primer za to je biznis sa radnicima Elektro privrede Srbije.

Radnici EPS-a sa Kosova dolaze u Beograd da očitavaju brojila. (Verovatno su oni očitavali brojila i kada su Beograđanima isporučeni pedeset odsto i više, uvećani računi za struju pred novu godinu.) Većina tih radnika odseda u hotelu Slavija, gde Jovičević direktno sa izvesnim Bagijem dogovara uslove kako će biti plaćena ishrana i spavanje.

Bagi kod Jovičevića zadužuje bonove za ishranu i smeštaj radnika.

Kasnije EPS-u prijavljuju tri do četiri puta više upotrebljenih bonova nego što je bilo radnika. EPS to plaća bez pogovora i kontrole. Da ne bude kontrole, zadužen je funkcioner EPS-a…Razlika između stvarne cene i količine bonova koju plati EPS, verovatno se sliva u privatne džepove.

Zamenik direktora i prijatelj Jovičevića, Ranko Vujović takođe je dobro upućen u sve poslove hotela Slavija. On je pre nego što ga je Jovičević imenovao na mesto zamenika pobegao iz Crne Gore, gde je, kako se priča, uništio hotelski kompleks Južni Jadran i hotel Delfin.

Zbog toga je protiv njega u Crnoj Gori pokrenuto osam krivičnih prijava i optužbi za zloupotrebu službenog položaja, nesavesnog rada, utaju poreza, organizaciju lažnih stečaja…

Ranko je bogat čovek. U Beogradu poseduje lanac lokala i dva stana, često se hvali svojim bogatstvom na njegovim bankovnim računima. On je hotelski pansion Južni Jadran u Bijeloj, doveo do stečaja, potom ga je iz stečaja po ceni daleko ispod tržišne kupio "ugledni privrednik". Privrednik za koga se priča da je dobar prijatelj sa Vujovićem.

 

     A 1.

    Klanovi Beograda

Nakon pobede anti Miloševićevske koalicije na lokalnim izborima 1997. u svim većim gradovima Srbije, i glavni grad je imao čast da upozna vlast goru od Beogradskih dahija.

Februara te godine formira se gradska vlada i Zoran Đinđić postaje predsednik te vlade. Odmah, su počeli problemi unutar koalicije. Bračni par Drašković tražio je sve značajnije funkcije u gradu za sebe i njihove bliže članove familije. Postojalo je i problem nezadovoljstva Dane Drašković koja je smatrala da njen muž Vuk treba da bude na čelu grada.

Vuk i Dana tada počinju svesno da miniraju koaliciju i da se okreću socijalistima, radikalima i JUL-u.

Nakon raspada koalicije, i smene Zorana Đinđića, SPO uz pomoć svojih novih koalicionih partnera SPS-SRS-JUL preuzima vlast u Beogradu. Danica Drašković je tada mogla samostalno da uređuje svoja kadrovsko-rodbinska rešenja

Ubrzo je čitava vlast u Beogradu organizovana prema interesu "rođačkog klana". Članovi porodice Drašković i porodice bliske SPO uzeli su tada sledeće funkcije: Veselin Bošković, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište – rođeni brat Danice Drašković.

Goran Bošković, član Izvršnog odbora Skupštine opštine Čukarica – rođeni brat Danice Drašković; Slavica Altipamarkov, sekretar za obrazovanje Skupštine Beogradasestra Vuka Draškovića.

Vojin Krtolica, član Upravnog odbora GSP-a – zet Vuka Drašković, Dragan Macanković, član Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara – zet Danice Drašković, Veselin Jovićević, direktor JP "Gradske pijace" – rođak Danice Drašković.

Borivoje Borović, član Predsedništva SPO-a, inače zet Danice Drašković takođe je "udenuo" svoje rođake, Borisav Borović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Palilula – rođeni brat Borivoja Borovića., Biljana Borović, zamenik sekretara za upravu Skupštine grada – sestra Borivoja Borovića, Radomir Živković, direktor Infostana, kum Borivoja Borovića, Vesna Živković, sekretar za dečju i socijalnu zaštitu – kuma Borivoja, Borovića.

Spasoje Krunić, predsednik Izvršnog odbora Skupštine Beograda, postavio je svog brata Tvrtka Gavranovića za sekretara saobraćaja, Milan Božić, potpredsednik Skupštine grada postavio je svoju sestru Doru Petrović na mesto predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Vračar…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NESAVESTAN DUŽNIK: PRIJATELJU DOKTORU (NE)TREBA POZAJMITI NOVAC

24. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Slučaj doktora Miće Đuričića, beogradskog lekara koji je svoju profesiju zamenio za profesiju prevaranta, rečito govori u kakvom se stanju nalazi srpsko zdravstvo, i kako je lako postati bogat u zemlji bez zakona i institucija. Iako je do sada prevario banke i prijatelje za 12 miliona evra, još nije izveden pred sud, a presude donete protiv njega samo su mrtvo slovo na papiru. On je srećan zbog toga, i nastavlja sa prevarama.

 

          M. Hadžić

 

Doktor Mićo Đuričić je lekar po struci, plastični hirurg po specijalizaciji. Profesor univerzitetski, po tituli, kako se predstavlja, i po tome ga znaju njegovi pacijenti, prijatelji i žrtve. Mera Đuričićevog života je besprizornost! Kao lekar koji je otvorio polikliniku za plastičnu hirurgiju, Đuričić je upoznao mnogo ljudi. A ko dođe kod doktora na glasu, ima da plati.

I Đuričićeva supruga je profesor univerziteta, na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Kosovka Obradović Đuričić je drug Mićina žena, ali je prva u prevari. Pozivajući se na svoje poslovne projekte, doktor Đuričić je od prijatelja pozajmljivao desetine i stotine hiljada evra, samo da polikliniku dovrši, da “uđe u biznis“. Kada bi se žrtva “drznula“ da zatraži pozajmljeni novac, “uvaženi“ doktor bi im drsko odgovarao:

“…Šta hoćete vi zelenaši, da mi uzmete život!“, mada su očajnici tražili da im doktor, kao prijatelj, vrati samo ono što im je, na prevaru, uzeo kao beskamatnu pozajmicu. Na taj način je doktor sa skalpelom otvorio Polikliniku "Galathea" u ulici Mihaila Avakumovića u Beogradu. Od banke je uzeo kredit od pet miliona evra, u kešu! Zgradu klinike je založio kao hipoteku, uzeo novac i napravio drugu zgradu, na prestižnom mestu, u šumi, gde je gradnja zabranjena, u Ulici Baje Pivljanina broj 8, odmah pored Belog dvora!

Banka je izvisila, jer zgradu koja je namenski građena kao poliklinika, nema kome da proda! Sada banka nudi Đuričiću da otvori i u njoj polikliniku, pa da vraća kredit. Ali, doktor sa skalpelom nikom ne vraća novac. Njemu je strast uzimanje.

Prvo mesecima proučava prijatelje, njihove lične, porodične i imovinske prilike, i onda, kao što zmija proguta žabu, tako i doktor, gradeći pred prijateljima priču o svojim investicijama i problemima sa “zelenašima“, pripremi prijatelja za odstrel. Na dva meseca mu uzme do poslednje pare. Onda ih potpuno zaboravi. Biće novca, poverova ovca.

“Zapalio sam dve banke, uzeo sam im devet miliona, i srećan sam zbog toga" – hvali se doktor Đuričić.

On nije prevario samo banke. Više od 400 prijatelja, dakle svi oi koji su sa njim radili, družili se, ili su bili njegovi pacijenti, “pozajmilo“ je Mići i njegovoj supruzi.

Protiv Miće Đuričića podneto je više krivičnih prijava, kojim ga njegovi bivši prijatelji optužuju da im je uzeo novac na zajam, sve do poslednje pare, i da više ne želi da ih vidi. Svu imovinu prepisao je na kćerku, koja je operska pevačica u Narodnom pozorištu u Beogradu, a najveći deo para je izneo u Švajcarsku. Tužilaštvo je sve prijave odbacilo kao neosnovane. Prevara u Srbiji nije kažnjiva.

Tomislav Kilibarda je na čelu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje stoji iza odluka o odbačaju krivičnih prijava protiv plastičnog hirurga Đuričića. Oni koji su, verujući na reč, ugled i zvanje gospodina Đuričića, pozajmili mu svoj ušteđeni novac, “samo na par dana“, morali su da potroše novac i na sudske takse, da dobiju spor koji ne mogu da naplate.

Usluge u poliklinici doktora Đuričića su dvostruko skuplje od onih koje pružaju duge klinike. Doktor ne koristi skalpel. Za njega operišu kolege sa VMA. On zgrće kajmak. Svaki njegov pacijent je i potencijalna žrtva, uvek u opasnosti da mu doktor, na par sedmice, uzme stotinak hiljada evra.

U njegovim predstavama za javnost, sve je obrnuto. Doktor sa skalpelom sebe slavi pa kaže kako je "…Krajem avgusta (26-28.2008) Bolnica Galathea bila mesto na kome su se okupili najbolji hirurzi iz regiona".

Naravno, sebe stavlja na prvo mesto: "…Dr Mića Đuričić, prof. dr Marijan Novaković, prof. dr Uroš Ahčan -Slovenija, dr Franc Planinšek -Slovenija, doc. dr Davor Mijatović -Hrvatska i dr Luiz Toledo -Brazil, da prisutnim hirurzima pokažu napredne tehnike argumentacije i rekonstrukcije dojki (prvi i drugi dan) i male estetske intervencije na licu (treći dan). Biće to, reče Đuričić, IX R.A.P.S, institucija koja je obeležila razvoj plastične i estetske hirurgije u Srbiji u poslednjih deset godina!"

I ko ne bi prijatelju, ovakvo predstavljenog u javnosti, pozajmio novac, da dovrši svoje (ne)delo. Pažnja: doktor Đuričić i dalje vara. Ne dajte mu svoj novac. Zdravstvena inspekcija ne svraća u polikliniku u kojoj operiše, a ne bi smeo, jer klinika zato nema dozvolu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIREKTORI ZDRAVSTVENIH USTANOVA U VOJVODINI ZNALI DA OBRADUJU I SOPSTVENI DŽEP

15. јануара 2014. 4 коментара

 

U senci jednog dobro plaćenog lekarskog seminara, među onim retkim vrednim i poštenim novosadskim lekarima, čule su se i neke nove priče o pljačkama i korupciji vodećih zdravstvenih radnika. Prenosimo samo delić korupcionaškog umeća eminetnih čelnika zdravstrvenih ustanova u Vojvodini.

 

          Arpad Nađ

 

Na zidanju petog sprata Instituta za kardiovaskularne bolesti (IKVB) u Sremskoj Kamenici, nesmenjiva direktorka ove ustanove, Nada Čemerlić Adžić, utajila je ogromne pare koje je danas teško i sabrati jer je investicija" tekla netransparentno. Takođe je otela dobar deo novca i na "transakcijama", zapravo, višestruko plaćenim aparatima (na primer, CT 2,5 miliona evra umesto 700.000!). Na svemu je zarađivala, pa čak i na ugrađivanju venecijanskog stakla i kobaltnih pločica!

Nedavno je učestvovala na jednom predavanju u programu koji je nazvan "Bolnica protiv korupcije", što je vrhunska sprdnja s obzirom da je ona doajen korupcije u vojvođanskom zdravstvu.

Ova predavanja su bila plaćena – svako sa najmanje 500 evra, i to od farmaceutskih kompanija. Ali, to je tek bio sitan bakšiš u odnosu na ono što je "ispod stola" isplaćivano! Dr Nada Čemerlić Adžić je i glavni istraživač u izmišljenim projektima pokrajinskog sekretarijata za nauku i zdravstvo, kao i glavni istraživač u svim studijama ispitivanja lekova na in Institutu! Stalno je na putovanjima. Sve joj to donosi barem par stotina hiljada evra.

Program seminara je sledeći. Direktor seminara je dr Debeljački, čovek koji je sinonim za korupciju na IKVB. Trgovao sa pejsmejkerima koje je u teškim vremenima sa kolegama sa patologije skidao sa umrlih pacijenata i prodavao ih nevoljnicima.

Ogromne pare uzima svakodnevno od pacijenata sa svojom dobro umreženom grupom lekara. Inače ozbiljne pare je uzeo i od počivšeg Bate Buturovića kome je armirao krvne sudove stentovima i koji je zahvaljujući tome i umro. Za neverovati je, ali, dr Debeljački je i ozbiljan trgovac kradenim kolima…

Moderator ovih predavanja bio je Dr Živojin Jonjev, bivši vojni dezerter, koji sa Kućom zdravlja iz Subotice, ali i sa nekim kardiolozima, kao i sa bivšom sekretaricom Don Ninoslava Radovanovića, ima "crnu liniju" sa uzimanjem para za operacije.

Pacijenti se nakon operacije bude i traže pare da im vrati natrag. Na Institutu mu rade i žena i dve "dežurne" švalerke, inače medicinske sestre koje su udate i od kojih je jedna ozbiljno obolela zbog ljubomore, a drugoj koja je bezobzirnija, otplaćuje stambeni kredit.

Videolink na ovom predavanju je uspostavljen iz Švajcarske sa eminentnim predavačem i doajenom srpske medicinske korupcije, poznatim još od vremena dr Medenice, akademikom Srpske akademije nauka, Ninoslavom Radovanovićem, koji je ukazao na istorijske, tehnološke, psihološke i bezbedonosne aspekte za razvoj uspešne korupcije.

Bila je pozvana i ministarka zdravlja Sarmica (nadimak koji je dobila među lekarima u Novom Sadu) Slavica Đukić Dejanović, ali je ona bila zauzeta dilovanjem portugalskog vina i brojanjem ukradenog novca koji su odradile firme njenog supruga.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

ZNAMO KO SA ŠEIKOM TIKVE SADI; A KOME ĆE SE RAZBIJATI O GLAVU!!?

3. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Kompanija iz Emirata, Al Dahra, u Srbiju je došla sa namerom da uzgaja genetski modifikovanu hranu. Do sada su za te potrebe uzeli u zakup više od dva odsto srpske teritorije! Skandal je utoliko veći što će GMO hranu koju ovde uzgajaju prodavati i na srpsko tržište, kao i na tržište zemalja sličnih Srbiji, koje su nemoćne da se odupru ovom globalnom zlu. Šeik El Zajed očekuje ogromnu zaradu, a Srbiju očekuju masovna oboljenja. Da li je to bio smisao neskrivene ljubavi između njega i prvog potpredsenika Vlade Srbije?

 

               Vuk Stanić

 

Kompanija Al Dahra koja je u vlasništvu šeika iz Emirata, Muhameda Bin Zajeda Al Nahjana, inače kućnog prijatelja potpredsednikaVlade Srbije Aleksandra Vučića, u Srbiji će uzgajati genetski modifikovanu hranu (GMO). Srbija još nije na pravi način suočena sa ovim užasom koji preti masovnim umiranjima, deformacijama i istrebljenju čitavih generacija. Naime, od GMO hrane konzumenti lagano umiru.

Ako se ona u zamišljenom kapacitetu raširi po Srbiji, građani će još masovnije obolevati od raka. Jedina nada je hitna smena svih onih visokih državnih službenika koji su kompaniji Al Dahra praktično poklonili skoro dva odsto srpske teritorije, sa ciljem da proizvodi otrov. Takođe, blagotvorno bi bilo i hitno raskidanje svih ugovora sa Al Dahrom i hitna izmena Zakona o bezbednosti hrane, čime bi prisustvo GMO bilo potpuno zabranjeno.

Ovakav scenario za sada je teško ostvariv pošto aktivni birači masovno podržavaju stranku koja sprovodi program svetskog GMO lobija. Čak i kada bi podrška SNS-u bila uskraćena sve druge velike stanke, poput DS proteklih godina su aktivno radile na trovanju naroda.

Novih, poštenih, a jakih stranaka nema na vidiku, tako je medijska kritika poslednje oružje za koje goloruki narod može da se uhvati kada je u pitanju borba protiv Al Dahre i drugih kompanija koje planiraju da profit stiču trovanjem naroda.

Kada se prouče ugovori kojima je Al Dahri zemlja srpskih poljoprivrednih kombinata prodavana, ili davana u zakup, u Srbiji postaje jasno da se tu išlo ispod svake razumne cene. Može se pretpostaviti da su odgovorni za ovaj posao bili ucenjeni od strane mentora sa zapada koji su im odobrili da dođu na vlast. Ipak postavlja se pitanje: kakvi su to ljudi kada su spremni da narod u koji spadaju njihova deca i bliski rođaci truju GMO hranom za koju je dokazano da izaziva rak?

Potpredsednik vlade Vučić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i Mlađan Dinkić zadužen za kooperaciju sa Arapima, dobro znaju da se Al Dahra uveliko bavi uzgojem GMO kultura u Namibiji, pored velike brane po imenu Nuate Dam odmah pored tamošnjeg veštačkog jezera.

Službenici Al Dahre i ne kriju da se bave genetskim uzgojem i inženjeringom, pa je ove podatke moguće proveriti i na njihovom sajtu http://www.aldahra.com.

Nedavna dešavanja su pokazala da su ljudi iz bogatih porodica arapskih šeika beskrupulozni i da su bez ikakve griže savesti kupovali od albanske mafije organe koje su ovi vadili kidnapovanim Srbima. Organi jesu bili skupi, ali ni šeici nisu siromašni. Dokazi za ovu priču se lako mogu pronaći pretragom interneta gde u jednom od članaka o trgovini organima, autor citira šeika koji kaže: "Zar ste morali da mi presadite baš srpsko srce?"

 

     Istorija Vučićevih odnosa sa arapskim šeicima

 

Kada se ljudi bez savesti dohvate poslova u kojima je profit velik postavlja se opravdano pitanje, koliko će njima biti bitno ako neko u Srbiji oboli od raka zbog semena koje su na nekada našoj zemlji zasejali. Da li će šeicima, Vučićevim prijateljima, možda biti žao ako neko smrtno oboli zbog kontakta sa otrovnim hemikalijama kojima će zaprašivati useve u Srbiji? Sigurno neće, jer im nije bilo žao ni arapske dece u Iraku, kada su cenu nafte držali toliko niskom da Irak nije mogao od prodaje energenta da zaradi dovoljno za ratu spoljnog duga.

Na konferencijama Arapske lige, Sadam Husein je molio te iste šeike da smanje proizvodnju, kako bi cena skočila i kako bi Iračka deca prestala da umiru od gladi. Nisu ih interesovala deca u Iraku, jer su njihovi životi stajali na putu njihovog profita.

Sve ovo dobro zna i Aleksandar Vučić, koji je zajedno sa svojim tadašnjim šefom Vojislavom Šešeljom još devedesetih godina uspostavio prijateljske odnose između Srpske radikalne stranke i BAS partije Sadama Huseina. Tada je radikalski časopis "Velika Srbija" u nekoliko brojeva odštampan dvojezično, na srpskom i arapskom. "Velika Srbija" je bila puna prijateljskih slika na kojima su bili Šešelj i Sadam. Za izgled časopisa starao se lično radikalski čovek zadužen za informisanje, Aleksandar Vučić.

Ni Vučić nije preterano osećajan kada su deca u pitanju o čemu govori i poslednja afera kada su se deca masovno otrovala hranom u beogradskim školama. Za ne sprečavanje trovanja deo odgovornost definitivno pada na ministarstvo poljoprivrede, koje vodi njegova stranka odnosno ministar Dragan Glamočić.

Umesto da pritisne Glamočića da smeni odgovorne, Vučić dozvoljava da se priča oko trovanja dece gurne pod tepih i zaboravi. Mogao je potpredsednik Vlade da iskoristi aferu i da pritisne koalicione partnere iz SPS. Oni drže "pod kontrolom" ministarstvo zdravlja i ministarstvo prosvete, tačnije resorne ministre, Slavicu Đukić Dejanović i Tomislava Jovanovića.

Vučić ih nije čak ni javno podsetio da su oni i njihovi službenici javno obećali da će krivci biti pronađeni. Mogao je da to iskoristi kao argument protiv SPS u kampanji na Voždovcu. Nije, baš ga briga. I nije mogao da kaže da ne zna o čemu se radi.

Preko dve stotine dece otrovano je samo u školi "Branko Radičević" u novobeogradskom Bloku 45. To je osnovna škola u koju je išao i Aleksandar Vučić, još u vreme kada se polagala pionirska zakletva. Neki od roditelja dece ga lično poznaju. Vršnjaci su, zajedno su nosili crvene marame. Pokušavali su da dođu do njega i očekivali su da će on kao samoproklamovani borac protiv kriminala i korupcije nešto uraditi. Ali, njemu nije palo na pamet da poseti školu u kojoj je nekada provodio velike odmore.

U ranije objavljenim tekstovima o dolasku kompanije Al Dahra u Srbiju, ističe se da su kupili i uzeli u zakup zemlju od gazdinstva "7. Juli" iz Surčina, geografski se zemlja prostire od Vučićevog rodnog Bloka 45 do obrenovačke termoelektrane. Gazdinstvo ima i svoju poljoprivrednu avijaciju, kojom će Al Dahra verovatno zaprašivati ono što zaseju. Pesticidi koje Arapi bace vetar će nositi na sportske terene Bloka 45, gde deca igraju fudbal i košarku.

Na tim terenima i on je nekada igrao košarku, ali sad kada Arapi bud trovali novobeogradska naselja i sremska sela koja se dodiruju sa zemljištem koje im je prodato on neće biti tamo. Šta mogu da očekuju roditelji da će se desiti sa njihovom decom posle što ih Šeici zapraše najbolje govori slučaj male Kamile Veron. Ona je rođena i živi u blizini Monsantovih useva u argentinskoj provinciji "Kako". Devojčica zbog hemije koju Monsanto baca na GMO biljke, ima višestruke smetnje u radu više organa, a na fotografiji su vidljivi i spoljni deformiteti na njenom telu.

Prema navodima http://www.portala boston.com u provinciji "Kako" u Argentini, u deceniji nakon dolaska genetski modifikovanih useva i biotehnoloških kompanija učetvorostručen je broj urođenih mana kod novorođenčadi.

Ko normalan posle takvih vesti može da dovede u svoju zemlju kompaniju koja se bavi GMO proizvodnjom i da im proda plac odmah pored naselja u kome je odrastao?

Pošteno govoreći, ministar Glamočić je najavio da planira da izmeni zakon tako da u Srbiji bude zabranjena proizvodnja, a dozvoljen uvoz GMO. Ipak u pitanju je čovek koji je javnosti poznat kao osoba koja mišljenje može da promeni od danas do sutra. Svakom je jasno da će se Glamočić teško suprotstaviti planovima Vučićevih prijatelja.

 

     Pljačka donacija i "Protokol smrti"

 

Genetski modifikovana hrana nije i jedini problem koji su naprednjaci zatekli, a ne rešavaju ga. U više brojeva Tabloid je upozoravao javnost da je u Srbiji dozvoljeno u hranu stavljati najrazličitije oblike kancerogenih aditiva, kocidiostatika, dok se u praksi u piletini koju nam prodaju u supermarketima nalaze i ogromne količine hormona i antibiotika.

Najgori kvalitet mesa prodaju nam slovenačka Perutnina Ptuj i domaći proizvođač Petar Matijević. Prema rečima doktora veterine Miodraga Stojšića, ovu situaciju bilo bi moguće promeniti izmenom zakona i smenom onih koji su napravili ovako divlje pravilnike.

Pravilnik smrti kao ste ga vi u Tabloidu nazvali i dalje je na snazi. Službenici ministarstva protiv kojih je policija do kraja dovela istrage i predmete predala tužilaštvu i dalje na funkcijama umesto u zatvoru, kaže Stojšić. On ističe da je po tom pitanju "definitivno nešto trulo u državi Danskoj".

Istražujući ko stopira istrage i utiče na članove Srpske vlade da odgovorni za pravilnike kojima je hranu dozvoljeno stavljati pileće i goveđe mašinski otkošeno meso, a koje je u EU zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke, saznali smo da osumnjičeni iz ministarstva poljoprivrede imaju podršku srpskih tajkuna i korumpiranih službenika EU.

Pravilnici su kako smo otkrili sastavljani posle petog oktobra u dogovoru sa onima koji su pljačkali zemlju u vreme sankcija, a posle petog oktobra su novac uložili u proizvodnju hrane. Ovakvi nehumani, ali visoko profitabilni pravilnici potom su privukli prehrambenu mafiju iz regiona. Odmah su se uključili u visoko profitabilno trovanje građana Srbije.

Delovalo je da će nakon smene Gorana Kneževića sa mesta ministra poljoprivrede biti smenjen i deo službenika odgovornih za Protokol smrti. Mafija kojoj su službenici ministarstva pružali usluge molila je proteklih meseci Vučića i Glamočića da ih ne diraju. U jednom trenutku, Vučić je čak pomislio da bi mogli da budu smenjeni barem oni odgovorni za aferu sa aflatoksinom. Cele protekle nedelje Šuškalo se da će Glamočić tim povodom smeniti Slobodana Šibalića. Nije smenjen.

Ispostavilo se da čak i pojedini službenici EU, u pitanju su službenici Evropske Komisije iz oblasti poljoprivrede kontaktiraju našu Vladu i lobiraju da ova klika ne bude smenjena. Prema informacijama sa kojima Tabloid raspolaže i ti službenici EU, dobijali su procenat od pronevera novca koji je u Srbiju stizao kao donacija EU.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije od EU je dobilo donacije u opremi vrednoj između 15 i 25 miliona evra. Bilo je donacija u i novcu. Kako gotovo nijedan projekat za koji je dat novac ili oprema ne funkcionišu nekoliko službenika EU, koji inače nisu zaduženi za Srbiju se nedavno raspitivalo u našoj Vladi šta se desilo. Ispostavilo se i da je u proneveru opreme koja je donirana za nacionalnu laboratoriju uključen i aktuelni ministar poljoprivrede. Nedavno interesovanje službenika EU, za pronevere donacija moglo bi da pomogne i da domaći prestupnici završe iza rešetaka.

U trenutku kada Evropljani koji su učestvovali u proneveri opreme budu privedeni pravdi ovdašnji kriminalci ostali bi "bez leđa" u EU.

Nedavna budžetska kontrola u ministarstvu poljoprivrede, otkrila je da ni novcem iz Srpskog budžeta nije raspolagano domaćinski i da su službenici ministarstva učestvovali u prevarama. Upoređivanjem knjigovodstvenog stanja onih kojima je ministarstvo po osnovu broja stočnih grla davalo novac i onoga što je ministarstvo uplaćivao, ispostavilo se da je u nekoliko slučajeva davano više novca nego što ima grla stoke.

Dešavalo se, na primer, da farmama koje imaju 100 grla "greškom" donacija bude uplaćena za hiljadu grla! Uglavnom se greškom dodavala jedna nula. Ipak ni zbog ovoga do danas niko nije odgovarao.

Da u ministarstvu nisu baš sigurni šta rade i kako da rade govori i činjenica da je firma Koteks, koja je nedavno bankrotirala, dobila dozvole za izvoz iz objekata u kojima nisu kraju priveli ni sve građevinske radove. Ove dozvole je navodno potpisala inspektorka Branka Stošić, mada je potpis ne čitak, pa će ti navodi tek biti proveravani.

 

     A 1.

   GMO soja i u plazma keksu

Ekološki pokret novog sada tvrdi da je GMO soja prisutna i plazma keksu. Poznati borac potiv GMO Nikolа Aleksić predsednik Ekološkog pokretа Novogа Sаdа kаo i prof. dr Milаdinа Ševаrlićа sа Poljoprivrednog fаkultetа u Zemunu, tvrde dа se u Srbiji odаvno sаdi i proizvodi GMO sojа. Uznemiravajući je i podаtаk dа je po ispitivаnju u Vojvodini u proseku preko 80 odsto а negde i preko 90 odsto ukupunih zаsаdа soje GMO.

Aleksić se sa pravom pitа, dа li smemo uopšte jesti soju, dа li ćemo biti sigurni dа ćemo nаići bаš onih nekoliko procenаtа zdrаve prirodne soje, dа li smemo dа rizikujemo? Ovaj osvedočeni borac protiv GMO kаže dа se čak i u Bаmbi keksu zа decu nаlаzi sojа i dа je lično rаzgovаrаo sа glаvnim tehnologom fаbrike Bаmbi u Požаrevcu i pitаo ga:

-Dа li kontrolišete soju nа ulаzu sirovinа dа nije genetski modifikovаnog poreklа? Dobio je jedan lakonski odgovor: "Pа ne, mi verujemo nаšim dobаvljаčimа".

Zaista, možemo rizikovаti sа svojim zdrаvljem i zdrаvljem svoje dece znаjući dа GMO hrаnа izаzivа nаjteže bolesti poput rаkа i sterilitetа?

Sve čitaoce Tabloida upozoravamo da ukoliko žele dа sutrа imаju zdrаvu decu i porodicu treba da počnu da vrše pritisak na političare u mestima u kojimupozoravamo čitaoce da ne kupuju viršle i kobasice u hipermarketima, ali i da izbegavaju pileće proizvode koje proizvode "Petar Matijević" i firma "Perutnina Ptuj".

 

     A 2.

    GMO ubija polako

Par godina unazad priča se o genetski modifikovanim namirnicama za ljudsku ishranu ali zadnjih par meseci vode se oštre polemike koliko je ova hrana bezbedna, odnosno opasna po ljudsko zdravlje. Većini ljudi je nejasno šta je GMO, kao što većina ne zna da mi u ishrani već koristimo genetski modifikovane proizvode, direktno ili indirektno, kao što su proizvodi napravljeni od mesa stoke koja je hranjena genetski modifikovanom stočnom hranom.

Ako krenete u neku potragu za informacijama, naićićete na more nerazumljivih za i protiv, sve do toga da naš zakon nije regulisao da genetski modifikovane namirnice moraju biti označene što bi svakome od nas olakšao kupovinu, odnosno odluku da li nešto da konzumiramo ili ne. Ovo nisu uradile ni mnoge druge zemlje, u onima koje jesu, isto se vešto izbegava ili se manipuliše dozvoljenim količinama GM sastojaka. Dakle, ni ne sumnjamo u čemu se sve nalaze genetski modifikovani proizvodi. Uvoznici se bore da se GMO ozvaniči dok se zagovornici zdrave ishrane, sa druge strane, bore i apeluju da se GMO protera kao jedan od najvećih neprijatelja ljudi.

Dokazano je u više naučnih studija da konzumiranje GMO hrane dovodi do oboljenja od raka, ili dijabetesa.

Najjednostavnije rečeno GMO su biljke u kojima je DNK izmenjen genetskim inženjeringom. Od polovine devedesetih godina pa na ovamo, zasađeni su milioni i milioni transgenih biljaka, prosto rečeno – biljaka sa izmešanim genima biljaka i biljaka, biljaka i živih organizama (bakterijama) koje prirodnim putem nikako ne bi nastale i nekontrolisano se razmnožavaju jer se njihov polen širi kao i kod svih ostalih biljaka pa je u nekim zemljama zabranjena sadnja GMO semena na otvorenim poljima. Stručnjaci kažu da je šteta koja je učinjena kukuruzu i soji možda nepopravljiva.

Ljudi se vekovima bave ukrštanjem biljaka i životinja i tu nema ničeg spornog kada se radi o istim vrstama, GMO znači da je došlo do ukrštanja raznih vrsta, a to je već neprirodno.

Ispitivanja koja su vršena na miševima koji su hranjeni genetski modifikovanim proizvodima pokazala su da su imali problema sa funkcionisanjem mozga, jetrom, testisima, imunim sistemom i da su se kod njih ubrzano razvijale kancerogene ćelije.

Kad krenete u kupovinu, skoro da je nemoguće da niste u korpu stavili nešto što sadrži GM proizvode, kažu da je takođe skoro nemoguće naći proizvode od soje koja nije genetski modifikovana a mi je još uvek svrstavamo u zdrave namirnice.

Proizvodi od kukuruza su takođe opasni, u nekim zemljama apeluju da nikako ne treba kupovati kokice koje se spremaju u mikrotalasnoj rerni ali ovaj apel nije ništa kada se zna da se kukuruzni skrob koristi u proizvodnji slatkiša, da ga ima u sokovima, čak i u sladoledu.

Američki naučnik iz oblasti molekularne biologije Džon Fagan je komentarišući najavu srpskog ministra poljoprivrede Glamočićevu da u Srbiji dozvoli GMO izjavio: "…sa zdravstvenog aspekta Srbija je stavljena u poziciju sejanja tumora svojoj deci".

Na internet portalu Jutjub (Youtube) moguće je pronaći istraživački film pod nazivom "Genetski rulet novi film Džefrija Smita Stop GMO".

U ovom radu više američkih naučnika govori o uvođenju GMO hrane na američko tržište i o posledicama iste na zdravlje Amerikanaca, koji su oboleli od raka. Tabloid je u obavezi da građanima Srbije saopšti da se protiv GMO i onih koji ga zagovaraju moramo boriti svim sredstvima.

Prema rečima doktora veterine Miodraga Stojšića, GMO hrana izaziva, Alchajmerovu bolest, rak, poremećaj organa za varenje. Posebno su opasne neke vrste genetski modifikovane soje, čak i kada ih konzumiraju životinje, jer se konzumiranjem njihovog mesa pojavljuju devijacije na ljudskim organizmima.

 

     A 3.

    Prijatelj albanske vlade u Prištini

Šeik iz Emirata, Muhamed Zajed Al Nahjan, veliki je prijatelj i donator samoproglašene albanske vlade Kosova. Početkom 2013. godine, sa njim se sastala i predsednica ove nazovi države, Atifete Jahjaga. Ne treba zaboraviti ni to da su Emirati među prvima priznali vladu albanskog Kosovaa, a podržavali su finansijski i hrabrili terorističku organizaciju OVK tokom devedesetih godina (dok je OVK bio na spisku terorističkih organizacija u Americi!").

Naravno, šeici su odmah uložili novac u ovu srpsku pokrajinu koju su albanski pobunjenici uz pomoć SAD nasilno otcepili od Srbije 1999. godine. Ali, njihova ulaganja su takođe otišla u zagađivanje poljoprivrede. Ni albanski narod na Kosovu ne očekuje ništa dobro od šeika. I tamo je dobro kriminalcima na vlasti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BOLNICA U UŽICU ZA UMIRANJE ILI LEČENJE: JADNO ZDRAVSTVO, A MINISTAR ??!

31. децембра 2013. 1 коментар

 

Grupa mladih lekara užičke bolnice napisala je otvoreno pismo ministarki zdravlja dr Slavici Đukić Dejanović, i dostavila ga magazinu Tabloid sa ciljem da se i šira javnost upozna sa brojnim nepočinstvima koja u ovoj ustanovi sprovodi jedan čovek i njemu odana klika. Posebno nakon skandaloznog trovanja koje se nedavno desilo u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Redakcija pismo objavljuje u celosti.

 

 

“Gospođo S. Đukić, pitamo Vas koliko još nesretnika treba da umre u užičkoj bolnici pa da direktorka bolnice dr Raković i direktor zdravstvenog centra dr Božović, ako imaju bar malo ljudskosti i obraza, podnesu ostavke, barem kao moralni čin? Oni to neće uraditi i da im umre još 100 bolesnika. Da li je umrlih osam bolesnika na ortopedskom odelenju užičke bolnice malo?

Treba li da umre sto bolesnika pa da oni budu smenjeni? Pitamo se, gospođo ministarko, da je u bolnici umro neko Vama blizak, kako bi reagovali?

Ne može se u jednoj provincijskoj bolnici pričati o nekoj vrhunskoj medicini, stentovima, pace macerima, a da se zna da ljudi u bolnici umiru kao muve i da za to niko ne odgovara.

Od jedne divne provincijske bolnice nekada pre 30-40 godina među prvima u Srbiji, narod užičkog kraja beži od svoje bolnice kao od kuge. Tamo ide samo ko mora sa velikim strahom da će ikada više doći!

O korumpiranim, nedovoljno stručno obrazovanim lekarima od kojih znatan broj posle specijalističkog ispita nije osim prve strane Kurira pročitalo ništa u svome životu, bolje se i ne može očekivati.

Užička bolnica centar zdravstva zapadne Srbije, postala je izdvojeno odeljenje-stacionar privatnog Dijagnostičkog centra dr Predraga Mijailovića Luneta. On je gazda i direktor Užičke bolnice. I dr Raković i dr Božović su samo njegove marionete koje su partije postavile na ta mesta.

Mesecima, g. ministarko, svaki dan po tri puta na užičkoj televiziji LAV, dr Lune predstavlja svoju ekipu lekara maltene ceo tim internog odeljenja užičke bolnice na čelu sa načelnikom odeljenja dr Selakovićem i šefovima odseka dr Lučićem, dr Trifunovićem, dr Perovićem…I niko na to ne reaguje.

Svi oni imaju jedan jedini zadatak od svog gazde Luneta: prebaciti što više pacijenata iz bolnice u privatni dijagnostički centar dr Luneta, inače prevejanog hohštaplera i intelektualnog invalida, koji ni dve prostoproširene rečenice ne ume da sastavi, napuniti njegove a i svoje džepove, direktno radeći protiv interesa kuće od koje žive i u kojoj rade.

Mi, mladi doktori, koji ne želimo tako da radimo i bedno se prodajemo smo bespomoćni. Uprava zdravstvenog centra i bolnice sve to vidi mesecima i ne reaguje. A, ima tu dosta posla i za organe gonjenja.

Situacija u bolnici je katastrofalna. Stručnost je na nivou pedesetih godina prošlog veka. Bez para od 300-500 evra ne vredi ići kod hirurga za operaciju. I zna se kod prednjači u tome: dr Stanojević koji je hapšen zbog mita, te takozvani Miki Soda.

Veliki broj lekara specilaista svakodnevno beži u radno vreme iz bolnice u privatne ordinacije u Užicu, Požegi, Arilju, Kosjeriću, Bajinoj Bašti…Posle 12 h u bolnici više osim dežurnog nema doktora.

Znamo da je besmisleno što Vam pišemo i da ništa nećete učiniti povodom ovog pisma, jer je dr Božović direktor zdravstvenog centra iz Vaše partije. A narodu je sada jasno zašto smo po kvalitetu zdravstvene zaštite na poslednjem mestu u Evropi, i to zvanično. Jadno zdravstvo i jadan ministar.

Kvalitetnija je zdravstvena zaštita u užičkoj bolnici bila pre 50 godina, kada je deset puta manje specijalista radilo nego sada. A bili su to časni i pošteni Ijudi.

Poseban problem je nepotizam u bolnici: sinovi, kćeri, snaje i zetovi sadašnjih i ranijih doktora koji nisu primani po stručnosti. Neke od njih kao dr Zorana Čitakovića, internistu tata je vodio za ruku da polaže ispite.

Dr Čitaković, inače skriveni homoseksualac od koga bolesnici beže kao od kuge kada hoće sam da ih pregleda u sobi za ultrazvuk srca, plašeći se za svoju zadnjicu od ovog pedera (imamo imena više pacijenata koji su nam potvrdili homoseksualno ponašanje dr Čitakovića!).

Gospođo ministarko, po kom osnovu i zakonu dr Predrag Mijailović- Lune na pragu osme decenije života radi i dalje u bolnici, tačnije, on sada ima 69 punih godina i 45 godina radnog staža. On priča da je neophodan i da bolnica ne može bez njega da radi!

Čovek koji je inače promenio pet partija i kome je kao poslaniku svojevremeno bilo zabranjeno da izlazi na skupštinsku govornicu jer se cela sala Narodne skupštine smejala kada počne da govori ne znajući da sastavi ni dve rečenice.

Tražimo od inspekcije rada i od uprave bolnice da zabrani ulazak dr Predraga Mijailovića u užičku bolnicu, kojoj je naneo veu štetu nego Nemci u oba svetska rata! Da se lekari koji su već mesecima angažovani kod Luneta na štetu bolnice smene sa rukovodećih dužnosti, a nekima da se da i otkaz.

Ukoliko ne bude reakcije na ovo pismo, podnećemo krivične prijave protiv odgovornih u bolnici, ali ćemo mi tada krivične prijave potpisati punim imenom i prezimenom.

Mladi doktori specijalisti užičke bolnice”.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: