ТРАГЕДИЈА ВИСОКОШКОЛСТВА У ЗРЕЊАНИНУ: ШЕФОВАЊЕ НЕДОКАЗАНЕ НАУЧНЕ РАДНИЦЕ СА „ВЕЛИКИМ ПЛАНОВИМА РАЗВОЈА БАНАТСКЕ НАУКЕ“!?

 

Када власници назадњачке власти уз петину живља у нас које их садомазохистички подржава, не желе да препознају зло којим "тероришу" и средњи Банат, рађа се отворена диктатура и навика "благоугодног" иживљавања.

Да по канцеларијама зрењанинског СНС има функционера који барем један једини проценат размишља о граду у којем живи и какво се зло одозго ваља према поданицима, грађанима другог реда, многима попут зрењанинске Фемме Фаталле (Фаталне жене), Драгице Радосав, потпредседнице градског одбора СНС, деканке Техничког факултета Михајло Пупин, прво би доживотно било забрањено било какво руковођење.

 

          Золтан Хорват

Ова, по факултет фатална, саможива, на назадњачким „крилима" ретко способна „утеривачица" раздора међу запосленима и„сејања" мржње на зрењанинском факултету, са фртаљ научног рада у радној биографији, грубо крши закон. Укида стимулансе свим запосленима третирајући их „покусним кунићима", прове(т)рава рад свих комисија (двадесетак) и отворено витла радним књижицама врхунских колега респектабилног научно-истраживачког рада.

Желећи да све живо утера у „стадо блејача", прогласила је буквално „ратно стање" на факултету, оформила „кризни штаб" страначки подобних, а пре неки дан, организовала је нови, ретко виђени „напад" на све запослене. Формирала је трочлану врховну комисију из редова привилеговано подобних (Бјелица, Лацмановић, Пардањац), која, тренутно под њеним покровитељством, сумануто претражује, испитује и контролише све живо на факултету, са посебним освртом на „мажњавање" тоалет папира у санитарном чвору.

Ретко талентовани студенти су остављени на милост и немилост противзаконитим, сулудим радњама недоказане научне раднице, болесно љубоморне на евидентне успехе колега који су, пре њеног „силовања" фотеље од маја ове године, ваздигли зрењанински факултет до најјачег бренда Новосадског Универзитета.

Озбиљан научно – истраживачки рад професора и студената и продор у модеран свет технике, „шпанска су села" за потпредседницу назадњачког градског одбора, која је неке одсеке, једноставно „преселила" у страначке канцеларије. Па се подобним новинарима, ботовима и полуписменим активистима сервира прича о „великим плановима развоја банатске науке". Након те реченице, крене „спонтани" аплауз, и конферанса ту бива окончана.

Не каже се ко, како и с ким ће у било какав пројекат заједничког рада са студентима, јер је за (јадне и убоге) врховне назадњаке зрењанинске науке, попут Бранка Маркоског Марконија, продекана против науке, суштина битисања факултета, небитна. Брате Мурате и преостали Јунаци, форма је закон.

Јес’ да до изнемоглости гањање пуке форме ништа добро није донело студентима и факултету, али, видно поплашени привилеговани покорно остварују циљ и директиву Великог Вође: факултетском ловом има да располажу само страначки функционери, па ће се ту, да све звони, „штанцовати" дипломе за све подобне платише, нарочито функционере.

Дакле, Зрењанин ће према Централи испунити задатак и подичити се Вођи да је створио чист страначки факултет, где сан („полуделих" од власти) постаје јава: предавачи, студенти и администрација, сви редом, биће оверени назадњаци (са страначким књижицама).

Финансије факултета су под деканкином строгом контролом. Након што је и проф. др Биљана Радуловић поднела оставку на функцију продекана за финансије услед ретко виђених притисака, уцена и терања на противзакоње, контролу факултетског жиро – рачуна преузима врли предавач Василије Ковачев, најомиљенији, љубљени, деканкин лик.

Господин предавач се, упркос јавно изреченим тврдњама на наставно научном већу да зрењанински факултет није модни већ искључиво технички, истиче (плаћеним) раскошним модним ревијама, где га о тајнама модне писте „академски" пропитује, лично, Сузана Манчић. Тиме се крчи, никад „лакши" пут ка академском звању, иначе суштини постојања и рада сваког факултета.

Након колекције која „претрчава" писту, г.ђа Сузy лако и зналачки одрађује посао са шармантним Зрењанинцем, чиме нови продекан за финансије стиче велике, да веће не може, „академске" поене. Ако је форма закон, а њих се коловође факултета држе „ко пијани плота", факултетски новац, страначком логиком предвиђен искључиво за поплашене, ал’ подобне, „брани" се отвореним нападом на европске и преостале врхунске пројекте врхунских професора.

Јес’ да не разумеју о чему се ради, јер их срамота да признају да не разумеју науку која силно напредује, па у наступу беса, љубоморе и зависти, на сваки противзаконити начин, уз тортуру и шиканирање, педантно и прецизно загорчавају живот ауторима научно-истраживачких тимова.

Апсолутно је невероватно и погубно да је важан државни пројекат зрењанинског факултета на чијем је челу био бивши (најурени) декан проф. др Милан Павловић, на само месец дана до завршетка, једноставно „отпловио" на други, приватни факултет. Господин Павловић, новопечени пензионер је, у жељи да сачува пројекат и изнесе га до краја на зрењанинском факултету, молио за трунку разумевања деканку и њену свиту, али…

Бахатој страначкој факултетској машинерији, самозадовољној ријалити просечношћу и сензационализмом, сметају успеси овдашњих признатих научних радника и ван граница земље… Да је био мало „паметнији" и радио како то ради сав „нормалан и поштен свет" у формалној Србији, могао је да покаже „разумевање" за обесмишљаваче науке и струке, да позове бар неког од страначки острашћених, да их „утали", да, по навици, добију добру лову за ништа…

Павловић није имао разумевања за апсолутни дилетантизам и одсуство амбиција у науци уживалаца утеривања странчарења у науку, па је деканка, коловођа покрета „Ништа не сме и не може да нас покрене из жабокречине", кренула „прљавом лавином" на особу, коју је, како је рекла у поверљивом разговору, сменила као од шале.

Шта је све од деканке и њене свите за шест месеци доживео господин Павловић на факултету који је само за шест година довео до најбољег на новосадском Универзитету, то ни „пас с маслом не може да прогута". На жалост, пројекат је отишао тамо где има разумевања за озбиљан научно-истраживачки рад, што је огроман шамар зрењанинском факултету, јер се остаје без преко потребних бодова са којима је тај пројекат допринео акредитацији науке. Све ово, наравно, веома, веома пажљиво посматрају у ректорату новосадског Универзитета, одакле се очекује адекватан одговор носиоцима вулгарног странчарења и разбијања науке у парампарчад.

Дакле, по изјавама деканке којима је „затровала" и студенте, њени и „светски успеси" зрењанинског факултета су уговор о сарадњи са комшијском Високом школом (ВТШ) http://www.vts-zr.edu.rs/ у Зрењанину, посета Сајму књига, учешће у Ноћи истраживача..док су истовремено „највећи порази" бившег декана Уговори о заједничкој сарадњи са Ухта Универзитетом из Русије, Донг Хуа из Шангаја (35 хиљада студената само са одсека текстил), Обуда из Будимпеште, Универзе из Словеније…

Није заборавила да попљује ни запажене наступе професора зрењанинског факултета у Калкути, Паризу и другим светским „селендрама"…Успут, овдашња Фемме Фаталле, пуна себе, истакла је, да се осећа као Бритни Спирс, производ комерцијалне УСА индустрије музике, јер ће се и она на крилима негативних написа винути високо, високо…Наравно да деканка није, ни једном једином аргументацијом, нити словом оповргла наводе Магазин Таблоид о катастрофалној ситуацији коју је са својом свитом за само 6 месеци произвела на зрењанинском факултету.

Класичан линч врхунских професора који се „убише" да тимским радом са студентима допринесу значајном ширењу науке и усавршавању уз доношење вредних поена факултету, надовезује се на кримогену атмосферу на седницама наставно-научног већа. У атмосфери бољшевичке тортуре из времена Солжењициновог Архипелага, Врховница Факултета, Фемме Фаталле, врхунски понижава и манипулише студентима, апелујући на њих да је слепо слушају, јер је то једини пут њиховог појединачног селективног напретка. Па им сугерише, да не буду амбициозни, већ просечни, попут њихових коловођа, који најбоље знају шта је за њих најгоре.

Наравно, деканка не сме да спомене своје Пајтосе, највеће „лешинаре" и „паразите", нераднике и велемајсторе купопродаје серијских диплома зрењанинског факултета, Велимира Сотировића, Шабана Муратовића…и још неке актуелне носиоце наногица. Да се студенти не боје линча и одмазде, да предавачи не страхују од периодичних реизбора где им је „глава на пању", обрачунали би се веома лако и брзо са класичним нерадницима из сопствених редова, дежурним кочничарима напретка зрењанинског факултета.

„Пљувачина" по поштеним, скромним и врхунским професорима и студентима је једини сраман „допринос" деканке и њене свите, на шта се надовезују срамна извештавања локалних медија о „меду и млеку" на факултету чији је власник странка на власти, СНС.

Врх сатеривања факултета у ћорсокак су деканкини монолози налик Вођиним, где, не помињући есенцијалне проблеме, непрестано помиње кризни штаб, ратно стање…Тим поводом је на последњем састанку НН (Наставно – научног већа) набројала чланове двадесетак комисија на факултету, које воде редом подобни.

Ни то није довољно за контролу свега на факултету, диктирала је у микрофон деканка, мора се саставити нова, „независна" трочлана комисија која ће све и сваког да контролише. Па је за ту прилику донешен и шешир са цедуљицама имена свих запослених.

У „неутралној и независној"атмосфери, извучене су три цедуљице, са којих је подобни из првог реда сале прочитао најподобнија презимена предавача, покорно одана деканки, Бјелица, Лацмановић, Пардањац. И овакву тешку зајебанцију, присутни (ни)су прогутали, али је једино засметало, што се уз присутне подобне новинаре, појавио и Таблоид. Аман, зрењанински факултет је установа затвореног типа, где су непожељни само ловци на истину о системском рушењу факултета с врха.

Трагедија високошколства у Зрењанину се наставља несмањеном жестином. Дарко Бађок, покрајински посланик СНС, саветник ЈКП Чистоћа и зеленило и пажљиви помагач и на услузи Горану Кнежевићу током притвора, биће доктор наука?!?

Спрема му се и катедра, у стилу: плането Земљо стани, да сиђемо (с ума). Када су недавно приупитали деканку шта је са њеном докторском дипломом и ко јој је евентуално „значајно помогао", толико се разбеснела, да је заурлала претећи раскринкавањем свих својих тренутних сарадника из личне користи.

Три наредна месеца су, по речима деканке, судбоносна за факултет. По радњама којима се бави, Технички факултет је, став је СНС-а, поставити га на провинцијски ниво, без непотребних улагања за интелектуални и стручни развој студената, где ће најталентованији стицати дипломе без загарантованог права на научно – истраживачки рад, напредовање и излазак у свет.

Истовремено, деца овдашњих власника власти су поштеђена просечности. У овдашњој Гимназији (у овој средњој школи се уместо петица деле десетке за децу која се „нарочито истичу") „савршено" ради ВИП одељење наследника зрењанинске пропасти које води ВИП професор, истовремено и заменик директора школе.

А назадњаци, на свим нивоима у Зрењанину, безобразно се куну и слажу док зину, да искључиво раде за добро грађана. Стара прича, сви су једнаки, само су власници власти једнакији.

Да не буде касно,да другарице Фемме Фаталле батале амбициозна растурања града по сегментима, јер су одавно сви из подобних породица, попут Стојанке Лекић, покрајинске посланице назадњаштва (могла би и она до докторске дипломе), збринути по назадњачким фотељама.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије