Архива

Posts Tagged ‘bogatstvo’

ПРОВИЗИЈА ВЛАСТИМА МЕЊА И ЗАКОН О РУДАРСТВУ У КОРИСТ СТРАНИХ БУШАЧА И ЕКСПЛОАТАТОРА РУДНОГ БОГАТСТВА СРБИЈЕ!!?

20. децембра 2016. Коментари су искључени

 

Већ пет година траје сезона лова на све што вреди у Србији, а сулуди Вођа шета стране компаније и мешетаре да заједно са њима пљачкају и уништавају сваки користан ресурс, и над земљом и под земљом.

Како и за чији рачун је промењен Закон о рударству и због чега данас Србија више није господар својих рудних богатстава, него од њих милијарде долара зарађују америчке компаније?

Како и због чега је бивши амерички амбасадор у Србији, Мајкл Кирби, као лобиста мултинационалних рударских корпорација из САД, наградио Вучића и његову странку провизијом и како је Србија остала без својих нејвреднијих ресурса, од којих је могла да реши већину својих економских проблема.

 

                    мајор Горан Митровић

MESETARI RUDNOG BOGATSTVA2

 

Почетком октобра 2014. године, тадашњи амерички амбасадор у Србији, Мајкл Кирби, појавио се изненада у седишту Рударско топионичарског басена Бор (РТБ) , и пред окупљеним новинарима, као да је он премијер или надлежни министар, најавио промену Закона о рударству и геологији, за који је том приликом, између осталог, рекао да ће "омогућити великим компанијама да инвестирају у Србији".

Нимало не скривајући своје намере, Кирби је одмах рекао и које су то компаније. Наиме, бољи познаваоци Кирбијеве стварне улоге, знали су и пре тога да је он плаћени лобиста америчких рударских гиганата, Фрипорт Мекморан и Рио Тинто), те није било изненађење што је баш њих истакао у први план.

Било је само питање времена када ће Кирби да понуди суманутом председнику Владе Србије добру провизију, ако промени дотадашњи Закон о рударству и геологији, који је јасно ограничавао могућност странцима да врше геолошка испитивања и експлоатацију минерала, племенитих метала и целокупног рудног блага, са циљем заштите државе и њених кључних ресурса.

Но, Кирби није ни морао да наговара помамљеног Вучића, који је одмах прихватио све што му је предложено. Закон је промењен, а врата за истраживања и експлоатацију највреднијих минерала, племенитих метала и рудног блага у Србији, за стране компаније су била широм отворена.

Убрзо, стручњаци компаније Рио Тинто, израчунали су да ће, након истраживања српског рудног блага и улагања у експлоатацију, већ у првој деценији зарадити више од четири милијарде долара (кад се добију сви пратећи трошкови).

Држави Србији је, на понижавајући начин понуђена "надокнада" од мизерних 20 милиона долара, које Рио Тинто тек треба да исплати до краја 2017. године, када би ова компанија, према плановима које је зацртала, требала да отвори свој рудник на крајњем југоистоку Србије у Босилеграду, где се и раније знало да постоје велике резерве минерала Јадарит (пронађен још 2004. године у овим пределима.

Реч је о јединственом и ретком минералу који у свом саставу има литијум и бор, за које је познато да имају најширу индустријску примену (само од њега је могуће добити Литијум, без кога је данас незамислив рад преносних рачунара, мобилних телефона и сл.) и сматра се једним од најскупљих минерала уопште, али га ретко где у свету има у толикој количини као што га има у Србији.

На српске руде и минерале, који су и сателитски испитивани у време које је претходило НАТО бомбардовању 1999. године, америчке компаније, а посебно оне које су везане за америчку војну индустрију, одавно су бациле око, али тек након пада последње југословенске државе, када је у Србији и почео "демократски хаос" и силеџијски капитализам, са несагледивим последицама.

Америчке компаније Рио Тинто и Фрипорт Мекморан, планирају да отворе четири своја рудника у Србији током следећих пет година. Једна од најординарнијих лажи које је, у вези са тим у јавност пласирала Вучићева пропаганда, говори о невероватној добити државе, висине 5 милијарди долара.

Истина је сасвим друкчија: поменуте америчке компаније зарадиће око 5 милијарди долара, а платиће само порез, као што га и сви други овде плаћају. Али, њихову стварну зараду од екплоатације рудног блага, племенитих метала и минерала у Србији, дакле, од експлоатације злата, јадарита, литијума…нико не може са сигурношћу да утврди, јер су и Вучићева диктатура али и дивљања претходних режима, практично растерали све наше најбоље стручњаке из ове области (који данас раде широм света, од севера Европе, до Аљаске, Канаде, САД и Аустралије).

Вучићева влада нема ни два врхунски спремна стручњака за рударство и геологију који би могли да парирају технолошкој сили коју поседује, рецимо, компанија Рио Тинто. А, Србија их је почетком прошле деценије још увек имала и били су међу најбољима на свету, само нису одговарали идеолозима масовне пљачке и девастације националних ресурса.

А 24. маја 2015. године, Вучићеви медији су великим речима славили његову посету САД, а посебно његов одлазак у седиште "Џенерал Електрика", компаније која би била директни купац Литијума (који се добија из Јадарита).

Ни европска индустрија није ћутала на велику прилику за зараду у Србији, па је забележена и вест да је компанија Глен Кор  непосредно уочи пада Демократске странке и Бориса Тадића, кренула да дебелим свотама новца потплаћује Вучића и његове кандидате за министре (Глен Кор је, треба напоменути, преко фирме Милана Бека уплаћивао новац и за предизборну кампању Српске напредне стране), а циљ је био куповина Борских рудника под повољним условима (што се није остварило, али не значи да неће), те истраживање залиха минерала и уљаних шкриљаца на југу Србије.

И британска компанија "Минеко лимитед" најавила је отварање новог рудника олова и цинка у Србији, такође код Босилеграда.

Такозвани "страни инвеститори", а уствари страни експлоататори, најавили су и отварање радова на налазишта злата код Бора, на Чукару, где је процењено да ће одатле бити извучено близу 100 тона чистог злата.

Није тешко закључити да је променом Закона о рударству и геологији, влада Александра Вучића направила велеиздајнички посао чије последице ће Србије тек да осети. Јер са процењеним резервама ретких и племенитих метала, минерала и укупног рудног богатства, свака, иоле нормална власт у Србији могла би дугорочно да реши темељна државна питања, попут попуњавања буџета, санације унутрашњих и спољних дугова, активирање војне индустрије…

Уместо тога, Вучић је уз добру помоћ бившег амбасадора САД Мајкла Кирбија, учинио несагледиву штету сопственој држави и милијарде долара профита усмерио у правцу америчких компанија.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

OTIMANJE OD SRBIJE: U OSTVARIVANJU CILJA ZAPAD PRIMENJUJE I PRAVILO – UVEK POSTAVI SVOG ČOVEKA NA PRAVO MESTO!!!

9. октобра 2016. Коментари су искључени

 

Međunarodna zajednica nikada nije intervenisala da bi oslobodila jedan narod. Za njih je uvek bitno da neki narod diže dva prsta u znak pobede kada se suprotstavlja legitimnim organima vlasti, a onda se taj zapad umeša i bombarduje tu zemlju, da bi navodno “oslobodili” njen narod….

Albanci na Kosovu i Metohiji su, unazad desetinama godina, na različite načine pravili štetu nad srpskim i crnogorskim imanjima i ubijali srpski živalj!! Zatim su uz pomoć bombi i uranijumske municije anglo-amerikanaca i zemalja NATO pakta, uspeli da otcepe deo teritorije od Srbije.

A zatim su posle proterivanja srpskog stanovništva, opet nastavili sa ubijanjem preostalih Srba i ostalih ne Albanaca i samoproglašenjem nezavisnosti prisvojili i imovinu Srbije…

 

 

KRČMENJE SRPSKE IMOVINE1

 

Protiv interesa Srbije a za račun Amerike i njenih zapadnih satelita po pitanju imovine Srbije radili su i šefovi UNMIK-a, dok su Amerikanci strogo vodili računa da na funkciji zamenika šefa UNMIK uvek bude Amerikanac!!!

Prvi od njih je Bernar Kušner , koji je već prvu uredbu UNMIK-a o ovlašćenjima Privremene uprave na Kosovu i zakonima koji će nastaviti da se primenjuju, po nagovoru kosovskih Albanaca zamenio decembra 1999. i doneo novu kojom je je „obrisao“ sve zakone Srbije koji su važili na KiM do početka bombardovanja , a napisao da će na Kosovu važiti zakoni donešeni pre 22.marta 1989.

Kušner je i sebe zaštitio i doneo i Uredbu o statusu, privilegijama i imunitetu KFOR-a i UNMIK osoblja na KiM , što mu je pružalo nekažnjive mogućnosti da on i naredni šefovi UNMIK donose uredbe kroz koje su menjali vlasničku strukturu imovine Srbije, obezvređivali je i omogućavali njenu prodaju vrlo zainteresovanim stranim licima i Albancima na KiM!!!

Donošene su Uredbe o granicama i nazivima opština i mesta i dopunjavane kad god su to Albanci želeli!!!

Među mnoštva Uredbi  koje je UNMIK donosio, je i ona koja govori o upravljanju imovinom Srbije na Kosovu, i formiranju Uprave za stambena i imovinska pitanja sa razjašnjenjima.

Umesto da ministri iz Đinđićeve Vlade insistiraju i aktivno se uključe u zaštitu imovine Srbije (jer UNMIK je dobio mandat da upravlja a ne i da raspolaže imovinom) kao i učešću u zaštiti interesa Srbije kroz organizovanje fiskalne politike od strane UNMIK, oni su se isključivali i olako prepuštali rešavanje pitanja Kosova i Metohije Albancima, UNMIKU i Americi.

Danac Hans Hakerup se na mestu šefa UNMIK zadržao svega godinu dana jer nije bio kooperativan u ispunjavanju zapadnih ciljeva!!!

Naredni šefovi UNMIK Mihael Štajner i Soren Jasen Petersen su nesmanjenom žustrinom gaženja međunarodnog prava, nastavili u istom pravcu – formiranju nove šiptarske države na Balkanu!!!!!!

Da bi se imovina Srbije na KiM mogla i zvanično uzurpirati, UNMIK i njegovi šefovi su uz redovne sugestije zapadnih zainteresovanih država i njihovih važnih likova, postepeno donosili zakone kojima su odlučili da slobodno raspolažu imovinom Srbije, vršeći eksproprijaciju  su i vlasništvo prenosili trećim licima prodavajući i državna preduzeća, i ubirajući poreze i na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu Srbije i (pro)dajući na 99 godina u zakup strancima!!!

Nova država je zaokrugljivala svoju državnost i donošenjem i zakona o carinama i carinskoj službi, kao i agenciji za privatizaciju koja je otimala vlasništvo nad imovinom Srbije uz mlako protivljenje srpskih vlasti i prećutnu saglasnost!!

UNMIK je postepeno prenosio nadležnosti na šiptarske organe vlasti, da bi uz ćutanje UNMIK administracije, 17. februara 2008.g. vlast Albanaca sa KiM su samoproglasili :svoju “novu državu” iako je o tome, po Rezoluciji 1244 trebao da odlučuje Savet Bezbednosti UN.

Ni Savet bezbednosti se nije puno trzao oko takvog postupka…

A da su Šiptari na KiM uz nesebičnu i ciljanu pomoć Zapada aktivno radili i na zakonima uređivanjа druge albanske države na Balkanu, ovde se može videti pregled njihove zakonodavne aktivnosti .

Pitanje je da li su briselskoj i svetskoj birokratiji, sve prethodne „vlasti u Srbiji“ aktivno i jasno stavljali do znanja da ni u kom slučaju pripadnici albanske nacije na KIM ne mogu postati i vlasnici nad celokupnom imovinom Srbije, pa ni zemlje i vazduha!!!??

Posebno ne, zato što je ranijih godina čitava država, tada SFRJ, godinama izdvajala deo novca za slabo razvijena područja (u ovom slučaju za Kosovo i Metohiju), kao i da sada još uvek Srbija vraća kredite iz sedamdesetih godina tada uzimanih za izgradnju infrastrukture na KiM .

A kosovska Poverilačka agencija (kasnije Privatizaciona koja je i ozakonjena) prodavala je stotine srpskih preduzeća, pa su se među kupcima našli i oni koji su rukovodili bombardovanjem Srbije  ili bili aktivno politički uključeni u njeno razaranje.

Istovremeno, svih tih godina, veliki broj sadašnjih političkih lidera albanskog življa na KiM, postali su milioneri, i zajedno sa bivšim "komandantima" UÇK-a privatizovali (ukrali) čitavo bogatstvo Kosova i Metohije (a to znači i Srbije),industriju, fabrike, tehnologije, poljoprivredne zadruge i zemljišta, stambene i poslovne prostore, danas kontrolišu Univerzitete, šiptarsku Akademiju nauka, medije, sudove, policiju, pa su iznad zakona!!!

Ti šiptarski milioneri danas kontrolišu uvoz/izvoz (carinu) i kontrolišu ono nekoliko javnih društvenih preduzeća, prodaju i kupuju glasove i političke funkcije, oni odlučuju ko će pobediti na "slobodnim" izborima, odlučuju ko će biti delegat i funkcioner iz njihovih partija bez obzira da li imaju većinu!!!

Ovo nam baš nekako zvuči jako poznato….

A pravo pitanje je da li su sve te činjenice  slučajno poznate i Predsedniku „Vlade u Srbiji“ koji je uzurpirao sve nadležnosti u donošenju odluka pa i onih koji se tiču imovine Srbije na KiM!!!?? Posebno je pitanje i da li Direkcija za imovinu  kao institucija, aktivno učestvuje u svim pitanjima zaštite imovine Srbije na KiM !!!???

Takođe je nepoznanica da li Predsednik „Vlade u Srbiji“ na sastancima u Briselu, uopšte poteže pitanje o vlasništvu nad imovinom i brani vlasničke interese Srbije, imajući u vidu da je Srbija predala prepise katastra šiptarskim vlastima (iako je kasnije Ustavni sud Srbije takav postupak proglasio neustavnim)!!??? Ili ćemo za koju godinu negde pročitati da i on aktivno učestvuje u izgradnji druge albanske države na Balkanu!!???

Po običaju, uvek ćemo kasno saznati šta je sve namerno propušteno da se preduzme a šta je stvarno urađeno po tom konkretnom pitanju ispravke neustavnih postupaka „Vlade u Srbiji“, i koje sve mehanizme „vlast u Srbijipreduzima u cilju odbrane i zaštite privatne i državne imovine Srbije na KiM, која је još uvek na papiru „samostalnа“ (pod nadzorom Amerike, EU, MMF, EBRD i naravno NATO) državа!!???????

P.S. I na kraju, pre tri dana je Šiptarska skupština na privremeno zauzetoj teritoriji KiM, počela da razmatra nacrt zakona o prisvajanju vlasništva nad Kombinatom “Trepča”!!!!

Ako je na Zapadu imovina zagarantovana, kako to da taj princip ne važi za imovinu koja je u vlasništvu države Srbije!!!???

I ako su Šiptari dobili političku vlast, oni nikako ne mogu da postanu vlasnici nad imovinom države Srbije, pa ukoliko Vlada u Srbiji toleriše njihove namere, onda zaključujemo da i Predsednik Vlade u Srbiji sa svojim ministrima, aktivno učestvuje u zaokrugljivanju nove albanske države na Balkanu!!

Albanci su bila manjina koja se integrisala u društvo i bili su prisutni u sviim njegovim sferama i porama, a onda su poželeli da sami postanu svoj gospodar!!!

Da li bi se, na isti način, Teksasu moglo dozvoliti da se slobodno otcepi od SAD i ponese svu imovinu koja se tamo nalazi a u koju je ulagala celokupna SAD???

 

©Geto Srbija

NAPETO K`O STRUNE: STANJE NEREDOVNO U POLICIJI SRBIJE!???

13. априла 2016. Коментари су искључени

 

U toku su izbori u Srbiji, koji su odložili eksploziju u srpskoj policiji. Rukovodstvo, na čelu sa ministrom u ostavci piramida je kriminala. Dvadesetak načelnika, koje je ustoličio prethodni direktor Veljović, kao deo svoje mafije, nastavlja da teroriše i građane i policijske službenike.

Novi direktor Rebić meša, kao stanična kurva. Gleda svoje dupe. Stanje u policiji se može opisati kao – eksplozivno…

 

                     major Goran Mitrović

MINISTROVANJE PO POLICIJI1

 

Ispred zgrade Vlade Srbije 27. marta, na zakazanom protestu policije koji su organizovala tri sindikata, pojavio se mali broj čuvara reda.

Predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije Momčilo Vidojević saopštio je da je na predstavnike i članove Glavnog odbora ovog sindikata u noći između subote i nedelje, po naređenju jednog od saradnika ministra policije Nebojše Stefanovića, izvršen nezapamćen pritisak i kršenje elementarnih i ljudskih prava – ZAPEČAĆENA je kancelarija i postavljeno je fizičko obezbeđenje ispred, tako da predstavnici NPSS-a ne mogu da uđu i da preuzmu svoje stvari, pečat, dokumentaciju, rešenja…

“Pored svakodnevnih pretnji hapšenjima, prognom, ucenjivanjima i pravljenjem afera od ministra Stefanovića i njegovih saradnika ovo je najsramniji čin koji je Srbija doživela u svojoj novijoj istoriji. Ne pamtimo da je jednom "malom, nereprezentativnom" sindikatu do sada zabranjivano da koristi JEDNU, JEDINU prostoriju od čitavih 20 kvadratnih metara!

Interesantno je da je ova zabrana ulaska u kancelariju izvršena upravo 12 sati pre protesta koji je NPSS zakazao za taj 27. mart ispred Vlade Srbije u podne, na kome je samo želeo da ukaže na težak položaj policijske profesije, na koji ima zakonsko pravo, ali…“ saopštio je ovaj sindikat.

Gej grupa u MUP-u Srbije, koju predvodi ministar Stefanović, potpuno je poludela, uverena da svi zaposleni moraju danonoćno da rade po njihovim uputstvima, da sprovode nezakonita naređenja, da rade gladni, goli, bosi i bez osnovnih uslova za rad.

Kriminalizacija policije je počela izborom Milorada Veljovića za direktora srpske policije, i traje već deset godina.

Kada je poslednjeg dana prošle godine smenjen sa mesta direktora, Veljović, koji je najavljivao “pružanje otpora“, podvio je rep i prihvatio da bude “savetnik za bezbednost “ odlazećem premijeru Aleksandru Vučiću!

Za vreme novogodišnjih praznika izvršen je pretres Veljovićevog kabineta, u kojem je zatečna dupla arhiva, odnosno upisnici za primljene predmete. Direktor je vodio dvostruke knjige, tako da je predmete koje je formirao sa svojom kriminalnom grupom, koristio za ucenjivanje privrednika, direktora, novinara i političara.

Umesto da ga odmah uhapsi, Vučić je naredio da Veljović ostane na slobodi, i da nastavi da mu služi. I da sačuva stotine miliona evra opljačkanih zloupotrebom položaja šefa mafije.

Duh Milorada Veljovića još se oseća u MUP-u Srbije, mada je ministar smenio veći broj nesmenjivih Veljovićevih načelnika policijskih uprava. Ali, to ne znači da je rukovodeća struktura srpske policije manje opasna po državu i građane.

Milorad Veljović je, nakon preuzimanja vlasti od strane Vučićeve kamarile, ostao na mestu direktora kao vršilac dužnosti direktora, mada je po sili zakona morao da ode u penziju, ali je onda usledilo još veće iznenađenje kada ga je Vučić ponovo postavio na čelo policije. Veljović je raspolagao tomovima dokaza o Vučićevom ličnom životu, partijskom delovanju i umešanosti u najteže oblike kriminala.

Ministar policije Nebojša Stefanović nije taj kalibar koji može da nasledi Veljovića. On je uprljan aferama u kojima je nedvosmisleno dokazano da ima lažne diplome – počev od činjenice da je studije završio tako što se upisao na treću godinu i završio fakultet za samo godinu dana, a potom odbranio i doktorsku disertaciju, za koju je optužen da je prepisana. Vučić je stao u njegovu odbranu, rekavši da je on pročitao njegov doktorat i da je “sve u redu“. To je bila poruka i tužilaštvu da odustane od istraživanja ovog slučaja.

Ministar Stefanović nije tako bogat kao Veljović, mada je krenuo tim putem. Kosovski gang mu je kupio kuću na moru i kuću na Bežanijskoj Kosi, opremio ih, snabdeo ga velikim količinama keša.

Da bi ga držali na vlasti, ministru Stefanoviću grade kuću u Jajincima, u neposrednoj blizini hacijende Aleksandra Vučića. Ako budu u kućnom pritvoru, mogu nesmetano da razgovaraju sa terasa svojih zamkova.

Ministar Stefanović ima problema i sa svojim saradnicima. Portparolka Biljana Popović Ivković je pod istragom, jer je isti fakultet kao i ministar Stefanović, završila tako što je upisala treću godinu i dobila diplomu posle godinu dana!

Magazin Tabloid je tražio od kabineta ministra policije odgovor na pitanje kada je i na kom fakultetu diplomirala portparolka Biljana Popović Ivković, ali takav odgovor nismo dobili.

Ministar policije u ostavci na sve načine pokušava da stekne što veće bogatstvo, jer očekuje da ode s vlasti. Novac mu je potreban, što bi rekao Šojić, “da plati kauciju“.

Veljovićeva hobotnica ima u policiji mnogo pipaka. Najveću opasnost po bezbednost građana Beograda, a i Srbije, predstavlja mafija načelnika Policijske uprave Beograda Veselina Milića.

Ovaj čovek, koga je Veljović postavio na najznačajnije mesto u policiji za sumu od pola miliona evra, koju mu je platila mafija, nosi odelo, sat i lanac na sebi, vrednosti 70 hiljada evra.

Gospodin Milić je na operativna mesta u beogradskoj policiji, kao najjačoj organizacionoj jedinici, postavio nestručne, ali ljude sklone prostačkom nasilju i kriminalu, koji bestidno terorišu policijske službenike i policajce. Bes i nezadovoljstvo zaposlenih je na vrhuncu…

Na Milićev predlog za načelnika komunalne policije postavljen je Nikola Ristić, bivši pomoćnik komandira policije Policijske stanice Savski Venac, sa kojim Milić zastrašuje građene, reketira vlasnike splavova, restorana i vlasnike kompanija.

Kolika je bahatost pomenutog Milića svedoči i podatak da je zabranio policiji da dežura u Urgentnom centru KC Srbije. Kada je Magazin Tabloid ovu zabranu objavio u oktobru prošle godine, Milić je smenio sa mesta načelnika Policijske stanice Savski Venac Vladimira Popovića, a rešenje mu je uručeno tek u januaru ove godine, jer ga je okrivio da je on navodno dostavio Magazinu Tabloid taj dokumenat, koji nam je, inače, stigao iz Milićevog kabineta. Koliko je policijskih službenika stradalo zbog pogrešnih procena i bahatosti ovog ovejanog kriminalca, čije delovanje predstavlja opasnost po bezbednost grada?

Milićeva kriminalna grupa nije po volji ni ministra Stefanovića. Ministra je išamarao Slaviša Kokeza, u kabinetu, jer ministar nije stao iza Kokezinog vojnika. Veselin Milić je uvek u društvu opasnih kriminalaca, iza kojih leži mnogo ljudi koje nose na duši.

Nije samo Milića Veljović ostavio u policiji. Njegov štićenik je i Veljko Mijailović, predsednik Samostalnog sindikata policije, koji troši ogromne svote novca, pljačkajući sindikalnu članarinu, a i prikupljajući novac iz biznisa koji mu je omogućavao doskorašnji direktor.

Policajci žive na ivici egzistencije, ali Mijailović, koji ima takođe kupljenu diplomu više škole, izbeglica je iz Zagreba, na bestidan način služi policijskom vrhu, stavljajući pod noge interese nekoliko hiljada policajaca, članova njegovog sindikata, a njihove pare od članarine gurajući sebi u džep.

Privremeno je prekinuto izdavanje rešenja policajcima o prestanku radnog odnosa. Ministar ih je sve okarakterisao kao “one koji potiču iz kriminogne sredine…“.

Prethodno je u policiju Stefanović primio oko 2.000 članova SNS-a, a sada želi da ih, po nalogu “reformatora“ policije Amadea Votkinsa, otera na biro rada, ili u smrt, jer nakon 30 godina provedenih u policiji, većina nema šanse da dobije bilo kakav drugi posao, niti da dočeka penziju.

Izbori su odložili otpuštanje skoro dve hiljade policijskih službenika, koje sprovodi državna sekretarka i šef ministrovog kabineta Jana Ljubičić i sekretarka Uprave kriminalističke policije Dijana Hrkalović obe, inače lezbejke.

Vršilac dužnosti direktora policije Vladimir Rebić, alternativni je muškarc. Poslušan, ali čuva se. Tako je odbio nalog ministra da on potpisuje odluke o amnestiranju učinilaca sobraćajnih prekršaja, koje učine “nedodirljivi“ građani.

Zamolio je da se formira komisija, koja će cepati prekršajne i krivične prijave. On je za krupne prljave poslove, ali bez ostavljanja tragova.

U policiji je stanje eksplozivno. Požar će teško biti ugašen…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

OTKRIVAMO: “ZABLUDE I ISTINE” O MILORADU DODIKU

26. јануара 2013. 1 коментар

 

Deklarisani Jugosloven, izraelski  „operativac“ i hrvatski lobista.

Ko je, zapravo Milorad Dodik…?

Dodik

 

Kada su 2006., na parlamentarnim i predsjedničkim izborima u Republici Srpskoj vlast ubjedljivo osvajali Miletovi  „crveni mundiri“, pitao sam se ko su ti mnogobrojni i oduševljeni ljudi koji sa nevjerovatnim zanosom i oduševljenem u kafićima i na trgovima proslavljaju pobjedu njega i njegove stranke.

Da li su to isti oni ljudi koji su ga samo par godina ranije nazivali najvećim izdajnikom i zlom srpskog naroda?

Da li su to isti oni koji su ga nazivali komunistom i dezerterom?

Da li su to ljudi kojima je svojevremeno poručivao „da ako žele da se krste mogu ići u SDS“?

Da li je moguće da se jedan notorni komunista, ateista, bivši član  „Reformista Ante Markovića“, Jugosloven, evro – fanatik, transformisao u pravoslavca i srpskog nacionalistu?

Pitanja, podpitanja i kontradiktornosti bilo je mnogo, a odgovora malo.

Sve sam to banalizovao, objašnjavao kolektivnim ludilom, drogiranošću i zaslijepljenošću širokih narodnih masa, koje su bile spremne da povjeruju u to da će pod njegovom palicom Republika Srpska postati nezavisna država i mesto ekonomskog buma i prosperiteta.

Činjenica da je i u jednom delu patriotske i nacionalističke javnosti u matici Srbiji prihvaćena ovakva percepcija Milorada Dodika, motivisala me je da napišem ovaj tekst.

 

 

Mit o  „Čuvaru Srpske“ i pljačka sopstvenog naroda

Godinama smo u Republici Srpskoj, od strane kreatora javnog mnjenja i režimskih medija, izloženi propagandi da je Republika Srpska prostor ekonomske, socijalne, političke stabilnosti i prosperiteta, da je Milorad Dodik čovjek koji je zaustavio prenos nadležnosti institucija RS na nivo BiH i tako zaustavio njeno urušavanje, da Vlada vodi krajnje odgovornu socilajnu i ekonomsku politiku, tako da je (po njima) ugroženost kategorija kao što su borci, penzioneri, ratni invalidi i studenti posledica globalne ekonomske krize koja se odražava na sve segmente društva u Republici Srpskoj, a ne samo na ove kategorije.

Očigledna prohrvatska politika i zalaganje za treći (hrvatski entitet) Dodika i njegovog SNSD – a, opravdavala se činjenicom da je to tobože srpski interes, koji će ojačati poziciju Republike Srpske.

Jednom rječju, Milorad Dodik i njegova bratija kontinuirano su od strane medija pod njihovom kontrolom predstavljani kao jedina vlast koja ima legitimitet i kredibilet da vodi Republiku Srpsku i koja će joj prije ili kasnije donijeti nezavisnost.

Mene, ali i mnoge druge iskrene rodoljube i patriote Republike Srpske, ovakve priče nisu zavarale.

Nismo im vjerovali ni jednu jedinu riječ, nikada.

Osjetili smo na sopstvenoj koži odlično čari njihove robovlasničke  „socijaldemokratije“.

Znali smo da je Republika Srpska daleko od prostora ekonomske, socijalne, političke i svake druge stabilnosti i prosperiteta.

Znali smo da su prilikom dolaska na vlast  „crveni mundiri“ zatekli budžetski suficit od 150 miliona konvertibilnih maraka.

U međuvremenu je «Telekom RS» prodat je bratskoj Srbiji za milijardu i 300 miliona km.

Taj novac je nenamjenski trošen na raznorazne  „kapitalne“ projekte, autoputeve, aerodrome i ostale megalomanske projekte od kojih je samo ostala ideja.

Dobar deo tih sredstava  „opran“ je i kroz  „grandiozne“ sportske manifestacije kao što su „Noć šampiona“ ili  „Svjetsko prvenstvo u raftingu“, a nas patriote iz Republike Srpske posebno boli činjenica da je, tim novcem opljačkanim od naroda, Vlada Republike Srpske finansirala i antisrpske, propagandno – pamfletske filmove kao što su odvratna i bljutava „Turneja“ Gorana Markovića ili tragični  „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Srđana Dragojevića.

Mada, to me nimalo nije ni čudilo, s obzirom na činjenicu da je sam Dodik, a i određen broj ljudi iz njegovog okruženja (prije svega Rajko Vasić) u različitim fazama nastojao da kriminalizuje borbu za opstanak srpskog naroda u Republici Srpskoj tokom 90 – tih, a posebno da kriminalizuju naše tadašnje vođe i heroje generala Ratka Mladića i predsjednika Dr Radovana Karadžića.

A svesrdno su se zalagali i podržali njihovo izručivanje haškom kazamatu.

Nakon sedam godina kontinuirane pljačke i eksploatacije od strane  „crvenih mundira“, novac naroda Republike Srpske, nažalost nije ostao u budžetu, niti je uložen u investicije i proizvodni sektor, poljoprivredu, u razvoj privrede generalno, već je završio u džepovima tajkuna bliskih vlasti i  „političke elite SNSD – a“.

Samo u poslednjih šest godina „Integral Inženjering“ Dodiku bliskog Slobodana Stankovića imao je poslove vrijedne preko 700 miliona maraka, što dovoljno govori o kakvoj se vrsti monopola na ovako malom prostoru radi.

Tragično je da se ogromna budžetska sredstva koja pripadaju svima nama, cjelokupnom društvu u RS slivaju u džepove privelegovanih privatnika koji na tenderima uvijek dobijaju poslove koji donose najveći profit.

Novca u budžetu više nema, sve sporije se puni, stalno se zadužujemo kod anglo – cionističko – lihvarskog MMF – a, a deficiti se najlakše krpe tako što se po džepu  „udaraju“ najugroženije i najzaslužnije kategorije stanovništva, tako što im se smanjuju primanja, povećavaju porezi i uvode novi koje nisu u stanju da  „plaćaju“.

Proporcionalno opadanju životnog standarda rastu cijene električne energije, komunalija i osnovnih životnih namirnica, a kupovna moć ljudi je sve slabija.

 

 

Hronologija Dodikove izdaje

Jedino je tačno da je sa ponovnim dolaskom na vlast Milorada Dodika zaustavljen prenos nadležnosti institucija Republike Srpske na nivo BiH, koji je u tom periodu bio baš intenzivan.

Ali ono što njegovi idolopoklonici previđaju i  „zaboravljaju“ je to da se upravo za vrijeme njegovog prvog mandata (kada su ga okupatorski tenkovi instalirali na vlasti rušeći legalne institucije Republike Srpske) desio prenos najvećih i za Republiku Srpsku najznačajnijih nadležnosti.

Tada je, podsjećanja radi, ukinut platni promet sa Srbijom, ukinuta je carina i granična služba RS, ukinute su registarske tablice RS, formiran je Sud i Tužilaštvo BiH, formirane su OSA (Obavještajno – sigurnosna agencija) , SIPA (policijska agencija koja obavlja poslove iz nadležnosti Suda i Tužilaštva BiH) , formirana je zajednička vojska, Uprava za indirektno oporezivanje itd.

Sve ovo na nivo BiH preneo je Milorad Dodik.

Ipak, najpogubnija tekovina prve Dodikove vladavine, bila je prihvatanje Konačne arbitražne odluke za Brčko iz 1999.

Ovom odlukom Brčko je proglašeno distriktom i izdvojeno je iz sastava Republike Srpske, koja je na taj način presječena na zapadni i istočni deo.

Krajem prošle godine, Vlada Dodikovog potrčka Aleksandra Džombića, donijela je odluku kojom definitivno ukida međuentitetsku liniju u oblasti Brčko, tj. Implementira odluku iz 1999.

I na taj način RS i definitivno i faktički postaje podijeljena na dva dijela.

Jasno je kakve to može imati negativne posledice po Srbe zapadno od Drine u budućnosti.

Analogno Dodikovom zalaganju i lobiranju za uspostavljanje hrvatskog entiteta u BiH, dešava se potpuna ekonomska i politička kolonizacija Republike Srpske od strane Hrvata iz Hrvatske i BiH.

Za Republiku Srpsku su u ekonomskom smislu posebno pogubne jake Dodikove poslovno – prijateljske veze sa hrvatskim biznis i uvozničkim lobijima, kojima je kroz uvoz mnobrojnih proizvoda i otvaranje hrvatskih tržnih centara, omogućio snažan prodor na tržište Republike Srpske, a oni su to maksimalno iskoristili i u ogromnom procentu ga okupirali.

Dok našim tržištem neometano  „drmaju“ Konzum, Kraš, Cedevita i Podravka, o obrnutoj trgovinskoj razmjeni i ulasku kapitala i proizvoda iz Republike Srpske u Hrvatsku ili «Herceg – Bosnu», naravno nema ni govora.

Koliko je aktuelni režim u Republici Srpskoj u službi hrvatskih nacionalnih i ekonomskih interesa, govori i to da su se pojavile indicije, da vlasti RS ćute o zločinima koje je hrvatska regularna vojska počinila na Kupresu, u Bosanskom Brodu i Mrkonjić Gradu, zbog Dodikovih poslovno – prijateljskih veza sa jednim od komandanata akcije na Mrkonjić Gradu, kada je strijeljano oko 300 zarobljenih srpskih civila i vojnika.

Inače, Dodikov SNSD je više u službi svačijih, negoli srpskih nacionalnih interesa, pa je to klasična interesna grupacija koja po principu zajedničkih interesa, okuplja raznorazne kriminalce, bivše i sadašnje komuniste, evro – atlantiste, globaliste i mondijaliste, Jevreje, Hrvate, pojedine muslimane,  „demokrate“, liberale…

Pa čak i neke "kafanske" nacionaliste i četnike koji misle da je Dodik nekakav srpski mesija.

Dodik i Jevreji

Dodikove veze sa Jevrejima i mafijaškom državom Izrael su tek posebna priča.

I ovdje Dodik sopstvene političko – poslovne veze i interese izjednačava sa interesom naroda kojeg predstavlja, pa svaku priliku koristi da  „u ime naroda“ Republike Srpske izrazi podršku zločinačkoj politici Izraela na Bliskom istoku.

Koliko to može biti štetno po Republiku Srpsku u budućnosti, govori podatak da većina država koje su priznale Palestinu ne priznaju Kosovo.

To implicira, da sutra ako se internacionalizuje pitanje Republike Srpske, možemo na sebe navući  „bijes“ velikog broja anti – cionistički raspoloženih zemalja, zbog podrške svjetski nepopularnoj državi Izrael.

Jer svako normalan postavlja pitanje, zašto gubiti podršku velikog broja prijateljskih zemalja, zbog podrške narodu koji nam nikad nije bio prijateljski nastrojen i uvijek je radio na našu štetu.

Ali to bi već mogla biti tema nekog drugog teksta.

Podsjećanja radi, da bi se ulizao i dodvorio anglo – cionističkim krugovima, Dodik je jasenovačku građu predao Amerikancima (tačnije  „Muzeju holokausta“ u Vašingtonu).

Sve to ostvalja mogućnost za manipulisanje brojem žrtava u ovom zloglasnom logoru, kao i za još mnoge druge manipulacije.

 

Lokalni izbori u BiH i RS, održani u oktobru ove godine, donijeli su poraz  „crvenim mundirima“ u većini opština Republike Srpske.

Dodika 2014. (kada se održavaju parlamentarni i predsjednički izbori) čeka nesumnjivi kraj, samo je pitanje da li u zatvoru ili na nekom egzotičnom ostrvu.

Mogućnosti za dalje manipulisanje narodom su iscrpljene, radna mjesta više nikome ne može obećati, a novca za kupovinu glasova više nema.

Miletov poslovni partner iz Srbije, Miroslav Mišković je iza rešetaka, a Mile je sa njim učestvovao u nekim kriminalnim privatizacijama u Republici Srpskoj.

To je dobar znak, znak da je i Mile gotov.

Otići će on, ratni dezerter i švercer cigarama, ali će iza sebe ostaviti pogubne posledice svoje politike, razorenu ekonomiju, negativnu stopu nataliteta, dugove i još mnogo drugih nus – pojava o kojima se može do jutra pisati i nabrajati, ali sa kojima ćemo mi obični građani Republike Srpske morati da se izborimo.

Ali ne brinem se, postojaće Republika Srpska, dokle god ima i jednog Srbina na ovim prostorima.

Odbranićemo je, kao što su je odbranili naši očevi u vremenima dok je Mile švercovao cigare, imao nadimak „Ronhil“ i govorio  „ovo nije moj rat“.

Autor: Bogdan Elez

©Geto Srbija

%d bloggers like this: