Архива

Posts Tagged ‘bogat’

DIJALEKTIKA DIKTATURE: OD GORIH UVEK DOLAZE GORI!??

27. јуна 2016. Коментари су искључени

 

Vođa je odlučio, da sprovodeći naloge od “prijatelja iz inostranstva“, smeni i načelnika Komunalne policije Beograda i načelnika Policijske uprave Beograda. Menja i ministra policije dr Nebojšu Stefanovića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Đorđevića. Za sada nije još odlučio da li će oni završiti u zatvoru, mada se to od njega traži.

U BIA “deluju“ instruktori iz Ambasade Sjedinjenih Država, koji “čiste“ banku podataka, listaju dosijea zaposlenih, precrtavaju imena onih koje treba otpustiti, izdaju naloge. Suprotno od očekivanog, službenici Agencije su dobili kuraž, spremni su da “usrećitelje“ pošalju k vragu. Posle kišnog proleća, sledi vruće leto, sa puno krvi…

 

                   major Goran Mitrović

ROKADE

 

Odlazeći-dolazeći premijer Srbije najavio je da će odgovorni za slučaj “Savamala“ snositi svu odgovornost. Naveo je da su odgovorni oni iz vrha gradske vlasti i policije. Vučiću je naređeno, i on to pseći sprovodi, da smeni gradonačelnika Sinišu Malog, menadžera Gorana Vesića, načelnika komunalne policije Beograda Nikolu Ristića i načelnika Policijske uprave Beograda Veselina Milića.

Istog dana kada je najavio smenu, na sva usta je hvalio Sinišu Malog. Ali, na prijemu u Ambasadi Ruske federacije 9. juna videlo se da su odnosi između Vučića i Malog veoma hladni. Mali zna da Vučić na njegovo mesto želi da postavi Nebojšu Stefanovića, kome je istekao rok upotrebe na mestu ministra unutrašnjih poslova.

Više javno tužilaštvo u Beogradu remeti Vučićeve planove. Tužilac pruža otpor. Policija, po njegovom nalogu, nije prikupila dokaze koji mogu da optuže gradonačelnika i gradskog menadžera. Možda je sve što Vučić kaže tačno, jer mu je tako naređeno, ali za sudski postupak se moraju naći i dokazi.

Dvojica policajaca će, napokon, biti suočeni sa svojim zlodelima. Nikola Ristić, bivši pomoćnik komandira Policijske stanice Savski venac, koji je načelnik Komunalne policije, i Veselin Milić, načelnik Policijske uprave Beograda stalno su na meti javnosti.

Magazin Tabloid je detaljno opisivao njihova nedela i kriminal. Vođa će se sa lakoćom otarasiti pomenutih likova. A, na njihova mesta dolaze još gori. To je dijalektika diktature. Ako vam nije dobar moj momak, dovešću još goreg. Kandidat za načelnika Policijske uprave Beograda je čovek po Vučićevoj meri vrednosti i morala.

Komadant Brigade policije Policijske uprave Beograda je pukovnik Dušan Puvača. On je 9. komadant ove policijske brigade koja je osnovana 1946. godine, kao policijski eskadron. Na mesto komadanta g. Puača je došao sa položaja načelnika Dežurne službe Policijske uprave. Ljubitelj je jakih pića, i često je bio u teško pijanom stanju. Policajci iz Dežurne službe pamte ga po naređenju da sva lica, koja se privode kod dežurnog prekršajnog sudije teraju na alkotest, da prisilno duvaju u balone. Ako pije načelnik, to nije dozvoljeno građanima. Mada, zakon ne dozvoljava obavezu alkotestiranja, ako građanin nije zatečen u vožnji.

Ali, nije komadant Brigade policije bio uvek pijan. O sebi je misli u svesnom stanju.

Tako je 1999. godine iz Prizrena, gde je bio upućen na službu, iz bolnice ukrao rentgen aparat, koji je dovezao službenim kolima. Uz pomoć tadašnjeg predsednika SO Zemun g. Steve Dragišića rendgen aparat je, za velike pare, prodao Zemunskoj bolnici! A gospodin Puvača je voleo i slike, pa je poharao Muzej u Prizrenu, odnoseći slike Save Šumanovića, koje je, za velike pare, prodao članovima “Zemunskog klana“!

Gospodin Puača je sa “zemuncima“ i “surčincima“ bio uvek u dobrim odnosima. Danas, kada policija, po nalogu suda, privede Ljubišu Buhu Čumeta u Stanicu policije u Zemunu, za desetak minuta se pojavljuje Dušan Puača, i odvodi Čumeta u kafanu.

Saradnja sa Stevom Dragišićem je bila plodonosna. Radikalski predsednik SO Zemun poklonio je načelniku Dušanu Puvači kuću u ulici Cara Dušana. Kasnije je dobio još tri poslovna prostora. U dva lokala je otvorio kafane, treći je poslovni prostor.

Imovina g. Dušana Puvače je impresivna. Dobio je kuću na Altini, u Zemunu, stambene površine od 10 ari (oko 1.000 kvadrata stambenog prostora).

Ko je gospodin Puvača, policijski službenik sa platom od 80.000 dinara? Zar je od te plate stekao imovinu vrednu milione evra?

Puvača je došao iz Pakraca, sa koferčetom, u kojem nije bilo mesta ni za njegovu diplomu, koju nikada nikom nije pokazao. Verovali su mu na reč da je diploma izgorela u njegovoj kući, koja, inače, nije ni spaljena! Dovoljna su bila dva svedoka da potvrde da je stekao tu diplomu. Srbija danas nije u ratu, a informacije o sudbini diploma stižu sa fakulteta iz okruženja.

Iako pljuje dok priča, i bazdi na alkohol, gospodin Puvača je uvek odan, onom kome treba. Da bi dokazao lojalnost Vođi, i zaslužio njegovu milost, gospodin Puvača izmišlja da je čuo da je neko u krugu Brigade policije na Banovom Brdu uzviknuo parolu – Vučiću, pederu! On postrojava prisutne čete i svima preti da ko ubuduće vikne tu parolu, da će sa njim lično imati problema. Obavezno dodaje da je Aca (misli na Vučića), njegov veliki prijatelj, i da ga on veoma poštuje.

Upućeni kažu da je komandant Policijske brigade u veoma dobrim odnosima sa načelnikom Policijske uprave Beograda Veselinom Milićem, koji ga je i postavio na tako važno mesto. Vezuju ih iste strasti: obojica vole skupa odela, stanove, kuće, žene, vole vlast, da komanduju, da su važni.

Posledjih dana, Puvača u pripitom stanju tvrdi da mu je žao, ali da će morati, jer “tako Aca želi“, da zameni Milića na mestu prvog čoveka beogradske policije. Gospodina Puvaču tokom celog dana, u svakom trenutku, obezbeđuje po šest policajaca, koji ga prate u dva auta. Policija obezbeđuje i njegove nekretnine. Oko 20 plata potroši se na obezbeđenje gospodina Puvače, umesto da o njegovoj sigurnosti brinu stražari u Okružnom zatvoru u Beogradu.

U sledećem broju pobrojaćemo Puvačinu imovinu, sabrati vozni park i konta. Od njega se može naplatiti, i oteto vratiti u državnu kasu. Da li će ova “mala smena među prijateljima“ moći da se sprovede bez obračuna, bez sukoba?

Vučić, očigledno, misli samo na naređenja koja mu izdaju iz centara moći. Malo je verovatno da će ga to spasti od propasti koja se nadvila nad njegovim životom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RAČA OKO KRAGUJEVCA: NAMEŠTENI TENDERI ZA BOGAĆENJE OPŠTINSKIH FUNKCIONERA

23. августа 2013. Коментари су искључени

 

Dobro organizovana grupa pljačkaša i prevaranata u opštini Rača, zaštićenih stranačkim i državnim funkcijama, uspela je da napravi ozbiljnu kriminalnu krupu koja u dužem vremenskom periodu, kršeći zakon, odlično živi od nameštenih tendera. Tabloid je istraživao ko su akteri i kako funkcioniše mehanizam ove razrađene otimačine…

 

          major Goran Mitrović

 

Šumadijska opština Rača je na početku uvođenja višestranačja u Srbiji, postala poznata kao jedna od retkih opština u kojima je vladala opozicija. Kasnije, posle petooktobarskih promena, sinonim za Raču bio je često menjanje stranaka od strane opštinskih funkcionera, ali i česti štrajkovi i protesti koje su organizovali radnici privatizovanog Zastavinog preduzeća 25.maj, koji je kupio – Ranko Dejanović, muž tadašnje predsednice Narodne skupštine, a današnje ministarke zdravlja, Slavice Đukić Dejanović.

Sada je to preduzeće u rukama južnokorejske kompanije Jura, i njome se hvale opštinski funkcioneri. A, koliko je sporna bila ta privatizacija u režiji Ranka Dejanovića, govori i podatak da njeno ispitivanje traži i EU u okviru istrage o 24 sporne privatizacije. Ali, daleko od očiju javnosti, u Rači je nastao i slučaj takozvane "Bager liste", koja doslovno vlada opštinom i bogati se pljačkom nameštenih tendera...

 

     Paukova mreža

 

Predsednici opštine Rača (u više mandata) Draganu Živanović i pripadnicima njene kriminalne grupe, iskoristili su svoju političku moć da mogu nekažnjeno da nameštaju tendere, uvećavaju iznose za izvršene radove, kao i da vrše isplatu za neurađene i ne završene poslove. Pored nje, ovoj grupi, kao organizatori još pripadaju Zoran Andrejić, propali muzičar, sada direktor opštinskih fondova (za gradsko građevinsko zemljište, za vodoprivredu, za nekategorisane puteve) i Dragana Antonijević, inspektor za kontrolu budžeta u SO Rača.

Tu su još Branko Savić, načelnik opštinske uprave, koji je zadužen za formiranje tenderskih komisija, Biljana Rašić, načelnik budžeta SO Rača i šef odeljenja za privredu, Svetlana Jozić, stalni član tenderskih komisija SO Rača (koja priprema tendersku dokumentaciju i organizuje tendere, na kojima poslove dobijaju unapred određene firme),

Dušica Miljojković, pravnik i stalni predsednik tenderskih komisija SO Rača (koji poslove dodeljuje unapred određenoj firmi), Dušan Đoković, predsednik Skupštine opštine Rača, Budimir Milenković, zamenik predsednika opštine i bivši direktor fondova, Saška Milojević, direktor Centra za kulturu Radoje Domanović, Dragan Ikodinović, član opštinskog veća zadužen za infrastrukturu, te vlasnik i direktor firme Šige doo Rača, te odbornici u skupštini opštine Rača (svi u sukobu interesa) Ljubodrag Mićković, bivši predsednik MZ Malo Krčmare.

Zatim, Rajko Živanović, bivši predsednik MZ Saranovo, Slobodan Marković, bivši predsednik MZ Borci i Goran Jovanović, vlasnik SZR Time colors, (u direktnom sukobu interesa, koji kroz fiktivne tendere ugovori astronomske cene, a radove izvede samo delimično iako sve naplati), Ranko Adžić, predsednik saveta MZ Miraševac, Slađan Milanović, predsednik MZ Donja Rača, zatim Slobodan Jevtić, predsednik MZ Sepci, Živadin Đorđević, predsednik MZ Sipić, Miladin Filipović, predsednik MZ Đurđevo, Zoran Milenović, predsednik MZ Viševac, Darko Petrović, predsednik MZ Donje Jarušice, Dragan Golubović, predsednik MZ Trska, Radoslav Milojević, vlasnik firme ZGR Šumadija put, te njegova kćerka Svetlana Milojević, vlasnik firme GR Gradište, Saša Milanović, vlasnik SZR bagerista Milanović, njegova supruga, Zorica Milanović, vlasnica firme ZGR Ekspres kop.

Pa Radiša Nedeljković, vlasnik firme Raša trans i njegova bivša supruga Sanja Milanović, inače sestra bageriste Milanovića, zatim policijski inspektor Rajica Đoković, (kome je predsednica zaposlila suprugu u opštini za zasluge prikrivanja krivičnih prijava, podnetih od strane građana i oštećenih firmi), zatim policijski načelnik Đoković, inače rođeni brat predsednika skupštine (kome je već više od godinu dana, usled sukoba interesa bilo donete rešenja za premeštaj, ali je ono negde zalutalo?!) i viši policijski inspektor Nenad Milošević, koji je zataškao malverzacije prilikom skupljanja i falsifikovanja potpisa u selu Veliko Krčmare.

 

     Dragani daju 30 odsto

 

Ova grupa, je godinama unazad zloupotrebljavala službeni položaj, iz člana 359. st.3 KZ. Naime, Dragana Živanović, Zoran Andrejić, Dragana Antonijević i Radoslav Milojević stvorili su plan da organizuju javne nabavke male vrednosti za SO Rača, a Branko Savić je odredio Dušicu Miljojković i Svetlanu Jozić, za stalne članove tenderskih komisija za javne nabavke male vrednosti, te da se na tendere raspisane povodom javnih nabavki malih vrednosti, javljaju istu ponuđači: GR Gradište i ZGR Šumadija put, Saša Milanović ili SGR Ekspres kop, vlasništvo njegove supruge Zorice Milanović, sa fiktivnim ponudama i u višestruko neosnovano uvećanim iznosima za radove.

Ova grupa je oštetila budžet SO Rača za iznos veći od milion i po evra, a svi izvođači i podizvođači su članovi političkog preduzeća "Grupa građana-URS-Dragana Živanović", koja je sada i član predsedništva URS, i njoj svi izvođači i podizvođači od iznosa za svaki posao daju 30 odsto, što je u opštini i među njima javna tajna.

 

     Isplaćivanje precenjenih radova i neizvršenih poslova

 

Nakon fiktivnog sprovođenja javnih nabavki i određivanja po njima, najboljeg ponuđača, koji je unapred predodređen, ulazi se u proces plaćanja za izvršene radove, koji se samo delimično izvode ili se uopšte ne izvrše.

U ovome prednjače firme Radoslava Milojevića i njegove kćerke Svetlane Milojević, koji ni do dana današnjeg nisu ni počeli sa radovima na sanaciji i obnovi brvna u MZ Đurđevo od nekoliko metara, za koji su naplatili četiri miliona dinara (oko 40.000 evra), kao i brvno na Blatarskom potoku u Saranovu, za koje su naplatili 2.700.000 dinara (!), kao i put između sela Sipić i Badnjevac u dužini od 1.700 metara, na kome su prosuli par kamiona kamena, a isto su naplatili oko četiri miliona dinara, iako su u predizbornoj kampanji obećali da urade besplatno.

Zatim odbornik u sukobu interesa Goran Jovanović, koji je zadužen za sva krečenja i prepokrivanja na teritoriji opštine Rača, kroz fiktivne tendere ugovori astronomske cene i samo delimično izvede radove iako sve naplati, primer je dom kulture, gde je naplatio četiri miliona dinara a nije zamenio crep, već je prepakovao stari, već postojeći, a reč je o količini oko 28.000 crepova (!?), te dom kulture u Miraševcu gde je naplatio još četiri miliona dinara, za okom ne vidljive radove, koji se vode kao izvedeni!

U poslednje dve godine došao je u posed stana od 50 kvadrata u Kragujevcu u ulici Grada Sirena br.12 kao i kuće i hipodroma u Adrovcu.

Dragan Ikodinović-Šige vlasnik firme Šige doo, dobio je poslove na sređivanju parka u Rači, vrednost takođe četiri miliona dinara a postavio je 10 svetiljki, 10 klupa, par ljuljaški i tobogana i presvukao asfaltom stazu dužine oko 100 metara i širine 1,30 metara, zatim sređivanje bazena u Rači, naplaćeno čak osam miliona dinara, a isti iznos naplatio je i za sređivanje propusta u glavnoj ulici u Rači, ispred svoje kuće i parkinga za mašine, kojima je isti propust i upropastio.

Ne treba biti puno stručan i utvrditi koliko ovi poslovi zaista vrede. Ne treba zaboraviti ni ostale izvođače radova, poput Zorice Milanović i njenog supruga Saše Milanovića, koji imaju jedan buldožer, vredan 15.000 evra, a ugovaraju poslove vrednosti od 40.000 evra, većinom u MZ Donja Rača, gde poslove sklapa sa svojim bratom od strica Slađanom Milanovićem, pa poslove dupliraju, kako bi što veći iznos bio za naplatu.

I za ostale pripadnike takozvane Bager liste, kako ih građani Rače zovu, princip je isti, pa svoj deo kolača uzimaju i Radiša Nedeljković i Sanja Milanović, uvećavanjem iznosa za izvršene radove, zatim za radove, koje i ne izvrše. Tu su i astronomske reprezentacije i šenlučenja po kafanama, gde prednjači restoran Vidovdan, vlasništvo člana URS Vladete Prokića, gde se godišnje pojede i popije u vrednosti od dva miliona dinara, samo sa budžeta SO Rača!

Ovome treba dodati i velike račune iz drugih ugostiteljskih objekata po Srbiji u kojima pripadnici opštinske vlasti navraćaju, a pre svih splav Amfora i MC tona iz Beograda, zatim Merkur u Kragujevcu, pa razno razne opštinske proslave i slavlja organizovane u račanskom hotelu…

Od naplaćenih uvećanih iznosa, Dragana Živanović dobija svoj procenat i od toga je do sada već uspela da kupi stan u Novom Beogradu, u ulici Omladinskih brigada, zatim stan u Paraćinu, koji se doduše vodi na supruga i stan u Kragujevcu…Njena najbliža saradnica javno je iznela podatak da je predsednica teška najmanje pola miliona evra

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA: MOŽDA NIJE VREME ZA POTSEĆANJE NA POLITIČKE MUTACIJE TOMISLAVA NIKOLIĆA KA “EVROPSKOJ PERSPEKTIVI”

 

Sramna izjava Tomislava Nikolića data centralnoj televiziji BiH federacije da su Srbi iz Bosne za njega "Bosanci", te da je spreman da kleči i da se izvinjava za sve zločine, da zločince treba kazniti, i da je on za to, dovoljan je razlog za podsećanje, ko je bio ovaj čovek devedesetih godina, i koga danas hoće da obmane. Za četničkog vojvodu, Tomislav Nikolić je položio zakletvu pre tačno dve decenije (13. maja 1993. godine) na Romaniji, zajedno sa Jovom Ostojićem, Mitrom Maksimovićem Mandom i još petnaestoricom dobrovoljaca koji su ratovali na području Bosne i Hercegovine.

         major Goran Mitrović

 

A, šta je sve Tomislav Nikolić još u životu bio, čijim se perjem kitio, koliko je poslova radio, na kakvim je sve putevima i stranputicama bio, koliko je grobalja obišao, i koliko je saučešća dao, koliko je on lično ljudi u grob oterao, samo su neka od brojnih pitanja koja nema ko da mu postavi. Jer je postao vlast. Jer su mediji pod njegovom kontrolom. Jer bedni medijski podanici u Beogradu neće da mu se zameraju, sve dok bude trajao. A kad padne, doći će i oni njemu na groblje, tek da vide kako je to biti grobar, i koliko je teško prodavati demokratiju, posle onoliko iskopanih grobova i sanduka, krstača i nadgrobnih spomenika koje je "čiča Toma" zalivao svojom ljutom rakijom…

Lik i delo Tomislava Nikolića često su površno opisivani u raznim vremenima i prilikama, a reč je o čoveku koji je, preko tuđih nesreća, leševa i ratova, stekao svoju političku "slavu" i tako došao do mesta predsednika države. Danas on u ime Srba i Srbije daje blagoslove kao patrijarh, amnestira, presuđuje, prašta, izvinjava se, kleči pred žrtvama Srebrenice, poziva na kažnjavanje zločinaca, širi mir i toleranciju…

Na njegovu žalost, a na sreću srpske javnosti, njegova prošlost nije zaboravljena. Ako je on negde u sebi sklonio, drugi su dobro upamtili šta je bio, čime se bavio i kako je dospeo tu gde je danas…

Njegov poveliki skupštinski "opus" iz devedesetih, ne bi stao ni u najdeblju enciklopediju uvreda. Taj, sada fini, "politički korektan" Tomislav Nikolić, sticao je svoje ime u javnosti blateći sve i svakoga, pa čak i mrtve! Niko ne sme da zaboravi da je izgovarao najveće gadosti poput one o pokojnom novinaru Slavku Ćuruviji: "…Ja ne žalim Slavka Ćuruviju. Ko zna koliko ljudi još ne žalim. Znam da više nisu živi, ali ne žalim. Ne mogu baš svakoga da žalim. Ćuruvija nije zaslužio da ga ja žalim."

Njegova komunikacija sa oponentima u skupštini bila je prepuna izraza poput one: "Evo kakvo ste govno vi izabrali", ili, "tupane", "tikvane", "glupane" i slično...Samo17 dana pre ubistva Zorana Đinđića, Tomislav Nikolić pokazuje da je dobro informisan:

"…Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao probleme s nogom."

Bivši šef presbiroa vlade DOS-a, Vladimirom Beba Popovićem, u jednom od svojih televizijskih nastupa, pozvao se na izjavu Jovice Stanišića, bivšeg Miloševićevog šefa Državne bezbednosti: "Ako hoćete da rušite radikale, pustite Šešelja, uzmite Tomu. On je lično 1991. godine, u selu Antin, ubio neke civile i pobacao ih u bazen".

Popović je tvrdio da je Đinđićeva vlada dala nalog da se to proveri, ali su dobili odgovor kako tih podataka nema, odnosno da je deo dokumentacije uništen u bombardovanju Srbije. Dodao je i da je tadašnji visoki funkcioner MUP-a Radovan Stojičić Badža bio iznerviran tim događajem, pa je odmah zatražio od baranjske policije da "Nikolića i ostale dobrovoljce Srpske radikalne stranke odmah vrati u Srbiju!

U vezi zločina u selu Antin, na veliko iznenađenje, umesto Nikolića, progovorila je direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja je "utvrdila" da se zločin u selu Antin desio pre dolaska "dobrovoljca Tomislava Nikolića"! Ko poznaje podlu pozadinu ovakvih organizacije, ne treba da ga čudi što je i gospođa Kandić ovo izjavila tek kad je Toma postao "provereni europejac".

 

    Umesto silom na silu-platforma!

 

Bivši kragujevački "referent grobnih mesta" Tomislav Nikolić, bio je devedesetih godina potpredsednik u vladama Mirka Marjanovića i Momira Bulatovića. Na nezakonit način je došao do diplome Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu.

Ranije je pokušavao u Kragujevcu da studira prava. Nije mu išlo. Danas ima titulu "master ekonomiste". Tvrdi i da je napisao 13 knjiga, ali, nigde nijedne nema. Ni kod njega ni u knjižarama. Kad malo popije one svoje rakije, tvrdi da ima i orden "za stvaranje i očuvanje Republike Srpske". Brojne žrtve zločina u Bosni i Hercegovini tražile su, čim je stupio na dužnost predsednika Srbije, "da vrati taj orden ako ga ima, jer je to uvreda za civile pobijene od strane dobrovoljaca SRS".

Četiri puta je Tomislav Nikolić gubio na izborima za predsednika, a onda je, zahvaljujući bolesnoj upornosti, doživeo da bude i peti put kandidat, i to protiv Borisa Tadića, koji je toliko ojadio Srbiju, da je posle njega bilo svejedno ko će biti predsednik!

Kada su 1994. godine radikali i socijalisti bili u privremenom sukobu, Nikolić je u skupštini galamio: "…Ja sam pošao u rat, jer je on (Milošević) pozvao u rat." Nepunih godinu dana promenio je pesmu pa je rekao: "Mi smo socijaliste naučili patriotizmu. Za nama su pošli u ovaj rat!".

U duhu svoje grobarske i nekrofilske psihologije, Nikolić je odmah posle Miloševićeve smrti, ponudio i svoje "dobre usluge" njegovoj familiji:

"…Ja sam rekao Marku Miloševiću, ako ti želiš da oca sahraniš u Beogradu, ako hoćeš da majka i ti budete na sahrani, ako hoćeš da bude izložen u saveznoj skupštini, ili sahranjen u Aleji velikana, samo reci, sve ostalo je moja briga, bar 100.000 ljudi će mi u tome pomoći".

I zaista, da su hteli, bilo bi to ostvarenje životnog sna Tome Grobara, čoveka koji je, kao i svaki grobar, u smrti bivšeg državnika, video svoju priliku života, da se pokaže.

Važno je znati danas, nakon svega što je od početka 2013. godine Tomislav Nikolić rekao (i nije rekao) u vezi sa pregovorima o statusu srpskih opština na Kosovu, da je u intervjuu za RTS u aprilu 2006. godine izjavio i sledeće:

"…Ako dođe do okupacije Kosova i Metohije ona će biti izvedena silom i zbog toga odbrana mora biti silom!".

Dve godine kasnije, Nikolić se toga nije sećao, pa o Kosovu govori drugim tonom, da on nije za rat, nego za mir, i da mu "na pamet ne pada da u rat za Kosovo šalje tuđu decu". Istovremeno, za Hrvatsku radiotelevizuju (HRT) bez imalo stida je izjavio kako se SRS "odrekla starih srpskih granica Karlovac-Karlobag-Virovitica", da on prihvata "očuvanje granica Hrvatske koje su priznate od strane UN".

Kao novopečeni "evroljubac", Nikolić ovako govori: "…Ja znam koliko dobrog života može da se ostvari ulaskom u EU, ali znam da Srbija ima samo jedan uslov, da u EU uđe cela". Odjednom, 2013. godine, više mu ni taj uslov nije važan. On ne postoji čak ni u pravnoj papazjaniji (Platformi za Kosovo) koju je on naručio od svoga mlađanog savetnika Marka Đurića.

 

    Kako se bogatio Tomislav Nikolić

 

Koliko je "čiča Toma" zaradio para od svoje ratnohuškačke politike, i sam je priznao na jednoj od poslednjih sednica SRS uoči odlaska iz stranke, gde je rekao da je "obezbeđen do kraja života, da ima para za ceo život, da ga proživi do kraja kako treba"! Hvalio se i kako ima od koga da uzme pare, a u prilog tom, poznata su i svedočenja prisutnih na jednom od sednica odbora za bezbednost, gde se raspravljalo o godišnjem radu BIA:

"…Krećemo u Plavi slalon, Aleksandar Vučić trči za nama. Vučić nas u jedan ćošak skupio, pošto su se već novinari okupili u holu nama iza leđa da bi slušali, i Aca kaže: –Moram da vam saopštim jednu neprijatnu stvar. Tomislav Nikolić je naredio da ne pominjete tajkune zato što vi ne znate koji od njih nas finansiraju. Mi smo se samo pogledali, u čudu se našli…".

Obilazio je Nikolić i svoje finansijere po Švajcarskoj i odatle donosio pare, spremajući se za svoj veliki preokret, za "evropski put". Ako završim ovo u Švajcarskoj, sve sam vas obezbedio, govorio je, kao da zbrinjava siročad koju je odlučio da napusti.

Njegova sklonost otimačini nije od juče, nego od kad je ušao u politiku sa idejom da se od nje obogati. Tako je u vreme dok je bio direktor JP Poslovni prostor Zemun, napravio mnoge malverzacije u saradnji sa suprugom Dragicom i Aleksandrom Vučićem.

Krajem 1998. godine, u decembru, zaključen je ugovor po kome je SRS od ZIPS-a (opštinskim novcem, naravno) zakupila zgradu Magistrata po ceni od 1,52 din. po kvm, na trideset godina, i celokupna suma (tada 400.000 maraka) isplaćena je u narednih nekoliko meseci. To nije bila stranačka odluka, već pre svega nešto što su režirali Nikolić i njegove ekipe.

Nikolić je, tada u funkciji v.d. direktora JP Poslovni prostor, uplatio na račun Sportsko-rekreativnog centra Pinki, čiji je direktor bio Aleksandar Vučić, 30.000 maraka na ime rekreacije zaposlenih. Tim istim parama, posle samo nekoliko dana, plaćen je reklamni oglas u stranačkom glasilu Velika Srbija, kojim se publika obaveštava da bazen radi. Prebacivali su novac od preduzeća do stranke i nazad, naravno ugrađujući se za procenat. Konačno, prevarama je došao i do velikih stambenih površina. Korak po korak…

Krajem 1998. godine, kao potpredsednik vlade, Nikolić dobija stan površine 186,47 metara kvadratnih u Bulevaru Lenjina 10A u Beogradu (rešenjem broj 360-1978/98-01 od 22. decembra 1998). Taj stan je Nikolić kasnije otkupio, ali ga je prodao posle 5. oktobra 2000. godine. Tada je objasnio da je morao da proda stan da bi platio porez na ekstraprofit!

Kasnije je lažno prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu. Već 2006. godine, Tomislav Nikolić je bio u posedu dva stana na ekskluzivnoj lokaciji na Novom Beogradu, preko puta Beogradske arene, gde su kao vlasnici upisani njegova supruga Dragica i sin Branislav. Tržišna vrednost ta dva stana iznosila je oko 350.000 evra, što je novac koji poslanik SRS nije mogao da uštedi, bez obzira na sve dodatne privilegije koje je uživao.

Kad je 2007. godine bivši Bulevar AVNOJ-a na Novom Beogradu dobio novo ime- Bulevar Zorana Đinđića, Nikolić izjavljuje kako će prodati stan, samo da ode "na neku normalnu adresu". Bila je to najobičnija obmana. Tri godine kasnije, na njegovoj adresi su stanovali neki drugi vlasnici! Galamio je, ne zbog imena Zorana Đinđića, nego da nađe alibi za još jednu svoju stambenu "transakciju". Ovom prevarom je došao do stana u vrednosti od dva miliona evra, neuspešno demantujući da je koštao "samo" 400.000 evra! Ali, ako je i tako, gde je narodni poslanik Tomislav Nikolić, četnički vojvoda, zaradio toliki novac?

 

     Nikolić i sinovi

 

Mada je punih dve decenije sve najgore govorio o SAD, i administraciji u Vašingtonu kao "centru zla", Tomislav Nikolić je lako i brzo promenio svoj stav, čim mu je Amerika lično zatrebala. Naime, njegov sin Radomir je tokom jednog boravka u SAD napravio teže krivično delo. Korumpirani američki ambasador Bil Montgomeri mu je odmah priskočio u pomoć u akciji povratka sina Radomira.

U znak zahvalnosti, ali, i zbog zajedničkih poslova, Nikolić je Montgomerija, tokom osnivanja Srpske napredne stranke, angažovao za savetnika. To njihovo "poslovno" prijateljstvo i dalje traje. Zaradilo se. Osim vile u Bajčetini, Tomislav ima i stan veličine fudbalskog stadiona, od 170 kvadratnih metara, automobile (između ostalog, najnoviji "Audi", prijavljen kao poklon), njegovi sinovi Branislav i Radomir su se obogatili, stambeno zbrinuli, napunili svoje račune teške desetine miliona evra….

I danas, bez obzira na razlaz koji se desio među njima, iz Tomislava Nikolića ponekad, spontano, kao kroz trbuh, progovori duh Vojislava Šešelja. Prošle, 2012. godine, u vreme predizborne kampanje, Nikolić je obećavao da će "obavezno" da preispita da li su u slučaju ubistva Zorana Đinđića zaista osuđeni ljudi koji su to i učinili (jer mu se čini da ovi koji su u zatvoru nisu krivi), te kako je optužnica protiv Ratka Mladića "protivzakonita i nepravedna". Nedavno, u intervjuu koji je dao državnoj televiziji federacije BiH, ponudio je klečanje u Srebrenici i založio se za kažnjavanje svakoga ko je počinio zločine.

 

   Uskrs čiča Tomine Bubice

 

Takozvana prva dama Srbije, Tomina supruga, tragikomična domaćica Dragica Nikolić, sakupljačica lekovitog bilja i recepata za narodne lekove, postala je u izluđenoj Srbiji do te mere značajna, da je ministar kulture obavezno vodi na otvaranja izložbi i festivala, njena slika "krasi" naslovne strane ženskih novina, a pojavila se i u sred Narodne biblioteke, kako bi, valjda, dala na značaju ovoj ustanovi!

I Toma je ponosan na nju pa je pre par godina dao i jednu "uskršnju" izjavu: "…Moja žena, koja je slikarka, ne farba jaja samo u crveno! Svakom detetu, sinu, snajama i unučićima namenski priprema uskršnja jaja. Mlađem sinu, recimo, oslikava grb Partizana jer je vatreni navijač crno-belih, a starijem neki motiv iz bankarstva, posla kojim se bavi. Meni je godinama oslikavala grb SRS, ali ove godine će morati da menja znak" ("Kurir", 2009). Inače, Toma svoju ženu pred diplomatskim korom oslovljava sa Bubice!

 

    Šta je Wikileaks saznao o Tominoj diplomi

 

(Ambasada SAD: Nikolić je kupio diplomu i funkcionalno je nepismen!)

"Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić kupio je diplomu fakulteta". Ova informacija navedena je u strogo poverljivoj depeši Ambasade SAD iz Beograda, koju je sajt Vikiliks obelodanio 1. septembra prošle godine. Ova depeša (08Belgrade 111) upućena je u Vašington 29. januara 2008. godine.

Nikolić je nepismen

Osim što američke diplomate u svom izveštaju navode da je Nikolić kupio diplomu, oni konstatuju da je on i nepismen, kao i da ne ume gramatički pravilno da se izražava srpskim jezikom. Pozivajući se na svoje izvore u Srbiji, američke diplomate su obavestile šefove u Vašingtonu o Nikolićevom obrazovanju i intelektu:

“ Nikolić je kupio diplomu više škole i on je funkcionalno nepismen. Nikolić ume pravilno da koristi samo četiri, od sedam padeža u srpskom jeziku” – između ostalog stoji u tajnoj depeši.

Iako su ga smatrali nepismenim i sumnjali u validnost njegove diplome, to nije smetalo diplomatama SAD da iste godine pomognu Nikoliću da pokuša puč u Srpskoj radikalnoj stranci, a posle neuspeha u pokušaju preotimanja stranke da mu obezbede logistiku za osnivanje Srpske napredne stranke. Tadašnji američki ambasador u Srbiji Kameron Manter pominje se kao jedan od ključnih ljudi koji su posredovali u zbližavanju Borisa Tadića i Tomislava Nikolića i osnivanju Srpske napredne stranke. Možda su upravo Nikolićevo (ne)obrazovanje i slab intelekt bili ključne „vrline" zbog kojih su SAD zaželele da ga regrutuju u redove svojih saradnika i plaćenika.

 

Amerikanci su ga nazvali „Avet"

 

Zaposleni u ambasadi SAD su sa nipodaštavanjem i podrugljivo pisali o Tomislavu Nikoliću. U diplomatskim depešama koje su slate 2009. godine, u kojima su zaposleni u ambasadi SAD u Beogradu Nikolića poredili sa aveti, a prema podacima sajta Vikiliks, Nikolić je upoređen sa aveti u depeši ambasade koja je poslata u Vašington 4. avgusta te godine. U tom trenutku SAD nisu imale ambasadora u Srbiji, već je dužnost privremeno vršila otpravnica poslova Dženifer Braš.

Zanimljivo je da je Nikolić u to vreme već uveliko bio predsednik Srpske napredne stranke i rado viđen gost u ambasadi SAD u koju je dolazio po instrukcije. Iako SAD na Tomislava Nikolića gledaju kao na nepismenu avet sa kupljenom diplomom fakulteta, to im nije smetalo da ga, uz Borisa Tadića, angažuju u daljem rasturanju Srbije. Verovatno te Nikolićeve karakteristike, po Amerikancima, predstavljaju garanciju da će lider naprednjaka biti veoma uspešan u daljem upropašćavanju Srbije.

Koliko je “težak“ Tomislav Nikolić i njegovi sinovi? Kako je od poslaničke plate današnji predsednik Srbije postao među sto najbogatijih Srba, uključujući i najbogatijeg Borisa Tadića i njegove kriminalce (Đilasa, Pajtića, Šutanovca, Petrovića…)?

Tomini sinovi su, dok im je otac bio samo vojvoda i poslanik, bili su u milosti fudbalske mafije na čelu sa Žarkom Zečevićem, dugogogodišnjim generalnim sekretarom FK Partizan. Od ovog kluba su dobili stanove, automobile, milione evra.Tata je mafiju pokrivao kod tadašnje vlasti. Njegova Bubica, (supruga Dragica) terala ga je da stalno donosi ogromne svote novca. Toma se jedom požalio svom partijskom kolegi Zoranu Krasiću ( E, moj Zoki, Dragica stalno traži pare, ni američki budžet nju ne može zadovoljiti!).

I dok su gladni, bosi i goli članovi Srpske radikalne stranke agitovali da Tomislav Nikolić pobedi Borisa Tadića, njihov lider se cerekao u sebi glupoj narodnoj masi, jer je on svaki izborni poraz debelo naplaćivao. Naime, njegov menadžer Aleksandar Vučić ugovarao je koliko košta da radikali u Narodnoj skupštini Srbije omoguće izglasavanje zakona.

Tehnologija je bila jednostavna. Prvo radikali podnesu na proevropske zakone Demokratske stranke stotine amandmana, za govornicom se “žestoko“ obračunaju sa vlašću, a onda Toma podvikne da se izađe iz sale, nemaju oni šta više da traže. Kada izgovori ove reči, poslanici su znali da je pala nagodba, i da će stići ogromne pare. One su završavale u Tominom i Vučićevom džepu.

Dva puta je Nikolić gubio predsedničke izbore. Dva puta je ulog bio po 20 miliona evra!

Novac je Vučiću i Tomi isplaćivao Miodrag Rakić, a sve je snimala Vojnoobaveštajna služba. Rakić je tako držao obojicu u šaci. Snimke je predao obaveštajnom atašeu SAD-e u Beogradu.

Voleo je Toma da mu mali Aca nabavlja novac i od engleske obaveštajne službe. Primio ih je u vojom odmaralištu na Kopaoniku pre nego što je razbio Srpsku radikalnu stranku. Ustvari, Aleksandar Vučić je Tomislava Nikolića vodio kao mečku Božanu! Tomi je bilo samo važno da njegovoj Bubici može da odnese milione evra. Na Kopaoniku je Toma, u društvu Vučića, Jorgovanke Tabaković i jednog generala, svečano primio novac i obećao da će razbiti Srpsku naprednu stranku i da će Srbiju svesti na pašaluk.

Zaista, lako je manipulisati sa Tomislavom Nikolićem, koji nema ni elementarno obrazovanje. Učestvujući u političkom životu, Toma je naučio fraze i anegdote kojima se koristi. On, čak, ni osnovne pojmove ne razlikuje. Sa tako priprostim, a halapljivim čovekom, Aleksandar Vučić briše pod. I kada se u Tomi probudi srpski domaćin, Vučić ga podseti šta je sve za njega uradio, koliko desetina miliona je uzeo, i da mora to sada da odrade zajednički.

I dok se Tomina Bubica odavala muškarcima u Kragujevcu, a potom i u Beogradu, Toma je žestoko ašikovao sa jednom radikalkom, bivšom predsednicom jedne beogradske opštine. Toliko je bio zaljubljen, da kada ga je ona ostavila, jer je nakon Tominog odlaska od radikala ona ostala u stranci, da je u sali Skupštine Srbije, u direktnom prenosu, ne kontrolišući se, odbrusio joj "Vi ste i ranije dizali noge, ali se niste žalili".

Šta na kraju reći? Srbija je za žaljenje, kada smo, između belosvetskog hohštaplera i lopova Borisa Tadića, morali da izaberemo manjeg lopova, priprostog Tomislava Nikolića. Predsednik Srbije u zgradu Predsedništva uselio svoju Bubicu, da se iz kabineta bavi “humanitarnim radom“, prikupljanjem para! On je svakog dana u popodnevnim časovima u pripitom stanju, a njegovi telohranitelji tvrde da je uveče pijan ko Šveđanin! Bog da mu dušu prosti…

Valjda ćemo se uskoro radovati i njegovom odlasku.

 

    A 1.

  Tomina sabrana dela

Kada je onako neobrazovan čovek, kakav je Tomislav Nikolić, nesrećnim spletom okolnosti izabran za predsednika, odjednom je u njegovoj zvaničnoj biografiji objavljeno da je napisao čak 13 knjiga! Niko ne zna "sve Tomine naslove". Redakcija Tabloida je ipak sakupila nazive njegovih "sabranih dela", mada ona ne postoje ni u knjižarama, ni u antikvarnicama ni na ulici, a, verovatno, ni u ličnom posedu autora. Radikali se odavno sprdaju sa tim, jer, kažu, "sve je to Voja napisao i njega potpisao!"…Kažu, toliko knjiga ni Andrić nije napisao, i red je da se pomenu, po imenu… “Ni pobeda ni poraz; Sve za Kosovo i Metohiju: Oteta pobeda; Šešelja za predsednika; Kroz medijski mrak;Pismo sa adresom;U kandžama mržnje; Govorio sam; Skupštinski hod po mukama;Neokomunistički parlament; Od početka; Kad padne vlada Milošević pada; Rovovi u Narodnoj skupštini”.

    A 2.

  Poslanik i grobar – doživotno!

Od 1992. godine, Tomislav Nikolić je jedini poslanik u Skupštini Srbije koji je izabran u svaki skupštinski saziv! Dvadeset i jednu godinu prima poslaničku platu, i spada u jedinstvene, u Evropi retke "primerke" političkih reptila koji žive za vlast i od vlasti.

    A 3.

  Šta je Nikolić govorio o Evropskoj uniji 2005. godine

"Ne znam ništa pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa! Pozivam Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu da otvoreno kažu da su bili u zabludi šest godina jer su verovali Evropskoj uniji, koja je Srbiji lomila vrat. Tadić i Koštunica vode zemlju u haos i demokratiju koju je EU smislila za paćenike u tranziciji…"

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

METODI BOGAĆENJA BIVŠIH BEZBEDNJAKA: PENZIONERSKA SPOSOBNOST ZA PUNJENJE SVOG DŽEPA

9. маја 2013. Коментари су искључени

 

Odlaskom u penziju, pojedini pripadnici bezbednosnih službi tek počinju da žive "punim gasom", koristeći poslovne i obaveštajne veze u svrhe sticanja bogatstva. Reč je o retkim, ali za državu i društvo veoma štetnim ličnostima, jer većina starih "bezbednjaka" skromno odlazi iz profesionalne anonimnosti u penzionersku apatiju. Zbog njih, koji su časno odradili svoj vek, važno je odvojiti "žito od kukolja", pa je prilog tome dao i Insajder redakciji.

 

        Piše: Insajder B – 4

Kada odu u penziju, većina zaposlenih radnika službi bezbednosti obigravaju razne firme da bi se zaposlili kao čuvari, portiri, ili kako se to danas kaže tražeći poslove korporativne zaštite. Retki su oni izuzeci koji, zbog zasluga iz prošlosti sada kao penzioneri sa velikom nacionalnom penzijom istovremeno borave na rukovodećim mestima u jakim javnim preduzećima kao što je Srbijagas, ili otvore nekoliko privatnih firmi na sebe, decu i ostalu rodbinu.

U prvu kategoriju ,,luksuznih državnih penzionera" kao funkcioner Srbijagasa je i bivši visoki funkcioner Državne bezbednosti i BIA, suvlasnik FK ,,Čukarički" i čuveni operativac Rajko Savić. Nakon odlaska u penziju nije mnogo čekao da pronađe angažman i nađe načina da naplati svoje usluge iz prošlosti. Da stvar bude zanimljivija, Savić i dan danas koristi svoje veze i vezice, "kadrujući" u BIA i glumeći veličinu koja nije, niti je ikada bila.

Ipak, on živi sa mnogo dubljim džepovima punih evra i dolara na visokom nivou na koji bi mu pozavideli i mnogi milioneri sa Zapada. Dakle, u tu drugu, drugu, mnogo zanimljiviju kategoriju ,,uspešnih biznismena", spada i Zoran Banković, bivši visoki rukovodilac u BIA, rodom iz Palanke.

Pred sam odlazak u penziju (nacionalnu, naravno) prvo otvara sa dvojicom svojih pred-penzionerskih kolega privatnu firmu, koju je celo vreme finansirala BIA za vreme vladavine Radeta Bulatovića, sa kojim je bio i ostao u dobrim odnosima. Nikada nije utvrđeno koliko je finansijske štete ta navodno privatna firma nanela agenciji i čime se sve bavila u iznajmljenom stanu u centru Beograda.

Kada se ta ,,uspešna firma" rasformirala, oni zgrnuli veliki novac, počeli su da se bave privatnim biznisom i advokaturom. Pošto je u prošlosti, tokom službenih putovanja uspostavio veze i u dalekoj Kini, pred svoj odlazak u penziju šalje svoja dva sina "tamo daleko", i uvodi ih u biznis trgovine kompjuterskom opremom, mobilnih telefonima i kancelarijskim materijalom.

Oni se ubrzo uklapaju u posao, a njihov tata Zoran ostaje u Beogradu da preko svojih veza u bezbednosnim strukturama plasira pomenutu opremu, što je bila važna karika biznisa. Zbog toga otvara nekoliko firmi iz delatnosti prodaje kompjuterske opreme i kreće u korupcijsku ofanzivu na svoje bivše kolege dajući im i nudeći mito u novcu, opremi, vozilima i slično…

Jedan od velikih poslova koji je na nameštenom tenderu i kroz mito dobio je posao u vreme Univerzijade u Beogradu, gde je zaradio ogromnu sumu novca. Zahvaljujući svojim vezama u bezbednosnim službama BIA, desetinu puta su obarani regularni tenderi da bi firme njegove firme dobili posao. O svemu tome treba pitati one rukovodioce koji su mu to nameštenim tenderima i omogućavali poput gospođe Snežane Radanović i drugih.

Nijedan tender u bezbednosnim ustanovama, a posebno u BIA, ne može proći ako nisu na tenderu dobile privatne firme Zorana Bankovića i njegovih sinova. Njegovo bogatstvo se vidi i po nekretninama koje ima. Kupio je nekoliko stanova u inostranstvu, u Beogradu i na crnogorskom primorju. Da ne bi odstupio od prostačkog i predvidivog pravila novobogataša, kupio je i stan i kola svojoj dugogodišnjoj ljubavnici Sanji Šaljić, koja je, takođe, zaposlena u BIA, a koja radi za njega.

Shvatajući principe "tržišne ekonomije", Banković ne preza ni od podvaljivanja kupcima, pa tako prodaje kompjutersku opremu najlošijeg kvaliteta, onu koja uopšte nije proveravana, a njeno održavanje i servis je plaćen raznim aneksima ugovora o održavanju i slično… Da li je moguće da se takav penzionerski biznis dešava u Srbiji, u takvoj meri, i da li će istražni organi jednog dana ispitati gore navedene slučajeve i kada?

 

©Geto Sbija

materijal: Loist protiv mafije

%d bloggers like this: