Архива

Posts Tagged ‘bler’

SRBI KAO ZAMORCI: „INDUSTRIJSKI SEKTOR“ EKSPERIMENTALNIH ISPITIVANJA FARMACEUTSKIH PREPARATA U SRBIJI

15. марта 2015. Коментари су искључени

 

Po broju klanova i mafijaških udruživanja, zdravstvo u Srbiji je vodeće na evropskom kontinentu, ali je zato na samom dnu kada je u pitanju kvalitet usluga, način lečenja i opremljenost zdravstvenih ustanova. Punih četrnaest godina, svi prethodni ministri zdravlja predstavljali su produženu ruku političkih režima i međunarodne medicinske i farmaceutske mafije. I sadašnji ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, čovek koga kolege zovu "Doktor smrti", obavlja najprljavije režimske poslove, od nasilja nad sindikatima za račun BIA-e, do pljački, ucena, a po potrebi i tihih likvidacija u bolničkoj postelji. Zbog svega toga, srpsko zdravstvo je u stanju potpunog haosa, a u toku je i egzodus zdravstvenih radnika iz Srbije, koji nije zabeležen u istoriji ove zemlje…

 

                    Milica Grabež

SRBI KAO ZAMORCI

 

Srpske zdravstvene ustanove podsećaju na one iz Bijafre i najsiromašnijih afričkih republika. Dolaskom DOS-a na vlast, ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, sa svojom organizovanom kriminalom grupom, uglavnom profesorima koji su članovi Demokratske stranke, pokrao je sve što se pokrasti moglo. Čak i donacije Ambasade Japana u Beogradu od 20 miliona dolara, koje su završile na računu Demokratske stranke i njenih čelnika.

Izborom Vojislava Koštunice za premijera Srbije međunarodna zajednica je u Srbiji započela mnogo “razvojnih projekata“. Posebno je postalo primetno delovanje Američke agencije za međunarodni razvoj (US Agency for International Development – USAID) i njene konsultantske kuće "Booz Allen Hamilton". Svi konsultanti iz "Buz Alena" su iz njihovog “global resilience department“ koji je tada vodio penzionisani direktor CIA Robert Džejms Vusli (Robert James Woosley).

Američka “nevladina“ organizacija odlučila je da svoj "razvojni" projekat – USAID-SEDEP, navodno namenjen povećanju srpske ekonomske konkurentnosti i izvoza, iskoristi i za direktne interese najvećih američkih farmaceutskih kuća, a sve uz blagoslov dva ključna ministarstva u vladi premijera Koštunice.

Ogromni lukrativni potencijal, kada se eksperimentalni lekovi i genetski testovi rade na srpskim pacijentima, prvi put je identifikovan novembra 2003. godine od Lorensa Grua(istražitelja ratnih zločina), koji je u to vreme bio zadužen za nadgledanje svih "Buz" projekata u regionu.

Detaljna analiza koja je usledila do februara 2004. i uključila brojne gostujuće saradnike firme "Buz Alen", potvrdila je prvobitnu procenu o neverovatnim konkurentskim prednostima srpskih klinika: srpski pacijenti ne očekuju da budu plaćeni za testove, pacijenti i njihove porodice ne traže skupa osiguranja koja obavezno pripadaju pacijentima u zapadnim zemljama, a i srpska država ne očekuje od farmaceutskih kuća da isplate skoro nikakve veće troškove kada se njeni stanovnici koriste kao zamorci.

Mafija koju je predvodio ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, otvorila je vrata srpskih klinika, instituta i bolnica za eksperimente neregistrovanih lekova. Lekari, koji su prihvatali da za naknadu od 1.500 evra po pacijentu prinuđavaju siromašne pacijente iz unutrašnjosti da se nad njima, u grupi od po dvadeset ljudi, nekoliko nedelja prati primena eksperimentalnog leka, čiji opit je prvo izvršen nad pacovima,. Tokom tih eksperimenta odveli su više od polovine njih u smrt, dok su drugi umirali mesec-dva nakon prestanka eksperimenta. Nalazi su služili farmaceutskim kompanijama da se koriste tim rezultatima, u daljim fazama ispitivanja lekova. Srbi su, očigledno, bolji od pacova.

Uz to, Srbi su i doslovno nazvani "jako čistim zamorčićima" ("pure and clean guinea pigs"), jer "prosečno i tipično srpsko telo" još uvek nije tokom života zatrovano dugotrajnom upotrebom raznoraznih farmaceutskih preparata, kao što je slučaj već nekoliko decenija na Zapadu.

Time je "industrijski sektor" eksperimentalnih ispitivanja identifikovan kao jedan od "sektora" s velikim potencijalom da bude konkurentan. Drugim rečima, Srbi su veoma konkurentni kada su u pitanju tela i organizmi koji se koriste za farmaceutske i genetske eksperimente. Primera radi, za eksperimente nad američkim građanima, koji se dobrovoljno saglase sa tim, farmaceutske kuće su plaćale njihovo životno osiguranje na po najmanje milion dolara.

Kada su zlodela zdravstvene mafije izašla na videlo, a Redakcija je o tome godinama, iz broja u broj pisala, ministar Milosavljević se povukao, i nestao iz javnosti. Sa svim opljačkanim milionima evra i dolara.

Dolaskom naprednjaka na vlast, mnogi su očekivali da će ova partija u zdravstvo uvesti reda. Međutim, naprednjaci su za ministra doveli Zlatibora Lončara zvanog Tibi, ili poznatijeg kao "Doktor smrti“.

Upućeni tvrde da je gospodin Lončar nameravao da otera u zatvor svoje prethodnike, ali ga je Vučić oštro opomenu da “gleda svoja posla“. Lončar je to bukvalno shvatio, i zgrće milione evra.

Srpsko zdravstvo je potonulo. Ministar Lončar je, preko direktora BIA Aleksandra Đorđevića, svim sredstvima nasrnuo na sindikate u zdravstvu, preteći hapšenjima sindikalnih aktivista. Lekarima su smanjene plate, ali šta to zanima onog koji uzima milione evra? U toku je egzodus zdravstvenih radnika iz Srbije koji nije zabeležen u istoriji ove zemlje…

 

      Seoba lekara i medicinskog osoblja

 

Srbija ne ispunjava uslove za EU, ali njeni lekari su dobrodošli. Oko 10.000 lekara srpskog porekla živi i radi širom sveta, a oko hiljadu njih je zaposleno na visokim pozicijama u zdravstvenim ustanovama. Godišnje iz Srbije ode više od 500 medicinskih sestara u Nemačku. Samo u Kliničkom centru u Beogradu trenutno nedostaje oko 200 medicinskih sestara.

Lekarskoj komori je za poslednje dve godine traženo je više od 800 potvrda za zapošljavanje u inostranstvu, dok su ranije imali najviše do 40 molbi godišnje! Mnogi od njih su već otišli da leče građane Nemačke, Austrije, pa čak i Mađarske. Iz Srbije masovno odlaze i veoma iskusni lekari, specijalisti, ali u poslednje vreme i oni koji ne mogu da dobiju specijalizaciju.

Među njima ima najviše patologa, anesteziologa, kardiohirurga i radiologa. Nekoliko kompletnih hirurških timova KCS, otišlo je poslednjih godina u Sloveniju, Austriju, Nemačku i dalje. Kliničkom centru Srbije u svakom momentu nedostaje oko 100 lekara. Urgentnom centru nedostaje oko 80 lekara i oko 20o medicinskih sestara.

U međuvremenu, u unutrašnjosti Srbije, prema zvaničnim podacima, na jednog lekara ima 4.000 pacijenata. Zabeležen je i jedan neslavan rekord: doktorka-ginekolog iz Vrbasa, u jednom danu je uspela da pregleda 139 pacijentkinja! A norma lekara opšte prakse je 35 pacijenata, mada u ordinacijama, u proseku, ima i po 60 ljudi dnevno. U Srbiji je lekarski prosek 40 pregleda dnevno, a to uveliko prevazilazi evropske norme.

U ovom trenutku, u Srbiji je u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prijavljeno više od 2.500 osoba sa završenom srednjom medicinskom školom. Prema statistici iz prethodnih godina, približno 1.500 njih, upisaće medicinski fakultet, a svi koji mogu potražiće posao u nekoj od zapadnoevropskih zemalja, jer je potreba za gerontološkim i patronažnim medicinskim osobljem, sa ili bez iskustva, velika.

Za lekare koji su suočeni sa ovakvim stanjem u zdravstvu, ali i u celoj državi, primamljivo zvuči čak i jedan oglas nedavno objavljen u dnevnoj štampi, gde piše da i ratom zahvaćena Libija traži naše lekare i specijaliste nudeći im platu od 1.500 do 4.000 evra i obezbeđen smeštaj.

Ministar Lončar je pokušao da pre nekoliko meseci bude imenovan za direktora Kliničkog centra Srbije. Veća je mogućnost za pljačku, preko javnih nabavki, ali mu na Medicinskom fakultetu u Beogradu nisu “progledali kroz prste“. Ne ispunjava formalne uslove. Da se lakše razume surova stvarnost u srpskom zdravstvu, objavljujemo izlaganje dr Vojislava Šešelja na konferenciji za štampu, posvećeno ministru Lončaru.

 

   Smrt u Srbiji dolazi od Zlatibora.

     Nepoznato o Zlatiboru Lončaru

(Konferencija za štampu Vojislava Šešelja, 15. januara 2015. godine)

Dame i gospodo, vi znate da u protekla dva meseca Srpska radikalna stranka u svojim aktivnostima primat daje ekonomskoj i socijalnoj problematici i u skladu sa tim jačamo našu borbu protiv kriminala i korupcije, bez kojih nema ekonomskog ozdravljenja zemlje. Pred Novu godinu smo vam najavili da ćemo na svakoj konferenciji za štampu obrađivati po jednog ministra iz Vučićeve vlade, koji je ogrezao u kriminalu i korupciji. Za danas smo vam najavili da će to biti ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Naše službe intenzivno rade, naše ekipe članova iz raznih državnih i društvenih organizacija su angažovane i mi taj materijal prikupljamo i danas smo u situaciji da vam predstavimo naša osnovna saznanja.

Zlatibor Lončar je na tajanstven način došao do stana u kome živi, koji je površine 180 metara kvadratnih, a nalazi se u ulici Slavka Ćuruvije, kod Belog dvora. Formalni vlasnik tog stana je izvesni Zoran Mitrović, jedan od suvlasnika Viktorija grupe. Za kliničkog asistenta Zlatibor Lončar je izabran krajem 2012. godine, između četiri kandidata, od kojih jedino on nije ispunjavao uslove za izbor. U momentu izbora za kliničkog asistenta nije mu bila prihvaćena doktorska teza. O tom nelegalnom izboru imamo original zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta 16. novembra 2012. godine pod brojem 014017/2.

Zlatibor Lončar objavio je samo jedan rad u nekom trećerazrednom časopisu. Pojavljuje se i kao deveti autor, praktično dopisni autor jednog jedinog naučnog rada. Lončar se samopromoviše kao ekspert za transplantaciju jetre, a njegove kolege iz Kliničkog centra dobro znaju da on nije izvršio nijednu transplantaciju.

Videli smo ga da daje izjave i na državnoj televiziji da je reč o prvim transplantacijama jetre u Srbiji, a ja vas podsećam da su prve transplantacije jetre i srca vršene pre više od dvadeset godina. Samo jedan lekar, prof. dr Zoran Milošević, iz Kliničkog centra Vojvodine, u Novom Sadu, izvršio je do sad 28 transplantacija jetre.

Umesto Zlatibora Lončara, transplantacije o kojima je reč vrše lekari iz Hrvatske, a on samo daje izjave za medije i lažno se predstavlja kao deo tog tima za transplantacije. Hrvatski lekari za svaku takvu operaciju dobijaju naknadu od više hiljada evra, i to u kešu, bez ikakvog traga u blagajni Kliničkog centra Srbije. Provereno je, s naše strane, da isplate ne idu ni iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Dalje, na sajtu Ministarstva zdravlja stoji da je završio dva kursa iz transplantacije organa u čuvenoj londonskoj bolnici „Hamersmit". U toj bolnici nema dokumenta o tom kursu Zlatibora Lončara, a ni u Kliničkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju.

Pošto je poznato da Lončar ne govori engleski jezik, postavlja se pitanje na kojem je jeziku eventualno polagao taj kurs u londonskoj bolnici.

Lončara u Urgentnom centru pamte kao mladog lekara koji je dežurao pored ranjenih kriminalaca i kada nije u smeni. Od tih dežurstava je zaradio prvi Audi A6, a danas vozi BMV 6 džip.

Dalje, prema pouzdanim informacijama iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, Zlatibor Lončar je samo jednim dopisom oštetio državu za 24 miliona evra. Lončar je ovu štetu načinio kroz cenovnik lekova i njegovu primenu, koja je tada odložena za početak ove godine. To je verovatno i bio razlog da dr Momčilo Babić podnese ostavku na funkciju direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali dobro bi bilo i njemu da se obratite o tom pitanju.

Novi cenovnik lekova neće doneti najavljivane uštede zato što je promenjen obračunski kurs evra i tako cene povećane za deset posto. To znači da će ušteda biti onolika koliko Lončar ugovori s isporučiocima lekova. Radi se o nabavci lekova za bolnice i apoteke u vrednosti od 600 miliona evra, a očekivana pljačka Zlatibora Lončara i njegove družine planira se na oko 50 miliona evra. Lončar je za nabavku lekova formirao komisiju od svojih ljudi. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, to vode izvesni Maca i Đole, a nova direktorka, vršilac dužnosti, ukinula je kontrolu javnih nabavki i tako omogućila da se realizuje Lončarov plan pljačke od 50 miliona evra.

Dalje, Zlatibor Lončar je u krugu svojih prijatelja iz Zemunskog klana imao nadimak „Tibi".

Vi se sećate Dejana Milenkovića Bagzija, jednog od kriminalaca i ubica iz Zemunskog klana, koji je stekao status zaštićenog svedoka i, naravno, kao zaštićeni svedok on je verovatno mnogo toga lagao u istrazi i u svedočenju pred Okružnim sudom u Beogradu, ali taj isti Bagzi je pominjao i Zlatibora Lončara.

E sad, da bi sebi pomogao, da bi sebi olakšao položaj, verovatno je Bagzi mogao da laže o nekim drugim ljudima poznatim u javnosti. Ali zašto bi on uopšte pominjao Zlatibora Lončara? Kako da mu Lončar padne na pamet? Dakle, sama činjenica da ga je pominjao, da je iznosio za njega takve podatke, koji možda još nisu sasvim provereni, ali moraju biti provereni, govori da je o njemu nešto znao. Taj Bagzi je za Tibija, odnosno za Zlatibora Lončara, rekao da je bio zadužen za medicinske egzekucije i Bagzi je Zlatibora Lončara direktno optuživao za ubistvo Veska Božovića, isto poznatog kriminalca iz beogradskog podzemlja.

Sve ovo što sam vam do sada rekao je potpuno pouzdano i to smo višestruko proverili, ovde se pozivamo na Bagzija pa sam morao dati ovaj mali uvod da to uslovno prihvatite.

Dalje, Zlatibor Lončar je čest gost u prestižnim beogradskim kafićima poput „Mitologije" u Birčaninovoj ulici. Najčešće je u društvu sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže i Aleksandrom Đorđevićem, šefom BIA, to je nekad bio SDB, sad je BIA, ali metode rada nisu promenili. Sastaju se sa predstavnicima farmaceutskih kompanija sa kojima ugovaraju stavljanje određenih lekova na listu. Naravno, sve to rade uz proviziju.

Ministrova žena, Vesna Lončar je advokat, ali je i član Upravnog odbora Pošta Srbije. Poznato je da je Vesna Lončar advokat Joce Amsterdama i Tomislava Nikolića. Dakle, kao crevo su svi uvezani.

Šurak Zlatibora Lončara, Goran Andrić je na takozvanom javnom konkursu izabran za javnog beležnika a to je samo jedan od pokazatelja koliko naprednjaci, njihova rodbina i prijatelji jurišaju tamo gde se najviše para može dobiti. Ta beležnička mesta, po našim informacijama, skoro sve sami naprednjaci su zauzeli.

Imamo dve posebne ekspertize koje se tiču aktivnosti Zlatibora Lončara. U njima se, između ostalog, i komentariše ovaj naš ekspertski izveštaj, ovaj završni ekspertski izveštaj, ali ima i nekih interesantnih detalja, pa ću vam i to navesti, ukoliko vas to interesuje.

Te medicinske egzekucije u Urgentnom centru su vršene špricom, ubrizgavanjem određenih hemikalija u cevi za infuziju. Što se tiče pomenutog Veska Božovića, on je likvidiran lično od strane Zlatibora Lončara i to kad mu se naglo počelo poboljšavati zdravstveno stanje nakon ranjavanja. On je bio ranjen od strane Zemunskog klana, a onda je počeo naglo da se oporavlja i tada je pritrčao Zlatibor Lončar da reši taj problem.

Sada je, pored toga što je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i neformalni direktor Urgentnog centra.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je zdravlje i zdravstvenu zaštitu poverila asistentu i to asistentu koji nije ispunjavao uslove konkursa. Ona, dakle, nema nijednog profesora od poverenja da bude ministar zdravlja.

Klinički asistent, to vam je valjda poznato, je najniži rang lekarske branše, a na fakultetu na kome je izabran ima 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora i baš su našli kliničkog asistenta da postave za ministra zdravlja.

Dakle, to i pokazuje koliko Vučićeva vlada vodi računa da stručne ljude dovede na odgovarajuća mesta u državnoj upravi, a to su najviši organi državne uprave.

Zlatibor Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja, čak i specijalizaciju, navodno je završio dva kursa, za koja nema nikakve evidencije da su zaista završeni.

U službenoj biografiji koju je Vlada Republike Srbije stavila na svoj sajt stoji da ima specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završen 2001. godine u Londonu, u bolnici „Hamersmit", gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. I tamo na tom sajtu stoji da je završio i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine, a već smo vam pomenuli da Zlatibor Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve, ako ih je uopšte završio, a nema službene evidencije da je zaista završio.

Ima tu još detalja da je ministar sadašnji, Zlatibor Lončar, još kao mlad lekar, učestalo dežurao pored nekih ranjenih kriminalaca čak i kad nije u pitanju njegova smena. Dakle, on dođe u smenu nekog drugog lekara, svog kolege, pa sedne pored uzglavlja ranjenog kriminalca da doprinese njegovom lečenju, ukoliko je takav zadatak dobio od mafijaške centrale. Taj Lončar je i obilazio ranjene kriminalce, koje nije ni operisao ni lečio i tako, a paralelno s tim je sticao automobile, novac, stambene jedinice i slično.

To što se proglasio prvim transplanterom u Srbiji je veoma hrabro sa njegove strane, kad već imamo podatak da su prve transplantacije jetre vršene pre dvadeset godina. Ali, on je prosto zaštićen u srpskim medijima. Niko ne sme o njemu da piše. Mnogi su ministri na tapetu, čak je i Vučić na tapetu često, a o Zlatiboru Lončaru malo ko se usuđuje da nešto iznese u javnost. Bilo je, naravno, pokušaja, bilo je određenih nastupa novinarskih, ali sve je to bilo sitno i nedovoljno.

Sama ideja da se u Urgentnom centru rade transplantacije, naravno, izazvala je veliko čuđenje, jer Urgentni centar ima sasvim drugačiju namenu. To je, inače, najopterećenija zdravstvena institucija u našem sistemu, i sad baš oni da vrše transplantacije i da treba angažovati velika sredstva, veliki broj stručnjaka i tako, i posebnu brigu za oporavak lica kojima je izvršena transplantacija.

Još nekoliko detalja. Od kako je Zlatibor Lončar postao ministar, prestale su transplantacije. Dakle, ako nema njega, nema ni transplantacija. On nema vremena, a drugima ne da da to rade, čak ni Hrvate više ne zove u pomoć, jer bi morao neko posle obavljene transplantacije da daje izjave za javnost, a on je ministar, pa pošto nije vršio transplantaciju, ne ide da on daje, a do sada je radio samo on.

Dakle, ispada da je naša država sistem transplantacije bazirala na samo jednom čoveku, koji nema nikakav program, niti je sam unosio neke sistemske karakteristike u taj rad, a to je najkomplikovaniji rad u medicinskoj struci.

U ministarstvu Zlatibor Lončar je najviše dva sata dnevno, a posle pravi razne kombinacije po kafićima, sa Nikolom Petrovićem i Aleksandrom Đorđevićem, koje se tiču otimanja para.

To je nešto što je, izgleda, opšti manir u sadašnjoj vladi Srbije, a tako, do krajnjih konsekvenci izveden u slučaju Zlatibora Lončara.

Dešava se čak da neke zdravstvene ustanove Zlatibor Lončar iz ministarstva plaća pre vremena, za određene usluge, a sve za veliku proviziju koja se na izvestan način ostvaruje.

Kad nekoga treba proveriti ko im predstavlja smetnju ili naći kompromitujuće činjenice, onda se angažuje BIA. BIA je ta, dakle, koja omogućava Zlatiboru Lončaru da se upusti nekažnjeno u ovoliki kriminal. BIA onda prisluškuje telefone, presreće i-mejl poruke, komentare na blogovima, duboko su i u sajber kriminalu, iz BIA-e curi mnogo toga, jer za njene operativce nema ni zakonske odgovornosti ni morala, ni bilo čega drugog.

Nikola Petrović i Aleksandar Đorđević su zajedno sa Zlatiborom Lončarem švajcarskoj medicinskoj kući, farmaceutskoj kući „Novartis", obećali stavljanje na listu leka „đilenija", na listu koju finansira naše zdravstveno osiguranje. A od njih su, kao za uzvrat, dobili donaciju za postradale u Obrenovcu u visini od 250 hiljada evra. Tu su bila sanitetska vozila, rendgen i ultrazvuk, kao da niko ne zna da farmaceutska industrija nikome ništa ne poklanja bespovratno ili bez usluge, pogotovo jednoj državi kojoj naplaćuje inače neke druge usluge.

I „Novartis" je to sve što je isporučivao višestruko naplaćivao. „Novartis" je obećavao i uštede našem zdravstvenom sistemu u lečenju obolelih od multiple skleroze, a profit ili prodaja tog leka će im doneti desetine miliona evra. Taj „Novartis" je poznat po tome što odavno podmićuje lekare širom sveta, a radio je svojevremeno ovde i sa Tomicom Milosavljevićem u vezi vakcina protiv gripa.

Republički fond zdravstvenog osiguranja služi, kako kažu naši lekari, članovi Srpske radikalne stranke, koji su nam pomagali u sastavljanju ovih ekspertiza, kao protočni bojler za isporuku novca.

Za Obrenovac se, dakle, zna da je dobio opreme u vrednosti od 250 hiljada evra, a koliko je Zlatibor Lončar dobio još se ne zna, ali saznaćemo. Može se već nešto i provizorno sračunati.

Nikola Petrović, koji u svemu tome učestvuje, kupio je švajcarski sat „roleks" od 480 hiljada evra, a nikome ne mora da ga prijavi, pošto to nije nekretnina, nego pokretna imovina.

Lončar se, inače, nekom prilikom mnogo uplašio Čumeta. Vi znate ko je Čume, sad je u zatvoru, to je vođa surčinskog klana. Navodno ga je negde Čume jurio vozilom po Dedinju iz nama nepoznatih razloga. Nama su nepoznati ti razlozi, ali Zlatiboru Lončaru nisu nepoznati. A on je, naravno, bio čovek koji je pripadao Zemunskom klanu, kad su se razdvojili Zemunci i Surčinci, kad su međusobno ratovali. Mislio je tada da ga Čume kao osvetnik juri da ga likvidira. Priveli su Čumeta u BIA-u, ispitivao ga je lično direktor BIA-e. Možete misliti koliko je važan Zlatibor Lončar.

Lončar niti čita knjige, a ne može ni da piše kad ne čita knjige. To se vidi i po njegovom siromašnom rečniku, bednim manirima, neznanju u vezi zdravstva.

Nedavno je u Narodnoj skupštini branio zakone iz oblasti zdravstva. Sve probleme tog katastrofalno vođenog sektora sveo je na volonterske specijalizacije i karticu zdravstvenog osiguranja. Zakoni koji su bili doneseni bili su nepotrebni i neadekvatni. Rasprava je bila višečasovna, ali bez ikakvog meritornog značaja. Jedinu je korist srpski narod imao od te rasprave, što se pokazalo prvi put javno, direktno u javnosti, koliko je Zlatibor Lončar nekompetentan i kao lekar i kao ministar.

Iste te večeri je opet bio u Urgentnom centru, gde su čekali satima hrvatske doktore da vrše, navodno, neku transplantaciju. Opet im je plaćan novac na ruke, bez poreza i dažbina. Tako nam provode tu medicinsku reformu.

Pošto je reč o asistentu u 43. godini, na predmetu na kome ima preko 50 profesora te životne dobi, dakle, ne docenata, nego profesora, on nadoknađuje svojim luksuznim životom nestručnost u naučnom radu. Taj njegov BMV navodno košta, taj njegov džip košta oko 100.000 evra. To je, dakle, ono što smo mogli o tim konkretnim pojedinostima danas da vam saopštimo.

Što se tiče njegovog šuraka Gorana Andrića, koji je postao beležnik, da vam još napomenemo, da je toj notarskoj kancelariji pripao novobeogradski blok, koji se planira da bude obuhvaćen projektom „Beograd na vodi". Dakle, sa ove strane reke Save. Celi projekat Fond za lečenje dece u inostranstvu je njegov. On će tu uzimati donacije velikih farmaceutskih kompanija, trgujući s njima, i to po principu: vi meni pare, ja vama lekove na listi itd. Očekuje se da tu bude malo novca zaista fondu za decu a najviše novca Zlatiboru Lončaru. Za devet meseci Zlatibor Lončar nije nikakav ozbiljan projekat pokrenuo. Odobren je pre pola godine kredit Svetske banke za nabavku uređaja za zračenje malignih bolesti. Čuveni gama-nož, uređaj za lečenje tumora mozga je obećao u januaru, još nije raspisan tender. Znači, taj uređaj ne može da se zadugo još dobije. Obećao je da će rasvetliti slučaj nestalih beba, ni tu ništa nije uradio. Jedino što je bio spreman da govori o lekovitosti marihuane.

Urgentni centar je organizovao na Kopaoniku za skijaše i njihove pratioce, dakle to mu je mnogo značajnije od lečenja obolelih od raka i drugih teških bolesti. Trenutno oko 150 miliona evra stoji na računu jedne banke u Luksemburgu, koji je namenjen izgradnji kliničkih centara u Srbiji. Više plaćamo kamate za taj kredit nego za depozit. U Srbiji je na tržištu mnogo neregistrovanih i nekvalitetnih lekova. Ministarstvo na to ne obraća pažnju. Koristi se neki lek „lidokain". Mesecima se koristi iako je Evropska unija upozorila na opasnost od njegovog korišćenja. Nije povučen sa tržišta. Preko određenih aktivista sindikata zdravstva podmićuje Lončar određene ljude da mu ne bi smetali, a čak imamo podatke da je instrumentalizovao i grupu novinara da za njega rade, da o njemu afirmativno pišu, i da za to dobijaju novac.

I treći elaborat: u njemu se ponavljaju mnogi od ovih detalja koje sam vam već izneo, ali i neki novi, da se u Urgentnom centru Zlatibor Lončar ponaša bahato, bezgranično samovoljno, nesavesno, viče, galami, postrojava starije i iskusnije od sebe. Dakle, maltretira one lekare koji stvarno nešto znaju i umeju da rade svoj posao. Drži vizite profesorima i daje im instrukcije za lečenje i negu. Smenjuje direktore klinika, Kliničkog centra Srbije i odeljenja, koji u struci imaju značajno mesto, a dovodi poslušne ljude. To bi, dakle, bilo u najkraćim crtama ono što smo vam obećali za Zlatibora Lončara.

 

    A 1.

Kriminal u belom: plaćanje lekarske usluge "ispod stola"

Mito za poneti

Mnogi lekari u Srbiji su korumpirani, to je tužna istina. Među njima se nalazi i dr Dušan Gligorijević iz Beograda koji uzima sve što mu pacijenti ponude: pečenje, umetničke slike, nameštaj, piće, kolske kapije…Ipak, najradije uzima novac. Zauzvrat on zdrave šalje na lečenje na koje bolesni koji ne plaćaju mito čekaju mesecima.

Doktor Dušan Gligorijević radi kao lekar na Odeljenju za vaskularnu hirurgiju KBC Zvezdara u Beogradu. O njemu, njegov bivši pacijent Milić Gajić iz Beograda u dopisu direktoru Centra piše kako je korumpiran do srži.

Sredinom novembra 2008. godine Gajić je sa jednim prijateljem, sada pokojnim Vojislavom Marinkovićem, otišao kod doktora Gligorijevića. Marinković je, naime, tvrdio kako je čuo da je hiperbarična komora dobra i za zdrave pacijente, pa pošto nije mogao da dobije uput Gajić mu je predložio da za određenu svotu novca isti nabavi preko Gligorijevića.

Doktor je Marinkovića posavetovao da ode kod svog lekara, nabavi uput za pregled kod njega (Gligorijevića), a on će mu napisati uput za hiperbaričnu komoru. Kada su sledećeg dana sa uputom ponovo došli, lekar ih je putem mobilnog telefona zamolio da dođu u lekarsku sobu, a ne u ordinaciju, jer osoblje zna kakav je, pa može da posumnja. Marinković je dobio uput koji je očekivao, a posle završene terapije doktora Gligorijevića je "častio" sa 500 evra.

Gajić tvrdi da ovo nije jedini slučaj da Gligorijević uzima mito. I sam Gajić se jedno vreme lečio kod ovog lekara i za običnu melem pomadu kojom je mazao ranu na nozi plaćao doktoru 60 evra iako ista u apoteci košta samo 1.000 dinara.

Jednom prilikom je Gligorijević u Gajićevom stanu video sliku koju je naslikao Bora Mirković. Pod izgovorom da joj je ram loš, a da on (Gligorijević) ima prijatelja koji će besplatno da ga zameni, lekar je odneo sliku i nikada je više nije vratio. Navodno je morao njome da podmiti doktorku koja je operisala Gajićevu sestru. Sliku je Gajić platio 500 evra.

Od Gajićeve sestre doktor je uzeo i 300 evra da bi joj sredio operaciju kuka. Do pomenutog hirurškog zahvata je došlo mnogo kasnije, čak bi sestra pre bila operisana da je regularno čekala na red. Novac je Gajić uspeo da povrati i od tada je u sukobu sa Gligorijevićem koji mu je rekao da je on jedini koji je nazad dobio pare.

I Gajićev brat je išao kod Gligorijevića. Nosio je pečeno jagnje, ponekad i prase, ali je doktor najviše voleo pare. Gajić i njegov brat su mu za zakazivanje operacije žuči izradili i besplatno montirali metalnu kapiju vrednu 400 evra. Prevozili su mu besplatno i nameštaj od Beograda do Uba, a zatim i na Zlatibor. Poklonili su mu i deo kožne garniture. Sveukupno za operaciju su platili daleko iznad hiljadu evra.

Iako je sve poklone primio Gligorijević obećanu operaciju nikada nije zakazao, a Gajićev brat je hitno operisan kada mu je pukla žučna kesa. Jedva je ostao živ.

U međuvremenu je Gajić od Gligorijevića počeo da traži pare nazad, a ovaj ga je prijavio za – iznudu. Kako Gajić tvrdi, doktor Gligorijević uživa zaštitu jednog načelnika policije na Zvezdari koji mu pomaže da izbegne opelješene pacijente.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POTSEĆANJE NA DEO UČINKA STRANIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI U OSTVARIVANJU CILJA RAZBIJANJA SRBIJE

12. марта 2015. Коментари су искључени

 

“Svu materijalnu moć uložićemo za otupljivanje i zaglupljivanje ljudi. Ljudski mozak i svest mogu se izmeniti. Posejaćemo haos, neprimetno ćemo ih uputiti da veruju u pogrešne stvari. Naći ćemo saveznike i istomišljenike svuda pa i u samoj Rusiji. Rezultat će biti konačno gubljenje samosvesti.

Neprimetno, ali aktivno i stalno, doprinosićemo zaglupljivanju činovnika i stvaranju neprincipijelnosti. Čast i državni poredak predstavljaće nešto prošlo i nepotrebno, što će se ismejavati. Biće pojedinaca koji će uvideti šta se događa. Njih ćemo učiniti bespomoćnim, izložićemo ih podsmehu…”

 

 

 

RAZBIJANJE SRBIJE

 

A pojedini detalji ove priče sa naših prostora su se možda odigrali baš kako je opisano, a neki možda i nisu , i o njima ćemo saznati mnogo kasnije, tada kada nam ni jedan državni interes više neće biti značajan i onda kada naša svest bude takva, da od drveta ne razlikujemo šumu…!!!!

 

©Geto Srbija

materijal naveden

STEČAJ PREDUZEĆA U NIŠU KAO VID RAZDUŽIVANJA DRŽAVE!!!

6. марта 2015. Коментари су искључени

 

U stečaj odlazi veliki broj preduzeća u Nišu. Između ostalih i „MIN Holding" i „MIN Vagonka", kao i većina preduzeća iz sastava niške „Elektro-industrije": „Elektronske cevi", „Sastavni delovi", „Aparati za domaćinstvo", „Industrijska elektronika", „TV tehnika", „EI Spin", „Čegar", „Komponente", „Računari", „EI Komerc" i „EI Beokom". U Nišu već hiljade građana nemaju od čega da žive, a uskoro će im se pridružiti i radnici preduzeća koje je država nedavno gurnula u stečaj. Sa druge strane, pojedine funkcionere Srpske napredne stranke u ovom gradu brine samo šta će novinari o njima da napišu.

 

                          M. Hadžić

NISKA LOKOMOTIVA

 

Još sredinom januara poslovodstvo niške fabrike „MIN Lokomotiva" iz poslovnog kompleksa „MIN Holding" slavodobitno su objavili vest da su ugovorili posao vredan pet miliona evra sa Železnicom Makedonije. Prema rečima Slavka Raičevića, direktora preduzeća, posao je dobijen tek pošto je Republika Srbija dala garanciju na 100.000 evra, a Ministarstvo privrede na još 240.000 evra.

Početkom februara sve je iznenadila vest da je „MIN Lokomotiva" u grupi preduzeća iz niškog kraja koja idu u stečaj. Preduzeće, osnovano kao „Železnička radionica" još 1884. godine, bilo je jednom već neuspešno privatizovano, a danas zapošljava 240 radnika.

Još uvek nije poznato zbog čega je posle izdavanja garancija na ukupno 340.000 evra Vlada odustala od posla vrednog pet miliona evra ili je isti namenjen nekom drugom preduzeću čiji su vlasnici bliži džepovima republičkih funkcionera?

Nekadašnji značajni industrijski basen Srbije, Niš će uskoro ostati potpuno bez preduzeća, a radnici će živeti samo od obećanja vlasti da će uskoro biti bolje.

Naime, u stečaj odlaze „MIN Holding" i „MIN Vagonka", kao i većina preduzeća iz sastava niške „Elektro-industrije": „Elektronske cevi", „Sastavni delovi", „Aparati za domaćinstvo", „Industrijska elektronika", „TV tehnika", „EI Spin", „Čegar", „Komponente", „Računari", „EI Komerc" i „EI Beokom".

Ali, za razliku od hiljada svojih sugrađana, funkcioner Srpske napredne stranke, Nenad Stanković ne mora da brine za svoju budućnost niti da li će njegova porodica imati za hleb.

Trenutno je zamenik predsednika Skupštine grada Niša, kao i zamenik direktora JKP Direkcije za javni prevoz Niša. Kao zamenik direktora mesečno zarađuje 100.000 dinara, dok kao zamenik predsednika Skupštine navodno ne zarađuje ništa.

Da li su ovi podaci, koje je objavila Agencija za borbu protiv korupcije, tačni ne može sa sigurnošću da se kaže. Stanković je od 2010. godine bio i pomoćnik predsednika Opštine Svrljig, ali ta funkcija nije prijavljena Agenciji.

Predsednica Opštine Jelena Trifunović (Ujedinjena seljačka stranka) saopštila je kako je, navodno, 15. decembra smenila svog pomoćnika. Javnosti, međutim, nije želela da saopšti razloge za smenu, kao ni koliko je Stanković zarađivao dok je bio na položaju.

Koliko još plaćenih ili neplaćenih funkcija Stanković ima? Očigledno je on još jedan od onih naprednjaka koji izigravaju zakon i svoju obavezu da Agenciji za borbu protiv korupcije prijave svu imovinu, sve prihode i sve funkcije.

Iako ne poštuje zakon, Stanković, bar do sada nije bio siledžija, ali to jeste sin Milijane Marinković, koja je na izborima 2012. godine bila na trećem mestu lokalne liste Srpske napredne stranke, kao najbolje pozicionirana žena, a danas je odbornica u Skupštini Leskovca.

Njen sin Miodrag Marinković je 30. decembra 2014. Draganu Marinkoviću, dopisniku jednog niškog elektronskog medija, preko Fejsbuka uputio poruku: „…takvi ste vi nepismeni novinarčići koji se pozivate da dobijete status službenog lica. Dao bih ti ja metak, govno posrano nepismeno!"

Reagujući na ovo, Dragan i njegova redakcija su se obratili Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu koji je prvo pogrešno kvalifikovalo delo, a zatim odustalo od podizanja optužnice pod izgovorom da, navodno, ne postoji krivično delo?! Po mišljenju tužilaštva, pretnja ubistvom nije krivično delo ili to nije krivično delo kada to učini visoki funkcioner SNS-a ili njegov najbliži srodnik.

Zabrinuta majka i bahata funkcionerka, Milijana Marinković, odmah je ustala u zaštitu i sina i tužioca, pa je rekla kako je Miodragova poruka jedan nesporazum, jer on nije znao da se obraća novinaru. Tako ispada da pretnje odbornička SNS upućene običnim građanima, koji nisu novinari, nisu kažnjive. Zabrinjavajuće je u kakvoj zemlji živimo i kakve ličnosti poremećene psihe je vode.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ŽELEZARA SMEDEREVO: PUNJENJE RUPE BEZ DNA I PRODAJA KAO DOBRO IZREŽIRANA FARSA

3. марта 2015. Коментари су искључени

 

Belosvetski mešetari se koriste logikom – „zašto nešto jeftino kupiti, ako možeš isto to besplatno da dobiješ". Železara u Smederevu neće biti prodata nikome, jer niko nije ozbiljno ni hteo da je kupi, već poklonjena potpunom poslovnom anonimcu, koga režimski mediji pokušavaju da predstave kao velikog svetskog trgovca gvožđem i čelikom. Radi se, u stvari, o čoveku koji ima registrovanu firmu za pružanje usluga masaže i sanitarno-keramičarske radove, ali najviše iskustva poseduje u trgovini nekretninama.

 

                          Igor Milanović

KOCKAR ZA ZELEZARU

 

Smederevska železara nikako da bude prodata, kao da je ukleta. Još dok su trajali poslednji pregovori sa američkom kompanijom Esmark premijer Aleksandar Vučić je u javnosti nagovestio kako ima plan B, za slučaj neuspeha privatizacije. Na početku tendera, međutim, Vučić je više puta ponovio kako je upravo ta američka kompanija njegov favorit. Šta se desilo u međuvremenu?

Cela navodna prodaja je dobro izrežirana farsa kojom je javnost trebalo da bude ubeđena kako Vlada Srbije čini sve što može da reši problem Železare, dok se iza kulisa odvija jedna od najvećih prevara u srpskoj istoriji.

Anonimni, ali dobro obavešteni izvori iz Vlade poslednjih dana medije zatrpavaju informacijama o „planu B", odnosno o dovođenju tima menadžera iz inostranstva, koji bi Železaru trebalo da postave na zdrave noge. Radi se o jednom glavnom menadžeru sa 12 pomoćnika, od kojih će svaki biti zadužen za posebnu oblast.

Kao jedini konkretni kandidat za poziciju glavnog menadžera spominje se Peter Kamaras, vlasnik i direktor slovačkog preduzeća Pikaro s.r.o. prijavljenog na adresi Bellova 3, 04001 Košice (Češka republika).

Ova vest je, moguće, novost za slabo obaveštenu srpsku javnost, ali se Kamaras kao buduća važna ličnost u Železari već oko dva meseca spominje na stručnim forumima na internetu. Očigledno je da je dogovor već pao.

Kako bi javnost ubedili u to da je u poslovnom svetu gotovo nepoznati slovački biznismen idealno rešenje za Železaru, anonimni vladini izvori tvrde da je Pikaro planirao da zajedno sa Esmarkom preuzme smederevsku čeličanu.

Po tim izvorima Pikaro je trebalo da vodi nabavku sirovina, pa kada je odustao od posla sa Esmarkom, srpska Vlada je, navodno, tražila dodatne garancije od Amerikanaca, plašeći se da će oni Železaru preuzeti samo da bi potrošili zalihe sirovina vredne oko 170 miliona evra, i da će zatim napustiti Srbiju. Po tome ispada da Vlada ne veruje Esmarku, ali veruje Pikarou.

Pikaro je osnovan 13. septembra 2006. godine u Košicama, u ulici koja se nalazi u susedstvu dela grada slikovitog naziva „Džungla". Osnivački kapital je iznosio 6.639 evra, a preduzeće je u 2014. ostvarilo promet od oko 70.000 evra i zapošljava četiri radnika (poređenja radi: Železara koju Karamas treba da vodi ima 5.191 radnika?!).

O Peteru Kamarasu se veoma malo zna, jer se od fotoreportera i novinara krije kao da se radi o istaknutom članu mafije. Daleko je poznatiji njegov sin Juraj Kamaras, jedan od najvećih slovačkih tajkuna, koji je svojevremeno bio zainteresovan za posao sa zrenjaninskom Jugoremedijom.

Na jednoj od platforni za igranje pokera putem interneta nalazi se fotografija izvesnog Petera Kamarasa iz Slovačke, ali ne može sa sigurnošću da se kaže da je upravo on čovek koji će preuzeti Železaru. Za Petera Kamarasa, vlasnika Pikaroa, zna se da je ranije bio strastveni kockar i da naziv kompanije nije izveden iz skraćenica njegovog imena i prezimena (u tom slučaju bi se zvala Pekaro), već od „pik" i „karo", što su dva znaka u kartama.

Pikaro je registrovan za čitav niz delatnosti (između ostalog i za sanitarno-keramičke radove i masažu?!), ali ne i za trgovinu čelikom ili rudom gvožđa. U međunarodnim razmerama nije ni poznato da je Pikaro ikada na veliko trgovao pomenutim metalima, a i skroman obrt od samo 70.000 evra u prošloj godini pokazuje da se radi o malom preduzeću, a ne o velikom svetskom igraču. Zanimljivo je da je i rubrika „reference" na zvaničnoj prezentaciji kompanije na internetu potpuno prazna.

Da je Pikaro zanemarljivo mala firma vidi se i po tome što se hvali kako je unesrećenima u poplavama u Obrenovcu donirao samo 281,5 evra.

Pikaro je, međutim, na prvom mestu registrovan za drugu delatnost, koja je bila presudna za izbor njegovog direktora za kandidata da vodi Železaru, a to je: trgovina nekretninama. Ovo preduzeće ne može da se nađe na listi svetskih ili slovačkih značajnih trgovaca rudom gvožđa ili proizvoda od čelika, ali se zato nalazi na listama slovačkih posrednika u prodaji nekretnina.

Sada sve postaje mnogo jasnije.

Cela priča oko navodne kupovine Železare od strane Esmarka je izmišljena da bi se javnost pripremila da Železara neće biti prodata, već poklonjena potpunom anonimusu, koji je za ovu potrebu medijski uzdignut u rang velikog svetskog trgovca rudom gvožđa. U stvari, Železara će od strane novog menadžmenta biti prodata deo po deo, i to ne kao preduzeće, već kao zemljište i zgrade.

Novac zarađen na taj način, kao i preradom i prodajom postojećih rezervi, ali i novac (preko 150 miliona evra) koji se nalazi na računima Železare za različite namene (isplata plata, održavanje proizvodnje i slično) biće kasnije opran putem fiktivnih ugovora sa fantomskim firmama i preusmeren u džepove domaćih političara i stranih mešetara.

Izgleda da Smederevo kao magnet privlači belosvetske prevarante kalibra Comico Oil, koji od kapitala imaju samo tašnu i mašnu, i od tuđe imovine prave stotine miliona, ali samo za sebe. U slučaju Železare, čak je i svojevremena prodaja ovog giganta Ju-Es Stilu u odnosu na sadašnje muljanje predstavljala prvorazredni poslovni potez, iako se zna kolika je šteta time bila naneta budžetu Srbije. Sada će šteta biti još daleko veća.

 

     A 1. Rupa za odliv para iz budžeta

Jedan od komentara u medijima povodom ostanka Železare Smederevo na državnim jaslama je glasio: „Nema smisla uzimati ljudima plate i penzije, a finansirati Železaru koja nema šanse. Prodaješ Telekom, industriju 21 veka, i onda te pare ulažeš u industriju 17. veka, a još nemaš ni metaloprerađivačku industriju!?".

Postoje i komentari da je najjeftinije svakom radniku dati po 50.000 evra i pustiti ga da pokrene sopstveni posao, a Železaru sravniti sa zemljom i tu podići voćnjake.

Arcelor Mittal, kompanija iz poslovnog carstva indijskog milijardera Lakšmija Mitala, ima proizvodne kapacitete za 119 miliona tona čelika, a godišnje proizvodi 92 miliona tona, što iznosi šest odsto svetske proizvodnje.

Smederevska železara ima projektovani kapacitet od 2,2 miliona tona, a trenutno proizvodi oko 600.000 tona čelika godišnje. Iz ovoga se vidi da Železara Smederevo nije interesantna velikim investitorima, pogotovo što je tehnologija koju koristi zastarela. Tu ni novi menadžment (čak i da dođu pošteni i sposobni) ne može puno da pomogne. Smederevska železara će ostati rupa bez dna u koju se odliva novac iz budžeta Srbije.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEŠTO NE VALJA: INTERESI FARMAKOMAFIJE I POTREBA OBAVEZNE ZAŠTITE OD HEMIJSKOG GENOCIDA!!!

 

Sanitarne inspekcije opštine Šabac, pretnjom "zakonskim sankcijama" više od mesec dana zastrašuju roditelje koji ne žele da vakcinišu svoje dete. Mada Zakona o zaštiti pacijenata i Ustav, kao najviši zakonskog akt Republike Srbije, dozvoljavaju roditeljima da sami izaberu šta je najbolje za njihovo dete po pitanju zdravstvene zaštite, opštinske vlasti u Šapcu im prete najoštrijim kaznama. Ovakav "princip" primenjuje se selektivno. Važi za Srbe, ali ne važi za Rome. Tim povodom, Udruženje građana "Zdrava Srbija" – Šabac, uputila je pismo Redakciji koje objavljujemo bez skraćenja.

 

 

VAKCINACIJA U SAPCU.2psd

 

Pred kraj 2014. godine na teritoriji opštine Šabac, pokrenuta je od strane nadležne sanitarne inspekcije u dogovoru sa Opštom bolnicom u Šapcu, akcija da se roditelji primoraju na nešto što ne moraju i ne smeju da prihvate.

Putem pismenog upozorenja, traži se od onih roditelja, koji su potpisali kod izabranog pedijatra da neće da vakcinišu svoju decu, da moraju da to urade ili će snositi "zakonske" sankcije.

Pri tome se Sanitarna inspekcija poziva samo na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a namerno prelaze preko Zakona o zaštiti pacijenata ili najvišeg zakonskog akta Ustava Republike Srbije, koji dozvoljavaju roditeljima da sami izaberu šta je najbolje za njihovo dete po pitanju zdravstvene zaštite i da niko ne može da vrši ogled nad našom decom.

Ono što posebno izaziva opravdanu sumnju u namere onih koji nas teraju da vakcinišemo našu decu, što nijedan lekar-pedijatar neće da potpiše da vakcinisanjem deteta nećete ugroziti njegovo zdravlje, normalan razvoj ili čak život. Treba se zapitati što nas teraju na nešto, u čiju ispravnost ni sami ne veruju!

Više je nego zabrinjavajuće, da ti isti pedijatri, ispunjavajući naredbe svojih nadređenih koji su u direktnoj sprezi sa farmako-mafijom, prisiljavaju nas da damo našoj deci vakcine, a da oni i ne znaju njihov pravi sastav.

Dokazano je da vakcinama dobijamo privremenu, a ne trajnu zaštitu od bolesti kao što su male boginje ili zauške, i koju ogromna većina dece preleži bez posledica i tako stekne prirodnim putem imunitet.

Kao posledica tih istih vakcina, dobijaju se bolesti kao što su rak, leukemija, koji danas poprimaju epidemijske razmere. Stvarni cilj vakcina nije zaštita od zaraznih bolesti kako nas ubeđuju, već takozvana kontrola ljudske populacije, odnosno smanjenje broja ljudi ili depopulacija.

To je priznao i jedan od glavnih promotera vakcinisanja Bili Gejts, koji je javno rekao da imaju odlične rezultate sa smanjenjem ljudske populacije vakcinisanjem, zahvaljujući vakcinama populacija ljudi smanjiće za 10-15 posto.

Vlast koja po svaku cenu hoće da Srbiju uvede u EU, koja teži da svoje zakone uskladi sa onima koji su u EU, neće da to čini po pitanju vakcina, jer u većini zemalja koje pripadaju EU (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Holandija, Španija, Belgija…) vakcinisanje nije obavezno.

Veoma je zanimljivo, a što opet pokazuje licemerje nadležnih službi u Šapcu, a tako je stanje najverovatnije i u ostalim delovima Srbije, primoravanje na vakcinu važi samo za Srbe, dok za pripadnike "etničkih manjina" to ne važi, prevashodno misleći na pripadnike romske populacije. Naravno, oni ili ne dobijaju pozive za vakcinisanje ili ih na to niko ne primorava.

Posle velikog broja afera sa raznim vakcinama (protiv ptičijeg, svinjskog, sezonskog gripa…), kada sve više naučnika, doktora i raznih stručnjaka iz oblasti medicine i farmacije koji imaju hrabrosti i savesti upozoravaju na štetnost vakcina; kada su sve primetnije pogubne posledice vakcina po decu i odrasle; kada postoje čvrsti i jasni dokazi da vakcine izazivaju autoimune bolesti (autizam, multipleksklerozu, Gilijan-Bareov sindrom, Parkinsova bolest…); roditelji su dužni da zaštite svoju decu od hemijskog geonocida u vidu vakcina koji vrši svetska farmako mafija preko Ministarstva zdravlja Srbije.

Roditelji koji odbiju da im deca budu podvrgnuta eksperimentu u vidu vakcine, čime koriste samo svoja zakonska Ustavom Repubilke Srbije zagarantovana prava i slobode odlučivanja, ne rade protiv države, kako to govore birokrate bez savesti iz državne uprave, već rade u interesu ove države.

Srpskom narodu koji nestaje, potrebno je zdravo pokoljenje, a ne uništeno hemijskim genocidom u vidu vakcina, koje će samo ubrzati njegov nestanak. Zbog toga treba se suprostaviti prisilnom vakcinisanju, kao i pokušajima vlastodržaca da se menja Ustav i donošenju zakona kojima će u potpunosti legalizovati hemijsko oružje za kontrolu broja stanovnika, zvano vakcina.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

USITNJAVANJE NABAVKI KAO GLAVNI MEHANIZAM MALVERZACIJA „MAFIJE U BELOM“

30. јуна 2014. Коментари су искључени

 

Tokom poslednjih desetak godina, u Kliničkom centru Niša, promenjeno je nekoliko direktora. Međutim, bez obzira na njihova imena, ključne odluke je donosila manja grupa lekara, koji su svojim članstvom u Upravnom odboru, Savetu K.C-a, tenderskim komisijama i kao direktori organizacionih jedinica, implementirali sve odluke generalnog direktora i učvršćivali njegovu poziciju. U znak zahvalnosti, ti „ljudi od posebnog poverenja" imali su najvažnije funkcije u KC-u i aktivno su učestvovali u donošenju najvažnijih odluka. Naravno, oni su, pri tom, ostvarivali i svoje lične ciljeve i ambicije, zapošljavali svoje ,,favorite", radili ,,šta su hteli" i vrata Uprave KC-a za su njih bila uvek otvorena.

 

 

 

O svemu tome detaljno je najvišim institucijama i ličnostima u državi pisala grupa lekara KC i Stomatološke klinike u Nišu, ali na to niko nije reagovao. Autori su svoje obraćanje poslali redakciji koja objavljuje najvažnije detalje njihovih istraživanja, kako bi sa njim upoznali najširu javnost.

“Već duže od jedne decenije, grupa korumpiranih i kriminalizovanih lekara u Kliničkom centru u Nišu, nosilac je svih malverzacija, ali malverzacija na osnovu kojih se ta grupa bogati, a uz to i kreira politiku zdravstva u Nišu.

Ova grupa je formirana i dobro organizovana pod okriljem dr Nevene Karanović u vreme kada je ona bila državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. Vrlo dobro su se rasporedili i u razne političke opcije, bez obzira koja je politička opcija na vlasti i tako opstaju i nesmetano nastavljaju svoje kriminalne aktivnosti. Jednostavno, kriminalni i materijalni interesi su ih povezuju i održavaju.

Grupa je velika i nju čine sve same zanimljive ličnosrti…Dr Veroljub Pejčić – direktor centra za minimalno invazivnu hirurgiju, predsednik skoro svih tendera u KC, član svih partija koje su bile na vlasti počev od SPS, DSS, G17 a sada SNS, prof. dr Srbobran Trenkićbivši direktor KC i član DSS a posle G 17, miljenik Nevenke Karanović, dugogodišnji direktor i aktivni saradnik koruptivno-kriminalne grupe u vreme njegovog mandata je ta grupa i formirana, i tada su napravljene najveće mahinacije preko tendera, naravno uz njegov blagoslov kao direktora Kliničkog centr.

Tu je i, prof. dr Petar Bošnjaković – bivši član JUL-a, napustio je Srbiju da ne bi bio uhapšen upravo zbog tendera u radiološkoj opremi na nivou Srbije, Rukovodioc je u dva projekata "vanstandardnih usluga u zdravstvu" i to u projektu magnetne rezonance i multiple skleroze.

Naravno, i prof. dr Zoran Perišić – bivši član JUL-a, sada član SNS-a i gradonačelnik Niša, poznat po mahinacijama sa "stent" procedurama i "vanstandardnim uslugama u zdravstvu". Zbog problema oko tih mahinacija tražio zaštitu u DS u vreme njihove vladavine a pošto ga oni nisu prihvatili učlanio se u SNS i postao gradonačelnik i pokrovitelj svih mahinacija iz prethodnih godina jer je preko političke moći zaustavio sve istrage u kliničkom zdravstvu u Nišu.

Doc. dr Dragan Milić– kreator i mozak svih mahinacija i kriminalnih radnji u Kliničkom centru. Poznat kao falsifikator, plagirao je veći broj naučnih radova i doktorsku disertaciju. Član je svih partija počev od DS preko SPS a sada SNS.

Kao stručnjak neodgovoran i zbog takvog rada pokrenute su privatne krivične prijave rodbine umrlih pacijenata. Nosioc je svih poslova i tendera oko izgradnje i nabavke opreme za kardiohirurgiju u Nišu gde ima mnogo kriminalnih radnji.

Kao predsednika Upravnog odbora Psihijatrijske bolnice u G. Toponici, kolektiv te zdravstvene ustanove mu je podneo prijavu zbog materijalnih mahinacija u toj ustanovi. Proveo je dve godine na subspecijalizaciju iz kardiohirurgije a nikada nije položio ispit i naravno ne radi kardiohirugiju, ali je zato u timu za lečenje multiple skleroze kao "vanstandardne usluge u zdravstvu".

Prof. dr Zoran Radovanović – direktor KC, sve ovo navedeno podržava jer je učesnik u dva projekta "vanstandardne usluge u zdravstvu ", uz to nesposoban i neinteligentan, tako da svi napred navedeni to vešto koriste a on prezadovoljan jer je direktor a uz to ima i obezbeđenje – telohranitelje i slika se na TV-u.

Dr Saša Živić – bio je dve godine na subspecijalizaciju iz kardiohirurgije i nikad nije položio ispit i ‘naravno ne radi kardiohirurgiju, ali zato sa doc. dr Milićem i prof. dr Radovanovićem, prof. dr. Bošnjakovićem…leči multiplu sklerozu i to naplaćuju kao vanstandardne usluge i time su opljačkali budžet Republičkog fonda zdravstva i pojedince.

Član je SPS-a i svima preti Dačićem jer je on navodno od Dačića zadužen da vodi politiku zdravstva u Nišu, i zahvaljujući toj poziciji koju ima kod Dačića on se hvali da je uhapsio profesore Višnjića, bivšeg dekana M.F. i profesora Dimića, bivšeg direktora Instituta Niška Banja.

Prof. dr Dragan Krasić – dugogodišnji direktor Klinike za stomatologiju, član DS i veliki prijatelj Boška Ristića i Nevene Karanović. Zahvaljujući tim vezama pod sumnjivim okolnostima je zamenio 700 kvadrata prozora na Stomatološkoj klinici preko NlP-a za 300 hiljada evra i time oštetio budžet za više od 200 hiljada evra. Pored toga organizovao je sve tendere na klinici, vrlo često sa sumnjivim izborom nosioca posla na raspisani tender.

Ceo ovaj tim lekara je izuzetno dobro organizovala dr Karanović i povezala preko tendera i vanstandardnih usluga u zdravstvu u Kliničkom centru i Stomatološkoj klinici, bez obzira na stranačku pripadnost pojedinaca. Njihovim aktivnostima je naneta velika materijalna šteta Fondu zdravstva republike Srbije i NIP-u. Dolaskom Prof. dr Zorana Perišića na mesto gradonačelnika Niša i njegovim statusom u SNS-u, zaustavljene su istražne radnje u niškom zdravstvu i time je ta organizovana grupa abolirana, bar za sada.

Zadnjih godina pridruženi članovi ovoj korumpiranoj i kriminalnoj grupi su: prof. dr Stevan Ilić, dekan Medicinskog fakulteta – do pre dva meseca član SPS-a a sada član SNS-a. Sa navedenom kriminalnom grupom napravio je trgovinu, njegovu suprugu su postavili za direktora Instituta Niška Banja a on promenio skoro sve prodekane na fakultetu i na njihova mesta postavio poverljive ljude na predlog napred navedene koruptivno-kriminalne grupe.

Na fakultet prima samo lekare koje mu ta kriminalna i korumpirana grupa da kao zadatak. Zajedničkim snagama uhapsili su bivšeg dekana Medicinskog fakulteta i direktora Instituta Niška Banja i time pokazali snagu i političku moć, tako da su u niškom zdravstvu uveli strahovladu i politički pokrili sve prethodne koruptivne malverzacije.

Nedavno uhapšeni profesori, bivši dekan Med. fak i bivši direktor Instituta Niška Banja, prof. Višnjić i prof. Dimić su bili oponenti i ukazivali na mahinacije navedene organizovane grupe lekara pa su zato i uhapšeni, a njihovim hapšenjem je stvoren strah među zdravstvenim radnicima, tako da ova grupa lekara sada radi šta god poželi ne poštujući zakone!

Prof.dr Marina Deljanin-Ilić, supruga dekana Ilića – kao član DS pre godinu dana je postala j direktor Instituta Niška Banja, zahvaljujući trgovini njenog supruga, a od pre nekoliko meseci je član SNS-a. Na Institutu sprovodi diktaturu nad radnicima institucije u kojoj je direktor jer je takve instrukcije dobila od korumpirano-kriminalne grupe lekara.

Jedan od ,,favorita" Kliničkog centra Niš, godinama je bio dr Veroljub Pejčić. Iako hirurg skromnih mogućnosti i kapaciteta, punu deceniju i po se nalazi u samom vrhu rukovodećih struktura. Iako je bez ikakvog zvanja i akademske titule, godinama je bio direktor Hirurške klinike i data mu je mogućnost da osnuje profitabilno „Udruženje herniologa" Srbije i da se bavi najlakšom granom hirurgije, koju je, zbog ugradnog materijala, sa čijom nabavkom vešto manipuliše, učinio najprofitabilnijom.

Uz to, data mu je mogućnost i da osnuje „Centar za minimalnu invazivnu hirurgiju", koji izvodi najlakše operacije, uglavnom bez komplikacija, koje, naravno, podrazumevaju obaveznu potrošnju ugradnih materijala. Pored funkcije direktora pomenutog Centra dobio je i funkciju predsednika svih tenderskih komisija, pretvarajući na taj način „svoje snove u javu". Naravno on je član i Upravnog odbora KC-a i sve zamisli i želje direktora sprovodi u delo…

Godinama „čovek od poverenja" direktora KC-a, bio je i Dr Miodrag Lazić, takođe član Upravnog odbora. Kao gest dobre volje dr Zorana Radovanovića, u čijem postavljenju je aktivno učestvovao, dajući mu presudni glas na Upravnom odboru, dr Lazić je postao direktor novoformiranog „Urgentnog centra" iako isti nema elementarne uslove za postojanje, uključujući adekvatan prostor, opremu i kadrove.

Profesor Petar Bošnjaković, večiti direktor Instituta za radiologiju, lekar sa najvećom platom u KC-u (i do milion dinara), glavni je u svim nabavkama skupe opreme i potrošnog materijala na Institutu. Jedini je dobio višegodišnje neplaćeno odsustvo na fakultetu radi odlaska u Kuvajt. Lažirao je izbor dr Zorana Radovanovića u zvanje vanredni profesor, obzirom da ovaj nije ispunjavao zakonske uslove za pomenuti izbor. U znak zahvalnosti dobio je dugačko neplaćeno odsustvo u KC-u i na fakultetu, dok to drugima nije omogućeno. Nabavka Simens-ove opreme, koja je opterećena sumnjom, se istražuje…

Prof. Zoran Perišić, čovek koji je primljen na fakultet kao istaknuti član JUL-a, pod pritiskom profesora Milovana Bojića i kao favorit Mire Marković, koja je lično prisustvovala odbrani njegove disertacije. Uspešno se bavi interventnom kardiologijom ali taj posao organizuje radi ličnog bogaćenja.

Uz podršku Nevene Karanović, pre par godina standardizovao je usluge u svojoj oblasti, minimizirajući broj takvih usluga koje se mogu izvesti u radno vreme, pri čemu je sve preko toga prihvaćeno kao vanstandardno. Aktivno se uključivši u obavljanje takvih usluga, postao je drugi je čovek u KC-a po visini plate, koja je godinama išla i do 700.000 dinara. Aktivno učestvuje u tenderima KC-a, pogotovo opreme i potrošnog materijala na njegovoj klinici.

Opterećen je visinom plate i veoma je gramziv. I pored dovoljnog broja obučenih kardiologa, koji mogu samostalno da obavljaju sve poslove invazivne kardiologije, dr Perišić je osnovao veštački ,,tim za akutni infarkt miokarda" , u okviru kojeg, po osnovu pripravnosti, zarađuje visoka dodatna sredstva.

Nepotpisivanje ugovora u KC-u o plaćanju takvih nadoknada, u januaru 2011, bio je povod da članovi tima, na čelu sa Perišićem, potpišu obaveštenje da će prestati da rade ukoliko se ne nastavi sa dodatnim isplatama. Izabran je u zvanje vanredni profesor po političkoj liniji, kao ondašnji kandidat za gradonačelnika, obzirom da nije ispunio minimum zakonskih uslova za to zvanje. O tom prekršaju fakulteta vodiće se sudski postupak a čitava stvar će izaći u javnost.

Dr Dragan Milić, vaskularni hirurg, čovek je sa najvećim uticajem u rukovođenju KC-om. Svoj uspon dr Milić je započeo koruptivnom saradnjom sa francuskom firmom Innotech Innothera, (čije se predstavništvo nalazi u Beogradu), nekontrolisanim propisivanjem, (najčešće mimo indikacija i uz falsifikovanje dijagnoza), ogromnih količina leka Phlebodia, (namenjenog pacijentima sa poremećenom venskom cirkulacijom), kao i rasipničkom distribucijom, takođe mimo indikacija i uz lažiranje dijagnoza, ,,Tubulcus" elastičnih čarapa, trebovanih u KC-u.

Ovakvom kriminalnom i rasipničkom potrošnjom na hiljade trebovanih čarapa kao i već pomenutog leka Phlebodia, zloupotrebljavajući službeni položaj, dr Dragan Milić je praznio budžet Republike Srbije, kao i džepove siromašnih pacijenata a punio budžet firme Innotech Innothera.

Ova francuska firma ga je svake godine, za takvu „budžetsku transakciju" bogato nagrađivala, finansirajući njegove višenedeljne boravke po Americi i Evropi i sponzorišući sve moguće skupove koje je dr Milić godinama organizovao. U pomenutim centrima dr Milić je prezentovao lažirane radove iz oblasti flebologije, afirmišući rezultate primene Tubulcus čarapa kao i leka Phlebodia, zbog čega je dodatno ,,stimulisan" od pomenute francuske firme.

Česta putovanja po Americi i poznanstva sa nekim veteranima američke flebologije bila su povod da dr Milić dobije novčanu pomoć „Američkog Udruženja vaskularnih hirurga" u iznosu od desetak hiljada dolara, za pokriće troškova tokom boravka u američkim centrima.

U želji da postane ,,mit", kako je sam govorio, pomenutu američku finansijsku pomoć dr Milić je, u višenedeljnoj medijskoj kampanji, lažno predstavljao kao američko priznanje za „najboljeg vaskularnog hirurga na svetu", što je bila nedopustiva i gnusna laž, čemu u prilog govori zvaničan izveštaj Američkog Udruženja vaskularnih hirurga, kojim raspolažemo.

Na temeljima ovakvih megalomanskih laži, gostujući na mnogim televizijama, čak i u nacionalnom dnevniku RTS-a i PINK televizije, dr Milić je stekao mitsku reputaciju, kojom je uklanjao sve prepreke na putu realizovanja brojnih ličnih planova i ambicija, dobijao bezgraničnu naklonost građanstva, ,,armije" pacijenata u zemlji i inostranstvu, uticajnih političara, novinara, kao i najviših rukovodilaca. Uveren da je sve to istina, ondašnji predsednik Tadić je imao ozbiljnu nameru da ga imenuje za Ministra zdravlja.

Dodatnu podršku dr Milić je dobijao i od aktuelnog ondašnjeg režima, obzirom da je bio aktivni član Demokratske stranke. Kako je resor zdravstva preuzeo G17, on se učlanio i u tu interesnu stranku, dobijajući od aktuelnih političara „vetar u leđa" za sve planove i ambicije. Obzirom da je njegov najbliži saradnik, dr Saša Živić, član SPS-a, on je imao podršku bukvalno svih političkih stranaka. Samim tim, imao je ,,prijatelje" ne samo u resoru zdravstva, već i policiji, sudstvu, tužilaštvu…

Kao predsednik Upravnog odbora specijalne psihijatrijske bolnice „Gornja Toponica", dr Dragan Milić je svojim potpisima, zajedno sa direktoricom bolnice, dr Albinom Stanojević, učestvovao u brojnim koruptivnim radnjama, kojima je država oštećena za više desetina miliona dinara.

Glavni mehanizam ovih malverzacija bilo je ciljano usitnjavanje potraživanja, tj. nabavki, kako bi se vrednost istih spustila ispod zakonskog limita i izbeglo javno oglašavanje. Svaka od tako usitnjenih nabavki je ugovarana bez oglašavanja, uz tri unapred dogovorene ponude, gde je birana ,,najpovoljnija", koja je po pravilu bila 5-10 puta skuplja od realne tržišne cene određene robe ili usluge”.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: