Архива

Posts Tagged ‘b92’

KRATKO POTSEĆANJE NA NASTANAK I RAZVOJ “DEMOKRATSKOG” ANTIREŽIMSKOG MEDIJA RTV B92

27. новембра 2013. Коментари су искључени

 

U trenutku kad se RTV B92 bavi antiruskom propagandom preko emisije "Insajder", u redu je znati gde je sve počelo i na čijem šalteru se ova kuća od osnivanja nalazila.Većina građana danas ne zna kako je nastala ova informativna kuća koja služi evroatlanskim poslovima u Srbiji. Mada je sa pravom, u žargonu zovu "policijska stanica na Novom Beogradu", ova televizija već godinama to potvrđuje: po potrebi stranih ali i domaćih, "demokratskih" službi, ona strelja, likvidira, šikanira i satire svakoga ko nije na liniji Brisel-Vašington.

 

          Ivona Živković

 

Sve je počelo 2. oktobra 1990. kada je ondašnje predsedništvo Gradske konferencija Saveza socijalističke omladine Beograda donelo Akt o osnivanju radiodifuznog preduzeća B 92 u društvenoj svojini.

Dva omladinca, Veran Matić, kao glavni urednik i Saša Vučinić, mladi pravnik, kao direktor, dobijaju svoju šansu. Sa njima u preduzeću je još samo čistačica. Veoma brzo B92 počinje da osvaja mlade slušaoce Beograda, jer im je domet lokalni. Emituju program uz pomoć ugovora sa tadašnjim RTS-om koji je po zakonu iz 1991. godine osnovan kao javno preduzeće i objedinjava sve pokrajnske radiotelevizije i čitav emisioni sistem Srbije.

Ovaj, u osnovi nezakonit ugovor kaže: "…RTS preuzima obavezu da sve do objavljivanja odluke o davanju radio frekvencija na korišćenje na osnovu narednog konkursa za korišćenje radio-frekvencija koji treba da raspiše Vlada Srbije, u zakonom propisanoj proceduri, preko svog UKT-FM predajnika, snage 1 KW lociranog na Zvezdari, emituje program Radija B-92 na frekvenciji 92,5 MHz u trajanju od 24 sata dnevno". B92 plaća za ovu uslugu mesečnu naknadu od 112.500 dinara. Ugovor potpisuju Saša Vučinić i Milorad Vučelić, tada član SPS-a. Ugovor se sklapa u diskreciji dva direktora jer pored neregularnosti, potpisnici pripadaju dvema različitim političkim i javno žestoko suprotstavljenim stranama.

Rezultati konkursa nikada neće biti objavljeni, a svaki inspektor telekomunikacija mogao je isključiti B92 kad god je hteo. Ali, inspektori nikada nisu radili po svojoj inspekcijskoj dužnosti , već samo po volji političara. Tako je B92 emitovao sve dok nije počeo politički da smeta.

Antirežimska uređivačka politika od početka je bila karakteristika Verana Matića. Da ojačaju svoju radio stanicu mogli su samo putem komercijalnih ugovora o reklamiranju kao i traženjem privatnog donatora koji bi im kupio bolju opremu. Pisali su svima pa čak i tada moćnom Jezdimiru Vasiljeviću-gazda Jezdi, tražeći da im kupi tonsku miksetu.

Ali antirežimski uređivački koncept Matiću i Vučiniću otvara vrata da pare dobiju iz krugova koji su im politički srodniji. Tako meka za sve antirežimske medije u Srbiji, ali i u svetu, postaje Fond Džordža Soroša,američka vlada kao i Ajreks (Irex) , nevladina organizacija koju finansira obaveštajna služba MI 6.

Kako je rastao politički raskol Miloševića i Amerike, tako su i pare za nezavisne medije sve više stizale, a sposobni momci, Matić i Vučinić su se dobro organizovali. Uspeli su da prebrode teškoće kada su dobili pozive za mobilizaciju, kada im je u SKC-u izvesni Moma prilikom antiratnog hepeninga fizički napao ekipu, pa i kada ih decembra 1996. režim privremeno ugasio upadajući sa policijom u prostorije radija.

Saša Vučinić odlazi u inostranstvo (bolje nego na front, jer je rezervni oficir) i počinje da radi za Fondaciju MDLF, na terenu istočne Evrope i Azije. Matić ostaje sa svojom ekipom da se bori protiv "ratnohučkačkog" režima S. Miloševića koji ga 1998. godine uklanja iz, još uvek društvenog radija, i postavlja podobnije omladince na čelu sa Aleksandrom Nikačevićem, članom SPS-a.

Nikačević odmah dobija dozvolu za 33. kanal da lepo i na miru emituje podoban i patriotski program, a Matić dobija prestižnu nagradu u Americi. U radio će se vratiti tek 6. oktobra 2000. godine i preuzeti, opet mimo zakona, sve ono što je Nikačević obezbedio (između ostalog i televizijski predajnik u centru Beograda).

Treći antiratni drugar, Nenad Cekić, započeo je kao urednik i direktor u Radio Indeksu, omladinskom programu 202, RTS-a. Zajedno sa svojim bratom Slobodanom uspeli su da postanu veoma slušana omladinska stanica. I njihov rad bio je moguć samo uz pomoć stranih donacija Soroša, Ajreksa i USAID-a.

Sa njihovih, takođe nelegalno zaposednutih frekvencija, Beograđani su godinama nedeljom slušali Indeksovo radio pozorište, jedini šaljivi program koji je karikirao Slobu i Miru. Godinama ih niko nije dirao, da bi decembra 1996. bilo prekinuto njihovo emitovanje.

Cekić tada u svom buntovničkom stilu piše Aleksandru Tijaniću, Ministru za informisanje: "Gospodine ministre, Pišem Vam povodom bezumnog čina isključivanja radio stanica "Indeks" i "B 92". Nemamo mnogo toga da Vam kažemo, niti želimo da molimo za pomoć. Očigledno je da Vi pomoć niti želite niti možete da pružite. Zbog toga Vam poručujemo da prestanete da se pravite ludi jer se samo tako nećemo osećati kao budale. Ukoliko odmah ne podnesete ostavku na funkciju ministra za informisanje, u istoriji srpskog novinarstva ostaćete upamćeni kao njegova najveća sramota. To će svakako narušiti Vašu sopstvenu sliku o sebi."  

Tijanić se posle toga zaista sklonio.

Dve godine kasnije režim ih ponovo zatvara, ali Cekić je ovog puta spremniji i uspeva da se preseli u Beograđanku, preregistruje kao privatno preduzeće Indeks plus i nastavlja da emituju kao Četvrti program Studija B. Radi bez prekida sve do danas.

Oktobarski prevrat 2000- te godine ovoj antiratnoj družini ipak nisu doneli mir. Radio Index koji je isključen iz mreže ANEM, a kojoj predsedava Matić, stvorio je sukob između njih dvojice jer se Cekić previše raspitivao o trošenju para iz donacija. To se Matiću nije dopadalo.

Kreće Cekićeva žestoka javna rasprava sa optužbama na račun svog dojučerašnjeg ideološkog saborca, Matića, ali i nove vlasti. Za Matića tvrdi da je svojim uticajem uskratio donaciju od Soroša za Radio Indeks i optužuje ga zajedno sa Sonjom Liht i Suzanom Jovanović iz Fondacije Soros da su "mafijaški lobi NVO" koji sve želi da prigrabi sebi.

Bojana Lekić, tada urednica u B92 tvrdi da Cekić laže, pa Cekić najavljuje tužbu za klevetu. Istovremeno dopunjava optužbe protiv Matića navodeći kako pokušava da preusmeri donacije namenjene RTS u svoj RTV B92 koji je počeo sa radom.

Prema Cekićevom mišljenju, radilo se o sumi od 11 miliona dolara samo iz te 2001. godine, dok je on ukupno dobio od stranih donacija "samo 300.000. dolara". Na listi optuženih je i tadašnji savezni ministar za telekomunikacije Boris Tadić jer je "…dao Miloševićevom izvršnom direktoru Radetu Veljanovskom, iz Fondacije za mir i rešavanje kriza Borisa Vukobrata, da piše zakon o regulisanju rada elektronskih medija". Veljanovski je inače stari komunistički kadrovik radio Beograda, sklonjen nakon Osme sednice, a vaskrsao nakon Petog oktobra.

No, bilo kako bilo, RTV B92 se lepo razvijala i širila, te se ubrzo i privatizovala. Tri rukovodeća čoveka, Ksenija (producent), Veran (urednik) i Saša Mirković (direktor) osnivaju preduzeće KVS koje postaje osnivači RTV B92. Ostali zaposleni su bili deoničari. Deo imovine u iznosu od 30% ubrzo na javnoj licitaciji biva prodato američkoj MDLF, nevladinoj organizaciji koja ih je godinama i finansirala.

MDLF postoji upravo zato da pomaže takozvane "nezavisne medije u problematičnim društvima", a ako može da zaradi na tome to je sasvim normalno. Član upravnog odbora MDLF i direktor ogranka u Hong Kongu je stari znanac Saša Vučinić. Finansijeri MDLF- a su inače sve poznati znalci savremene srpske istorije: Sorošov Fond za otvoreno društvo, Helsinški odbor za ljudska prava, Holandsko ministarstvo inostranih poslova, Švedska međunarodna agencija za razvoj, NVO "Press now", Švajcarska agencija za razvoj i saradnju itd. Zanimljivo je da je predsednik upravnog odbora MDLF Kenet Anderson, profesor prava na američkoj pravnoj školi u Vašingtonu, takođe "obožavalac" Srbije.

Bio je pravni urednik knjige "Ratni zločini: šta javnost mora da zna" izdate 1999. godine. Tu knjigu je uredio i Roj Gatman takođe srpski "prijatelj" koji u svojoj novinarskoj prezentaciji rata u Bosni svedoči o zločinima Srba u logoru u Omarskoj. U svojoj knjizi "Svedok zločina", međutim, on priznaje da sve što je "video" zapravo je čuo od drugih jer nikada u životu nije posetio Trnopolje i takozvane logore za nesrbe, iako je godinama slao izveštaje "sa lica mesta"!

Dva od tri antiratna druga, Matić i Vučinić postali su suvlasnici veoma moćne radio televizije (koja je dugo radila bez dozvole za legalan rad). Na Novom Beogradu, preko puta hale sportova Limes, Ajreks finansira i adaptaciju zgrade u koju se B92 uselio.

Treći borac protiv ratnohuškačke politike, Cekić, i sam je izjavljivao da nije bio tako sposoban kao Matić. Napustio je Radio Index i odrekao se deonica u preduzeću Index plus.

Sukob Matića i Cekića nastavio se i kroz instituciju Radiodifuznog Saveta, koji se više bavio potrošnjom Sorošovih para, nego njima dvojicom.

Od tada je proteklo mnogo vode Savom i Dunavom, te su B92 prigrlili i oni koji su hteli da ga sruše. Bivši radikali sa Vučićem i Nikolićem na čelu, danas su glavni psi čuvari ove propagandne ustanove. A vlasništvo je u međuvremenu dobilo fantomske oblike pa je danas na sceni strani investicioni fond sa neutvrđenim brojem članova…Četvrti čovek, Saša Mirković, imenovan je prošle nedelje na sednici Vlade Srbije za pomoćnika ministra kulture i informisanja, a novinarka Aleksandra Gazivoda je imenovana za portparola Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Danas i Matića i Vučića navija ista ruka.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PREDIZBORNA KAMPANJA B92, (DESET FABRIKA DNEVNO)

30. марта 2012. Коментари су искључени

 

Predizborna kampanja se toliko zahuktava, da Tanjug ne može da prikupi dovoljno lepih vesti koliko B92 može da ih objavi i učini još stvarnijim i radosnijim.

Najnovije “otkriće” doktora iz spin kampanje su mnogobrojne fabrike koje će nići za koji dan, jer, logično, šta ćemo sa onolikim zlatom, uljnim škriljcima, ako se to nema gde preraditi?

 

B92

 

Momcima i urednicama sa B92 bi trebalo dati orden zasluga za stvaranje magle, nagradu za bezrezervno služenje jednom od izvitoperenih režima koji se ovde smenjuju kao na traci. Tim pre što je reč o nadnaravnom trudu i još većoj sramoti koju medij može dosegnuti u izmišljanju blistave budućnosti dok građani umiru u bedastoj sadašnjosti.

Uz tradicionalni znak pitanja koji u izvođenju B92 možda predstavlja i ogradu (koju će jednog dana koristiti u odbrani profesionalne časti), prostom narodu kome je lako udovoljiti B92 je ponudio sreću, u vidu naslova “Niče čak 10 fabrika u S. Mitrovici?”, stavljajući do znanja već u uvodniku da je reč o zajebanciji jer “Do kraja godine na gradskom području Sremske Mitrovice biće otvorene tri ili četiri nove fabrike”.

 

U nastavku jeftinog propagandnog teksta za ljute pare, B92 prenosi izjavu gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića (doskora DSS, a sada predvodnik Grupe građana “Vredna Mitrovica” koju podržava DS), nemušte reči o prosperitetu pod vođstvom Demokratske stranke: “Veliki su izgledi, posle pregovora koji su u završnoj fazi, da 2013. ovde nikne još šest do sedam pogona stranih kompanija, pre svega u oblasti automobilske industrije, drvno-prerađivačke i izrade obuće”, pohvalio se Nedimović.

 

Dakle, prema “informaciji” B92, gradiće se deset fabrika, od čega možda, čuće se, veliki su izgledi, sva je prilika, verovatno, biće otvorene “tri ili četiri”, a ako nekim idiotskim slučajem pobedi DS i njena besramna koalicija, podićiće joššest do sedam” fabrika.

Sremska Mitrovica ima oko 32.000 stanovnika i oko 14.000 domaćinstava iz čega se crpi zaključak da radno sposobnog stanovništva ima, da se poslužimo B92 računicom, oko pet-šest hiljada. Nije daleko dan kada će industrijski razgoropađena S.Mitrovica početi da uvozi stanovništvo ne bi li popunila fabrike koje će se graditi tempom od jedne fabrike na svakih mesec i po dana.

 

Pošto je zamumuljeno, kroz zube i uz zaglušujuću saobraćajnu buku, rečeno da je reč o čuvenoj kompaniji General Motors koja će graditi te silne fabrike (svih deset?!),

nije isključeno da se iza ovog biznis plana i američkog ulaganja u problematične fiskalne regije, krije ambasadorka Meri Vorlik, druga najjača figura Demokratske stranke.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

NASTAVAK: SOLARNA ISTRAŽIVANJA BORISA TADIĆA I B92

24. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

U dosadašnjem toku izborne kampanje posebno se istakao Tanjug, stranka velikog koalicionog potencijala za Demokratsku stranku, na čelu sa najagilnijim Opštinskim odborom B92,

partijskom filijalom koja građane svakodnevno obaveštava o otkrićima uljnih škriljaca, zlata, srebra i drugih mineralnih aduta.

 

Najnoviji izveštaj vrednih partijskih ćelija kaže da nas neće mimoići ni solarna energija.

 

Tadic

Expert za naftu, zlato, solarnu energiju… ma čudo od čoveka !

 

Koordiniranom akcijom u kojoj ništa nije prepušteno slučaju i zdravom razumu, agencija Tanjug je osmislila, a B92 operativci na terenu preneli obamrlom puku, da spas za Srbiju stiže, logično, sa neba, iz takvozvanog Svemira, direktno od Sunca (nije slučajno žuto) koje će najviše zrakova baciti na Srbiju, gde će ih, pod radnim geslom “Dođite, nećete se vratiti”,  čekati spremni solarni paneli.

 

Naime, još nismo ni sračunali dobit, profit i ekstra-profit koji će nam doneti uljni škriljci oko Aleksinca, zlatne žile ispod Žagubice i Timoka, masovne grobnice na livadama, Litijum podno Cera i druge komparativne prednosti naše svete zemlje (bez pokrajina), a već je stigla nova razbibriga, novi neimarski poduhvat, ovaj put usmeren ka nebu, jer nebeskom narodu i ne pripada manje od toga.

 

Pod naslovom koji budi ponos i čini da vrela krv brže prostruji venama, “U Srbiji najveći solarni park ikada” (ever, ever?) B92 razgaljuje zabrinutog birača vešću da će izvesna luksemburška kompanijaSecurum Equity Partners Europegraditi solarni park u koji će biti uloženo oko dve milijarde evra. Razume se, kako i dolikuje Srbima, biće to “najveći projekat izgradnje solarnog parka na svetu, koji će predstavljati jedinstvenu energetsku celinu.

 

Izgradnja će trajati tri do pet godina i zaposliće između 2.500 i 3.000 ljudi”, B92 prenosi reči državnog sekretara u Dulićevom ministarstvu prostorne sredine, životnog rudarstva i planiranja planova, ne navodeći da će Solarni park zapošljavati oko 600 radnika, ali  uveseljavajući velelepnim brojkama o “100 fotonaponskih polja od po 10 megavata (MW), površine od 3.000 hektara, ukupne instalirane snage od 1000 MW”, a sve to zahvaljujući “Okvirnom sporazumu za realizaciju investicionog projekta u obnovljive izvore energije” koji je potpisala Tadićeva vlada.

 

B92 takođe prenosi iznenađujući podatak o tome da će se “za realizaciju tog projekta koristiti zemljišta sa najvećom efikasnošću sunčeve ozračenosti i u blizini dalekovoda”, razume se, “samo na marginalnim zemljištima”, opis u koji, zahvaljujući preteranim uspesima režima, spada celokupna teritorija republike Srbije.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

%d bloggers like this: