ГУБИТАК ЗА ДРЖАВУ: ДОКАПИТАЛИЗАЦИЈА ЈЕ ПРИВАТИЗАЦИЈА УСПЕШНИХ ФИРМИ ПО ЖЕЉИ СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА!!?

 

У већ озбиљно уништеној „Комерцијалној банци", режим Александра Вучића упорно је приказивао лажни биланс успеха како би се прикрило одливање новца и затрли трагови "коначних корисника".

Вучић такође крије и списак акционара Аеродрома "Никола Тесла" који је само у овој години донео преко 40 милиона евра чистог прихода у буџет. Упркос томе, биће продат "пријатељима" из Емирата. Вучићева мафија користи последње тренутке уочи продаје, да из њих покраде што је могуће више пара.

Коначни цех ће, као и увек, платити републички буџет, односно већ опљачкани грађани…

 

                   Милан Маленовић

 

Афера о којој се скоро уопште не говори у јавности, а која најбоље показује како се одабрани понашају када им се укаже прилика, свакако је намештање биланса „Комерцијалне банке" а.д, једне од последњих великих банака у Србији у којој држава има значајан власнички удео.

„Комерцијална банка" је годинама у назад исказивала добит, због чега су директорима на крају године, сходно уговорима, исплаћивани високи бонуси, а акционарима одговарајуће дивиденде. Онда је дошло до ревизије пословања и „чишћења" биланса, па је утврђено не само да банка све ово време није правила тако високе добитке, већ напротив – да је правила високе губитке. Само у првих шест месеци ове године до јуче наводно „успешно" руководство успело је да направи минус од чак 2,6 милијарди динара, односно више од 20 милиона евра.

Интересантна је у овом случају чињеница да Србија није једини акционар поменуте банке. Поред наше државе, која је власник 41,74316 одсто акција, следећи на списку власника је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), која има 24,43484 одсто, а за њом следе Међународна финансијска корпорација (ИФЦ)  са 10,14874 одсто и Немачки инвестициони фонд (ДЕГ) који поседује 4,59539 одсто акција.

После њих на списку акционара долазе још и други страни инвестициони фондови, али прва три акционара иза Републике Србије имају један заједнички именитељ: они су акције купили сходно договору између ЕБРД-а и српске Владе о докапитализацији „Комерцијалне банке".

Не треба, такође, заборавити ни да су ЕБРД и ИФЦ, уз ММФ и Светску банку, управо оне међународне институције које врше највећи притисак на српске власти да јавне финансије доведу у ред. При томе, оне саме, као акционари који делегирају чланове контролних тела „Комерцијалне банке", нису успеле, или нису смеле да примете како су биланси лажирани. Ако не могу да воде законито и успешно једну у светским мерилима малу банку, како мисле да среде финансије у једној држави?

Колико милиона евра је исцурело из банке кроз лажне билансе и незаслужене бонусе морала би да утврди истрага, али за сада не постоји политичка воља у Србији да се она и покрене.

Познаваоци банкарског сектора се сећају како је ЕБРД са саинвеститорима у „Комерцијалну банку" ушла још у време Млађана Динкића, када је речено како је банци потребан свеж капитал. „Комерцијална" у то време уопште није стајала толико лоше да би јој била потребана докапитализација у висини и на начин како је то спроведено, а после најновијих догађаја постаје јасно како је све и урађено једино да би тако унет новац могао да буде пласиран у послове који доносе губитке, али кроз које се средства „перу" за познате клијeнте.

„Комерцијална банка" тако постаје најочигледнији пример пословања властодржаца који користе последњу прилику да пре коначне приватизације извуку још пара.

Слично би могло да се догоди и београдском "Аеродрому Никола Тесла" (АНТ) за који Влада упорно најављује скору приватизацију, иако је тако нешто потпуно непотребно.

Влада Републике Србије је дана 9. децембра 2010. године донела Одлуку бр.023-9103/2010-1, према којој су право на пренос 16,85 одсто власништва Друштва стекли грађани Републике Србије, запослени и бивши запослени Друштва.

Након преноса права бесплатних акција на грађане, запослене и бивше запослене, Република Србија поседује 28.511.988 обичних акција, што представља 83,15 одсто од укупног акцијског капитала друштва.

Решењем о пријему акција на Листинг А-Приме маркет 04/4 број 478/11 од 28. јануара 2011. године, акције овог друштва су примљене на Листинг А Београдске берзе. Трговина акцијама Аеродрома "Никола Тесла" на Београдској берзи је отпочела 07. фебруара 2011. године, али се у Централном регистру хартија од вредности не види која је власничка структура друштва данас, односно коме су мали акционари продавали своје акције.

Већ је оваква тајновитост неуобичајена и указује да се спрема нешто незаконито.

По билансу успеха за 2015. годину Аеродром „Никола Тесла" а.д. је остварио приход пре опорезивања у висини од 3.953.930.000 динара, да је за ту годину платио порез у висини од 607.090.000 динара, као и да је остварио нето добитак од 3.291.026.000 динара.

Тренд успешног пословања наставио се и у овој години. Како је почетком децембра објавило руководство, у првих десет месеци 2016. остварени пословни приходи износе 58,9 милиона евра, док је нето добит била 21,6 милиона евра, односно за 22 одсто већа од оне остварене у истом периоду прошле године.

С обзиром на овакво стање, процењено је да у републички буџет може да буде уплаћено додатних 300 милиона динара као такозвана "међудивиденда", односно као аконтација за очекивану дивиденду за ову годину. Међудивиденда је, међутим, уплаћена само држави, као највећем акционару, док остали морају да чекају још пола године да добију свој новац.

Поменутих скоро три милиона евра, заједно са сличним уплаћеним аконтацијама на очекивану добит, послужили су председнику Владе Александру Вучићу да се похвали наводним буџетским суфицитом.

Оно што забрињава не само мале акционаре ове успешне компаније, већ и све грађане Србије, јесте предстојећа приватизација која се припрема за очигледно већ данас познатог купца.

Као прво, АНТ спада у ред најуспешнијих предузећа у Србији и не постоји никаква тржишно оправдана логика која би објаснила зашто се продаје ова "кока која носи златна јаја". Чак и предвиђена проширења и модернизација Аеродрома нису никакви ваљани изговори, јер компанија располаже са довољно сопствених средстава да то финансира.

У случају да је Аеродрому потребно више пара од остварене добити, може да се узме комерцијални кредит код банке, или да се приступи докапитализацији у којој би биле издате нове приоритетне акције од чије продаје би се прикупила потребна средства, а које не би мењале управљачку структуру компаније.

Све ово је у сваком случају за државу корисније од продаје власничког удела.

Међутим, оно што је за државу добро није увек у интересу властодржаца и њихових пријатеља из света крупног капитала.

Наиме, када је арапском "Етихаду" поклоњено 49 одсто власништва у српском авиопревознику "Аир Сербиа", Александар Вучић је на критике како је склопио у суштини лош посао по Србију, одговарао да је једна од добити договорене сарадње са компанијом из Емирата то што ће београдски аеродром постати регионални центар за путнички и карго авио-транспорт, тако да ће кроз дивиденде од ове компаније Србија имати више користи  него што би могли да износе евентуални губици "Аир Сербие".

Таман када се кренуло у стварање регионалног центра за ваздушни саобраћај на Аеродрому "Никола Тесла" Влада планира да прода компанију!?!

Очигледно је да су српски властодршци закључили како је последњи час да се њима блиским људима буд зашто продају акције Аеродрома које ће у будућности доносити вишеструко увећану дивиденду. Због тога се и срља у потпуно непотребну, по државу чак и штетну приватизацију нечега што у овом тренутку доноси добит и што ће и убудуће доносити приходе.

 

     А 1. Ко је ко у руководству Аеродрома "Никола Тесла"

Генерални директор Аеродрома "Никола Тесла" а.д. је Саша Влаисављевић, док су остали чланови борда директора: Раша Ристивојевић, Сенка Јеленковић, Дејан Миловановић и Зоран Стојковић.

Генерални директор "Комерцијалне банке" а.д. је аустријски држављанин Александер Пикер, док су остали директори: Јелена Ђуровић, Слађана Јелић, Дејан Тешић и Драгиша Станојевић.

Чланови Управног одбора су: Владимир Круљ, Оливера Матић-Брбора, Мила Коругић Милошевић, амерички држављанин Косров Замани, Швеђанин Матс Кјаер, француски држављанин Филип Делпал, Немац Андреас Клинген, Мирјана Ћојбашић и Љиља Јовановић.

 

     А 2. Иза збирних рачуна, интереси тајкуна

Приватизација губиташа још би могла да буде оправдана, под условом да се не ради о стратешким ресурсима, али се за компаније које производе губитке по правилу не налазе заинтересовани купци.

"Фабрика аутомобила Прибој" је после вишегодишње агоније прошла стечајни поступак и из државног предузећа постала – државно предузеће. Изгубљене су године у неуспешном експерименту приватизације овог некадашњег гиганта. Милиони евра су дати "приватизационим саветницима" и осталим мешетарима, да би се на крају послушао пре много година дат савет стручњака да се ФАП уклопи у наменску индустрију. Радници који годинама нису примали плате добиће такође акције, али ће их одмах продати општини Прибој по унапред договореној цени.

Годинама Александар Вучић није смео да каже како наводни купац ФАП-а из Финске у суштини није заинтересован за тај посао, а исто то се дешава и са земунским "Икарбусом" који пропада највише захваљујући томе што председник Владе и даље сањари о томе да ће ту компанију да преузме немачки "Мерцедес".

Земунски произвођач аутобуса преживљава само тако што не уплаћује порез и доприносе на плате радника, а држава та потраживања конвертује у власничке уделе. Свако нормалан би у таквој ситуацији одавно започео реорганизацију, али је проблем "Икарбуса" што у врху његове власничке структуре постоје чак три кастоди рачуна анонимних акционара: "БДД М&В Инвестментс " а.д. има 8,01101 одсто акција, а два збирна рачуна "Социете генерал банке" а.д. имају по 3,36293, односно 2,26729 одсто акција.

Иза збирних рачуна најчешће се крију домаћи тајкуни блиски власти, који покушавају да "Икарбус" државним парама одрже у животу док се не појави неко ко би откупио све акције. Док не показују интересовање за српске посрнуле гиганте, страни инвеститори су итекако заинтересовани за куповину овдашњих стратешких ресурса, тако да чак 80 одсто флаширане воде која се продаје на српском тржишту потиче из домаћих извора чији су власници странци.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

POSLOVNA GUŽVA: ARAPSKO-SRPSKI AVIO-PREVOZNIK UGROŽAVA INTERESE AMERIČKIH KOMPANIJA!??

 

Američke avio kompanije Delta, Ameriken i Junajted, besne su zbog činjenice da je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na mala vrata američkog vazdušnog tržišta uveo arapsku avio komaniju Etihad, koju oni već godinama optužuju za nelojalnu konkurenciju!

Sve je počelo onog momenta kad je Etihad u kriminalnom karakteru Aleksandra Vučića pronašao baš ono što mu treba: čoveka spremnog da im pokloni srpsku nacionalnu avio kompaniju, kako bi sa njom kao "trojanskim konjem" leteli za Ameriku. Zbog toga danas u SAD na Air Srbiju gledaju kao na nezvanog gosta.

 

                      Vuk Stanić

 

Hladan doček aviona Air Srbije koji je posle mnogo godina prvi put leteo na relaciji Beograd-Njujork, bio je najbolji znak da nešto nije u redu sa tom u Srbiji spektakularno najavljenom linijom. Nije bilo američkih zvaničnika da pozdrave otvaranje nove linije, čak ni njihovih lokalnih političara.

Treba podsetiti da je Rudi Đulijani, jedan od najpoznatijih među bivšim njujorškim gradonačelnicima, svojevremeno dolazio u Beograd da podrži Vučića u kampanji za gradonačelnika Beograda.

Ovom prilikom nije bilo ni Vučića u avionu, niti Đulijanija na aerodromu! Kada je sleteo, činilo se kao da svi okreću glavu od srpskog aviona koji, ustvari, i nije srpski već avion italijanske Alitalije, na koji su zalepljene oznake Air Srbija.

Mnogo je pitanja vezano za partnerstvo Etihada i Vučića, pitanja koja u našoj zemlji verovatno niko neće postavi i na koja verovatno niko ne bi ni dobio odgovor, čak i kada bi pitao…

Pitanje iznad svih pitanja je zašto je Vučić najavljivao da će biti u srpskom avionu, na letu za Njujork, a onda ipak nije bio u mašini? Rat američkih avio kompanija i Etihada nije počeo sa Vučićem, već mnogo godina ranije.

Naime, Etihad je firma iza koje stoji sumnjivi kapital koji je ovoj kompaniji u prošlosti omogućio da uprkos krizi nastavi da posluje i onda kada je njihovo poslovanje bilo bez ikakve tržišne opravdanosti.

Američke aviokompanije su prošle godine pokrenule spor u kome je dokazano da je Etihad primao protivzakonite subvencije! Kompanije Golf eirlajns emirati, Etihad i Katar primile su 39 milijardi dolara ilegalnih subvencija, dokazalo je istraživanje koje su sproveli američki istražni organi.

U izveštaju piše da su neke vlade sa bliskog istoka uložile napore da masivnim subvencijama podstaknu rast svojih avio kompanija. U istom se izveštaju navodi i da su subvencije sistematski knjigovodstveno prikrivane, u cilju maskiranja kršenja propisa koji su uspostavljeni međunarodnim sporazumom: "Sporazum o otvorenom nebu"

U pitanju je čitava mreža banaka koje su u vlasništvu "zalivskih" država, državnih institucija i drugih firmi sa državnim kapitalom, koje su u kompanije ulagale putem kredita bez kamate, koji su potom otpisivani, pozajmicama koje su davale državne firme, besplatnim uslugama, ali i direktnim keš donacijama. Dokazane su bliske veze između kompanija i država, a tim državama i kompanijama upravljaju iste porodice, čak ponekada i isti pojedinci, navode američki istražitelji, a prenose njihovi mediji.

Naravno, niko ne može državama iz Arapskog zaliva da brani da ulažu u avio kompanije, ali je problem nastao kada su te iste kompanije pokušale da preuzmu i prevoz putnika unutar Sjedinjenih Američkih Država. I to u trenutku kada je kompletna civilno američka avio industrija u krizi.

Tamošnjim kompanijama niko ne daje subvencije, a njihova propast značila bi desetine hiljada nezaposlenih. Istovremeno je sporazumom predviđen reciprocitet u prevozu putnika sa stranim kompanijama, ali sa onim koje ne primaju ilegalne subvencije država. Istina, više puta je kroz prste progledano evropskim, azijskim, latinoameričkim avio kompanijama koje tamo posluju za manje subvencije, ali 39 milijardi subvencija je previše!

-Toliko subvencionisanje je zapravo nelojalno dampingovanje cena i usluga radi stvaranja budućeg monopola – objašnjava za Magazin Tabloid dobro upućen izvor u ovo dešavanje i objašnjava putem primer:

"…U Americi se za damping često navodi primer dve teksaške železničke kompanije koje su početkom prošlog veka vodile borbu za prevlast u prevozu goveda. Stalno su spuštale cenu kako bi jedna drugoj uzele posao. Na kraju je jedan od gazda počeo da prevozi goveda potpuno besplatno i radio je tako dok konkurencija nije bankrotirala. Na kraju kada je ostao jedini u poslu, počeo je da diktira takve cene prevoza da su i mnogi farmeri bankrotirali. On je pokupovao tada i njihove farme i postao vlasnik biznisa prevoza i proizvodnje goveda."

Nenormalne subvencije od skoro 40 milijaridi dolara koje prima i Etihad, ali i njihovo preuzimanje delova drugih evropskih kompanija Eirberlin, Alitalija, Eirserbija, je nelojalno širenje u cilju stvaranja svetskog monopola u aviosaobraćaju-objašnjava naš sagovornik i navodi da možda sada deluje da je kupovinom udela u švajcarskoj avio kompaniji, Alitaliji, Eirberlinu i Eir Serbiji, Etihad, omogućio da se uštedi tako što će jedna kompanija drugoj u najam davati pilote, avione, kabinsko osoblje, osoblje na zemlji, ali u stvarnosti su sve te kompanije Etihadu dale svoje sigurne poslove, dok Etihad nije preuzeo njihova dugovanja.

–Dugovanja Alitalije i Air Srbije, preuzele su Srbija odnosno Italija, a sigurni poslovi u prevozu italijanske i srpske dijaspore postali su deo Etihadovaog poslovanja. Razmena pilota i aviona naravno sada funkcioniše jer to odgovora Etihadu, ali šta ako Air Srbija u kojoj je naša država većinski vlasnik pokuša da napravi neki drugi dobar dil koji ne ide u prilog Etihadu.

Onda će arapski manjinski vlasnici jednostavno uticati da Alitalija ovaj put ne da svoj avion, a vi će te shvatiti da ste sve što vredi u vašem avio poslovanju uložili u zajedničku firmu u kojoj ste samo zvanično većinski vlasnik – objašnjava sagovornik Magazina Tabloid iz Sjedinjenih Država.

Podsetićemo da je Air Serbia nastala tako što je država Srbija preuzela sva dugovanja JAT, potom je profitabilno siguran prevoz srpske dijaspore i svu imovinu investirala u zajedničku kompaniju sa Etihadom, koji je širokogrudo dao kredit za pokretanje poslovanja.

Još tada su stručnjaci rekli da je na ovaj način mogla da se osnuje i sto odsto državna kompanija, a da je kredit mogao da se dobije zalogom imovine ili garancijom države.

Neko je tada procenio da je bolje da Etihadu poklonimo 49 odsto JAT-a i da im pomognemo da se ušvercuju na američko tržište, gde protiv našeg povratka ne bi imali ništa, ali sada kada dolazimo kao paravan za poslove Etihada, na nas tamo gledaju kao na nezvanog gosta.

Treba istaći da je Etihad manjinsko vlasništvo u našoj kompaniji nameravao da koristi na drugačiji način od direktnih letova za Njujork. Menadžment arapske kompanije je prošle godine procenio da Srbi nisu dovoljno bitni da bi direktno leteli za Njujork, već je po njihovom planu Er Srbija za Njujork trebalo da leti preko Abu Dabija.

Arapi su nam isplanirali, a Vučić se složio, da treba da prvo letimo više od hiljadu kilometara u suprotnom pravcu, odnosno na jugo istok pre nego što nam dozvole da krenemo za Njujork, odnosno na drugu stranu sveta.

U skladu sa ovim arapskim predlogom Er Srbija je prošle godine podnela zahtev regulatornim vlastima Sjedinjenjih Američkih Država da za Njujork letimo preko Abudabija?! Jasno je da Amerikanci nisu naivni, tražili su da im iz Srbije dostave podatke sa kojim mašinama ove letove planiramo da obavimo.

Kada smo dostavili sve što su tražili, Amerikanci su shvatili da nismo toliko velike budale da želimo da letimo iz Beograda za Njujork preko Abu Dabija. Nismo budale ali jesmo prevaranti koji su pokušali da Amerikancima podvale u prevozu putnika.

Er Srbija je trebalo da bude paravan za ilegalan prevoz putnika u Ameriku i to za račun Etihada. Ovoj kompaniji je ranije zabranjeno da zbog ilegalnih subvencija putnike iz evropskih gradova vozi u Ameriku, a srpski zahtev je bio upravo to, odnosno: dajte nam dozvolu da iz Beograda putnike prevezemo do Abu Dabija i da onda te iste ljude ukrcamo u Etihadove avione, gde će ih Etihad sa tom dozvolom koju ste nama izdali potom voziti u Ameriku.

Ovaj zahtev je odbijen!

Ta vest međutim nije dobila mnogo prostora u našim medijima. Jer da jeste neko bi možda opet pitao šta će nam Etihad. Istovremeno ta vest objašnjava kako je Vučić navodno uspešno isposlovao da Arapi budu manjinski vlasnici u Er Srbiji. Zapravo da je procenat obrnut, da je Etihad vlasnik 51 odsto akcija, nama Amerikanci ne bi dozvolili ni da iz Beograda letimo za Njujork…

Treba podsetiti da je Magazin Tabloid u ranijem istraživanju u tekstu otkrio da je srpski predsednik Vlade od američkog biznismena Marka Krendala, čiji je otac blizak američkoj Republikanskoj stranci, tražio da svoje poslove u Srbiji proda njegovim prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata: “…Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, zaratio je sa američkim republikancem Markom Krendalom (Mark Crandall), vlasnikom firme Kontinental Vind Partners, koja u Srbiji pravi vetroparkove, za proizvodnju struje. Od ovog sukoba štetu bi mogli da imaju i građani Srbije. Markov otac je osnivač i suvlasnik Ameriken erlajnsa.

Krendalovi u Americi važe za uglednu porodicu naklonjenu tamošnjoj Republikanskoj stranci. Pretpostavlja se da su ljudi bliski američkim demokratama podstakli sukob Vučića i Krendala. Krendal je protiv Vučića organizovao proteste u Vašingtonu. Vučić je ovog Amerikanca preko domaćih medija označio kao čoveka koji pokušava da “reketira Srbiju“, – objavili smo ovu tvrdnju u tekstu u broju 348 Magazina Tabloid.

Očigledno je da je srpski premijer sada na crnoj listi američkih vlasti i centara moći. Uskoro ćemo saznati i kakve su razmere sukoba Vučića i uticajnih krugova u američkom svetu biznisa i administraciji. Njemu se, sigurno je, ne piše dobro.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije