Архива

Posts Tagged ‘ambasade’

ЂОРИНО ЧУВАЊЕ ИЛИ ЧУВАЊЕ ОД ЂОРЕ!!?????

9. јануара 2017. Коментари су искључени

 

Безбедносно информативна агенција (БИА) преживљава своје најтеже дане. Директор Александар Ђорђевић се спрема да напусти брод који тоне. Успео је да згрне милионе евра, и очекивао је да ће се повући на резервни положај.

Његови сарадници су се, такође, осилили. Вучић је најавио громогласно смену директора БИА, али је подвио реп. О чему је реч, истражује мајор Горан Митровић, који ће у неколико наставак описати Вучићев страх од својих педера у Служби и њихова недела.

 

                    мајор Горан Митровић

CUVARI LEDJA1

 

Припадници полиције, антидиверзионе јединице и форензичари су 30. октобра у Јајинцима, на места где је нађен арсенал оружја у “близини породичне куће“ Александра Вучића показивали да је случај “озбиљан“ и да је реч о припреми атентата на премијера.

Огласио се одмах Александар Вучић, покушавајући да “спусти лопту“, али да задржи сажаљење грађана према себи, да ће се тек утврдити околности под којима је арсенал оружја нађен у непосредној близини његове куће.

Али, министар унутрашњих дела Небојша Стефановић, затим трбухозборац Вулин и камарила, урлали су на сав глас, позивајући на одмазду, да, ако се одмах, без одлагања не открију атентатори, морају да из службе оду челници безбедносних агенција.

Захтеву за сменом огласио се и председник Николић, који је инсистирао да се смени директор БИА и директор ВБА, наводећи да он лично нема поверење у безбедносне службе, јер је изложен прислушкивању и ухођењу.

А, на питање шта му је поводом овог догађаја, као и поводом налажења аутомобила са оружјем у једној гаражи на Новом Београду саопштио директор БИА, Вучић је, одмахујући руком рекао да му је рекао да БИА о тим догађајима нема никакве информације!

Српски медији објавили су 15. октобра да је комбинованом акцијом службеника БИА-е и Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Србије ухапшен високи функционер криминалистичке полиције Србије, који је, како је наведено, у дужем периоду одавао тајне полицијском аташеу у Амбасади Сједињених Држава.

Истог дана саопштено је да је помоћник начелника Управе криминалистичке полиције (Вељко Попара) саопштавао представнику амбасаде САД-а важне информације о кадровским променама и одлучивању у Министарству унутрашњих послова.

Данима су Вучићеви телали држали “борбену готовост“ штитећи претњама грађанима и “организованим криминалним групама“ премијера од атентатора. И ником ништа.Све је заборављено. А и све је било намештено, да се грађани замлаћују. Попара је на слободи и нема никаквих доказа да је био шпијун.

Шизофрени премијер Вучић је одједном заборавио на обећање да ће, прво, истражити све околности око нађеног оружја у Јајинцима и Новом Београду, а потом да ће Влада Србије сменити директора БИА и директора ВБА. Није ово први пут да шизофрени Вучић опрашта својим партијским друговима најсуровије пљачке и злодела.

Магазин Таблоид је у 15 наставака описао неподношљиво стање у Безбедносно-информативној агенцији. Описали смо злоупотребе директора Александра Ђорђевића, званог Ђора педер, начелника у служби Ивана Тодорова, Јована Дробњаковића, Раде Селаковић, Бојана Димића, Зорана Станића ЗИС-а…

Што си гори, то си Вођи дражи.

Пре две недеље је Ђорђевић боравио са начелником ВИ управе у вишедневној “радној посети“ у САД-у. Заноћио је у истој соби са начелником управе, који је такође хомосексуалац, што је саблазнило домаћине. Којим поводом је начелник тајне Службе, који је био пред сменом, боравио у САД-у? Да ли да обезбеди себи одступницу, да се понуди да буде заштићени сведок или да изнесе новац.

У монденском летовалишту на Флориди, у близини Мајамија, Вучићи, Никола Петровић и Зоран Бабић имају велелепне виле са имањем.

Медији су (Вечерње новости) пренеле оптужбу да је Ђора педер за 50 хиљада евра наредио да јавни тужилац Србије тројицу убица из Чачка осуди на мање од 9. година затвора због бруталног убиства једног младића.

Директор БИА је на захтев чачанске мафије одобрио напад и на Ичелић Радојка , оца убијеног Страхиње, који се увелико планира. Ђора мора да "одради“ свој део посла за паре које је узео, и да преко локалних оперативаца БИА (од којих већина нема представу да се подаци које прикупљају злопотребљавају за потребе Ђорине мафије) и применом техничких мера, прикупи све потребне податке за планирани напад и убиство Радојка.

Уствари, поред оправданог страха од хапшења, настали су и многи други, непланирани проблеми. Због мафијашког убиства Страхиње Ичелића откривене су и друге, још опасније криминалне активности оца и сина Калајџића, (Миливоја и Ненада), Ђориних "пословних партнера".

Наиме, Калајџићи су укључени у новоорганизоване активности полицијско-државне мафије, где се преко неколико линија у подземљу продаје дрога која је украдена (уместо да буде уништена) из полицијских заплена, те да се продаја обавља у земљи и у иностранству (о чему оперативна сазнања имају и стране и очекује се међународни скандал озбиљних размера). Овај "посао" је сада озбиљно компромитован Ђориним мафијашким деловањима.

У Чачку се био појавио и један Албанац, стациониран је у центру града. Када је полиција почела да га надгледа, Ђора је дојавио да се склони. А реч је о опасном ликвидатору. Локални криминалци укључени у убиство Ичелића, организовали су и свакодневне претње адвокатима који заступају Ичелићевог оца, па чак и члановима њихових породица.

Ђорин заменик Иван Тодоров је, након што су откривене његове криминалне активности око крађе 20 милиона евра, намењених за исплату отмичарима службеника амбасаде Србије у Триплолију, што је довело до стрељања двоје службеника, наставио да терорише запослене у Агенцији. Списак његових криминалних дела, које смо описали у Магазину Таблоид је импресиван.

Али…

За неверовати је да је шизофрени премијер заборавио на Тодорова и његов криминал! Ових дана, Тодоров је једини кандидат за председника Олимпијског комитета Србије! БИА је данима опсервирала све оне који су намеравали да се кандидују, достављајући им монтиране доказе против њих, да одустану у корист Тодорова. И отворено им претећи да ће “бити у неприликама“ ако не одустану.

Овај овејани криминалац, који дугује свом брату из масонске ложе Румену Ралечеву из Софије преко милион евра, које је узео на позајмицу, уцењује Вучића и његовог брата Андреја подацима о њиховим злоделима. Заиста ће бити тужно ако Тодоров буде изабран за првог човека српског Олимпијског комитета, уместо да је одавно у затвору.

Вучићима ће главе доћи Ђора педер и његова криминална дружина из БИА. Они ће, сигурно, тражити заштиту за сведочење о њиховим суровим пљачкама, убиствима, издаји националних интереса…

Тодоров је, у намери да сачува своју позицију и спречи хапшење, прво властима послао поруку да ће да издејствује међународну кривичну пријаву против Звонка Веселиновића. Наиме, Тодоров је, између осталог, захваљујући техничким капацитетима службе успео да са Веселиновићевог телефона скине снимке неких обрачуна у Косовској Митровици у којима је погинуо и један пољски полицајац а због чега још увек траје међународна истрага, и да на тај начин Веселиновића потенцијално директно оптужи. Из земље је изнео, баш као и његов шеф Ђора, велику количину података о криминалним активностима најближег Вучићевог окружења и њима манипулише и прети.

Начелница логистике, бивши стечајни управник Рада Селаковић (63) спрема посебно новогодишње "изненађење" радницима БИА. У најстрожијој тајности у току је израда нове систематизације, на основу које ће да се из БИА протерају сви "непослушни" и “неподобни" кадрови, а да се на та места запосле партијски послушници СНС-а и следећа генерација кадрова, којима директно руководе криминалци који су поставили и Раду Селаковић и њој сличне на начелничка места у Служби.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

DIPLOMATSKI KUPLERAJ I MALA ARMIJA BESPOTREBNIH NEZNALICA NA VISOKIM ŠTIKLAMA KOJA PREDSTAVLJA DRŽAVU SRBIJU!?!

 

Prema zvaničnim podacima, Srbija ima 65 ambasada i 7 diplomatskih misija širom sveta, a Ministarstvo inostranih poslova ima oko 1.000 zaposlenih. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine pa sve do danas, u diplomatsku službu uselila se mala armija vladajuće koalicije.

Istovremeno, stalno traje zapošljavanje kadrova bez iskustva, uglavnom devojaka i žena od kojih su neke sa skandaloznim biografijama, ili bez ikakve biografije, obrazovanja ili znanja jezika.

Trend devastacije diplomatije koja je započeta još početkom prošle decenije, naprednjaci su nastavili na mnogo brutalniji način: važi pravilo da svaki, imalo istaknutiji funkcioner, ima "nekoga svoga" u diplomatiji. To su uglavnom ljubavnice, dokazane na "kratkim kursevima" u funkcionerskim kabinetima, ali i rodbina, kumovi, žene, prijatelji… najčešće.

 

                    Mersiha Hadžić

ESTRADNI DIPLOMATSKI KUPLERA3

 

Prvom polovinom juna meseca ove godine, zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova Srbije (MIP) , ostali su zatečeni iznenadnim dolaskom novih miljenica, starleta i drugih lakih žena i devojaka mlađe dobi u diplomatsku službu.

Tabloidovi izvori u MIP-u tvrde da ih je u ambasade i konzulate "progurao" lično generalni sekretar MIP-a, Veljko Odalović, čovek dokazano sklon ženskinju svih uzrasta i društvenog statusa.

Ovaj dugogodišnji "nežni prijatelj" Jorgovanke Cice Tabaković, Vučićeve guvernerke, samo je nastavio ono što su radili ministri Ivan Mrkić i Ivica Dačić. MIP je i za vreme vladavine Demokratske stranke postao ozbiljan kupleraj, a danas je rad ove osetljive i iznad svega značajne institucije, ozbiljno narušen masovnim dolaskom raznih gejši, masažerki, ljubavnica i nadri-intelektualki sa diplomama stečenim intimnim boravcima u kožnim kabinetima privatnih univerziteta.

Tako je i na poslednjem raspisanom kursu Ministarstva spoljnih poslova, za popunu upražnjenih mesta u ambasadama i konzulatima Srbije u svetu, zaposlena mala armija na visokim štiklama, bez radnog iskustva u diplomatiji i znanja jezika (iskustvo i baratanje jezikom sticale su u nekim drugim "disciplinama"). U diplomatsku službu su otišle čak i dojučerašnje sekretarice i kurirke, bliske Odaloviću i njegovim stranačkim kolegama i prijateljima.

Svega u MIP-u danas ima, samo nema karijernih diplomata, ljudi sa stručnom i moralnom reputacijom koji bi mogli adekvatno da predstavljaju Srbiju u novonastalim međunarodnim prilikama.

Krug novih "kandidatkinja" za rad u diplomatskoj službi proširen intimnim prijateljicama i poslovnim pratiljama najviših državnih funkcionera, predat je u nadležnost Saveta za premeštaj na osnovu prethodne preporuke Komisije za kadrove.

U tom savetu sedi pet pomoćnika iz pet sektora, uključujući i Veljka Odalovića. Oni donose rešenje na koje ministar na kraju stavlja potpis. Ova činjenica je važna, jer se Odalović već sada poziva na pomoćnike sektora, koji su takođe doveli svoje ljubavnice i prijateljice u MIP, pa je na negodovanje zaposlenih rekao da ih "nije sam birao". Dakle, tu su bili i "pomagači"!

Shodno običaju, da "svako svoju "kandidatkinju gura", i Veljko Odalović je "progurao" sebi blisku osobu, Danicu Veinović, koja odlazi na službu u Baku (Azerbejdžan). Njena glavna preporuka je to što je "svuda išla sa Odalovićem"!

Naime, Veinovićeva je njegova dugogodišnja najbliža saradnica. Kao poslovni sekretar za njega je radila dok je bio u Skupštini, Sekretarijatu Vlade, a zatim i u MIP-u od 2014. godine. Posle samo dve godine rada u Ministarstvu inostranih poslova, ovom prilikom je dobila i zvanje drugog sekretara da ide u ambasadu Srbije u Azerbejdžanu. Braneći se od neprijatnih pitanja u ministarstvu, Odalović je govorio kako "…njenim odlaskom gubi dragocenog saradnika i da će na toj poziciji imati crnu rupu…".

Osim Veinovićeve, uznapredovala je naglo i Ljiljana Subić, koja je za manje od dve godine boravka u MIP-u odabrana da ide, ni manje ni više nego na mesto srpskog konzula pri našoj ambasadi u Bukureštu. Tamo ide sa zvanjem prvog savetnika, što je neshvatljivo napredovanje, tim pre je ona u MIP-u od 2015. godine, gde je došla iz službi Skupštine Srbije, tačnije iz Sektora za javne nabavke u koji je "progurao" neko drugi pre Veljka Odalovića.

Za savetnicu pri srpskoj ambasadi u Oslu (Norveška), odlazi izvesna Olivera Marinković, koja je poslednjih dve godine "blisko savetovala" Ivicu Dačića! Tačnije rečeno, bila je zadužena za saradnju sa kabinetom predsednika države!

A, kako je sarađivala sa Tomislavom Nikolićem, tek treba da se detaljnije sazna, jer je, prema svedočenju pojedinih izvora iz MIP-a, Nikolićev nekadašnji "duhovni" vođa Vojislav Šešelj, odlučan u nameri da se utvrdi broj njegovih ljubavnica i broj vanbračne dece koju je sa njima stekao.

Veljko Odalović takođe stoji iza svoje službenice-družbenice, Tanje Santrač, koja je u Ministarstvo inostranih poslova došla iz policije. Nju je "zapalo" mesto konzula u ambasadi Srbije u Beču! A, tek početkom ove godine je došla je iz MUP-a i do sada nije radila u konzularnoj direkciji niti ima ikakve veze sa diplomatijom!

Čak ne zna ni dve reči nemačkog jezika a ide na tako odgovornu dužnost u zemlju gde je nemački službeni jezik! Konačno, ni Odalović po svim pravilima nije mogao doći na mesto generalnog sekretara MSP. Naime, on nikad nije radio u diplomatiji, a ni ne zna strane jezike!

Ima i onih mladih žena koje za sitne pare rasprodaju ugled države koju zastupaju u diplomatsko-konzularnim predstvaništvima. Tako je drugi sekretar ambasade Srbije u Atini, Irena Šarac svojim "kraduckanjem" isprovocirala ambasadora Dušana Spasojevića, koji je zahtevao da ona po hitnom postupku bude vraćena u Beograd kako ne bi dalje brukala Srbiju u toj prijateljskoj zemlji.

Naime, Spasojević je optužio Irenu Šarac da je od službenika benzinske pumpe koja se nalazi pored srpske ambasade, primila na ruke 480 evra na osnovu razlike između stvarno potrošenog goriva i potrošnje koja je fiktivno prikazana. Da su neke velike pare bile u pitanju, sa njom bi Spasojević razgovaralo kao sa ozbiljnim kadrom…Ovako, sa sitnim parama, njena inače jadna "reputacija" izgleda još jadnije…

Sa tek stečenim zvanjem ministra-savetnika, u Rim na mesto konzula (bez znanja italijanskog jezika!), odlazi Tatjana Garčević, inače bliska prijateljica Zorane Vlatković, aktuelne šefice kabineta Ivice Dačića.

Vlatkovićeva je i dovela u MIP iz Ministarstva za dijasporu , gde je do tada "ordinirala". Za ovo mesto je vladalo veliko interesovanje, konkurisalo je više od trideset ljudi, među njima i osobe sa odličnim znanjem italijanskog i potrebnim referencama, ali…Na nezgodno pitanje jednog starijeg službenika MIP-a, da li je tačno da budući konzul u Rimu ne zna italijanski, Odalović je odgovorio: "Ne mogu da tvrdim da ne zna!".

Do sada se niko nije javio za službu u Berlinu, Vašingtonu, Abudži, Tunisu, Adis Abebi, Pekingu, Rijadu i ŠangajuSrbija je diplomatski na kolenima, jer su umesto adekvatnih kadrova na sceni diletanti i razne "milosnice". Već dobro poznati slučaj mlađane "savetnice" sa diplomatskim pasošem, Dušice Jevđenović, samo je nagovestio šta se ustvari dešava sa srpskom diplomatijom danas.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić se ovih dana branio, govoreći da on apsolutno ni za jednu osobu nije urgirao, te da "ne osporava da urgencija ima", ali da su to, kako reče, uglavnom ambasadori koji često traže i mole da im se pošalju ljudi sa kojima su radili.

Pogled na biografiju nekoliko ovde pomenutih "kadrova", jasno govori da do sada nisu imali nikakvog radnog iskustva u diplomatskim službama, a ponajmanje u radu sa ambasadorima. Popunjavanje 38 diplomatskih i 65 administrativno-tehničkih mesta koje traje od marta meseca ove godine, prošireno je i još traje, ali se radi mimo zakona.

Da je stanje u diplomatiji iz godine u godinu sve gore, govori i činjenica da u depešama koje redovno šalju Ministarstvu spoljnih poslova, srpski ambasadori pišu o poslovima koji su im u opisu dužnosti. Umesto toga, o zemlji gde službuju, podatke nalaze na elektronskim encikopedijama i to šalju kao "zapažanja"! Na primer, koliko država ima kvadratnih kilometara, koji je glavni grad, broj stanovnika…

Tabloidov izvor podseća da mnogi od njih po stupanju na dužnost potpuno zaborave da bi trebalo da se jave u MIP! Veoma često se dešava da doslovno nestanu! Otputuju i mesecima se ne jave, pa se u Ministarstvu ne zna ni da li su živi i zdravi, šta rade… Kao da su odbegli rođaci a ne službena lica, diplomate, predstavnici Republike Srbije u stranoj državi!

Dogodilo se da je jedan diplomata za godinu dana poslao samo jedan telegram sledeće sadržine: "…Naša poznata estradna zvezda održala je veoma uspešan koncert na kojem se okupilo mnogo ljudi iz srpske zajednice, kao i mnogo poznatih i uticajnih Srba". Tako je, po njegovom mišljenju, "ispunio normu"!

A, plata ovim "kadrovima" nije mala: kreće se oko 4.000 dolara, a imaju plaćen stan-rezidenciju, kola, šofera, poslugu, čuvare, baštovane, kuvarice…Tu su prijemi, avionske karte za celu familiju

Razne "sekretarke" i " po ambasadama danas predstavljaju gomila bespotrebnih neznalica koji ne govore ili loše govore strane jezike, koji se samopromovišu, koji nemaju nikakav kontakt sa sopstvenom zemljom, koji nas sramote na svakom koraku, koji se bolje razumeju u modne brendove nego u politiku

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIPLOMATE I AMBASADORI U ULOZI PRETSTAVLJANJA DRŽAVE I ZASTUPANJA SRPSKIH INTERESA

16. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije prepuna su kompromitovanih ljudi i običnih prevaranata. U ovu službu se kao i ranije odlazi preko političkih, ljubavnih i poslovnih veza. Sadašnja vlast je samo nastavila tamo gde je prethodna stala, vrteći postojeće i dovodeći nove kadrove, čija je biografija često skandalozna i neprihvatljiva za diplomatsku službu.

 

          Milica Grabež

 

Ambasador Srbije u Vašingtonu Vladimir Petrović odavno je trebalo da se “vrati kući“. On je državljanin Sjedinjenih američkih država, a i Srbije, u kojoj je rođen.

Gospodin Petrović je bio i sekretar naše ambasade u Vašingtonu, i istovremeno sekretar guverenera države Ilinois, Milorada Roda Blagojevića, koji danas izdržava kaznu zatvora, zbog namere da proda mesto senatora! Zatvorska kazna čekala je i Vladimira Petrovića, ali je on, zahvaljujući činjenici da je bio diplomatski službenik druge države, uživao imunitet.

Ambasadoru Vladimiru Petroviću istekao je mandat, pa se našao u neprilici. Ako izgubi diplomatski status, čekaju ga neugodni razgovori sa istražiteljima FBI-a!

Da bi i dalje ostao u SAD-u, Vladimir Petrović je računao na svog tasta Olivera Antića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, i savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića. I predsednik Nikolić i tast Oliver su želeli da pomognu.

Ambasador Petrović ugovorio je sastanak srpskog predsednika Nikolića sa američkim predsednikom Barakom Huseinom Obamom. I njih dvojica su se, sa svojim suprugama, sreli 24. septembra u Vašingtonu.

Otkuda moć ambasadoru Petroviću da može da kontaktira sa američkim predsednikom?

Pre više od pet godina ambasador Petrović je, po dogovoru sa Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem, sa 50 miliona dolara pomogao izbornoj kampanji Baraka Huseina Obame, u izbornoj trci za nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke! Izgleda da je taj novac presudio u Obaminoj kampanji, jer 50 miliona dolara u kešu su, za američke prilike, nezamislive pare.

Mešanje u unutrašnje stvari SAD-a platio je guverner Rod Blagojević. U postupku koji je FBI-a protiv njega pokrenula, dobio je 14 godina zatvora. Nije mu pomogao ni predsednik Obama, koji je postao senator države Ilinois, jer ga je ukazom izabrao tadašnji guverner Rod Blagojević.

Sva nastojanja tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton da se Vladimiru Petroviću oduzme diplomatski status, bivši srpski predsednik Tadić je ignorisao, čak je otišao i korak dalje, imenujući Petrovića za ambasadora. Šest meseci je odlagao predsednik Obama prijem akreditivnih pisama, i to je učinio iskoristivši odsustvo iz zemlje gospođe Hilari. To je, kasnije, koštalo Borisa Tadića i njegovu kamarilu odlaskom s vlasti.

Prošlog meseca predsednik Srbije potpisao je ukaz kojim se za ambasadora Srbije u Vašingtonu imenuje njegov savetnik Oliver Antić, kome je, svojevremeno, bio zabranjen ulaz u ovu zemlju!

Oliverovu kćerku Adelu udali su za Vladimira Petrovića, mada je on, isto kao i njegov tast Oliver, deklarisani homoseksualac. Na svadbi Vladimira Petrovića, upriličenoj pre nekoliko godina u srpskoj ambasadi, bilo je zabranjeno fotografisanje. Gospođa Adela je širokopojasna, ima 150 kila žive vage.

Sastanak srpskog i američkog predsednika i njihovih gospođa, upriličenog povodom otvaranja 68 zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, nije urodio plodom, mada je Obama poručio Nikoliću – "Imate moju podršku za sve što radite“.

I predsednik Nikolić nije ostao dužan, pa je zamolio prijatelja Obamu – "Potrebna nam je Vaša podrška". On je opisao predsedniku Obami svoj susret sa njegovim polubratom Malikom Obamom iz Kenije, poznatim fundametnalistom i finansijerom terorističkih organizacija. Obama se šeretski nasmejao, upitavši Tomu, da li je ukorio njegovog brata što previše voli da ubija ljude.

Ipak, susret predsednika dve najomraženije zemlje u Evropi, nije urodio plodom. Ministarstvo spoljnih poslova SAD-a obavestilo je srpsko ministarstvo da Oliver Antić nije poželjan za ambasadora Srbije u Vašingtonu, i da mu neće biti prihvaćen agreman.

U Srbiju su došli i Petrović i Nikolić, sa tužnom vešću. U srpskoj ambasadi više neće sedeti oni koji mogu da telefoniraju omraženom američkom predsedniku Obami. Srpska diplomatija je, za vreme Borisa Tadića, dovedena na najniže grane. Po nalogu Aleksandra Vučića, Tomislav Nikolić je doneo ukaz da se za ambasadora Srbije u Slovačkoj imenuje Albanac Šani Dermaku!

Ko je ovaj čovek, i zašto baš u Slovačku?

U kolumni Zorana Milojevića koju objavljujemo u ovom broju, opisuje se njegovo detinjstvo sa Šani Dermakouom:

“Neka ovu priču shvati kako ko hoće! Živeli smo na Besiru u Kosovskoj Mitrovici, u "profesorskoj kući", deleći stan. Bili smo deca! Njegov otac Ismet, bio je učitelj, moj otac Dragomir, profesor! Dragomir je pripremao Ismeta za prijemni ispit na skopskom univerzitetu. Ismet je stalno javno kritikovao Dragomira zbog "antikomunističkih" stavova o statusu Kosova i Metohije. Ismetov sin Šani Dermaku, sada je ambasador Srbije u Slovačkoj. Dragomirov sin Zoran je nezaposlen!“

Slovačka je članica Evropske unije koja nije priznala Republiku Kosovo! Slovačka ima velikih problema sa Albancima sa Kosova. Oni su u ovoj državi smestili infrastrukturu svojih “trgovačih firmi“ za prodaju praškastih proizvoda. Uspeli su da dobrim delom korumpiraju, velikim parama, slovačku policiju, pravosuđe i političare.

Ipak, Kosovo nema ambasadu u Bratislavi, nema ko da ih poseti u zatvorima, kada policija Slovačke, pod pritiskom iz Brisela, sprovede raciju. I Aleksandar Vučić je svojim prijateljima, porodici Osmani, ponudio da imaju svoju ambasadu!

Šani Dermaku će, ubuduće, posećivati u slovačkim zatvorima sve Albance, jer će se oni predstavljati građanima Srbije. Aleksandar Vučić, sin Fahri Musliua, izašao je u susret kosovskim Albancima. A oni uvek debelo plaćaju usluge.

Šani Dermaku je na mestu ambasadora zamenio Radmilu Hrustanović! Njena snaha Ana Urošević Hrustanović još je ambasadorka Srbije u Rimu, jer mali Miki Rakić želi da njegov šef Boris Tadić ima konkubinu u Rimu, koja je čuvar njegovih bankovnih računa!

Iako je ministar Ivan Mrkić uspeo da u značajnoj meri profesionalizuje rad u ministarstvu spoljnih poslova Srbije, imenovanje ambasadora, koji Srbiju predstavljaju u inostranstvu, u nadležosti je predsednika Republike Srbije.

Predsednik Nikolić je za ambasadora Srbije u Ukrajini imenovao Radeta Bulatovića, Koštuničinog bivšeg savetnika i direktora BIA. Mada je Bulatović poznat kao epska ličnost, Budalina Tale, u Ukrajini je ostala velika imovina Građevinskog kombinata "Komgrap", koju je on, dok je bio predsednik upravnog odbora ove kompanije, namerno ostavio po strani, a sada će, kao ambasador, moći da na svoj račun inkasira nekoliko miliona evra. ]

Bulatović je, nakon odlaska iz BIA-e, postao suvlasnik u preduzeću za fizičko-tehničko obezbeđenje, zajedno sa bivšim američkim ambasadorom u Srbiji Wilijemom Bilom Montgomerijem. Što sto vrhunski majstora stvori, jedna budala može preko noći da ruši, stara je izreka.

Može li se od čoveka, poput Nikolića, očekivati da unapredi srpsku diplomatiju?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIPLOMATSKO-KONZULARNI KRIMINAL

14. априла 2012. 1 коментар

 

Večni, nesmenjivi, osioni, zahtevni, sujetni, osvetoljubivi… To je slika vodećih ljudi u većini diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u svetu.

 

jeremic-i-tadic

 

PIŠE: INSAJDER IZ MSP-A

 

Ambasador Republike Srbije u Parizu, Dušan T. Bataković, neprimernim ponašanjem i arogantnim odnosom prema svojim saradnicima, izaziva animozitet skoro svih diplomata u MSP-u.

Iskusne diplomate, upravo iz ovakvih i sličnih razloga, izbegavaju svaku saradnju sa njim i nerado prihvataju (a mnogi vrlo burno i odbijaju!) premeštaj u ambasadu u Parizu. Skoro sve svoje saradnike iz prethodnog službovanja u Atini, pa i sada u glavnom gradu Francuske, Bataković je zbog lične sujete i osionosti vratio u zemlju još pre isteka mandata.

U komunikacijama sa svojim saradnicima ovaj ambasador, nažalost, vrlo često koristi omalovažavajući i uvredljiv rečnik, u najmanju ruku nedostojan visokoj funkciji koju obavlja. Zbog ovakvog ponašanja bio je opomenut u MSP-u.

Svoju osionost Bataković je u svakoj prilici koristio da saradnicima „ukaže“ na to kako je imao i ima apsolutnu podršku i zaštitu predsednika Tadića. U svakoj prilici kad bi se zadesio u blizini, sad već bivšeg predsednika Tadića, Bataković nastoji da pokaže svoju servilnost i veliko prijateljstvo (ljubeći se) sa svojim neprikosnovenim vođom, bez obzira na to da li se radi o susretima državnih delegacija gde i on učestvuje ili prilikom službenih susreta, a da pri tome ne poštuje ni osnovne norme protokola.

Zbog navodne „zaštite sa najvišeg mesta“, njemu je bilo sve dozvoljeno, pa čak i enormno finansijsko trošenje sredstava! Tako je, na primer, isposlovao da mu MIP Srbije plaća školarinu za ćerku i sina, i to za učenje na engleskom, u internacionalnoj školi u Parizu, mada takvu privilegiju drugi ne mogu da dobiju!

Vrlo često, u rezidenciji ambasade koja je velika i velelepna, desi se da nema mesta za prenoćište službenih delegacija, jer u njoj često spavaju prijatelji ambasadora Dušana T. Batakovića.

Bivši predsednik Tadić sprečio je istragu o nasilnoj smrti žene Dušana T. Batakovića i njegovom doprinosu tragičnom ishodu!

 

Ambasadorka Republike Srbije u Kopenhagenu, Vida Ognjenović, velika je ljubimica doskorašnjeg predsednika Tadića, i za svoga mandata je više boravila u Beogradu nego u Danskoj, gde bi trebalo da obavlja svoju diplomatsku dužnost.

Nijedna premijera pozorišne predstave u Beogradu ne može da prođe bez nje, niti bilo koja ozbiljnija kulturna manifestacija ili zasedanje glavnog odbora Demokratske stranke, čiji je uvaženi član. U protekloj godini, kad joj se prohtelo, Vida Ognjenović je o trošku MSP-a više puta dolazila u Beograd, i to uglavnom kad se radilo o privatnim posetama.

Po stupanju na dužnost, ova dramska spisateljica, a sada i ambasadorka, bila je nezadovoljna rezidencijom, pa je dobila posebnu saglasnost da iznajmi drugu (enormno veću od prve), pa čak i da kupi koncertni klavir (jer je to žarko želela!) iako ne ume na njemu da svira. Prethodni učinak njenog rada u diplomatiji u Oslu (Norveška) nije bio primećen, kao ni ovaj sada u Kopenhagenu.

 

Ambasadorka Republike Srbije u Moskvi, Jelica Kurjak, mimo svih propisa MSP-a i diplomatskih običaja radi već punih jedanaest godina u ambasadi, zahvaljujući pre svega članstvu u Demokratskoj stranci i njenom velikom prijatelju i zaštitniku, doskorašnjem predsedniku Tadiću. Na dužnost savetnika ambasade Srbije u Moskvi stupila je 2001. godine.

Po isteku mandata 2006. godine, dobila je odluku ministra da se vrati u Beograd, jer joj je došla zamena u Moskvu (veoma iskusan i profesionalan diplomata), ali je na intervenciju Tadića ta planirana zamena, nakon kraćeg vremena, vraćena u MSP.

Isti slučaj je bio i sa novoimenovanim ambasadorom Stanimirom Vukčevićem, koji je, nakon samo godinu i par meseci, vraćen u zemlju da bi Jelica Kurjak bila imenovana za ambasadora.

Prema svedočenju njenih saradnika, Jelica Kurjak od početka uvodi pravu diktaturu u ambasadu Srbije, što narušava dobru radnu atmosferu kolektiva.

Svakodnevno, mimo svih predviđenih vidova komunikacije, navodno komunicira sa Tadićem SMS porukama i pri tome želi da stavi do znanja svojim saradnicima u kakvom je bliskom odnosu sa doskorašnjim predsednikom. Ostala je zapamćena po svojoj omiljenoj izreci: „…ja sam mala travka, što me češće čupate ja više rastem!“, aludirajući na to da joj niko ništa ne može.

 

Pojedincima u MSP-u omiljene destinacije službovanja u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije su: Rim, Milano, Trst, Rijeka, Podgorica, Herceg Novi… Da bi ostvarili svoje želje uz pomoć crnogorskog lobija, koji je neprikosnoveno najači uticajni lobi u državnoj administraciji Republike Srbije i kancelarije bivšeg predsednika Tadića, sva rukovodeća mesta pomenutih DKP drže ovi kadrovi…

 

Generalni konzul Republike Srbije u Trstu, Momčilo Milović, bivši je direktor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i bliski prijatelj Bojana Pajtića.

Premešten je na dužnost u Trstu, a da pri tome nije imao nikakvo diplomatsko iskustvo, niti bilo kakve ozbiljne diplomatske i konzularne pripreme u Ministarstvu spoljnih poslova. Na dužnosti generalnog konzula više vremena provodi u Portorožu, gde ima privatni biznis, nego u Trstu.

Njegov prvi zamenik, Zoran Đurišić, konzul-savetnik (Crnogorac koji je preko crnogorskog lobija uvek nezasluženo uspevao da dobije premeštaj u inostranstvo – Italiju, pre mnogobrojnih kvalitetnijih kadrova od njega u MSP-u) po treći put službuje u Italiji i veoma je brzo našao zajednički jezik sa novim šefom, svojim zemljakom, jer se i on dobro snalazi u raznim poslovima.

 

Konzul u ambasadi Republike Srbije u Rimu, Ljubomir Mirković, više od sedam godina obavlja ovu dužnost u „večnom gradu“, a mandat mu je, mimo svih pravila, ponovo produžen do daljeg!

Kao zet Danice Drašković i bivšeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, bez ikakvih stručnih kvalifikacija, šalju ga u Rim.

Pre stupanja na dužnost bio je komandir milicije u Nikšiću! Njegovo postavljanje za konzula izazvalo je neviđeno nezadovoljstvo iskusnih i profesionalnih diplomata u MSP-u! Državljanin je Crne Gore!

Imajući u vidu činjenicu da u ambasadi radi i šef konzularne službe koji je profesionalac, Mirković se u proteklim godinama nije hvatao posla niti je izražavao želju da bilo šta nauči iz konzularne prakse već je statirao u ambasadi znajući da ima zaštitu od porodice Drašković i od uticajnog crnogorskog lobija što se više puta do sada pokazalo.

 

Konzul žeran u generalnom konzulatu Republike Srbije u Rijeci, Zoran Popović, (član Demokratske stranke, a ranije JUL-a i SPS-a) za neke je bio konfliktna ličnost, te je pomoću uticajnih ljudi iz kabineta Tadića i crnogorskog lobija premešten pred kraj mandata iz ambasade u Zagrebu u konzulat u Rijeku.

Na ovom radnom mestu nije uspeo da ostvari očekivane rezultate niti je uspostavio dobre odnose sa našom dijasporom, pa su predstavnici dijaspore izrazili svoje ogorčenje i nezadovoljstvo u Ministarstvu spoljnih poslova ponašanjem konzula.

Imajući u vidu činjenicu ko stoji iza Popovića i kako je na neregularan način postavljen za konzula u Rijeci, ministarstvo je ostalo indiferentno na pritužbe delegacije srpske dijaspore iz Istre.

 

Generalni konzul Republike Srbije u Herceg Novom, Marina Jovičević, zahvaljujući vezama po dolasku u MSP, 2002. godine, i to bez ikakvog diplomatskog iskustva, meteorski je napredovala sa mesta prvog sekretara na mesto direktora Direkcije za regionalne inicijative, a potom za pomoćnika ministra, što je nezapamćeno i u najvećim kadrovskim nadigravanjima MSP-a!

 

Neke diplomate u Italiji, ali i na istočnim obalama Jadrana, skoro obavezno su crnogorske provenijencije.

To je jedna posebna vrsta, jedan „antropogeografski fenotip“, to su ljudi koji su, u stvari, izgubili kontakt i sa Crnom Gorom i sa Podgoricom, ali su se zato u Srbiji izuzetno dobro pozicionirali, takoreći zacementirali!

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije 

Creative Commons лиценца

<span>%d</span> bloggers like this: