Архива

Posts Tagged ‘acta’

PIRATI PROTIV VLADE SRBIJE NA DEBATI: “ACTA” SPORAZUM U SRBIJI

8. марта 2012. Коментари су искључени

 

Pirati Srbije će u petak, 9. marta u 17h organizovati još jedno preventivno okupljanje usmereno na „amortizaciju rizika koji dolazi iz  Vlade Srbije“.

Naime, radi se o tome da se niko još formalno nije obratio građanima Srbije po pitanje „ACTA“.

 

 

ACTA debata u organizaciji Misije OEBS u Srbiji održaće se 9. marta u sali Amerikana u Domu omladine u Beogradu od 17:00 do 19:00 casova.

Da podsetimo, pored državnog sekretara Ministarstva prosvete Radivoja Mitrovića, koji je svoj lični stav izneo u medijima i time izazvao proteste, još uvek se niko formalno nije obratio građanima Srbije.

Pirati traže da se ispita ko su ACTA ljudi u našoj zemlji, šta namerava Vlada i da li će ovo pitanje stići na dnevni red parlamenta.

Cilj debate, koja će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa, novinare, aktiviste društvenih medija, pravne eksperte kao i širu javnost, je da informiše o sadržaju ACTA sporazuma i mogućim efektima na internet kao važnu platformu za slobodu izražavanja u digitalnom okruženju.

 

#Geto Srbija

 

Creative Commons лиценца
OVO DELO JE LICENCIRANO POD USLOVIMA LICENCE:Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija.

Категорије:ПРИВАТНОСТ Ознаке:, , ,

INTERNET POD NOVIM NAPADOM–POKUŠAJ KONTROLE U.N.

26. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Autor: IVAN VUKOVIĆ

 

Od trenutka kada se Internet zajednica odlepila od poda i krenula u nešto što se može okarakterisati kao težak kontra-napad u slučaju SOPA predloga, došlo je do prave eksplozije novih pokušaja da se isti zameni nekim novim, naprednijim predlogom sa istom svrhom: Regulacija interneta.

 

 

Situacija se, po tom pitanju, nije poboljšala nimalo. Neki su čak, kao sigurnosnu meru, počeli da razvijaju paralelnu, necenzurisanu i otvorenu mrežu (o čemu je pisano i ranije na ArsTechnica). Mi smo na drugoj liniji fronta. Mi smo informaciona artiljerija.

 

Vlade zemalja su konačno shvatile koliku moć ima Internet. Moć koja je van njihovog domašaja. Još uvek. Neće se zaustaviti u pokušaju da se dokopaju „vlasti“ nad Internetom.

 

U sred bitke protiv ACTA sporazuma, posle uspešnog smirivanja SOPA i PIPA zveri (da, smirivanja, SOPA i PIPA trenutno samo spavaju i čekaju da budu ponovo probuđene), dolazi nam nova pretnja, ovaj put dosta direktnija i opasnija.

U pitanju je pokušaj Ujedinjenih Nacija da, putem Internacionalne Telekomunikacione Unije (ITU) sprovedu rušenje poretka na Internetu koji je uspostavljen 1988. godine (.pdf verzija sporazuma iz Melburna). Te godine su se delegati 114 zemalja okupili u Australiji i potpisali sporazum koji je dramatično liberalizovao telekomunikacije. Desila se izolacija Interneta od ekonomske i tehničke regulacije.

Danas, Rusija, Kina, Nemačka, SAD i njihov 191 saveznik, članovi ITU sada žele da preprave sporazum iz 1988. kako bi se njegov uticaj proširio na tada nepokrivene oblasti. Od samog pogleda na delimičnu listu predloga koji će u decembru biti razmatran na konferenciji u Dubaiju, ledi se krv:

 

  • Internet bezbednost i privatnost podataka se stavljaju pod međunarodnu kontrolu,
  • Stranim telefonskim kompanijama se omogućava naplata taksi za „internacionalni“ Internet saobraćaj, možda čak i na „po-kliku“ bazi za određene Web destinacije, sa ciljem sticanja profita za državne telefonske kompanije i državne kase.
  • Uspostavljanje ekonomskih regulativa bez presedana, kao što su ovlašćenja za naplatu i regulisanje uslova korišćenja do sada neregulisane razmene sadržaja poznatije kao „pirovanje“ ili P2P.
  • Premijerno uvođenje dominacije ITU nad bitnim funkcijama Internet upravljanja koje je do sad bilo decentralizovano, u rukama nekoliko odgovornih strana koje su se bavile koordinacijom .com i .org veb adresa kroz ICANN.
  • Stavljanje mnogih funkcija IETF (Internet Engineering Task Force), IS (Intenet Soceity) i ostalih grupacija koje se bave inženjerskim i tehničkim standardima koji omogućavaju rad Interneta pod unutrašnju kontrolu vlasti.
  • Regulacija internacionalnih mobilnih tarifa i uslova za roming.

Prvi razgovori o ovom projektu počinju u Ženevi 27. decembra.

 

Mnogim zemljama u razvoju se ovakve ideje jako dopadaju (Indija, Brazil).

Iako otvorene Internet tehnologije dokazano pomažu razvoju čovečanstva (ima li boljeg primera od Wiki tehnologije koncepta komunikacije i informisanja koji je fundamentalno promenio svet informacija), neke vlade se osećaju pomalo izostavljeno.

Vlasti su ćudljive, a kao takve su vrlo opasne, pa smo zato u obavezi da opet pokažemo koliku zapravo moć ima neregulisani internet.

 

#Geto Srbija/Piratska Partija

ACTA: UPOZORENJE MINISTARSTVU NAUKE R. SRBIJE

21. фебруара 2012. 3 коментара

Prema rečima Radivoja Mitrovića, državnog sekretara u Ministarstvu nauke, u interesu Srbije je da se pristupi ovom sporazumu jer postoji akcioni plan Vlade Srbije koji to podržava.

“U našem je interesu da to uredimo i to je preduslov za ozbiljnu ekonomiju. Već su krajem prošle godine uvedene izmene zakona o autorskim i srodnim pravima koje dodatno regulišu to polje” – kaže Mitrović.

 

ACTA nije moguća u Srbiji, jer Srbija ne može potpisivati ugovore koji nisu u skladu s domaćim zakonima, a ovaj to nije jer ograničava protok informacija na internetu.

 

Gospodo iz ministarstva nauke nemojte se igrati sa najosnovnijim ljudskim pravima, a sve pod plaštom nekakve ekonomije, akcionih planova i zaštite autorskih prava.

 

Mnogi od vas nisu nimalo kompetentni da raspravljaju i komentarišu na tu temu, pa zahtevamo da se manete takvih ambicija kao što je potpisivanje ACTA sporazuma, a sve zarad dobijanja jeftinih političkih poena kod zapadnih zemalja, i na štetu građana Srbije!

 

 

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

Imajući, dakle, u vidu štetne učinke ACTA-e, od Vlade Republike Srbije, ministarstva nauke i parlamenta ZAHTEVAMO:

– da ne pristupaju sporazumu ACTA jer donosi opasnost po prava građana i prosperitet našeg društva, upravo kao što su to učinile Češka, Nemačka, Slovačka, Poljska;

– da u međunarodnim odnosima zauzmu kritičan stav protiv neujednakog razvoja nametanjem ovakvih trgovinskih sporazuma;

– da krenu u reformu autorskog prava za digitalno doba.

ACTA ima neizvesan učinak za zaštitu intelektualnog vlasništva, a donosi izvesan rizik po osnovna prava građana. ZAUSTAVIMO ACTA-u!

Obrazloženje:

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

    ACTA je sporazum sastavljen u tajnosti, van okvira međunarodnih institucija, daleko od očiju javnosti.

    ACTA je nastala kao pokušaj najrazvijenijih zemalja da opstruišu donošenje pravednijeg sporazuma u okviru tela Ujedinjenih nacija, a nakon što su manje razvijene zemlje pokušale da ograniče štetan uticaj intelektualnog vlasništva na dostupnost životno važnih lekova, tradicionalnih znanja, naprednih tehnologija, najnovijih naučnih dostignuća i kulturnih dobara stanovništvima tih zemalja. Manje razvijene zemlje poput Indije, Kine, Brazila – a u pogledu intelektualnog vlasništva i Srbija spada među manje razvijene zemlje – odlučile su bojkotovati taj štetan sporazum. Podsetimo na kraju da je upravo zbog te maskarade, koja će ugroziti živote i prava građana, ostavku podneo Kader Arif, glavni raporter Evropskog parlamenta u procesu dogovaranja sporazuma.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, kao i pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

    ACTA omogućuje kompanijama da nameću sankcije koje su ranije iziskivale sudski postupak. Teret dokazivanja krivice prebacuje se sa tužitelja na optuženog. Krivično delo se proširuje na tzv. čin pomaganja. Dopuštaju se nerazumne finansijske kazne koje nisu u srazmeri sa pričinjenom štetom, a polaze od logike da je svaki ilegalni primerak jedan prodani primerak manje. Pod krivično delo prema odredbama ACTA-e spadaju podjednako prekršaji građana i komercijalne aktivnosti falsifikatora.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

Proširenje kaznene odgovornosti na posrednike u internet komunikaciji – kao što su pretraživači, provajderi, poslužitelji ili naprosto stranice koje linkuju na sporne sadržaje –vodiće ka preventivnoj cenzuri sadržaja. Kako bi sproveli mere predviđene ACTA-om, zakonodavci i/ili posrednici u internet komunikaciji mogu se odlučiti i za aktivni nadzor internet prometa, ugrožavajući privatnost korisnika, ili pak za isključenje optuženih iz internet komunikacije – tzv. “three strikes” regulativa – čime ti korisnici bivaju diskriminisani i svedeni na građane lišene mogućnosti delovanja, rada i pristupa javnim uslugama.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

U ovom sporazumu radi se o potkopavanju globalne ekonomske pravde, standarda krivičnog prava i prava građana kojih bi svaka Vlada trebala biti svesna. Međutim, ako raspravljamo o autorskim pravima, treba reći da su digitalne mreže donele obilje kulture i znanja tamo gde je u analognom svetu vladala oskudnost. Obilje se ne može vratiti u oskudnost bez pravnog, institucionalnog, tehnološkog ili ekonomskog nasiljaStoga, zaštitu autorskih prava i prosperitet stvaralaštva treba tražiti unutar reforme autorskih prava, a ne zadiranjem u tehnološko i pravno ustrojstvo internet komunikacija,narušavanjem osnovnih prava i sloboda građana. Predlozi kako stimulisati stvaralaštvo i istovremeno osigurati univerzalni pristup njihovim delima u digitalnoj sferi postoje i ne treba zaobilaziti mogućnost uvođenja kriminalizacije većine građana zbog snage ekonomskih argumenata nekoliko velikih diskografskih kompanija i Holivuda.

Internet korisnici i građani Republike Srbije.

                                                                 Guy Fawkes Mask Clip Art

#Geto Srbija

ACTA: DANONOĆNO PRAĆENJE I KAD NISTE SUMNJIVI !

19. фебруара 2012. 2 коментара

 

Svaki drugi stanovnik Srbije koristi internet. I verovatno ne zna šta ga sve čeka, bude li se neko u Srbiji drznuo i sebi dao toliku slobodu da ugrozi osnovno ljudsko pravo, ”pravo na privatnost i slobodan pristup informacijama”, da prihvati i potpiše sporni antipiratski zakon ACTA!

 

Pirati Srbije: ACTA je najpodmukliji sporazum sveta! 

 

Mail-ovi, fotografije, snimci, pesme. Prosečni korisnik interneta nije ni svestan koliko puta na dan prekrši zakon. Problem takvog nesvesnog, ali i svesnog kršenja autorskih prava trebao bi rešiti trgovinski sporazum ACTA.

 

Da bi ACTA imala smisla potreban je veći nadzor, što podrazumeva kontrolu svih vaših internet aktivnosti. Ta kontrola vrši se posebnim programom koji za razliku od nas ne vidi fotografiju i ne čuje zvuk već sve te informacije vidi kao nizove jedinica i nula.

 

Zamislite mail koji ste poslali prijatelju. U nizu jedinica i nula postoji nekoliko manjih nizova koje taj program prepoznaje kao reči. Jedna reč može biti recimo bomba, a niz tih  jedinica i nula može biti zapravo tekst neke pesme ili recimo naučnog rada. Kada program prepozna ključnu riječ tada alarmira vršioca nadzora.

 

Nadzor određuje sud

 

Prema postojećem zakonu (ACTA) zbog osnovane sumnje da delite ilegalni sadržaj taj nadzor određuje sud. Kontrolom naloga pružalac internet usluga sve informacije daje policiji, a sud odlučuje jeste li prekršili zakon ili ne.

ACTA i prateći zakoni nalažu provajderu da vaše internet aktivnosti prati neprestano. Čak i kad niste sumnjivi. Kad ih nule i jedinice upozore operater sam donosi odluku i u slučaju kršenja zakona zabranjuje vam pristup internetu.

 

Najjednostavnije rečeno u ovom slučaju uloga sudske vlasti data je u privatne ruke i upravo je to jedan od razloga toliko glasne pobune protiv ACTA-e.

 

Autorska i intelektualna prava svakako treba zaštititi, ali ne degradiranjem ili potpunim zanemarivanjem osnovnih ljudskih prava.

 

#Geto Srbija

Категорије:ПРИВАТНОСТ Ознаке:,

EVROPSKI SUD PRAVDE ODBACIO ZAHTEV ZA FILTRIRANJE INTERNETA

16. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Operater neke društvene mreže ne sme biti promoran na uvođenje opšteg sistema filtriranja sadržaja za sve korisnike kako bi sprečio nelegalnu razmenu muzičkog i audiovizuelnog materijala, saopštio je u sredu Evropski sud pravde u Luksemburgu.

 

 

Sud je time potvrdio svoju prethodnu odluku iz novembra 2011. godine, kada je ocenio da je postavljanje filtera i blokada na internetu u cilju zaštite intelektualne svojine u suprotnosti sa evropskim pravom. Nova odluka tog suda predstavlja žestok udarac pristalicama uvođenja opšteg filtriranja sadržaja na internetu. Sud je ocenio da se filtriranjem sadržaja krše osnovna prava evropskih građana.

 

Majkl Gardener, stručnjak za pitanja intelektualne svojine kaže da je Evropski sud u svojoj presudi odbacio ideju da operateri sajtova za društveno povezivanje i provajderi mogu biti naterani da o svom trošku uvedu poptuni monitoring i filtriranje sa ciljem zaustavljanja piraterije.

Međutim, Gardner dodaje: “Presuda ne sprečava vlasnike autorskih prava da traže ograničene zabrane protiv sajtova za društveno povezivanje ili provajdera, ali u proporcijonalnom obliku i efektu”. 

Belgijska kompanija koja zastupa interese kompozitora i vlasnika autorkih prava,Sabam, utvrdila je 2004. godine da korisnici društvene mreže Netlog bez dozvole i plaćanja autorskih prava preuzimaju sadržaj. Društvena mreža Netlog, u vlasništvu belgijske kompanije Massive Media iz Genka, ima preko 95 miliona korisnika širom Evrope.

 

Na zahtev Sabama, belgijski sud je naložio toj društvenoj mreži da onemogući preuzimanje sadržaja zaštićenih autorskim pravima. Ta kuća je takođe zatražila od belgijskog suda da Netlog plati 1.000 evra kazne za svaki dan neispunjavanja sudske presude. 

Međutim Netlog je uložio žalbu, a Apelacioni sud u Briselu se onda obratio Evropskom sudu pravde. Netlog kaže da Sabam zapravo zahteva filtriranje njihovog sadržaja i praćenje aktivnosti svih korisnika, što je u suprotnosti sa trgovinskim direktivama EU. 

Evropski sud je naveo da bi praćenjem svih elektronskih komunikacija svih korisnika društvene mreže Netlog bila narušena njihova prava, ali i prava EU. Osim toga, mera bi takođe “mogla da ograniči slobodu slanja i primanja informacija, pošto sistem ne može adekvatno da razlikuje nezakoniti i zakoniti sadržaj, što bi moglo da dovede do blokade zakonitih komunikacija”, kaže se u presudi Evropskog suda pravde. 

Sud je pozvao na uspostavljanje „pravednog balanasa“ između prava na intelektualnu svojinu, s jedne strane, i prava na zaštitu podataka ličnog karaktera i slobodu razmene informacija, s druge strane.

Udruženje evropskih internet provajdera je saopštilo da je ova presuda pozitivan korak: “Pozdravljamo veću pravnu sigurnost i zaštitu priznatu ovom presudom, koja je neophodna kako bi se garantovala otvorenost interneta”.   

Ova presuda bi mogla da utiče i na druge slične slučajeve širom EU.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Категорије:ИТ НОВОСТИ Ознаке:, ,

ANTI ACTA: LJUDSKA PRAVA SU PREČA OD PRAVA KOMPANIJA !!!

15. фебруара 2012. 5 коментара

 

ZAHTEV BUDUĆOJ VLADI I PARLAMENTU R. SRBIJE:

 

Vlasti nekoliko zemalja potpisnica sporazuma, ugrožavaju otvoreni i neutralni Internet – onakav Internet kakav je doveo do globalne demokratije javnog govora, okupljanja i delovanja. Taj proces pogodovaće cenzuri i narušavanju osnovnih ljudskih prava.

 

 

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

 

Imajući, dakle, u vidu štetne učinke ACTA-e, od Vlade R. Srbije i parlamenta ZAHTEVAMO:

 

da ne pristupaju sporazumu ACTA jer donosi opasnost po prava građana i prosperitet našeg društva, upravo kao što su to učinile Češka, Nemačka, Slovačka, Poljska;

– da u međunarodnim odnosima zauzmu kritičan stav protiv neujednakog razvoja nametanjem ovakvih trgovinskih sporazuma;

– da krenu u reformu autorskog prava za digitalno doba.

ACTA ima neizvesan učinak za zaštitu intelektualnog vlasništva, a donosi izvesan rizik po osnovna prava građana. ZAUSTAVIMO ACTA-u!

 

Obrazloženje:

 

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

    ACTA je sporazum sastavljen u tajnosti, van okvira međunarodnih institucija, daleko od očiju javnosti.

    ACTA je nastala kao pokušaj najrazvijenijih zemalja da opstruišu donošenje pravednijeg sporazuma u okviru tela Ujedinjenih nacija, a nakon što su manje razvijene zemlje pokušale da ograniče štetan uticaj intelektualnog vlasništva na dostupnost životno važnih lekova, tradicionalnih znanja, naprednih tehnologija, najnovijih naučnih dostignuća i kulturnih dobara stanovništvima tih zemalja. Manje razvijene zemlje poput Indije, Kine, Brazila – a u pogledu intelektualnog vlasništva i Srbija spada među manje razvijene zemlje – odlučile su bojkotovati taj štetan sporazum. Podsetimo na kraju da je upravo zbog te maskarade, koja će ugroziti živote i prava građana, ostavku podneo Kader Arif, glavni raporter Evropskog parlamenta u procesu dogovaranja sporazuma.

 

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, kao i pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

    ACTA omogućuje kompanijama da nameću sankcije koje su ranije iziskivale sudski postupak. Teret dokazivanja krivice prebacuje se sa tužitelja na optuženog. Krivično delo se proširuje na tzv. čin pomaganja. Dopuštaju se nerazumne finansijske kazne koje nisu u srazmeri sa pričinjenom štetom, a polaze od logike da je svaki ilegalni primerak jedan prodani primerak manje. Pod krivično delo prema odredbama ACTA-e spadaju podjednako prekršaji građana i komercijalne aktivnosti falsifikatora.

 

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

Proširenje kaznene odgovornosti na posrednike u internet komunikaciji – kao što su pretraživači, provajderi, poslužitelji ili naprosto stranice koje linkuju na sporne sadržaje – vodiće ka preventivnoj cenzuri sadržaja. Kako bi sproveli mere predviđene ACTA-om, zakonodavci i/ili posrednici u internet komunikaciji mogu se odlučiti i za aktivni nadzor internet prometa, ugrožavajući privatnost korisnika, ili pak za isključenje optuženih iz internet komunikacije – tzv. „three strikes“ regulativa – čime ti korisnici bivaju diskriminisani i svedeni na građane lišene mogućnosti delovanja, rada i pristupa javnim uslugama.

 

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

U ovom sporazumu radi se o potkopavanju globalne ekonomske pravde, standarda krivičnog prava i prava građana kojih bi svaka Vlada trebala biti svesna. Međutim, ako raspravljamo o autorskim pravima, treba reći da su digitalne mreže donele obilje kulture i znanja tamo gde je u analognom svetu vladala oskudnost. Obilje se ne može vratiti u oskudnost bez pravnog, institucionalnog, tehnološkog ili ekonomskog nasilja. Stoga, zaštitu autorskih prava i prosperitet stvaralaštva treba tražiti unutar reforme autorskih prava, a ne zadiranjem u tehnološko i pravno ustrojstvo internet komunikacija, narušavanjem osnovnih prava i sloboda građana. Predlozi kako stimulisati stvaralaštvo i istovremeno osigurati univerzalni pristup njihovim delima u digitalnoj sferi postoje i ne treba zaobilaziti mogućnost uvođenja kriminalizacije većine građana zbog snage ekonomskih argumenata nekoliko velikih diskografskih kompanija i Holivuda.

 

Internet korisnici i građani R. Srbije. 

 

                Guy Fawkes Mask Clip Art

 

#Geto Srbija

ACTA: POVEĆANJE MOGUĆNOSTI KONTROLE GRAĐANA!

11. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Više desetina hiljada ljudi izašlo je danas na ulice brojnih evropskih gradova kako bi, uprkos hladnoći, protestovali protiv sporazuma o zaštiti autorskih prava na internetu (ACTA), koji će, kako smatraju, ograničiti slobodu korišćenja mreže i povećati mogućnosti kontrole građana.

 

image

 

Među prvima su se okupili kritičari ovog sporazuma u litvanskoj prijestonici Vilnjusu, gdje je sa natpisima „Stop ACTA“ ispred zgrade vlade protestovalo nekoliko hiljada ljudi.

U Nemačkoj su protesti protiv ovog sporazuma okupili 41.000 ljudi, a najveći skupovi održani su u Minhenu i Berlinu, gde su pojedini demonstranti preko usta simbolično imali zalijepljen selotejp, javila je agencija Frans pres.

Jedan od većih skupova održan je u Sofiji, gdje je u protestnoj šetnji pored zgrada vlade učestvovalo oko 4.000 ljudi, koji su uzvikivali „Ne ACTA“ i „Mafija“, optužujući vladu da je tajno potpisala sporazum, bez konsultovanja javnosti.

Na Starogradskom trgu u Pragu protestovalo je nekoliko stotina ljudi, a toliko protivnika ovog sporazuma okupilo se i u drugom po veličini češkom gradu Brnu, od kojih su pojedini nosili transparente na kojima je pisalo „ACTA je sajber fašizam“.

„Dole cenzura Velikog brata“ jedan je od natpisa koji su mogli da se vide u Varšavi, gdje se ispred predsedničke palate okupilo oko 150 ljudi.
Protiv sporazuma je protestovalo i nekoliko stotina Parižana, od kojih su mnogi, kao i učesnici skupova u drugim gradovima, nosili maske sa stilizovanim likom Gaja Foksa, čuvenog zaverenika protiv engleskog kralja Džejmsa 1605. godine, koje su postale popularan rekvizit brojnih antikapitalističkih protesta.

Nekoliko stotina ljudi protestovalo je i u više hrvatskih gradova – Zagrebu, Rijeci, Splitu, Puli i Osijeku, pozivajući vladu da ne pristupi sporazumu koji, kako smatraju, krši osnovna prava korisnika Interneta.

Van evropskog kontinenta, danu protesta protiv sporazuma ACTA pridružili su se stanovnici četiri grada u SAD, uključujući Njujork, tri grada u Kanadi, i po jedan u Australiji i Meksiku.

Sporazum protiv falsifikovanja i piraterije na Internetu krajem januara potpisale su 22 zemlje članice Evropske unije, izuzev Letonije, Poljske, Češke, Slovačke i Nemačke, i još deset zemalja, uključujući SAD, ali je njegova ratifikacija, zbog sve većeg broja onih koji ga kritikuju, u mnogim zemljama pod znakom pitanja.

Evropski parlament će se o spornom sporazumu izjašnjavati u junu, a ako ga usvoji, sledi ratifikacija u nacionalnim parlamentima zemalja potpisnica.

Da bi sporazum stupio na snagu potrebno je da ga rafitikuje šest država.

24 Sata

#Geto Srbija

Категорије:ИТ НОВОСТИ Ознаке:, ,
%d bloggers like this: