Архива

Archive for the ‘СВЕТ’ Category

BONDSTIL: EVRO-AMERIČKI NARKO “BIZNIS” NA SRPSKOM DELU BALKANA

 

Kosovo je postalo tranzitna tačka za drogu koja se prevozi iz Azije u Evropu.

 

Po nekim procenama, oko 65% svetskog heroina prolazi kroz bivšu srpsku provinciju; dok 90% sve droge koja dolazi u Evropu, šalje se preko Kosova.

 

camp-bondsteel-united-states-army

Prema kanadskom detektivu Stjuartu Keloku, albanska narko mafija funkcioniše sa tajnim pristankom SAD-a.

Kelok kaže da američke diplomate sprečavaju da se ozloglašeni trgovci drogom strpaju u zatvor. Kanadski detektiv je takođe potvrdio da kosovski premijer Hašim Tači vodi najveći albanski klan mafije.

Prema KFOR-ovim tajnim izveštajima, klan poseduje tri ilegalne laboratorije za obradu heroina, a ljudi umešani u šverc drogom nalaze se na visokim

mestima u vladi. Mediji govore o vezama između američke vojske na Kosovu i lokalnih dilera drogom, ali da li je to zaista tako?

Službeno, Amerikanci se trude da suzbiju proizvodnju heroina u Avganistanu, ali u stvarnosti oni, uglavnom CIA, koriste prinos od trgovine droge, uključujući ilegalno trgovanje drogom iz Avganistana do Kosova, koje se uglavnom dovozi preko baze Bondstil, da napune svoje tajne kase.

Glavni deo avganistanskog heroina ide u Evropu preko Kosova!

Prema tvrdnji načelnika GUNK (Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije ), Andreja Ivanoviča Hrapova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni osiguravaju tranzit u Evropu kako avganistanskog heroina, tako i latinoameričkog kokaina.

Kilogram heroina košta 1.000-2.000 na granici Tadžikistana i Afganistana, na Kosovu 10.000 €, a u zemljama Zapadne Evrope je njegova cena dostizala 150.000 €.

Profesor Peter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata kaže: “Osnovni izvor svetskih problema sa narkoticima ne nalazi u Kabulu, nego u Vašingtonu”.

Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor.

Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje. Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobijaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na 3 milijarde US $ godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode, od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju pogreške Medelinskog kartela.

Ali, ko je pravi gazda albanskih “revolveraša”?

Pogledajmo neke činjenice.

Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije.

Na taj način je policiji Srbije onemogućen pristup za izvođenje operacija u toj regiji.

Ipak, stvar nije čak ni u tome. Novoformirani “narkobanditistan” nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na direktnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.

Možda je to stil vašingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Afganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u časovnim zonama. Očigledno su se mule umorile od predugog stajanja sa svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.

Evropu je preplavio kosovski heroin izuzetne čistoće.

Da je Kosovo glavni evropski centar za skladištenje, proizvodnju i tranzit droge dalje u Evropu, ali takođe i za dopremanje kokaina iz Južne Amerike opšte je poznata činjenica i prilično je jasno zašto je ta uz američki blagoslov samoprozvana država toliko zanimljiva međunarodnim moćnicima, prvenstveno SAD-u, koji su stalno tamo prisutni diplomatski i vojno, ali i Evropskoj uniji.

Globalna trgovina ilegalnim drogama je uz trgovinu oružjem i ljudima, među najunosnijim poslovima i nema nikakve sumnje da se veliki broj tih poslova odvija pod kontrolom istih onih država koje se tobože naveliko bore protiv tih istih droga na svojim ulicama.

O vezi između američkih službi CIA, DEA i trgovine narkoticima napisane su brojne knjige, a o toj temi govorili su i mnogi bivši šefovi i agenti te najpoznatije špijunske organizacije koja je proteklih decenija prečesto bila privatna prćija za obavljanje prljavih poslova zbog čega su često rušili čitave režime i države, a generalno, njihovi najprljaviji poslovi finansirali su se upravo iz crnih fondova osiguranih novcem od droge.

Još od čuvenih Opijumskih ratova svetske vlade ratuju za drogu i zbog droge koja je bila izuzetno važna tema i u vreme vijetnamskog rata koji se odvijao u blizini poznatog heroinskog zlatnog trougla (Laos, Burma i Tajland), pa do ovoj generaciji najbližeg, rata u Avganistanu, zemlji koja je najveći svetski proizvođač opijumskog maka, glavne sirovine iz koje se proizvodi heroin.

Američka CIA je praktično i nastala na heroinu jer je tokom Drugog svetskoga rata američka vojska upravo zahvaljujući potpori mafije pod vodstvom Lakija Lučiana ušla na Siciliju, a tom je akcijom iz pozadine dirigovala agencija OSS, preteča CIA.

Uz pomoć glavnog sicilijanskog kuma don Kalogero Vizinija Amerikanci su osvojili Siciliju i kao što je poznato, nastavili napredovati preko Italije, tada su uspostavljene veze između mafije i državnih službenika, po završetku rata su osigurale transport heroina u američke gradove koje će nekoliko decenija kasnije uhvatiti pandemija zavisnosti o heroinu.

Tako je počela do danas neprekidna veza CIA i heroina, kasnije ponavljana u celom nizu prilika, početkom pedesetih godina u Burmi, šezdesetih i sedamdesetih u Laosu, a kasnije širom čitave Južne Amerike gde je na meniju umesto heroina bio kokain.

Nije preterano posmatrati u kontekstu droga mnoge ratove, državne udare, veće i manje sukobe u kojima su indirektno ili direktno učestvovale SAD u razdoblju od proteklih pedesetak godina jer narkotici su za tu moćnu ekonomiju (pred bankrotom) važni barem koliko i nafta, odnosno (ne) legalna prodaja oružja.

Rat je idealno stanje za ekonomiju, a ako već ratuješ za nacionalni interes, bila to droga ili nafta, nabolje je osigurati prodaju vlastitog oružja svim zaraćenim snagama. Kada već postoji užas, stradanje i ljudske žrtve, onda bi bilo ekonomski apsolutno neprihvatljivo ne iskoristiti situaciju po pitanju trgovine ljudskim organima, pa čak i ljudima, okovati ih i prodati u roblje.

Još početkom 2005. godine nemačka služba BND je objavila detaljne izveštaje o kriminalnom podzemlju na Balkanu, a među glavnim protagonistima nelegalnih aktivnosti u regionu prepoznali su upravo Hašima Tačija i identifikovali ga kao jednog od ključnih igrača balkanske kriminalne infrastrukture.

Prema saznanjima BND-a, današnji predsednik lažne kosovske držve bio je tada jedan od važnijih ljudi u poznatom klanu Osmani i lično je održavao bliske veze sa šefom klana Qazimom Osmanijem, zvanim Felix.

Već tada zapadne su tajne službe, ne samo nemačka već i holandska i američke, kako je nedavno objavio Wikileaks u jednom izveštaju iz 2007. godine, upozoravale da je Kosovo kriminalna država i da su u te aktivnosti usko povezani ljudi koji vode tu državu.

Kosovo vode kriminalci – rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timmermans u razgovoru s američkim diplomatama. Timmermans je zabrinut u vezi s budućim implikacijama uticaja EU na Kosovo.

Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, oni nemaju druge izvore prihoda, navodi se poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, do koje je došao WikiLeaks. Timmermansovo viđenje kosovskih lidera objavljeno je nakon što su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja dokumenata NATO-a u kojima se takođe opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u razna nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.

Nemačka te 2005. svoja saznanja NIJE službeno prosledila NATO saveznicima i EU i zapravo je ignorisanjem činjenica u trenutku kad se EU bavila odlukom o priznanju Kosova, direktno pogodovala širenju i reorganizaciji kriminalnog klana Osmani.

Da priča o Kosovu kao evropskom narko centru, doslovno narko državi, nije puka teorija nego gola činjenica, nedavno je potvrdio i šef Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije Andrej Ivanovič Hrapov.

On procenjuje da balkanskom rutom godišnje prođe oko 150 tona heroina zbog čega predlaže što hitnije formiranje balkanskog anti heroinskog saveza jer se te “žute” tone samo povećavaju iz godine u godinu.

Heroin, inače, na Kosovo stiže iz još jedne zemlje koja, baš kao i Kosovo, svoje postojanje duguje SAD-u i njihovim vojnim trupama koje će ih svojom prisutnošću još dugo ‘štititi’, gotovo kao da su i sami jedna zvezdica na američkoj zastavi, iz Avganistana.

 

Ruski šef Federalne službe zadužene za droge Andrej Ivanovič smatra da se najveći deo posla oko same trgovine između dilera i kupaca odvija baš na Kosovu gde se to doslovno može odraditi u kontrolisanim uslovima, u poslovnim kancelarijama gde biznismeni mešetare heroinom kao da rade na trgovini kukuruza ili aluminijuma, bez straha od represivnih organa koji su na Kosovu tu da štite glavnu nacionalnu ekonomiju, a u stvari čitav državni aparat je na usluzi trgovini drogama.

Heroin iz Avganistana, se preko Kosova transportuje dalje u Evropu, kao i kokain koji na Kosovo stiže preko Albanskih luka, a za kilogram najčistijeg heroina trenutno dostupna u Evropi, na Kosovu treba izdvojiti svega oko 10.000 €. Za isti taj kilogram, kada dobro uhodanim i od establišmenta osiguranim rutama jednom stigne na zapad, već u većim gradovima bivše SFRJ treba izbrojati 150.000 € što je zarada nemoguća u ijednom drugom poslu.

Sve one zaplene, sva ona roba koja u međuvremenu pada, bude otkrivena na granicama ili u tranzitu, u preko 95 slučajeva je roba konkurencije koja nema međudržavni blagoslov.

U izveštaju Stejt Departmenta, upućenom američkom Kongresu, piše da je Kosovo I tekako značajan narko centar zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine, pa je borba protiv droge vrlo nisko na lestvici prioriteta kosovske policije koja je ionako slabo opremljena, korumpirana i nestručna.

Kao direktni proizvođač droge, Kosovo nije značajno, ali preko te države transportuje se heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana koji se dopremaju preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu. Na Kosovu se droga prepakuje i transportuje dalje, stoji u izveštaju Stejt Departmenta uz zaključak kako je, s obzirom na količinu krijumčarenja droge bilo premalo hapšenja, a oni koji su uhvaćeni uglavnom su bili pojedinci ulovljeni zbog posedovanja manje količine droge, iako postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.

U izveštaju američke “Drug Enforcement Administration” ( DEA ), navode da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi između 800 i 1.200 tona heroina stopostotne čistoće, što znači da se od kilograma može napraviti i četiri, a da ta roba i dalje bude besprekorna na tržištu bilo kojeg evropskog grada.

Što znači da se od onog spomenutog kilograma koji u Prištini košta 10.000 €, može napraviti i preko pola miliona evra. Taj odnos može biti i veći, puno veći. Kilogram paketa heroinaje veličine kutije DVD-a, vrlo malo deblja pa je lako zamisliti kako se relativno jednostavno može prošvercovti i na njemu zaraditi. Uz dobre veze, treba imati i želudac za prljavi posao, svakako.

Kokain iz Kolumbije kao i heroin iz Avganistana, na Kosovo se dopremaju preko albanskih luka ili albanskih teritorijalnih voda odakle se gliserima droga prevozi na obalu. Na Kosovo najveći deo robe stiže preko Prokletija, ali očigledno više ne konvojima na magarcima nego preko legalnih firmi, sa fakturama, upakovan u idealnim uslovima kako i dolikuje tako skupocenoj robi.

Naravno, granična kontrola između Albanije i Kosova prohodnija je od I od samog Šengena, jer te dve države kvalitetno održavaju simbiozu i profitiraju od narko ekonomije dok svet gleda na drugu stranu, a američka DEA tek povremeno, reda radi, oglasi se nekim mizernim saopštenjem.

Na Kosovu se ipak najveći deo heroina i kokaina “seče”, tj. meša sa izgledom sličnim praškastim materijalima pa roba koja se dalje transportuje u EU nije ni približno čista kao izvorna. Prosečni zavisnik nikad uživotu ne proba heroin u kome se nalazi iznad 10 % droge, a kada se dogodi da se dobra roba pojavi na ulicama, nažalost dolazi do predoziranja, do smrtnih ishoda jer je organizam prosečnog zavisnika naučio na smeće.

Iako je očigledno da je Kosovo evropski narko centar za heroin, a u poslednje vreme sve češće i distributivno središte za kolumbijski kokain sa čime su američke i institucije drugih država jako dobro upoznate, DEA i srodne represivne službe to ignorišu, kao da problem ne postoji.

Očigledno je da su ili veoma nesposobne ili će pre biti da ih Kosovo ne zanima. Jer ih ne sme zanimati.

Prema najnovijim procenama, čak 65% svog svetskog heroina koji se u ovom trenutku iz Azije transportuje na zapad, u nekom je trenutku bio na Kosovu. Istovremeno, čak 90% svih vrsta droge koja dolazi u Evropu iz čitavog sveta, šalje se preko Kosova, naizgled siromašne i nezanimljive provincije.

Kosovo je danas teritorija gde mafija doslovno upravlja svime, a šverc, ubistva i drugi oblici kriminala su svakodnevni.

Kanadski detektiv Stjuart Kelok koji je, sudeći po informacijama sa interneta i izveštajima u kojima se spominje, jako dobro informisan o balkanskoj kriminalističkoj narko sceni, otvoreno tvrdi da SAD prećutno odobrava trgovinu drogom na Kosovu i da američke diplomate otvoreno štite tamošnji kriminalni vrh od krivičnog gonjenja.

On tvrdi da upravo Hašim Tači vodi najveći mafijaški klan, što onda znači da mafija doslovno upravlja jednom evropskom državom, itekako priznatom i važnom od EU i SAD-a. Takvu slobodu rada i bezbednost od zakona nije imao niko, nikada u modernoj istoriji, pa čak ni čuveni kralj kokaina Pablo Eskobar dok je bio član kolumbijskog parlamenta.

U svetskoj istoriji nije zabeležen primer gde je čitava jedna teritorija bila potpuno u funkciji kriminala, kao jedinstvena globalna enklava, narko laboratorija i skladište svetskih moćnika usred Evrope.

Profit koji se tamo svakodnevno obrće nemoguće je i pokušati zamisliti, to su definitivno ogromne cifre u milijardama evra. A u toj igri, očigledno učestvuju brojni državni službenici i ljudi sa najviših položaja u kosovskoj vladi, a kako kaže, iako SAD službeno prodaju priču o naporima da suzbiju proizvodnju opijuma i heroina u Avganistanu, u stvarnosti upravo preko CIA vode ilegalnu trgovinu heroina iz Avganistana prema Kosovu.

Najveći deo Avganistanskog heroina koji doprema CIA na Kosovo dolazi preko američke vojne baze Bondstil koja se nalazi kod Uroševca.

Reč je o najvećoj američkoj vojnoj bazi na svetu sa obezbeđenim kapacitetom za 5.000 vojnika i potpuno je infrastrukturno opremljena i nezavisna od spoljašnjeg sveta. Osim što se spominje kao glavni centar za dopremanje droge, ta je baza više puta spominjana i u kontekstu nekih drugih prljavih rabota, u rasponu od prostitucije do trgovanja ljudskim organima.

Baza se nalazi pokraj lokalnih naftnih postrojenja, a navodno je u blizini i vredno nalazište urana. I brojne američke novine pisale su proteklih godina o povezanosti baze Bondstil i trgovanju drogama koje je američkoj vojsci blisko još iz vremena Franka Lukasa, poznatog crnog njujorškog dilera koji je za vreme rata u Vijetnamu heroin vrhunske čistoće dopremao iz ‘zlatnog trougla’ u kovčezima s telima mrtvih američkih vojnika, o čemu je Ridli Skot napravio odličan film ‘American gangster’.

Prema informacijama dostupnim iz medija i na internetu, čini se da kosovskim kriminalom upravlja devet tamošnjih mafijaških porodica, a sve su izuzetno dobro povezane međusobno, ali i sa mafijama u susednim zemljama, pa tako i sa srpskim kriminalcima, što ne treba čuditi jer je kriminal imun na sve sukobe i sve ideologije.

Da je tako, uverili smo se tokom ratova iz devedesetih kada su sve strane međusobno trgovale sa svim i svačim, od nafte, droge, do svakodnevnih potrepština, pa čak i oružja i municije.

To je posebno dolazilo do izražaja u BiH.

Uostalom, jedino je mafija preživela pad u bivšoj Jugoslaviji rat među nekadašnjim republikama, danas nezavisnim državama. Dugo je u Italiji bila moderna ona uzrečica ‘druge države imaju svoje mafije, a kod nas mafija ima svoju državu’, ali nikad tako doslovno kao na Balkanu, kao na Kosovu.

Dobri poznavaoci prilika na Kosovu skloni su veruju da je čak i onaj incident sa nemirima na granici, u mejnstrim medijima prikazan kao još jedan ideološki, međunacionalni incident u nizu, zapravo uzrokovan puno banalnijim razlozima, onim kriminalnim.

Kosovski premijer Hašim Tači, prema takvim razmišljanjima, poslao je specijalce da preuzmu dva granična prelaza sa Srbijom na severu Kosova, koje su dotad nadzirali kosovski policajci srpske nacionalnosti, upravo radi uspostave kontrole nad tranzitom droge i druge ilegalne robe.

Njima itekako odgovara da na svim graničnim prelazima nadzor preuzmu albanski carinici, kako bi šverc mogao nesmetano da se odvija.

Granični prelaz Brnjak naziva se glavnom tranzitnom tačkom za šverc cigaretama što je samo jedna od brojnih delatnosti kojim se kosovske mafijaške porodice bave, uz droge, oružje, krađu i transport luksuznih automobila po čitavoj Evropi, gorivo, a sve češće se pominje i trgovina ljudskim organima.

Profit je mafiji jedina svetinja, a ova kosovska mafija nameće se kao jedna od najmoćnijih u Evropi.

Kako i ne bi, kada imaju sopstvenu državu.

Na kraju, zanimljivo je pokušati sagledati ovu priču iz perspektive sveta u kome živimo, koji je istovremeno tako moćan, tehnološki i na svaki drugi način besprekoran, a istvremeno neverovatno naivan i jadan.

U trenutku kad bez ikakve sumnje moderna nauka može proizvesti otrov kojim će za nedelju dana potamaniti kompletan prinos Avganistanskog maka u zemlji koja je pod američkom kontrolom, u toj državi se baš otkad su je Amerikanci okupirali proizvodi opijuma kao nikada ranije u istoriji.

U Evropi je veštački formirana državica koja je, očigledno do srži u suprotnosti sa svim službenim evropskim vrednostima ali ona opstaje, a njeni čelni ljudi na TV ekranu izgledaju fino i pristojno.

Predstavnik Rusije pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, u intervjuu za Rusku gazetu 2008. – odgovarajući na pitanje ‘zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažnija region’ – odgovorio je iskreno i emotivno: ‘Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet … zašto kosovski Albanci’? Sve je vrlo jednostavno.

O čemu god se vodio razgovor, uvek se govori o novcu. Razmislite, ima li Bela kuća planove ili ona deluje u okviru okviru veštačkih tvorevina?

Kosovo – to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja poreskih I carinskih deklaracija.

Ništa danas tu nije komplikovano?

U ovom svetu, kriminal je problem samo ako igraš za pogrešnu stranu, za sve ostalo tu je CIA.

Kosovo je upravo tipično dete, tipičan produkt sveta u kome živimo, uzdanica Novog svetskog poretka kojem moćnici teže.

©Geto Srbija

 

Korišteni materijali :

Global Research – Centre for Research on Globalization

Главное управление по контролю за оборотом наркотиков

PLAN RUŠENJA SVEGA: ILI OKUPACIJA EVROPE PREKO BALKANA UZ POMOĆ BANKARA!!?

11. новембра 2013. Коментари су искључени

 

Možemo li reći da se svekolika kriza stišava i da će svet uploviti u malo mirnije vode? Ili da ćemo mi bar malo predahnuti od viška istorije? Kriza se, ipak, nimalo ne stišava. Odgovor na drugo pitanje glasi-ne nećemo nimalo predahnuti. Svi znaci upućuju na to da našoj krizi nema još kraja. Možemo dodati da pod postojećim okolnostima malo što još od nas zavisi. Autori svetske ekonomske i svake druge druge krize i autori naših stradanja i neizvesnosti, iste su sile, ista politička strategija i napokon i isti ljudi, konstatuje sociolog Goranko Đapić, jedan od najslavnijih jugoslovenskih disidenata i nezaobilazni suorganizator, strateg i ideolog studentske pobune 1968. godine…

 

          Goranko Đapić

 

“Sve je očiglednije da privatna država- SAD, nimalo ne odustaje od svoje strategije protežiranja islamskog faizma. Štaviše, kanda je pokrenuta stanovita ofanziva usmjerena prema Južnoj Rusiji i egejsko – vardarsko – moravskoj dolini.

Prvo je žena-samoubojica ušla u gradski prijevoz u Volgogradu i izazvala krvoproliće. Potom je u incidentu u Moskvi otkriveno lagerovano oružje u posjedu islamističkih aktivista. Moglo se čuti da se čak gotovo javno okupljaju islamski fašisti na pojedinim lokacijama Volgograda.

Zašto baš u Volgogradu? Drugo ime za Volgograd je Staljingrad; poprište titanske bitke koja je bila velika prekretnica ne samo za SSSR već i za sav ratajući svijet. Treba li simbolično da grad simbol, ponovo bude napadnut. Kakova je to poruka Rusije i Europi u cjelini? Zatim, Volgograd je vratnica Rusije gledano sa juga. On je na stožeru najveće ruske i europske vojske, duša Rusije sama MAČ RADNAJA.

Mnogo dalje od grada na Volgi prostire se tužna i tragična historijska srpska zemlja. Kosovo. Baš tu je ovih dana stigao novi sultan Erdogan I. Nije naročito obraćao pažnju na povijesne spomenike. On je duša i uzdnica američke politike na Balkanu ali i šire, u Aziji, Africi i sve do kineskog zida.

Visoko ocijenjen od strane SAD zbog uravnoteženosti i pragmantizma, brzo je vrlo pragmatično počeo put da Kemalovu Tursku vrati u dvanajesto stoljeće. Put istrebljenja sekularnih vrijednosti izazivao je i izaziva aplauze publike iz Vašingtona. Oni u novopečenom sultanu vide velikog stratega islamskog fašizma kojim će uz božiju pomoć biti slomljena zbunjena i razbijena Europa.

Najbolji put za taj poželjan poduhvat je egejsko – vardarsko – moravska dolina i još dalje dunavska dolina i samo srce Europe. Tako je ovih dana taj ,,pragmatičar" urlao da je Kosovo Turska! I da li samo Kosovo? Ma, jasno je da se to nedvosmisleno odnosi na sav negdašnji osmanski Balkan, na stari carigradski put i sve oko njega.

Zašto je Erdogan I istupio tako oštro i direktno agresivno, gotovo ratnohuškački? Njegovi mentori iz stjecišta bankara u Londonu i Njujorku, čine sve što mogu da vajni sultan nakon nedavnih potresa u mnogim gradovima širom Turske, gdje se jasno vidjelo da sekularna Turska nije mrtva; obuzda armiju i želju naroda da se ne vraća u dvanaesto stoljeće.

Mjeseci koji su prošli u Turskoj obilježeni su naporom islamskih fašista da ojačaju i prošire represiju. U tom smislu agresivna politika Erdogana I treba da oko islamista homogenizira mase u borbi za novo neoosmansko carstvo i konačno i samu UMA-u. Obavještenja radi; UMA je sveislamska, svesvjetska država pobjedničke,, božije volje" i kraja svih drugih vjera i ma kakovih sumnji u budućnosti. Svijet će biti jedna velika šuma – šuma minareta.

Na novokomponiranim granicama Srbije, glasno je iznijet program islamskog fašizma. Ni mi sada, niti naši potomci, nemamo se čemu nadati. Neće Srbija biti zemlja tisuću manastira već zemlja tisuću džamija. Danas je Kosovo Turska, sutra je cijela Srbija Turska!

Ako istupanje novog sultana Erdogana I nije "par exelence" jasna objava svekolike agresije prema Srbiji kao najisturenijoj granici europskog juga, što je onda agresija?! Jadno i sterilno zvuče TV, dnevnici jednoobraznih televizija u Srbiji u kojima se izražava kritika Erdoganovog program za budućnost uz opasku da ipak ne treba pretjerati i ugrožavati u osnovi dobre odnose!

Koliko ćemo dugo čekati da se promoviše problem Sandžaka, negdašnjeg starog Rasa? I koliko će vremena proći kada ćemo se suočiti sa narogušenom SAD zbog navodnog ugrožavanja ljudskih prava muslimana u Srbiji?

Vidjeli smo u Siriji oko starog aramejskog grada u kome se još govori Kristovim jezikom kako se štuju ljudska prava kršćana. Erdoganovi i američki miljenici – islamski fašisti pružili su zoran primjer, što čeka još uvijek uspavanu Europu. O njenoj se sudbini u osnovi radi.

Napad sa juga i islamska okupacija Europe iz sjeverne Afrike i Pakistana dio su iste strategije. Iza nje stoje zadaci Protokola. Cilj će biti ostvaren kada Stari kontinent bude barbariziran i islamiziran, a Rusija stegnuta sa Zapada, Juga i Istoka. Društvo iz bankarskih centara u Londonu i Njujorku, pod svaku cijenu nastoji da spriječi prirodno jedinstvo Europe od Antlantika do Vladivostoka. Novi Sjeverni arijski svijet jedini je ozbiljni protivnik zamišljenom svijetu novog barbarstva i vječitog ropstva.

Privid mira na Starom kontinentu varljivo je opasan. Srce civilizacije naše rase, naših sloboda i naših mogućnosti napadnuto je svim raspoloživim sredstvima snaga protokola. Radi se o svestranom rastakanju kulture, obitelji i samog biološkog opstanka.

Vagoni narkotika, duge kolone islamskih fašista pod zastavom multi ovoga i onoga , trend modernosti u slavu nerotkinje i odurne gej – parade, čopori tkzv. ,,slobodnih intelektualaca" koji grlato kude,,eurocentrizam" stavljajući u prvi plan rušenje svega tako teško stečenog kroz tri tisuće godina, nisu slučajnost. To je vojska bankara.

Simbolično se može reći – to je vojska sotonina. Dug red petokolonaša tipa Olanda simbol je Sotonine prethodnice. Moramo znati da prepoznamo neprijatelja nad neprijateljima. Pred vratima Srbije neprijatelj je rekao- ,,da je sam neprijatelj, a i vi ćete sutra biti Turska".

Kakovog smisla ima suradnja sa arabijskim tiranijama? Sve od reda one financiraju vahabističke pokrete prave stjegonoše islamskog fašizma. Kakovi su to svjetovi? Ima li makar malo slobode polova, ima li drugačijih mišljenja, ima li još kakovih zabava izuzev kamenovanje navodnih ,,preljubnica" i vješanje ,,nevjernika"?

Zašto bi se luke, aerodromi i naša zemlja davala u ruke takovih ,,prijatelja"? Kaže se da je potreban novac radi investicija i oživljavanja ekonomije. Istodobno se zaboravlja da je samo po procjenama iz Sovjeta Europe bar 51 milijarda eura od 88 milijardi donacije iz EU. Iščezlo neznano kuda.

U sasvim, malo ruku našao se besprizorno opljačkan novac iz donacije EU i sav rad pokoljenja u samoj Srbiji. Ta strašna pljačka ne samo da nije prekinuta, a počinioci kažnjeni, već se ne čine nikakovi napori da se oteto vrati državi i narodu Srbije. Nitko još nije izašao sa zahtjevom da se oteti novac vrati narodu u vidu Fonda za preporod Srbije kojim bi se rukovodili najbolji i najodgovorniji građani Srbije. Svuda se naopako od te mogućnosti traži novac po svijetu.

Tako počinioci grozne pljačke prolaze prećutno u ,,zaborav", a država se još zadužuje uvlačeći u neizvjesnost i dužničko ropstvo potonje generacije. U godinama koje slijede ,,vlasnici" opljačkanog novca ili njihovo potomstvo ponovo će ostvariti dominaciju upravo zbog posjedovanja finansijske moći i strašnog siromaštva većine.

Što se tiče ,,dragih arapskih prijatelja" i raznih emirata u doglednom vremenu obogatit će Srbiju bezbrojnim donacijama i islamskim informativnim centrima. To bi slobodno se može reći bila najpouzdanija Erdoganova prethodnica u moravskoj dolini. U tom je smislu njegovo istupanje na Kosovu veoma programatsko.

On nam je najavio gdje više nećemo živjeti. On je poručio Europi što je zamalo čeka. Njegova transparentnost počiva na ,,hrabrosti" iza koje stoji privatna država protokola i društva bankara.

Što je Srbija poduzela povodom Erdoganove retorike? Skromno je iskazala neslaganje. Neslaganje? Na objavu rate našoj budućnosti tanušno se isticalo da sadašnje neslaganje ne smije ugroziti tradicionalno dobre odnose! Da li je povučen ambasador iz Ankare?

Da li se potresla intelektualna javnost u Srbiji? Ništa se od toga nije zbilo. Jedino je prelijepo miholjsko ljeto činjenica. Kada je vrijeme tako lijepo zašto se nervirati?

Koliko je vremena prošlo, a grozna banda iz DS menažerije i dalje objašnjva kako je stranka bila u pravu. Stranka? Može li ona i dalje činiti dio srpskog političkog života?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , , , , , , , , , , , ,

EKSKLUZIVNO: ŠTA SRBIJA NE ZNA O NOVOM “EKONOMSKOM PARTNERU” UJEDINJENIM ARAPSKIM EMIRATIMA

1. марта 2013. Коментари су искључени

 

Mada su Emirati od Srbije udaljeni tačno 3.805 kilometara, ova zemlja se mnogima čini znatno bliže zbog činjenice da je svet postao globalno selo i da iz Beograda ima redovna linija(kompanija Fly Dubai) kojom je moguće doći u zemlju nafte i najvećih nebodera na svetu, za samo pet i po sati.

 

     Mersiha Hadžić

 

VLADA sRBIJEYYYYYYY

Reč je o državi u kojoj i danas vlada šerijatsko pravo i telesno kažnjavanje, u kojoj su stranci ljudi nižeg reda, gde je islam (kao i u drugim islamskim zemljama uostalom), jedina istinska vera.

Sa druge strane, profit od nafte je u Emirate doneo i nova božanstva, poput nemačkog automobilskog giganta BMW i mnogih drugih svetskih brendova kojima se danas lokalni šeici iskreno klanjaju.

Ipak, ne treba zaboraviti da je na vrelom pesku ovog pustinjskog područja centralne Azije, vekovima carovala sirotinja. Zaustavljene investicije i globalna kriza stigli su i na vrata ove prebogate naftne imperije. Zemlje duhovnog mraka i nasilja nad drukčije mislećim ljudima, koja je opčinila srpsku političku elitu, jer je sa šeicima našla mnoge zajedničke interese.

Bez obzira što su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja sveta, i što svaki muški državljanin ove zemlje kad napuni osamnaest godina, od vladara dobija na poklon kuću ili stan, automobil i nekoliko desetina hiljada dolara na poklon.

Reč je o državi gde pravila savremene civilizacije ne važe. Beskonačan je spisak zabrana, surova su kažnjavanja i za najmanji prestup, prisutan je srednjovekovni tretman žena, a vladarska dinastija ima neograničeno pravo na imovinu i život svakog čoveka, bio on državljanin Emirata ili stranac na privremenom radu.

Kako ova država šerijatskog prava gleda na strance (i u svojoj zemlji tako i van nje), najbolje se vidi prema radnicima koji su privremeno zaposleni u Emiratima.

Najviše je nekvalifikovanih radnika u Emirate stiglo iz Pakistana ili Indije, jer je poželjno da su svi oni muslimanske veroispovesti. Ti radnici žive u uslovima koji se malo razlikuju od onih koji su vladali u koncentracionim logorima za vreme Drugog svetskog rata: kolektivni smeštaj, hrana čiji bi „kvalitet“ momentalno izazvao pobunu u bilo kom evropskom zatvoru, razdvojenost od porodice…

Strani radnici samo izuzetno imaju pravo da u boravak u UAE povedu svoju suprugu. Oni kojima to nije dozvoljeno imaju mogućnost da svoju ženu pozovu u posetu, ali tu se ispreči jedan drugi problem: žene ne smeju same da putuju. Zbog toga nesrećni gastarbajter mora da plati i put nekom svom šuraku ili tastu da mu dovedu ženu, a to su već troškovi koje običan fizički radnik sebi ne može da dozvoli.

Grad Dubai je centar prostitucije. Najtraženije su belkinje iz Evrope, najjeftinije su devojke iz južne Azije, a mogu po posebnim, visokim cenama da se nađu i Arapkinje.

Celokupna raskoš Ujedinjenih Arapskih Emirata stvorena je na visokim prihodima od nafte i na najsurovijem izrabljivanju strane radne snage. Za Arabljane, koji sebe smatraju pravovernima, mnogobožački Indijci su u rangu stoke koja se nemilosrdno iskorišćava. Mesečna plata običnog radnika iz južne Azije iznosi od oko 150 do 300 evra.

Strani radnici dovedeni u Emirate besplatno žive u barakama u pustinji, na obodu gradova. Hrane se o svom trošku, a šta jedu da bi uštedeli neku crkavicu i pomogli svoje rođake u dalekoj otadžbini, niko ne zna. Neki od njih žive i pored postrojenja za preradu kanalazacionog otpada sakupljenog u Dubaiju, gde i rade. Smrad je nesnosan, ali radnici iz Indije i Pakistana sve to moraju da prihvate ako žele da ostanu u Emiratima.

Za nesrećne strane radnike ne postoji nikakvo zdravstveno, penziono niti socijalno osiguranje. Ako se razbole leče se sami ili umiru. U slučaju da ostanu bez posla imaju mesec dana rok da nađu novi posao ili da napuste UAE, jer za njih nema nikakve socijalne ili pomoći za nezaposlene.

Glavni prihodi Emirata potiču od prodaje nafte i prirodnog gasa. Problem je, međutim, da naftne rezerve skoro isključivo na teritoriji emirata Abu Dabi, dok ostale članice saveza ili raspolažu zanemarljivim količinama crnog zlata ili su njihove rezerve već pri kraju.

Po veličini teritorije drugi emirat, Dubai, trenutno samo 4 odsto svog nacionalnog dohotka od godišnje 45 milijardi dolara, dobija od nafte. Umesto već gotovo isušenih izvora nafte, za sadašnje bogatstvo Dubaija najzaslužniji su trgovina i turizam. Arapi, starosedeoci Emirata jedini su koji imaju državljanstvo UAE. Stranci ni na koji način ne mogu da postanu državljani ove zemlje, gde bruto društveni proizvod po glavi stanovnika iznosi 49.700 dolara godišnje. A, državljana UAE je 2009. godine bilo 4.798.491.

Zbog klimatskih uslova, ali i istorijskih iskustava i sadašnjeg blagostanja nastalim šikljanjem nafte iz zemlje, Arabljani imaju potpuno drugačiji mentalitet od Evropljana. Oni sebe prvenstveno smatraju izabranim narodom, jer je iz njihovih redova ponikao Muhamed, koga smatraju Božijim prorokom.

Po Starom zavetu, Avram je imao sina Isaka sa regularnom ženom Sarom i od njega su nastali Izraelci. Sa svojom ropkinjom je imao sina Ismaila, od koga su nastali Arabljani. Po Kuranu, međutim, Ismail je prvorođeni sin, a njegova majka je takođe legitimna Avramova žena, te su Arabljani, tako posmatrano, stariji i važniji narod od Izraelaca.

Već bi i ovakvo sa kolena na koleno prenošeno verovanje o posebnosti u očima Boga bilo dovoljno da objasni gordost i nadmenost stanovnika Arabijskog poluostrva u odnosu ne samo na sve ostale narode, već i na one Arape koji ne žive na prostoru gde je rođen Muhamed, ali razloga ima još.

Odmah posle smrti Muhameda Arabljani su ujedinjeni pod prvim kalifima izuzetno brzo zagospodarili prostorom Bliskog istoka, ali su ubrzo, pokorivši Severnu Afriku, prešli i u Španiju koju su pod svojom kontrolom držali sedam stoleća. Na istok se njihovo carstvo prostiralo do današnje Indije.

Arabljani su u toj prostranoj imperiji bili vladajuća klasa i sve do propasti kalifata svi ostali narodi su im bili potčinjeni. Zbog svega toga, Arabljani i danas sa visine posmatraju pripadnike ostalih naroda, pogotovo one koji nisu muslimani, a najniži rang, još po učenju samog Muhameda, imaju mnogobošci, kao što su, na primer, Indusi koji danas čine najbrojniju radnu snagu u zemljama Arabijskog poluostrva.

Od sirote pustinje do carstva kapitala

Vekovima su Arabljani učeni da malo rade i da vreme ne znači ništa. Najvažnije privredne grane pre otkrivanja nafte bile su trgovina, ribarstvo i gusarstvo. Neke ozbiljne proizvodnje, makar i poljoprivrednih proizvoda, nikada nije bilo. Ono što je danas nafta, u starim vremenima je bio tamjan koji se dobijao na krajnjem jugoistoku Arabijskog poluostrva i karavanima prenosio do Sredozemlja.

U srednjem veku do zla boga siromašni i zaostali današnji Ujedinjeni emirati preživljavali su zahvaljujući ribarstvu i pljački tuđih brodova koje su napadali u Hormuskom prolazu, koji povezuje Indijski okean i Persijski zaliv.

Zbog toga je Velika Britanija 1819. godine stavila Emirate pod svoju kontrolu, mada im je prepustila vođenje unutrašnje politike. Tek 1971. godine Englezi se povlače sa ovih prostora i UAE stiču punu nezavisnost.

Zahvaljujući enormnim prihodima od nafte i gasa stanovnici Emirata su brzo naučili da mogu da žive ništa ne radeći. Svaki muški stanovnik UAE pošto napuni 18 godina od svog emira dobija na poklon izvesnu svotu gotovine (meri se u desetinama hiljada dolara, a varira od emirata do emirata), kuću i posao.

Skoro svi muškarci iz Emirata rade u državnoj službi, najviše njih u policiji. Ostali se bave trgovinom na međunarodnom nivou ili na neki sličan način zgrću milione u suštini ništa ne radeći. Sve fizičke poslove u UAE obavljaju strani radnici, najčešće oni iz Indije i Pakistana.

„Ništa ne sme da zaklanja pogled BMW-u“

Kada je shvatio da se finansijski preforsirao i da sam nikako ne može da isfinansira ne samo ovo zdanje već i mnoga druga koja su pre svetske finansijske krize počela da niču po Dubaiju, šeik Muhamed se za pomoć obratio vladaru Ujedinjenih Arapskih Emirata, prebogatom Kalifu bin Zajedu Al Nahajanou, emiru od Abu Dabija, koji je pristao da pomogne, ali pod uslovom da zgrada promeni ime od Burž al Dubai u Burž Kalifa.

Preko noći su imena zamenjena ne samo na samoj zgradi, već i na svim suvenirima koji su bili pripremljeni za svečano otvaranje. Kada samodržac Dubaija šeik Muhamed nešto nameri, to mora odmah i bezuslovno da se odradi. Po potrebi se dovodi i radna snaga iz inostranstva, kao što je bio slučaj sa nekoliko hiljada Indijaca dovedenih samo da bi u toku jednog prepodneva ozelenili pustinju u okolini jednog zdanja. Šeiku ništa nije skupo.

Emir Abu Dabija je još ekscentričniji. Od arhitekte koji je trebalo da izradi repliku pariskog Luvra šeik Kalifa je tražio da sazida maketu u odnosu 1:1, odnosno u istovetnoj veličini u kojoj će kasnije da bude izgrađena i sama palata.

Pošto je arhitekta, koji je poreklom iz Srbije, zgradu sazidao u blizini salona BMW-a, emir je naredio da ona odmah bude porušena i sazidana na nekom drugom mestu, jer „ništa ne sme da zaklanja pogled na BMW“.

Perverzije luksuza u kome žive stanovnici Emirata nemaju granice. U sred pustinje, na užarenom pesku, gde dnevna temperatura zna da pređe i šezdeseti podeljak, sazidano je – skijalište. Dok napolju prži sunce u prostranoj dvorani gosti mogu da uživaju u veštačkom snegu na skijaškoj stazi prirodne dužine. U šoping molovima postoje klizališta na ledu, iako babe i dede današnjih Arabljana za sigurno u životu nisu videli ni sneg ni led.

Staza za čuvene auto-trke u Abu Dabiju nalazi se pored same marine za jahte kako bi bogati gosti trke mogli da prate sa paluba svojih lađa. Na jednoj trci je upravo zbog toga došlo do skandala kada je šeik pre kraja otplovio uvređen što se u blizini ukotvila nekoliko metara duža jahta ruskog milijardera Romana Abramoviča.

Izrabljivanje stranaca

Kao i u svim islamskim zemljama prostitucija, alkohol, droga i svinjsko meso su u Emiratima zabranjeni, ali ih ima u izobilju. Svinjsko meso se prodaje u posebnim delovima prodavnica gde je muslimanima zabranjen ulaz i izuzetno je skupo.

U Dubaiju stranci mogu da dobiju dozvolu da konzumiraju alkohol, dok je to lokalnom stanovništvu strogo zabranjeno, ali ga i ono nabavlja uz pomoć stranaca u posluzi. Cene alkoholnih pića u emiratu Adžman daleko su niže nego u Dubaiju, pa stranci rado idu tamo u kupovinu. Problem je u tome što kopneni put od Dubaija do Adžmana vodi preko emirata Šardža, koji finansira saudijska kraljevska porodica, ali pod uslovom da se najstrože zabrani prodaja, posedovanje i konzumiranje alkohola.

Zbog toga su lokalni mangupi razvili jedinstven sistem reketiranja turista: čim vide da se neko, dolazeći kolima iz Adžmana zaustavio na raskrsnici ili semaforu, oni ga svojim vozilom čvrknu i predlože da se pozove policija da obavi uviđaj. Nesrećna žrtva, znajući da je za posedovanje alkohola u Šardži predviđena drakonska kazna, a da zatvori u UAE nikako nisu zdrava mesta za boravak, pristaju na svaku vrstu nagodbe samo da ne bude pozvana policija koja bi otkrila alkohol u vozilu.

Šerijatsko pravo i nadzemni metro

Strani radnici po pravilu rade 12 sati dnevno, šest dana u nedelji. Godišnji odmor je za većinu od njih potpuna nepoznanica. Sindikalno organizovanje niti postoji, niti je dozvoljeno – kome se uslovi rada u Emiratima ne dopadaju može jedino da napusti zemlju.

Do skora su strani radnici morali da deponuju svoje pasoše kod svog poslodavca koji je tako postajao bukvalni gospodar njihovih života. U međuvremenu je zakon nešto liberalniji, pa oni sada to čine jedino ako poslodavac to od njih zahteva. Prilikom promene poslodavca dešavalo se da stari odugovlači sa predajom pasoša radnika koji ga napušta, pa nesrećni čovek ne može da napusti zemlju sve to vreme.

U nešto boljem položaju su stranci koji predstavljaju neophodne stručnjake bez kojih bi privreda Emirata stala. Međutim, i oni imaju manja prava nego lokalno stanovništvo. Bez obzira da li su muslimani ili ne i stranci moraju donekle da se pridržavaju posta za vreme ramazana, pa im je tako strogo zabranjeno da preko dana jedu ili piju na javnom mestu. Da bi mogli lakše da budu kontrolisani oni prozore na svojim kolima smeju da zatamne najviše do 30 odsto, dok lokalno stanovništvo sme sve prozore na kolima da ima potpuno zatamljene.

U Emiratima je na snazi šerijatsko pravo koje predviđa svirepe telesne kazne, kao što je odsecanje pojedinih delova tela, javno bičevanje ili kamenovanje do smrti. U suštini, jedini izvor zakona je lokalni emir koji sudi kako on hoće, i u zavisnosti od raspoloženja. Vlasnik sve zemlje i svih građevina u državi je emir, koji je istovremeno i jedini gospodar nad narodom – kako lokalnim stanovništvom, tako isto i stranim radnicima ili turistima. Njegova volja je u državi alfa i omega i dešavalo se da iz puke hirovitosti emir naredi da se sruši nečija kuća, jer mu je ometala slobodan pogled, ili neka druga građevina koja mu se ne dopada. I to bez naknade.

Šeik Muhamed od Dubaija je, na primer, posle prve vožnje hteo da sruši lokalni metro koji ide nadzemno, na stubovima. Razlog je bio taj što je šeik zamišljao da će trasa da bude potpuno ravna i prava, što zbog konfiguracije terena nije bilo moguće.

Nijedan stranac ne može da stekne državljanstvo Emirata, ma koliko dugo tamo boravio i radio. Pravo na boravak tako ima samo onaj strani državljanin koji doprinosi ovoj pustinjskoj zemlji. Državljanstvo bi, sa druge strane, značilo da je šeik dužan da i njega izdržava, kao što to čini sa svim svojim podanicima. U suštini, stranac u Emiratima je uvek građanin drugog ili trećeg reda sa kojim lokalno stanovništvo može da radi šta hoće.

Svakome ko odlazi u Emirate preporučuje se da izbegava pozive lokalnih stanovnika da sa njima poseti pustinju. U slučaju da ima sreću, neoprezni stranac će se sa te ture vratiti samo opljačkan i silovan, a ako nema sreće ostaće zauvek ispod neke peščane dine. Arabljani svakog stranca posmatraju kao niže biće čiju im je sudbinu Alah položio u ruke. Jedna od njihovih izreka kaže: „Sa mojim sinom se borim protiv brata, a sa bratom se borim protiv tuđina.“

             A1.

Islamski fašizam: jedan vođa, jedan zakon…

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima sve je podložno samovolji lokalnog vladara, šeika. U njihovim rukama je skoncentrisana sva moć, kako ona zakonodavna, tako isto i izvršna i sudska. Javni život se u UAE odvija u tržnim centrima koji su klimatizovani i ukrašeni fontanama i biljkama. U restoranima postoje delovi u kojima obeduju porodice, odvojeni od dela restorana u kome je boravak dozvoljen jedino muškarcima.

Najstrože je zabranjen bilo kakav kontakt muškarca i žene koji nisu u braku ili srodstvu, a svaki vid fizičkog kontakta, makar i obično rukovanje u tim slučajevima je nedopustiv! Arapi i inače praktikuju pozdravljanje bez fizičkog kontakta, osim kada se poljupcem u ruku ili rame iskazuje poštovanje i sopstvena odanost.

Prema šerijatu je svaki oblik vanbračnog seksa zabranjen, a preljubnici se najčešće kažnjavaju smrću. Žena koja prevari svog muža, makar tako što je razgovarala sa nepoznatim muškarcem bez muževljeve dozvole i njegovog nadzora, obavezno se osuđuje na smrt, a ista kazna očekuje i one muškarce ili žene uhvaćene u seksu sa osobom istog pola.

U duhu šerijata, zabranjeno je držanje kućnih ljubimaca, posebno pasa koji se smatraju nečistim. Takođe, u duhu šerijata, u ultra konzervativnoj Saudijskoj Arabiji, zabranjena je prodaja povrća falusnog oblika (krastavci, šargarpe i slično) kako domaćice ne bi došle na grešne misli.

              A2.

Šeik ima pravo da se predomisli

Šeika Kalifa nikakav ovozemaljski zakon ili ugovor ni na šta ne obavezuju, a ovo posebno važi za sporazume sa nevernicima, kakvima on smatra i pravoslavne Srbe, pogotovo jer sveta knjiga muslimana, Kuran, izričito dozvoljava krivokletstvo, ako je to u interesu islama. Ništa od dogovorenog ne važi dok to ne aminuje glavni šeik Kalif, a ni to neće važiti doveka, jer on svakog trenutka ima pravo da se predomisli.

              A3.

Vlasništvo nad ženom

U Emiratima je ženama dozvoljeno da rade i voze automobil, ali jedino uz izričito odobrenje supruga, a ako nisu udate onda brata ili oca. Najstrože im je zabranjeno da razgovaraju sa odraslim muškarcima koji nisu iz njihove porodice, mada i za to mogu da dobiju dozvolu supruga, odnosno oca ili brata. Smatra se izuzetnom uvredom za glavu kuće ako se neki muškarac obrati nekoj članici njegovog domaćinstva pre nego što je za to dobio dozvolu.

            A4.

Alah, Muhamed, pa Zajed..

Šeik Zajed bin Sultan al Nahjan od Abu Dabija se smatra ujediniteljem zemlje i vređanje njegovog imena je u UAE najveći zločin posle vređanja Alaha i proroka Muhameda!

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , ,

VETERAN CIA-E “PRIZNAO” DA ZAPAD “UPRAVLJA” AL KAIDOM

17. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  Veteran CIA Bruce Riedel u svom članku objavljenom na web stranici Brookings instituta piše o nameštenim lažnim operacijama koje su povezane sa alžirskim anti-terorističkim jedinicama.

 

cia - al qaeda

 

  Riedel priznaje da je alžirska obavještajna agencija, saveznik CIA u borbi protiv Al Kaide, uključena u "kreiranje lažne terorističke zastave", kao i da ova agencija ima veze sa terorističkim napadima u severnoj Africi.

Riedel daje opis alžirske borbe protiv terorizma, jedinici DRS i njihovim metodama, gde kaže: “DRS je poznat po svojoj taktici infiltracije u terorističke grupe, stvaranja "lažnih zastava" terorista, jer  na taj način pokušava da ih kontroliše".

Ova izjava je vrlo zanimljiva, jer su zvaničnici pojam "lažne zastave" obično označavali kao teoriju zavere.

Postaje jasno, međutim, da je "lažna zastava" standardni modus operandi obaveštajnih službi i agencija širom sveta.

Upravo takve operacije Riedel pripisuje DRS, savezniku Zapada.

 

 

ŠTA JE “LAŽNA ZASTAVA”?

  Pod pojmom "lažne zastave", inače, podrazumevaju se sve tajne operacije i slične aktivnosti kao što su oružani i teroristički napadi, atentati ili sabotaže koje preduzima neka država ili organizacija na način da je pripiše nekoj drugoj, najčešće suparničkoj državi ili organizaciji u propagandne svrhe.

Cilj takvih aktivnosti je na svoju stranu staviti domaću ili međunarodnu javnost u nekom sporu, odnosno stvoriti izgovor koji ispunjava ustavne i političke uslove za rat, vanredno stanje ili eskalaciju nekog sukoba.

  Ukoliko se operacija pod lažnom zastavom uspešno izvede, s obzirom na njenu tajnost naknadno dokazivanje njenog postojanja je prilično teško, delom i zbog toga što se dokazi obično tumače kao "cinična" kontra-propaganda suprotne strane.

Do razotkrivanja operacija pod lažnom zastavom obično dolazi tek decenijama posle tih događaja, obično usled otvaranja državnih arhiva ili svedočenja svedoka ili učesnika tih događaja, kao što je Bruce Riedel.

©Geto Srbija

brookings.edu

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , ,

IRAN: USPEŠNO DEKODIRAN VIDEO-SADRŽAJ AMERIČKOG DRONA

11. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  IRANSKI stručnjaci uspešno su dekodirali video snimke iz zarobljenog američkog drona US RQ-170 Sentinel.

Irancima je posao olakšalo to što je dron zarobljen gotovo neoštećen.

 

Iran-Dron

  Da neko ne bi posumnjao da je zaštićeni materijal američke bespilotne letelice uspešno dekodiran – Teheran je odlučio da video snimke koje je dron snimio pusti u javnost.

Među ofiranim podacima su i rute zarobljenog drona – po zemljama nad kojima je leteo.

Snimci su napravljeni kamerom s donje strane letelice. 

A vidi se kako letelica sleće na prostor američke vojne baze u Kandaharu, u Avganistanu.

  Američka baza za dronove u Kandaharu nalazi se oko 430 kilometara od iranske istočne granice.

Iz te baze poleće veliki broj dronova koji se koriste u vazdušnim napadima u Avganistanu i Pakistanu.

„Nevidljivi“ dron US RQ-170 Sentinel proizvodi kompanija Lockheed Martin.

 

US RQ-170 Sentinel

 

©Geto Srbija

Fakti

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , ,

ŠPIGL: KOSOVO JE “SRCE MAFIJE”!

29. јануара 2013. 2 коментара

 

Špigl: EULEKS spiskao milijardu evra, Kosovo je u rukama organizovanog kriminala, a Uroševac važi za najveći centar trgovine drogom na Balkanu.

 

 

Eulex

 

 

Ovo tvrdi nemački list "Špigl", pozivajući se na svedočenje nemačkog policajca koji je proveo 10 godina na službi u južnoj srpskoj pokrajini.

 

– Misija Euleks sa oko 2.500 ljudi je od 2008. koštala više od milijardu evra – prema jednom izveštaju revizora Evropske službe knjigovodstva, a ona nije donijela uspeh.

Razmere organizovanog kriminala i korupcije su ostale velike, pravosuđe je neefikasno i pod uticajem politike – ističe nemački list.

 

Jedan nemački policajac, koji je već godinama dobro upoznat sa situacijom na Kosovu, potvrdio je taj izveštaj sopstvenim iskustvom.

U tekstu taj policajac prenosi da je na Kosovu već deset godina, te da se za to vreme nije postiglo gotovo ništa, a da je najviše razočaran u policiju.

Prema njegovim riječima, kosovski policajci su, uprkos višegodišnjoj intenzivnoj obuci i opremi koja odgovara evropskim standardima, više zainteresovani za rad na radarskim kontrolama nego za suzbijanje kriminala – to je udobnije i ne zahtijeva kretanje.

– Imam utisak da je korupcija među kosovskim policajcima veoma rasprostranjena.

Kada nekoga uhvate sa ukradenim automobilom, tako su mi pričali, taj samo podmiti policajce i stvar je rešena – rekao nemački policajac.

On je naglasio da se ionako ne može stići do velikih zločinaca.

To, dodao je on, sprečavaju tradicionalne klanovske strukture i stare veze bivše tzv. oslobodilačke vojske Kosova /OVK/ iz koje su regrutovani mnogi policajci.

 

 

Otac nacije

– Od njih se ne može očekivati da vode istrage protiv svojih bivših komandanata koji su se obogatili trgovinom drogom.

Te mreže štiti zid ćutanja koji mi policajci ne možemo da probijemo.

U stvarnosti, mi ni izdaleka ne znamo šta se ovde dešava – istakao je policajac koji je želio da ostane anoniman.

S jedne strane, kaže on, grad Uroševac važi za najveći centar trgovine drogom na Balkanu, a s druge, tu se gotovo nikada ne zapleni veća količina droge.

– Jasno je samo jedno: Kosovo se nalazi u rukama organizovanog kriminala.

Treba samo pogledati koliko je novih benzinskih pumpi i tržnih centara gde niko ne kupuje.

Tu se nameće sumnja da to služi, pre svega, pranju novca – rekao je ovaj policajac.

U tekstu se iznose i navodi o tome kako pravosuđe ne funkcioniše, da je krvna osveta deo kosovske kulture, te da su "stare strukture i dalje jake, a državne institucije slabe", prenosi radio "Dojče vele".

– Ali, niko od odgovornih iz Euleksa ne javlja istinu u Brisel.

Šalju ulepšane izvještaje, što možda i moraju da rade, da bi zadržali svoj posao u inostranoj misiji.

Ali to neće pomoći Kosovu – zaključio je "Špigl".

 

 

 

©Geto Srbija

Srna

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , ,

KOSOVSKA MAFIJA: POD BUDNIM OKOM AMERIČKIH VLASTI

22. јануара 2013. 1 коментар

Od zadnje nedelje marta 1999, pa do kraja prve trećine juna, Sjedinjene Države i NATO vodili su rat zbog navodnog „etničkog čišćenja“ na Kosovu od strane snaga Savezne Republike Jugoslavije.

 

Taci

Na terenu, gerilska grupa kosovskih Albanaca pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), u savezu sa Sjedinjenim Državama i NATO-a, bila je u ratu protiv jugoslovenskih snaga.

Od zadnje nedelje marta 1999, pa do kraja prve trećine juna, Sjedinjene Države i NATO vodili su rat zbog navodnog „etničkog čišćenja“ na Kosovu od strane snaga Savezne Republike Jugoslavije.

Međunarodna podrška OVK– u skoro tri meseca kampanje je bila jaka, a sve kroz priču o borbi za ljudska prava u medjunarodnom poretku.

Na kraju borbe, 10. juna 1999, tadašnji američki predsednik Bil Klinton, pokušavajući da zamagli američku pasivnost zbog krvoprolića u Bosni i Ruandi, ponosno je izjavio: „Zbog naše odlučnosti 20. vek se završava sa nemalom indignacijom, ali sa nadom u afirmaciju ljudskog dostojanstva i ljudskih prava za 21. vek”.

Jer na Kosovu smo uradili pravu stvar.

Dvanaest godina kasnije, pokušava se da se prikrije da je rat bio nepravedan.

Ali protiv američkih pulena iz OVK kojima je Amerika svesrdno pružala pomoć kada su zauzeli vlast, sada se vodi istraga za delatnosti iz organizovanog kriminalnog miljea, sa navodima ubistva, kao i raširene trgovine ženama, drogom i ljudskim organima.

Prema saznanjima, i SAD i NATO zvaničnici su imali dokaze o krivičnim optužbama za sva nabrojana dela.

Već 2000-te godine, , nešto više od godinu dana nakon završetka rata na Kosovu, vojni obaveštajni oficiri NATO-a, sačinili su prve poznate izveštaje o lokalnom organizovanom kriminalu, u kome pominju bivšeg političkog lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija , koji je „uspostavio uticaj na lokalne kriminalne organizacije  koje kontrolišu veliki deo Kosova.“

Postojeći izveštaj je široko distribuiran među svim zemljama NATO-a, a iz godine u godinu pod terminom “demokratija na Kosovu” u cilju napretka, Tači je ojačao svoju političku popularnost, navodi se detaljno u obaveštajnom izveštaju kojih je u tom periodu do 2009 godine bilo više, i svi oni pominju Tačija.

Izveštaji su bili široko dostuni SAD-u i NATO obaveštajnim krugovima, a najmanje dva su bili dostupni na internetu.

U jednom od njih, na 36-strana NATO obaveštajnom izveštaju, Tači zaslužuje visoko mesto na tom dijagramu, gde se uočava njegova povezanost ga sa drugim istaknutim bivšim pripadnicima OVK, koji su i sami povezani sa raznim kriminalnim aktivnostima koje uključuju  iznude, ubistva i trgovinu drogom, ukradenim automobilima , cigaretama, oružjem i ženama.

Biznis

Danas je Tači samozvani premijer Kosova, pa i pored toga što svi američki zvaničnici koji znaju sve detalje o optužbama protiv Tačija i njegovih bivših pripadnika iz OVK, ostaju i dalje njegovi saveznici bez obzira na promene u američkoj administraciji.

Čak je jedan od američkih političara iz administracije, koji je sa ostalima video takve izveštaje u kojima se navode Tačijeve kriminalne aktivnosti, jednom prilikom izjavio : „Kad god sam ga pogledao, uvek je u brifinzima bio među onima koji su osumnjičeni za organizovani kriminal”.

A na pitanje da li je čuo optužbe protiv Tačija i ostalih tokom godina, Danijel Server, bivši visoki američki diplomata na Balkanu, a sada viši saradnik u Centru za transatlantske odnose na Johns Hopkins School of Advanced International Studies, rekao je : „Apsolutno. To je bila uobičajena optužba”.

Bivši državni sekretar Medlin Olbrajt javno je prihvatila Tačija.

Bivši predsednik Džordž Buš ga je primio u Ovalnoj sobi.

Potpredsednik Džozef Bajden ga je takođe pozdravio u Beloj kući, u julu.

Državni sekretar Hilari Klinton ga je posetila na Kosovu, nedavno, na jesen.

„Želim da znate”, rekla je Klintonova Tačiju tokom posete Prištini 13. oktobra prošle godine, “Baš kao što smo bili sa vama na čvrstom putu ka nezavisnosti,  mi ćemo i ostati sa vama.

Mi smo vaši partneri i mi smo vaši prijatelji, veoma smo posvećeni svojoj budućnosti”.

Daniel Server, koji se uvek nađe pozvanim da saopštava svoje analize je rekao, da je Hilari Klinton „sigurno čula tvrdnje protiv njega …. Svi smo ih čuli”. 

Sjedinjene Države i NATO, oslanjajući se na globalnu popularnost rata kao cilja ka sprečavanju navodne “humanitarne katastrofe”, koja je utemeljena u politici SAD i njenih saveznika, zajedno su pomogli da Kosovo postane država.

Sada, iako znaju za sve malverzacije i razne vidove kriminala koje sprovodi Tači i njegovi saradnici, a kojima su upravo Amerika i NATO pružali neizmernu pomoć, pokušavaju da kao budu zabrinuti zbog navodnog ugrožavanja “ljudskih prava” na Kosovu, jer se mnogi građani boje da kritikuju Tačija i njegove saradnike.

Global Post, na osnovu tri meseca izveštavanja koje uključuju desetine intervjua sa političarima, bivšim pripadnicima OVK, diplomatama, bivšim NATO vojnicima, političkim analitičarima i zvaničnicima, utvrđena je zabrinutost zbog kriminaliteta među vladajućom politička klasom Kosova, a koja je u velikoj meri ignorisana od strane Sjedinjenih Američkih Država, NATO i Ujedinjenih nacija u proteklih 11 godina .

U nekim slučajevima, SAD i UN zvaničnici osujetili su krivične istrage bivših visokih ličnosti OVK.

To je, prema mnogima od ovih ljudi koji su igrali ulogu u “novijoj istoriji Kosova”, bilo zato što Sjedinjene Države, NATO i Ujedinjene nacije veruju da je održavanje mira na Kosovu između njenih etničkih većinskih Albanaca i manjinskih srpskog stanovništva – i same Srbije – bio prioritet koji prevazilazi sve druge brige, uključujući i navode o užasnim kršenjima ljudskih prava.

Velike ribe

U isto vreme, OVK kao “kosovski junaci” i njeni lideri izašli su iz rata sa neuporedivom političkom popularnošću i moći, koja je ograničila mogućnosti Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO u pronalaženju efikasnih partnera na Kosovu.

“Ali na kraju, u mestima kao što je ovo, upoznaćeš ljude koji nisu dobri“, kaže jedan NATO diplomata.

„Ako su dobri ljudi onda verovatno ne bi bili na vlasti ili ne bi imali problem sa zemljom na prvom mestu. To je cena poslovanja”.

Tači nije optužen ni u jednom u krivičnom predmetu, ali vremenski složene optužbe protiv njega otkrivaju da su ga američki i NATO zvaničnici svesno podržavali , kao i ostale kosovske lidere koji su učestvovali u teškim zločinima od samog početka sukoba na Kosovu.

„Amerikanci i oni koji su bili zaduženi i imali su pristup ovim i drugim dokumentima“, rekao je jedan zapadnih diplomata sa znanjem ovog regiona, pozivajući se na obaveštajne izveštaje koji su označeni na svakoj stranici pri predstavljanju na uvid Sjedinjenim Državama i NATO-u.

Pozivajući se na izveštaj iz 2000-te, bivši obaveštajni oficir NATO-a na Kosovu, koji je imao pristup širokom spektru informacija koje se odnose na organizovani kriminal, rekao je da Sjedinjene Države i druge zemlje NATOnisu učinile ništa nakon njegovog objavljivanja, što me je razočarao i demoralisalo”.

Florin Krasnići, Bruklin, i samostalni biznismeni su podigli velike količine novca za OVK i isporučuju visoko kvalitetne puške iz Sjedinjenih Država za OVK, izjavio je da se lično žalio visokim zvaničnicima Stejt departmenta o korupciji i kriminalu na najvišem nivou vlade na Kosovu, ali je rekao da se njegove žalbe rutinski odbacuju.

Krasnići koji je nedavno izabran u kosovski parlament, opisao svoju bivšu OVK kao jednu veliku mafijašku organizaciju, pod komandom Hašima Tačija kao „šefa mafije”.

Tači je televizijsko lice, komandna figura koja govori solidno engleski.

On je prvi put postao blizak američkim zvaničnicima tokom mirovnih pregovora u Francuskoj u martu 1999, pre izbijanja rata.

Neke od dugogodišnjih sumnji o Tačiju i njegovim saradnicima, bile su dovedene u oštar fokus javnosti, kada je švajcarski senator Dik Marti objavio izveštaj pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, o poštovanju ljudskih prava, optužujući Tačija i druge i bivši komandante OVK da su umešani u brojne zločine, uključujući trgovinu ljudskim organima uzetih od ljudi koji su navodno ubijeni u tu svrhu.

Tači je pretio da će tužiti Martija zbog izveštaja nazivajući izveštaj „skandaloznim“, i rekao, da je njegov cilj bio „da obezvrede i OVK i nezavisnost Kosova“.

Izveštaj Dika Martija možete videti OVDE.

Tadašnji portparol Stejt departmenta PJ Krouli, odgovorila je povodom ovog izveštaja u decembru, da : „bilo koji dokazi i izvori navedeni u ovom izveštaju treba podeliti sa nadležnim organima da sprovedu odgovarajuću punu istragu „.

A to znači, da taj izveštaj treba razvodniti i umanjiti njegovu težinu.

 

Zvaničnici američke administracije nerado odgovaraju na pitanje: “Zašto već više od deset uzastopnih godina podržavaju Tačija, iako je svaka administracija od Bila Klintona do Baraka Obame, imala pristup detaljnim navodima Tačijevih veza sa organizovanim kriminalom i trgovinom organima”?!

 

©Geto Srbija

(globalpost.com)

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: