Архива

Archive for the ‘СВЕТ’ Category

BONDSTIL: EVRO-AMERIČKI NARKO “BIZNIS” NA SRPSKOM DELU BALKANA

 

Kosovo je postalo tranzitna tačka za drogu koja se prevozi iz Azije u Evropu.

 

Po nekim procenama, oko 65% svetskog heroina prolazi kroz bivšu srpsku provinciju; dok 90% sve droge koja dolazi u Evropu, šalje se preko Kosova.

 

camp-bondsteel-united-states-army

Prema kanadskom detektivu Stjuartu Keloku, albanska narko mafija funkcioniše sa tajnim pristankom SAD-a.

Kelok kaže da američke diplomate sprečavaju da se ozloglašeni trgovci drogom strpaju u zatvor. Kanadski detektiv je takođe potvrdio da kosovski premijer Hašim Tači vodi najveći albanski klan mafije.

Prema KFOR-ovim tajnim izveštajima, klan poseduje tri ilegalne laboratorije za obradu heroina, a ljudi umešani u šverc drogom nalaze se na visokim

mestima u vladi. Mediji govore o vezama između američke vojske na Kosovu i lokalnih dilera drogom, ali da li je to zaista tako?

Službeno, Amerikanci se trude da suzbiju proizvodnju heroina u Avganistanu, ali u stvarnosti oni, uglavnom CIA, koriste prinos od trgovine droge, uključujući ilegalno trgovanje drogom iz Avganistana do Kosova, koje se uglavnom dovozi preko baze Bondstil, da napune svoje tajne kase.

Glavni deo avganistanskog heroina ide u Evropu preko Kosova!

Prema tvrdnji načelnika GUNK (Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije ), Andreja Ivanoviča Hrapova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni osiguravaju tranzit u Evropu kako avganistanskog heroina, tako i latinoameričkog kokaina.

Kilogram heroina košta 1.000-2.000 na granici Tadžikistana i Afganistana, na Kosovu 10.000 €, a u zemljama Zapadne Evrope je njegova cena dostizala 150.000 €.

Profesor Peter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata kaže: “Osnovni izvor svetskih problema sa narkoticima ne nalazi u Kabulu, nego u Vašingtonu”.

Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor.

Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje. Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobijaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na 3 milijarde US $ godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode, od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju pogreške Medelinskog kartela.

Ali, ko je pravi gazda albanskih “revolveraša”?

Pogledajmo neke činjenice.

Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije.

Na taj način je policiji Srbije onemogućen pristup za izvođenje operacija u toj regiji.

Ipak, stvar nije čak ni u tome. Novoformirani “narkobanditistan” nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na direktnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.

Možda je to stil vašingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Afganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u časovnim zonama. Očigledno su se mule umorile od predugog stajanja sa svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.

Evropu je preplavio kosovski heroin izuzetne čistoće.

Da je Kosovo glavni evropski centar za skladištenje, proizvodnju i tranzit droge dalje u Evropu, ali takođe i za dopremanje kokaina iz Južne Amerike opšte je poznata činjenica i prilično je jasno zašto je ta uz američki blagoslov samoprozvana država toliko zanimljiva međunarodnim moćnicima, prvenstveno SAD-u, koji su stalno tamo prisutni diplomatski i vojno, ali i Evropskoj uniji.

Globalna trgovina ilegalnim drogama je uz trgovinu oružjem i ljudima, među najunosnijim poslovima i nema nikakve sumnje da se veliki broj tih poslova odvija pod kontrolom istih onih država koje se tobože naveliko bore protiv tih istih droga na svojim ulicama.

O vezi između američkih službi CIA, DEA i trgovine narkoticima napisane su brojne knjige, a o toj temi govorili su i mnogi bivši šefovi i agenti te najpoznatije špijunske organizacije koja je proteklih decenija prečesto bila privatna prćija za obavljanje prljavih poslova zbog čega su često rušili čitave režime i države, a generalno, njihovi najprljaviji poslovi finansirali su se upravo iz crnih fondova osiguranih novcem od droge.

Još od čuvenih Opijumskih ratova svetske vlade ratuju za drogu i zbog droge koja je bila izuzetno važna tema i u vreme vijetnamskog rata koji se odvijao u blizini poznatog heroinskog zlatnog trougla (Laos, Burma i Tajland), pa do ovoj generaciji najbližeg, rata u Avganistanu, zemlji koja je najveći svetski proizvođač opijumskog maka, glavne sirovine iz koje se proizvodi heroin.

Američka CIA je praktično i nastala na heroinu jer je tokom Drugog svetskoga rata američka vojska upravo zahvaljujući potpori mafije pod vodstvom Lakija Lučiana ušla na Siciliju, a tom je akcijom iz pozadine dirigovala agencija OSS, preteča CIA.

Uz pomoć glavnog sicilijanskog kuma don Kalogero Vizinija Amerikanci su osvojili Siciliju i kao što je poznato, nastavili napredovati preko Italije, tada su uspostavljene veze između mafije i državnih službenika, po završetku rata su osigurale transport heroina u američke gradove koje će nekoliko decenija kasnije uhvatiti pandemija zavisnosti o heroinu.

Tako je počela do danas neprekidna veza CIA i heroina, kasnije ponavljana u celom nizu prilika, početkom pedesetih godina u Burmi, šezdesetih i sedamdesetih u Laosu, a kasnije širom čitave Južne Amerike gde je na meniju umesto heroina bio kokain.

Nije preterano posmatrati u kontekstu droga mnoge ratove, državne udare, veće i manje sukobe u kojima su indirektno ili direktno učestvovale SAD u razdoblju od proteklih pedesetak godina jer narkotici su za tu moćnu ekonomiju (pred bankrotom) važni barem koliko i nafta, odnosno (ne) legalna prodaja oružja.

Rat je idealno stanje za ekonomiju, a ako već ratuješ za nacionalni interes, bila to droga ili nafta, nabolje je osigurati prodaju vlastitog oružja svim zaraćenim snagama. Kada već postoji užas, stradanje i ljudske žrtve, onda bi bilo ekonomski apsolutno neprihvatljivo ne iskoristiti situaciju po pitanju trgovine ljudskim organima, pa čak i ljudima, okovati ih i prodati u roblje.

Još početkom 2005. godine nemačka služba BND je objavila detaljne izveštaje o kriminalnom podzemlju na Balkanu, a među glavnim protagonistima nelegalnih aktivnosti u regionu prepoznali su upravo Hašima Tačija i identifikovali ga kao jednog od ključnih igrača balkanske kriminalne infrastrukture.

Prema saznanjima BND-a, današnji predsednik lažne kosovske držve bio je tada jedan od važnijih ljudi u poznatom klanu Osmani i lično je održavao bliske veze sa šefom klana Qazimom Osmanijem, zvanim Felix.

Već tada zapadne su tajne službe, ne samo nemačka već i holandska i američke, kako je nedavno objavio Wikileaks u jednom izveštaju iz 2007. godine, upozoravale da je Kosovo kriminalna država i da su u te aktivnosti usko povezani ljudi koji vode tu državu.

Kosovo vode kriminalci – rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timmermans u razgovoru s američkim diplomatama. Timmermans je zabrinut u vezi s budućim implikacijama uticaja EU na Kosovo.

Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, oni nemaju druge izvore prihoda, navodi se poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, do koje je došao WikiLeaks. Timmermansovo viđenje kosovskih lidera objavljeno je nakon što su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja dokumenata NATO-a u kojima se takođe opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u razna nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.

Nemačka te 2005. svoja saznanja NIJE službeno prosledila NATO saveznicima i EU i zapravo je ignorisanjem činjenica u trenutku kad se EU bavila odlukom o priznanju Kosova, direktno pogodovala širenju i reorganizaciji kriminalnog klana Osmani.

Da priča o Kosovu kao evropskom narko centru, doslovno narko državi, nije puka teorija nego gola činjenica, nedavno je potvrdio i šef Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije Andrej Ivanovič Hrapov.

On procenjuje da balkanskom rutom godišnje prođe oko 150 tona heroina zbog čega predlaže što hitnije formiranje balkanskog anti heroinskog saveza jer se te “žute” tone samo povećavaju iz godine u godinu.

Heroin, inače, na Kosovo stiže iz još jedne zemlje koja, baš kao i Kosovo, svoje postojanje duguje SAD-u i njihovim vojnim trupama koje će ih svojom prisutnošću još dugo ‘štititi’, gotovo kao da su i sami jedna zvezdica na američkoj zastavi, iz Avganistana.

 

Ruski šef Federalne službe zadužene za droge Andrej Ivanovič smatra da se najveći deo posla oko same trgovine između dilera i kupaca odvija baš na Kosovu gde se to doslovno može odraditi u kontrolisanim uslovima, u poslovnim kancelarijama gde biznismeni mešetare heroinom kao da rade na trgovini kukuruza ili aluminijuma, bez straha od represivnih organa koji su na Kosovu tu da štite glavnu nacionalnu ekonomiju, a u stvari čitav državni aparat je na usluzi trgovini drogama.

Heroin iz Avganistana, se preko Kosova transportuje dalje u Evropu, kao i kokain koji na Kosovo stiže preko Albanskih luka, a za kilogram najčistijeg heroina trenutno dostupna u Evropi, na Kosovu treba izdvojiti svega oko 10.000 €. Za isti taj kilogram, kada dobro uhodanim i od establišmenta osiguranim rutama jednom stigne na zapad, već u većim gradovima bivše SFRJ treba izbrojati 150.000 € što je zarada nemoguća u ijednom drugom poslu.

Sve one zaplene, sva ona roba koja u međuvremenu pada, bude otkrivena na granicama ili u tranzitu, u preko 95 slučajeva je roba konkurencije koja nema međudržavni blagoslov.

U izveštaju Stejt Departmenta, upućenom američkom Kongresu, piše da je Kosovo I tekako značajan narko centar zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine, pa je borba protiv droge vrlo nisko na lestvici prioriteta kosovske policije koja je ionako slabo opremljena, korumpirana i nestručna.

Kao direktni proizvođač droge, Kosovo nije značajno, ali preko te države transportuje se heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana koji se dopremaju preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu. Na Kosovu se droga prepakuje i transportuje dalje, stoji u izveštaju Stejt Departmenta uz zaključak kako je, s obzirom na količinu krijumčarenja droge bilo premalo hapšenja, a oni koji su uhvaćeni uglavnom su bili pojedinci ulovljeni zbog posedovanja manje količine droge, iako postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.

U izveštaju američke “Drug Enforcement Administration” ( DEA ), navode da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi između 800 i 1.200 tona heroina stopostotne čistoće, što znači da se od kilograma može napraviti i četiri, a da ta roba i dalje bude besprekorna na tržištu bilo kojeg evropskog grada.

Što znači da se od onog spomenutog kilograma koji u Prištini košta 10.000 €, može napraviti i preko pola miliona evra. Taj odnos može biti i veći, puno veći. Kilogram paketa heroinaje veličine kutije DVD-a, vrlo malo deblja pa je lako zamisliti kako se relativno jednostavno može prošvercovti i na njemu zaraditi. Uz dobre veze, treba imati i želudac za prljavi posao, svakako.

Kokain iz Kolumbije kao i heroin iz Avganistana, na Kosovo se dopremaju preko albanskih luka ili albanskih teritorijalnih voda odakle se gliserima droga prevozi na obalu. Na Kosovo najveći deo robe stiže preko Prokletija, ali očigledno više ne konvojima na magarcima nego preko legalnih firmi, sa fakturama, upakovan u idealnim uslovima kako i dolikuje tako skupocenoj robi.

Naravno, granična kontrola između Albanije i Kosova prohodnija je od I od samog Šengena, jer te dve države kvalitetno održavaju simbiozu i profitiraju od narko ekonomije dok svet gleda na drugu stranu, a američka DEA tek povremeno, reda radi, oglasi se nekim mizernim saopštenjem.

Na Kosovu se ipak najveći deo heroina i kokaina “seče”, tj. meša sa izgledom sličnim praškastim materijalima pa roba koja se dalje transportuje u EU nije ni približno čista kao izvorna. Prosečni zavisnik nikad uživotu ne proba heroin u kome se nalazi iznad 10 % droge, a kada se dogodi da se dobra roba pojavi na ulicama, nažalost dolazi do predoziranja, do smrtnih ishoda jer je organizam prosečnog zavisnika naučio na smeće.

Iako je očigledno da je Kosovo evropski narko centar za heroin, a u poslednje vreme sve češće i distributivno središte za kolumbijski kokain sa čime su američke i institucije drugih država jako dobro upoznate, DEA i srodne represivne službe to ignorišu, kao da problem ne postoji.

Očigledno je da su ili veoma nesposobne ili će pre biti da ih Kosovo ne zanima. Jer ih ne sme zanimati.

Prema najnovijim procenama, čak 65% svog svetskog heroina koji se u ovom trenutku iz Azije transportuje na zapad, u nekom je trenutku bio na Kosovu. Istovremeno, čak 90% svih vrsta droge koja dolazi u Evropu iz čitavog sveta, šalje se preko Kosova, naizgled siromašne i nezanimljive provincije.

Kosovo je danas teritorija gde mafija doslovno upravlja svime, a šverc, ubistva i drugi oblici kriminala su svakodnevni.

Kanadski detektiv Stjuart Kelok koji je, sudeći po informacijama sa interneta i izveštajima u kojima se spominje, jako dobro informisan o balkanskoj kriminalističkoj narko sceni, otvoreno tvrdi da SAD prećutno odobrava trgovinu drogom na Kosovu i da američke diplomate otvoreno štite tamošnji kriminalni vrh od krivičnog gonjenja.

On tvrdi da upravo Hašim Tači vodi najveći mafijaški klan, što onda znači da mafija doslovno upravlja jednom evropskom državom, itekako priznatom i važnom od EU i SAD-a. Takvu slobodu rada i bezbednost od zakona nije imao niko, nikada u modernoj istoriji, pa čak ni čuveni kralj kokaina Pablo Eskobar dok je bio član kolumbijskog parlamenta.

U svetskoj istoriji nije zabeležen primer gde je čitava jedna teritorija bila potpuno u funkciji kriminala, kao jedinstvena globalna enklava, narko laboratorija i skladište svetskih moćnika usred Evrope.

Profit koji se tamo svakodnevno obrće nemoguće je i pokušati zamisliti, to su definitivno ogromne cifre u milijardama evra. A u toj igri, očigledno učestvuju brojni državni službenici i ljudi sa najviših položaja u kosovskoj vladi, a kako kaže, iako SAD službeno prodaju priču o naporima da suzbiju proizvodnju opijuma i heroina u Avganistanu, u stvarnosti upravo preko CIA vode ilegalnu trgovinu heroina iz Avganistana prema Kosovu.

Najveći deo Avganistanskog heroina koji doprema CIA na Kosovo dolazi preko američke vojne baze Bondstil koja se nalazi kod Uroševca.

Reč je o najvećoj američkoj vojnoj bazi na svetu sa obezbeđenim kapacitetom za 5.000 vojnika i potpuno je infrastrukturno opremljena i nezavisna od spoljašnjeg sveta. Osim što se spominje kao glavni centar za dopremanje droge, ta je baza više puta spominjana i u kontekstu nekih drugih prljavih rabota, u rasponu od prostitucije do trgovanja ljudskim organima.

Baza se nalazi pokraj lokalnih naftnih postrojenja, a navodno je u blizini i vredno nalazište urana. I brojne američke novine pisale su proteklih godina o povezanosti baze Bondstil i trgovanju drogama koje je američkoj vojsci blisko još iz vremena Franka Lukasa, poznatog crnog njujorškog dilera koji je za vreme rata u Vijetnamu heroin vrhunske čistoće dopremao iz ‘zlatnog trougla’ u kovčezima s telima mrtvih američkih vojnika, o čemu je Ridli Skot napravio odličan film ‘American gangster’.

Prema informacijama dostupnim iz medija i na internetu, čini se da kosovskim kriminalom upravlja devet tamošnjih mafijaških porodica, a sve su izuzetno dobro povezane međusobno, ali i sa mafijama u susednim zemljama, pa tako i sa srpskim kriminalcima, što ne treba čuditi jer je kriminal imun na sve sukobe i sve ideologije.

Da je tako, uverili smo se tokom ratova iz devedesetih kada su sve strane međusobno trgovale sa svim i svačim, od nafte, droge, do svakodnevnih potrepština, pa čak i oružja i municije.

To je posebno dolazilo do izražaja u BiH.

Uostalom, jedino je mafija preživela pad u bivšoj Jugoslaviji rat među nekadašnjim republikama, danas nezavisnim državama. Dugo je u Italiji bila moderna ona uzrečica ‘druge države imaju svoje mafije, a kod nas mafija ima svoju državu’, ali nikad tako doslovno kao na Balkanu, kao na Kosovu.

Dobri poznavaoci prilika na Kosovu skloni su veruju da je čak i onaj incident sa nemirima na granici, u mejnstrim medijima prikazan kao još jedan ideološki, međunacionalni incident u nizu, zapravo uzrokovan puno banalnijim razlozima, onim kriminalnim.

Kosovski premijer Hašim Tači, prema takvim razmišljanjima, poslao je specijalce da preuzmu dva granična prelaza sa Srbijom na severu Kosova, koje su dotad nadzirali kosovski policajci srpske nacionalnosti, upravo radi uspostave kontrole nad tranzitom droge i druge ilegalne robe.

Njima itekako odgovara da na svim graničnim prelazima nadzor preuzmu albanski carinici, kako bi šverc mogao nesmetano da se odvija.

Granični prelaz Brnjak naziva se glavnom tranzitnom tačkom za šverc cigaretama što je samo jedna od brojnih delatnosti kojim se kosovske mafijaške porodice bave, uz droge, oružje, krađu i transport luksuznih automobila po čitavoj Evropi, gorivo, a sve češće se pominje i trgovina ljudskim organima.

Profit je mafiji jedina svetinja, a ova kosovska mafija nameće se kao jedna od najmoćnijih u Evropi.

Kako i ne bi, kada imaju sopstvenu državu.

Na kraju, zanimljivo je pokušati sagledati ovu priču iz perspektive sveta u kome živimo, koji je istovremeno tako moćan, tehnološki i na svaki drugi način besprekoran, a istvremeno neverovatno naivan i jadan.

U trenutku kad bez ikakve sumnje moderna nauka može proizvesti otrov kojim će za nedelju dana potamaniti kompletan prinos Avganistanskog maka u zemlji koja je pod američkom kontrolom, u toj državi se baš otkad su je Amerikanci okupirali proizvodi opijuma kao nikada ranije u istoriji.

U Evropi je veštački formirana državica koja je, očigledno do srži u suprotnosti sa svim službenim evropskim vrednostima ali ona opstaje, a njeni čelni ljudi na TV ekranu izgledaju fino i pristojno.

Predstavnik Rusije pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, u intervjuu za Rusku gazetu 2008. – odgovarajući na pitanje ‘zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažnija region’ – odgovorio je iskreno i emotivno: ‘Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet … zašto kosovski Albanci’? Sve je vrlo jednostavno.

O čemu god se vodio razgovor, uvek se govori o novcu. Razmislite, ima li Bela kuća planove ili ona deluje u okviru okviru veštačkih tvorevina?

Kosovo – to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja poreskih I carinskih deklaracija.

Ništa danas tu nije komplikovano?

U ovom svetu, kriminal je problem samo ako igraš za pogrešnu stranu, za sve ostalo tu je CIA.

Kosovo je upravo tipično dete, tipičan produkt sveta u kome živimo, uzdanica Novog svetskog poretka kojem moćnici teže.

©Geto Srbija

 

Korišteni materijali :

Global Research – Centre for Research on Globalization

Главное управление по контролю за оборотом наркотиков

PLAN RUŠENJA SVEGA: ILI OKUPACIJA EVROPE PREKO BALKANA UZ POMOĆ BANKARA!!?

11. новембра 2013. Коментари су искључени

 

Možemo li reći da se svekolika kriza stišava i da će svet uploviti u malo mirnije vode? Ili da ćemo mi bar malo predahnuti od viška istorije? Kriza se, ipak, nimalo ne stišava. Odgovor na drugo pitanje glasi-ne nećemo nimalo predahnuti. Svi znaci upućuju na to da našoj krizi nema još kraja. Možemo dodati da pod postojećim okolnostima malo što još od nas zavisi. Autori svetske ekonomske i svake druge druge krize i autori naših stradanja i neizvesnosti, iste su sile, ista politička strategija i napokon i isti ljudi, konstatuje sociolog Goranko Đapić, jedan od najslavnijih jugoslovenskih disidenata i nezaobilazni suorganizator, strateg i ideolog studentske pobune 1968. godine…

 

          Goranko Đapić

 

“Sve je očiglednije da privatna država- SAD, nimalo ne odustaje od svoje strategije protežiranja islamskog faizma. Štaviše, kanda je pokrenuta stanovita ofanziva usmjerena prema Južnoj Rusiji i egejsko – vardarsko – moravskoj dolini.

Prvo je žena-samoubojica ušla u gradski prijevoz u Volgogradu i izazvala krvoproliće. Potom je u incidentu u Moskvi otkriveno lagerovano oružje u posjedu islamističkih aktivista. Moglo se čuti da se čak gotovo javno okupljaju islamski fašisti na pojedinim lokacijama Volgograda.

Zašto baš u Volgogradu? Drugo ime za Volgograd je Staljingrad; poprište titanske bitke koja je bila velika prekretnica ne samo za SSSR već i za sav ratajući svijet. Treba li simbolično da grad simbol, ponovo bude napadnut. Kakova je to poruka Rusije i Europi u cjelini? Zatim, Volgograd je vratnica Rusije gledano sa juga. On je na stožeru najveće ruske i europske vojske, duša Rusije sama MAČ RADNAJA.

Mnogo dalje od grada na Volgi prostire se tužna i tragična historijska srpska zemlja. Kosovo. Baš tu je ovih dana stigao novi sultan Erdogan I. Nije naročito obraćao pažnju na povijesne spomenike. On je duša i uzdnica američke politike na Balkanu ali i šire, u Aziji, Africi i sve do kineskog zida.

Visoko ocijenjen od strane SAD zbog uravnoteženosti i pragmantizma, brzo je vrlo pragmatično počeo put da Kemalovu Tursku vrati u dvanajesto stoljeće. Put istrebljenja sekularnih vrijednosti izazivao je i izaziva aplauze publike iz Vašingtona. Oni u novopečenom sultanu vide velikog stratega islamskog fašizma kojim će uz božiju pomoć biti slomljena zbunjena i razbijena Europa.

Najbolji put za taj poželjan poduhvat je egejsko – vardarsko – moravska dolina i još dalje dunavska dolina i samo srce Europe. Tako je ovih dana taj ,,pragmatičar" urlao da je Kosovo Turska! I da li samo Kosovo? Ma, jasno je da se to nedvosmisleno odnosi na sav negdašnji osmanski Balkan, na stari carigradski put i sve oko njega.

Zašto je Erdogan I istupio tako oštro i direktno agresivno, gotovo ratnohuškački? Njegovi mentori iz stjecišta bankara u Londonu i Njujorku, čine sve što mogu da vajni sultan nakon nedavnih potresa u mnogim gradovima širom Turske, gdje se jasno vidjelo da sekularna Turska nije mrtva; obuzda armiju i želju naroda da se ne vraća u dvanaesto stoljeće.

Mjeseci koji su prošli u Turskoj obilježeni su naporom islamskih fašista da ojačaju i prošire represiju. U tom smislu agresivna politika Erdogana I treba da oko islamista homogenizira mase u borbi za novo neoosmansko carstvo i konačno i samu UMA-u. Obavještenja radi; UMA je sveislamska, svesvjetska država pobjedničke,, božije volje" i kraja svih drugih vjera i ma kakovih sumnji u budućnosti. Svijet će biti jedna velika šuma – šuma minareta.

Na novokomponiranim granicama Srbije, glasno je iznijet program islamskog fašizma. Ni mi sada, niti naši potomci, nemamo se čemu nadati. Neće Srbija biti zemlja tisuću manastira već zemlja tisuću džamija. Danas je Kosovo Turska, sutra je cijela Srbija Turska!

Ako istupanje novog sultana Erdogana I nije "par exelence" jasna objava svekolike agresije prema Srbiji kao najisturenijoj granici europskog juga, što je onda agresija?! Jadno i sterilno zvuče TV, dnevnici jednoobraznih televizija u Srbiji u kojima se izražava kritika Erdoganovog program za budućnost uz opasku da ipak ne treba pretjerati i ugrožavati u osnovi dobre odnose!

Koliko ćemo dugo čekati da se promoviše problem Sandžaka, negdašnjeg starog Rasa? I koliko će vremena proći kada ćemo se suočiti sa narogušenom SAD zbog navodnog ugrožavanja ljudskih prava muslimana u Srbiji?

Vidjeli smo u Siriji oko starog aramejskog grada u kome se još govori Kristovim jezikom kako se štuju ljudska prava kršćana. Erdoganovi i američki miljenici – islamski fašisti pružili su zoran primjer, što čeka još uvijek uspavanu Europu. O njenoj se sudbini u osnovi radi.

Napad sa juga i islamska okupacija Europe iz sjeverne Afrike i Pakistana dio su iste strategije. Iza nje stoje zadaci Protokola. Cilj će biti ostvaren kada Stari kontinent bude barbariziran i islamiziran, a Rusija stegnuta sa Zapada, Juga i Istoka. Društvo iz bankarskih centara u Londonu i Njujorku, pod svaku cijenu nastoji da spriječi prirodno jedinstvo Europe od Antlantika do Vladivostoka. Novi Sjeverni arijski svijet jedini je ozbiljni protivnik zamišljenom svijetu novog barbarstva i vječitog ropstva.

Privid mira na Starom kontinentu varljivo je opasan. Srce civilizacije naše rase, naših sloboda i naših mogućnosti napadnuto je svim raspoloživim sredstvima snaga protokola. Radi se o svestranom rastakanju kulture, obitelji i samog biološkog opstanka.

Vagoni narkotika, duge kolone islamskih fašista pod zastavom multi ovoga i onoga , trend modernosti u slavu nerotkinje i odurne gej – parade, čopori tkzv. ,,slobodnih intelektualaca" koji grlato kude,,eurocentrizam" stavljajući u prvi plan rušenje svega tako teško stečenog kroz tri tisuće godina, nisu slučajnost. To je vojska bankara.

Simbolično se može reći – to je vojska sotonina. Dug red petokolonaša tipa Olanda simbol je Sotonine prethodnice. Moramo znati da prepoznamo neprijatelja nad neprijateljima. Pred vratima Srbije neprijatelj je rekao- ,,da je sam neprijatelj, a i vi ćete sutra biti Turska".

Kakovog smisla ima suradnja sa arabijskim tiranijama? Sve od reda one financiraju vahabističke pokrete prave stjegonoše islamskog fašizma. Kakovi su to svjetovi? Ima li makar malo slobode polova, ima li drugačijih mišljenja, ima li još kakovih zabava izuzev kamenovanje navodnih ,,preljubnica" i vješanje ,,nevjernika"?

Zašto bi se luke, aerodromi i naša zemlja davala u ruke takovih ,,prijatelja"? Kaže se da je potreban novac radi investicija i oživljavanja ekonomije. Istodobno se zaboravlja da je samo po procjenama iz Sovjeta Europe bar 51 milijarda eura od 88 milijardi donacije iz EU. Iščezlo neznano kuda.

U sasvim, malo ruku našao se besprizorno opljačkan novac iz donacije EU i sav rad pokoljenja u samoj Srbiji. Ta strašna pljačka ne samo da nije prekinuta, a počinioci kažnjeni, već se ne čine nikakovi napori da se oteto vrati državi i narodu Srbije. Nitko još nije izašao sa zahtjevom da se oteti novac vrati narodu u vidu Fonda za preporod Srbije kojim bi se rukovodili najbolji i najodgovorniji građani Srbije. Svuda se naopako od te mogućnosti traži novac po svijetu.

Tako počinioci grozne pljačke prolaze prećutno u ,,zaborav", a država se još zadužuje uvlačeći u neizvjesnost i dužničko ropstvo potonje generacije. U godinama koje slijede ,,vlasnici" opljačkanog novca ili njihovo potomstvo ponovo će ostvariti dominaciju upravo zbog posjedovanja finansijske moći i strašnog siromaštva većine.

Što se tiče ,,dragih arapskih prijatelja" i raznih emirata u doglednom vremenu obogatit će Srbiju bezbrojnim donacijama i islamskim informativnim centrima. To bi slobodno se može reći bila najpouzdanija Erdoganova prethodnica u moravskoj dolini. U tom je smislu njegovo istupanje na Kosovu veoma programatsko.

On nam je najavio gdje više nećemo živjeti. On je poručio Europi što je zamalo čeka. Njegova transparentnost počiva na ,,hrabrosti" iza koje stoji privatna država protokola i društva bankara.

Što je Srbija poduzela povodom Erdoganove retorike? Skromno je iskazala neslaganje. Neslaganje? Na objavu rate našoj budućnosti tanušno se isticalo da sadašnje neslaganje ne smije ugroziti tradicionalno dobre odnose! Da li je povučen ambasador iz Ankare?

Da li se potresla intelektualna javnost u Srbiji? Ništa se od toga nije zbilo. Jedino je prelijepo miholjsko ljeto činjenica. Kada je vrijeme tako lijepo zašto se nervirati?

Koliko je vremena prošlo, a grozna banda iz DS menažerije i dalje objašnjva kako je stranka bila u pravu. Stranka? Može li ona i dalje činiti dio srpskog političkog života?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , , , , , , , , , , , ,

EKSKLUZIVNO: ŠTA SRBIJA NE ZNA O NOVOM “EKONOMSKOM PARTNERU” UJEDINJENIM ARAPSKIM EMIRATIMA

1. марта 2013. Коментари су искључени

 

Mada su Emirati od Srbije udaljeni tačno 3.805 kilometara, ova zemlja se mnogima čini znatno bliže zbog činjenice da je svet postao globalno selo i da iz Beograda ima redovna linija(kompanija Fly Dubai) kojom je moguće doći u zemlju nafte i najvećih nebodera na svetu, za samo pet i po sati.

 

     Mersiha Hadžić

 

VLADA sRBIJEYYYYYYY

Reč je o državi u kojoj i danas vlada šerijatsko pravo i telesno kažnjavanje, u kojoj su stranci ljudi nižeg reda, gde je islam (kao i u drugim islamskim zemljama uostalom), jedina istinska vera.

Sa druge strane, profit od nafte je u Emirate doneo i nova božanstva, poput nemačkog automobilskog giganta BMW i mnogih drugih svetskih brendova kojima se danas lokalni šeici iskreno klanjaju.

Ipak, ne treba zaboraviti da je na vrelom pesku ovog pustinjskog područja centralne Azije, vekovima carovala sirotinja. Zaustavljene investicije i globalna kriza stigli su i na vrata ove prebogate naftne imperije. Zemlje duhovnog mraka i nasilja nad drukčije mislećim ljudima, koja je opčinila srpsku političku elitu, jer je sa šeicima našla mnoge zajedničke interese.

Bez obzira što su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja sveta, i što svaki muški državljanin ove zemlje kad napuni osamnaest godina, od vladara dobija na poklon kuću ili stan, automobil i nekoliko desetina hiljada dolara na poklon.

Reč je o državi gde pravila savremene civilizacije ne važe. Beskonačan je spisak zabrana, surova su kažnjavanja i za najmanji prestup, prisutan je srednjovekovni tretman žena, a vladarska dinastija ima neograničeno pravo na imovinu i život svakog čoveka, bio on državljanin Emirata ili stranac na privremenom radu.

Kako ova država šerijatskog prava gleda na strance (i u svojoj zemlji tako i van nje), najbolje se vidi prema radnicima koji su privremeno zaposleni u Emiratima.

Najviše je nekvalifikovanih radnika u Emirate stiglo iz Pakistana ili Indije, jer je poželjno da su svi oni muslimanske veroispovesti. Ti radnici žive u uslovima koji se malo razlikuju od onih koji su vladali u koncentracionim logorima za vreme Drugog svetskog rata: kolektivni smeštaj, hrana čiji bi „kvalitet“ momentalno izazvao pobunu u bilo kom evropskom zatvoru, razdvojenost od porodice…

Strani radnici samo izuzetno imaju pravo da u boravak u UAE povedu svoju suprugu. Oni kojima to nije dozvoljeno imaju mogućnost da svoju ženu pozovu u posetu, ali tu se ispreči jedan drugi problem: žene ne smeju same da putuju. Zbog toga nesrećni gastarbajter mora da plati i put nekom svom šuraku ili tastu da mu dovedu ženu, a to su već troškovi koje običan fizički radnik sebi ne može da dozvoli.

Grad Dubai je centar prostitucije. Najtraženije su belkinje iz Evrope, najjeftinije su devojke iz južne Azije, a mogu po posebnim, visokim cenama da se nađu i Arapkinje.

Celokupna raskoš Ujedinjenih Arapskih Emirata stvorena je na visokim prihodima od nafte i na najsurovijem izrabljivanju strane radne snage. Za Arabljane, koji sebe smatraju pravovernima, mnogobožački Indijci su u rangu stoke koja se nemilosrdno iskorišćava. Mesečna plata običnog radnika iz južne Azije iznosi od oko 150 do 300 evra.

Strani radnici dovedeni u Emirate besplatno žive u barakama u pustinji, na obodu gradova. Hrane se o svom trošku, a šta jedu da bi uštedeli neku crkavicu i pomogli svoje rođake u dalekoj otadžbini, niko ne zna. Neki od njih žive i pored postrojenja za preradu kanalazacionog otpada sakupljenog u Dubaiju, gde i rade. Smrad je nesnosan, ali radnici iz Indije i Pakistana sve to moraju da prihvate ako žele da ostanu u Emiratima.

Za nesrećne strane radnike ne postoji nikakvo zdravstveno, penziono niti socijalno osiguranje. Ako se razbole leče se sami ili umiru. U slučaju da ostanu bez posla imaju mesec dana rok da nađu novi posao ili da napuste UAE, jer za njih nema nikakve socijalne ili pomoći za nezaposlene.

Glavni prihodi Emirata potiču od prodaje nafte i prirodnog gasa. Problem je, međutim, da naftne rezerve skoro isključivo na teritoriji emirata Abu Dabi, dok ostale članice saveza ili raspolažu zanemarljivim količinama crnog zlata ili su njihove rezerve već pri kraju.

Po veličini teritorije drugi emirat, Dubai, trenutno samo 4 odsto svog nacionalnog dohotka od godišnje 45 milijardi dolara, dobija od nafte. Umesto već gotovo isušenih izvora nafte, za sadašnje bogatstvo Dubaija najzaslužniji su trgovina i turizam. Arapi, starosedeoci Emirata jedini su koji imaju državljanstvo UAE. Stranci ni na koji način ne mogu da postanu državljani ove zemlje, gde bruto društveni proizvod po glavi stanovnika iznosi 49.700 dolara godišnje. A, državljana UAE je 2009. godine bilo 4.798.491.

Zbog klimatskih uslova, ali i istorijskih iskustava i sadašnjeg blagostanja nastalim šikljanjem nafte iz zemlje, Arabljani imaju potpuno drugačiji mentalitet od Evropljana. Oni sebe prvenstveno smatraju izabranim narodom, jer je iz njihovih redova ponikao Muhamed, koga smatraju Božijim prorokom.

Po Starom zavetu, Avram je imao sina Isaka sa regularnom ženom Sarom i od njega su nastali Izraelci. Sa svojom ropkinjom je imao sina Ismaila, od koga su nastali Arabljani. Po Kuranu, međutim, Ismail je prvorođeni sin, a njegova majka je takođe legitimna Avramova žena, te su Arabljani, tako posmatrano, stariji i važniji narod od Izraelaca.

Već bi i ovakvo sa kolena na koleno prenošeno verovanje o posebnosti u očima Boga bilo dovoljno da objasni gordost i nadmenost stanovnika Arabijskog poluostrva u odnosu ne samo na sve ostale narode, već i na one Arape koji ne žive na prostoru gde je rođen Muhamed, ali razloga ima još.

Odmah posle smrti Muhameda Arabljani su ujedinjeni pod prvim kalifima izuzetno brzo zagospodarili prostorom Bliskog istoka, ali su ubrzo, pokorivši Severnu Afriku, prešli i u Španiju koju su pod svojom kontrolom držali sedam stoleća. Na istok se njihovo carstvo prostiralo do današnje Indije.

Arabljani su u toj prostranoj imperiji bili vladajuća klasa i sve do propasti kalifata svi ostali narodi su im bili potčinjeni. Zbog svega toga, Arabljani i danas sa visine posmatraju pripadnike ostalih naroda, pogotovo one koji nisu muslimani, a najniži rang, još po učenju samog Muhameda, imaju mnogobošci, kao što su, na primer, Indusi koji danas čine najbrojniju radnu snagu u zemljama Arabijskog poluostrva.

Od sirote pustinje do carstva kapitala

Vekovima su Arabljani učeni da malo rade i da vreme ne znači ništa. Najvažnije privredne grane pre otkrivanja nafte bile su trgovina, ribarstvo i gusarstvo. Neke ozbiljne proizvodnje, makar i poljoprivrednih proizvoda, nikada nije bilo. Ono što je danas nafta, u starim vremenima je bio tamjan koji se dobijao na krajnjem jugoistoku Arabijskog poluostrva i karavanima prenosio do Sredozemlja.

U srednjem veku do zla boga siromašni i zaostali današnji Ujedinjeni emirati preživljavali su zahvaljujući ribarstvu i pljački tuđih brodova koje su napadali u Hormuskom prolazu, koji povezuje Indijski okean i Persijski zaliv.

Zbog toga je Velika Britanija 1819. godine stavila Emirate pod svoju kontrolu, mada im je prepustila vođenje unutrašnje politike. Tek 1971. godine Englezi se povlače sa ovih prostora i UAE stiču punu nezavisnost.

Zahvaljujući enormnim prihodima od nafte i gasa stanovnici Emirata su brzo naučili da mogu da žive ništa ne radeći. Svaki muški stanovnik UAE pošto napuni 18 godina od svog emira dobija na poklon izvesnu svotu gotovine (meri se u desetinama hiljada dolara, a varira od emirata do emirata), kuću i posao.

Skoro svi muškarci iz Emirata rade u državnoj službi, najviše njih u policiji. Ostali se bave trgovinom na međunarodnom nivou ili na neki sličan način zgrću milione u suštini ništa ne radeći. Sve fizičke poslove u UAE obavljaju strani radnici, najčešće oni iz Indije i Pakistana.

„Ništa ne sme da zaklanja pogled BMW-u“

Kada je shvatio da se finansijski preforsirao i da sam nikako ne može da isfinansira ne samo ovo zdanje već i mnoga druga koja su pre svetske finansijske krize počela da niču po Dubaiju, šeik Muhamed se za pomoć obratio vladaru Ujedinjenih Arapskih Emirata, prebogatom Kalifu bin Zajedu Al Nahajanou, emiru od Abu Dabija, koji je pristao da pomogne, ali pod uslovom da zgrada promeni ime od Burž al Dubai u Burž Kalifa.

Preko noći su imena zamenjena ne samo na samoj zgradi, već i na svim suvenirima koji su bili pripremljeni za svečano otvaranje. Kada samodržac Dubaija šeik Muhamed nešto nameri, to mora odmah i bezuslovno da se odradi. Po potrebi se dovodi i radna snaga iz inostranstva, kao što je bio slučaj sa nekoliko hiljada Indijaca dovedenih samo da bi u toku jednog prepodneva ozelenili pustinju u okolini jednog zdanja. Šeiku ništa nije skupo.

Emir Abu Dabija je još ekscentričniji. Od arhitekte koji je trebalo da izradi repliku pariskog Luvra šeik Kalifa je tražio da sazida maketu u odnosu 1:1, odnosno u istovetnoj veličini u kojoj će kasnije da bude izgrađena i sama palata.

Pošto je arhitekta, koji je poreklom iz Srbije, zgradu sazidao u blizini salona BMW-a, emir je naredio da ona odmah bude porušena i sazidana na nekom drugom mestu, jer „ništa ne sme da zaklanja pogled na BMW“.

Perverzije luksuza u kome žive stanovnici Emirata nemaju granice. U sred pustinje, na užarenom pesku, gde dnevna temperatura zna da pređe i šezdeseti podeljak, sazidano je – skijalište. Dok napolju prži sunce u prostranoj dvorani gosti mogu da uživaju u veštačkom snegu na skijaškoj stazi prirodne dužine. U šoping molovima postoje klizališta na ledu, iako babe i dede današnjih Arabljana za sigurno u životu nisu videli ni sneg ni led.

Staza za čuvene auto-trke u Abu Dabiju nalazi se pored same marine za jahte kako bi bogati gosti trke mogli da prate sa paluba svojih lađa. Na jednoj trci je upravo zbog toga došlo do skandala kada je šeik pre kraja otplovio uvređen što se u blizini ukotvila nekoliko metara duža jahta ruskog milijardera Romana Abramoviča.

Izrabljivanje stranaca

Kao i u svim islamskim zemljama prostitucija, alkohol, droga i svinjsko meso su u Emiratima zabranjeni, ali ih ima u izobilju. Svinjsko meso se prodaje u posebnim delovima prodavnica gde je muslimanima zabranjen ulaz i izuzetno je skupo.

U Dubaiju stranci mogu da dobiju dozvolu da konzumiraju alkohol, dok je to lokalnom stanovništvu strogo zabranjeno, ali ga i ono nabavlja uz pomoć stranaca u posluzi. Cene alkoholnih pića u emiratu Adžman daleko su niže nego u Dubaiju, pa stranci rado idu tamo u kupovinu. Problem je u tome što kopneni put od Dubaija do Adžmana vodi preko emirata Šardža, koji finansira saudijska kraljevska porodica, ali pod uslovom da se najstrože zabrani prodaja, posedovanje i konzumiranje alkohola.

Zbog toga su lokalni mangupi razvili jedinstven sistem reketiranja turista: čim vide da se neko, dolazeći kolima iz Adžmana zaustavio na raskrsnici ili semaforu, oni ga svojim vozilom čvrknu i predlože da se pozove policija da obavi uviđaj. Nesrećna žrtva, znajući da je za posedovanje alkohola u Šardži predviđena drakonska kazna, a da zatvori u UAE nikako nisu zdrava mesta za boravak, pristaju na svaku vrstu nagodbe samo da ne bude pozvana policija koja bi otkrila alkohol u vozilu.

Šerijatsko pravo i nadzemni metro

Strani radnici po pravilu rade 12 sati dnevno, šest dana u nedelji. Godišnji odmor je za većinu od njih potpuna nepoznanica. Sindikalno organizovanje niti postoji, niti je dozvoljeno – kome se uslovi rada u Emiratima ne dopadaju može jedino da napusti zemlju.

Do skora su strani radnici morali da deponuju svoje pasoše kod svog poslodavca koji je tako postajao bukvalni gospodar njihovih života. U međuvremenu je zakon nešto liberalniji, pa oni sada to čine jedino ako poslodavac to od njih zahteva. Prilikom promene poslodavca dešavalo se da stari odugovlači sa predajom pasoša radnika koji ga napušta, pa nesrećni čovek ne može da napusti zemlju sve to vreme.

U nešto boljem položaju su stranci koji predstavljaju neophodne stručnjake bez kojih bi privreda Emirata stala. Međutim, i oni imaju manja prava nego lokalno stanovništvo. Bez obzira da li su muslimani ili ne i stranci moraju donekle da se pridržavaju posta za vreme ramazana, pa im je tako strogo zabranjeno da preko dana jedu ili piju na javnom mestu. Da bi mogli lakše da budu kontrolisani oni prozore na svojim kolima smeju da zatamne najviše do 30 odsto, dok lokalno stanovništvo sme sve prozore na kolima da ima potpuno zatamljene.

U Emiratima je na snazi šerijatsko pravo koje predviđa svirepe telesne kazne, kao što je odsecanje pojedinih delova tela, javno bičevanje ili kamenovanje do smrti. U suštini, jedini izvor zakona je lokalni emir koji sudi kako on hoće, i u zavisnosti od raspoloženja. Vlasnik sve zemlje i svih građevina u državi je emir, koji je istovremeno i jedini gospodar nad narodom – kako lokalnim stanovništvom, tako isto i stranim radnicima ili turistima. Njegova volja je u državi alfa i omega i dešavalo se da iz puke hirovitosti emir naredi da se sruši nečija kuća, jer mu je ometala slobodan pogled, ili neka druga građevina koja mu se ne dopada. I to bez naknade.

Šeik Muhamed od Dubaija je, na primer, posle prve vožnje hteo da sruši lokalni metro koji ide nadzemno, na stubovima. Razlog je bio taj što je šeik zamišljao da će trasa da bude potpuno ravna i prava, što zbog konfiguracije terena nije bilo moguće.

Nijedan stranac ne može da stekne državljanstvo Emirata, ma koliko dugo tamo boravio i radio. Pravo na boravak tako ima samo onaj strani državljanin koji doprinosi ovoj pustinjskoj zemlji. Državljanstvo bi, sa druge strane, značilo da je šeik dužan da i njega izdržava, kao što to čini sa svim svojim podanicima. U suštini, stranac u Emiratima je uvek građanin drugog ili trećeg reda sa kojim lokalno stanovništvo može da radi šta hoće.

Svakome ko odlazi u Emirate preporučuje se da izbegava pozive lokalnih stanovnika da sa njima poseti pustinju. U slučaju da ima sreću, neoprezni stranac će se sa te ture vratiti samo opljačkan i silovan, a ako nema sreće ostaće zauvek ispod neke peščane dine. Arabljani svakog stranca posmatraju kao niže biće čiju im je sudbinu Alah položio u ruke. Jedna od njihovih izreka kaže: „Sa mojim sinom se borim protiv brata, a sa bratom se borim protiv tuđina.“

             A1.

Islamski fašizam: jedan vođa, jedan zakon…

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima sve je podložno samovolji lokalnog vladara, šeika. U njihovim rukama je skoncentrisana sva moć, kako ona zakonodavna, tako isto i izvršna i sudska. Javni život se u UAE odvija u tržnim centrima koji su klimatizovani i ukrašeni fontanama i biljkama. U restoranima postoje delovi u kojima obeduju porodice, odvojeni od dela restorana u kome je boravak dozvoljen jedino muškarcima.

Najstrože je zabranjen bilo kakav kontakt muškarca i žene koji nisu u braku ili srodstvu, a svaki vid fizičkog kontakta, makar i obično rukovanje u tim slučajevima je nedopustiv! Arapi i inače praktikuju pozdravljanje bez fizičkog kontakta, osim kada se poljupcem u ruku ili rame iskazuje poštovanje i sopstvena odanost.

Prema šerijatu je svaki oblik vanbračnog seksa zabranjen, a preljubnici se najčešće kažnjavaju smrću. Žena koja prevari svog muža, makar tako što je razgovarala sa nepoznatim muškarcem bez muževljeve dozvole i njegovog nadzora, obavezno se osuđuje na smrt, a ista kazna očekuje i one muškarce ili žene uhvaćene u seksu sa osobom istog pola.

U duhu šerijata, zabranjeno je držanje kućnih ljubimaca, posebno pasa koji se smatraju nečistim. Takođe, u duhu šerijata, u ultra konzervativnoj Saudijskoj Arabiji, zabranjena je prodaja povrća falusnog oblika (krastavci, šargarpe i slično) kako domaćice ne bi došle na grešne misli.

              A2.

Šeik ima pravo da se predomisli

Šeika Kalifa nikakav ovozemaljski zakon ili ugovor ni na šta ne obavezuju, a ovo posebno važi za sporazume sa nevernicima, kakvima on smatra i pravoslavne Srbe, pogotovo jer sveta knjiga muslimana, Kuran, izričito dozvoljava krivokletstvo, ako je to u interesu islama. Ništa od dogovorenog ne važi dok to ne aminuje glavni šeik Kalif, a ni to neće važiti doveka, jer on svakog trenutka ima pravo da se predomisli.

              A3.

Vlasništvo nad ženom

U Emiratima je ženama dozvoljeno da rade i voze automobil, ali jedino uz izričito odobrenje supruga, a ako nisu udate onda brata ili oca. Najstrože im je zabranjeno da razgovaraju sa odraslim muškarcima koji nisu iz njihove porodice, mada i za to mogu da dobiju dozvolu supruga, odnosno oca ili brata. Smatra se izuzetnom uvredom za glavu kuće ako se neki muškarac obrati nekoj članici njegovog domaćinstva pre nego što je za to dobio dozvolu.

            A4.

Alah, Muhamed, pa Zajed..

Šeik Zajed bin Sultan al Nahjan od Abu Dabija se smatra ujediniteljem zemlje i vređanje njegovog imena je u UAE najveći zločin posle vređanja Alaha i proroka Muhameda!

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , ,

VETERAN CIA-E “PRIZNAO” DA ZAPAD “UPRAVLJA” AL KAIDOM

17. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  Veteran CIA Bruce Riedel u svom članku objavljenom na web stranici Brookings instituta piše o nameštenim lažnim operacijama koje su povezane sa alžirskim anti-terorističkim jedinicama.

 

cia - al qaeda

 

  Riedel priznaje da je alžirska obavještajna agencija, saveznik CIA u borbi protiv Al Kaide, uključena u "kreiranje lažne terorističke zastave", kao i da ova agencija ima veze sa terorističkim napadima u severnoj Africi.

Riedel daje opis alžirske borbe protiv terorizma, jedinici DRS i njihovim metodama, gde kaže: “DRS je poznat po svojoj taktici infiltracije u terorističke grupe, stvaranja "lažnih zastava" terorista, jer  na taj način pokušava da ih kontroliše".

Ova izjava je vrlo zanimljiva, jer su zvaničnici pojam "lažne zastave" obično označavali kao teoriju zavere.

Postaje jasno, međutim, da je "lažna zastava" standardni modus operandi obaveštajnih službi i agencija širom sveta.

Upravo takve operacije Riedel pripisuje DRS, savezniku Zapada.

 

 

ŠTA JE “LAŽNA ZASTAVA”?

  Pod pojmom "lažne zastave", inače, podrazumevaju se sve tajne operacije i slične aktivnosti kao što su oružani i teroristički napadi, atentati ili sabotaže koje preduzima neka država ili organizacija na način da je pripiše nekoj drugoj, najčešće suparničkoj državi ili organizaciji u propagandne svrhe.

Cilj takvih aktivnosti je na svoju stranu staviti domaću ili međunarodnu javnost u nekom sporu, odnosno stvoriti izgovor koji ispunjava ustavne i političke uslove za rat, vanredno stanje ili eskalaciju nekog sukoba.

  Ukoliko se operacija pod lažnom zastavom uspešno izvede, s obzirom na njenu tajnost naknadno dokazivanje njenog postojanja je prilično teško, delom i zbog toga što se dokazi obično tumače kao "cinična" kontra-propaganda suprotne strane.

Do razotkrivanja operacija pod lažnom zastavom obično dolazi tek decenijama posle tih događaja, obično usled otvaranja državnih arhiva ili svedočenja svedoka ili učesnika tih događaja, kao što je Bruce Riedel.

©Geto Srbija

brookings.edu

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , ,

IRAN: USPEŠNO DEKODIRAN VIDEO-SADRŽAJ AMERIČKOG DRONA

11. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  IRANSKI stručnjaci uspešno su dekodirali video snimke iz zarobljenog američkog drona US RQ-170 Sentinel.

Irancima je posao olakšalo to što je dron zarobljen gotovo neoštećen.

 

Iran-Dron

  Da neko ne bi posumnjao da je zaštićeni materijal američke bespilotne letelice uspešno dekodiran – Teheran je odlučio da video snimke koje je dron snimio pusti u javnost.

Među ofiranim podacima su i rute zarobljenog drona – po zemljama nad kojima je leteo.

Snimci su napravljeni kamerom s donje strane letelice. 

A vidi se kako letelica sleće na prostor američke vojne baze u Kandaharu, u Avganistanu.

  Američka baza za dronove u Kandaharu nalazi se oko 430 kilometara od iranske istočne granice.

Iz te baze poleće veliki broj dronova koji se koriste u vazdušnim napadima u Avganistanu i Pakistanu.

„Nevidljivi“ dron US RQ-170 Sentinel proizvodi kompanija Lockheed Martin.

 

US RQ-170 Sentinel

 

©Geto Srbija

Fakti

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , ,

ŠPIGL: KOSOVO JE “SRCE MAFIJE”!

29. јануара 2013. 2 коментара

 

Špigl: EULEKS spiskao milijardu evra, Kosovo je u rukama organizovanog kriminala, a Uroševac važi za najveći centar trgovine drogom na Balkanu.

 

 

Eulex

 

 

Ovo tvrdi nemački list "Špigl", pozivajući se na svedočenje nemačkog policajca koji je proveo 10 godina na službi u južnoj srpskoj pokrajini.

 

– Misija Euleks sa oko 2.500 ljudi je od 2008. koštala više od milijardu evra – prema jednom izveštaju revizora Evropske službe knjigovodstva, a ona nije donijela uspeh.

Razmere organizovanog kriminala i korupcije su ostale velike, pravosuđe je neefikasno i pod uticajem politike – ističe nemački list.

 

Jedan nemački policajac, koji je već godinama dobro upoznat sa situacijom na Kosovu, potvrdio je taj izveštaj sopstvenim iskustvom.

U tekstu taj policajac prenosi da je na Kosovu već deset godina, te da se za to vreme nije postiglo gotovo ništa, a da je najviše razočaran u policiju.

Prema njegovim riječima, kosovski policajci su, uprkos višegodišnjoj intenzivnoj obuci i opremi koja odgovara evropskim standardima, više zainteresovani za rad na radarskim kontrolama nego za suzbijanje kriminala – to je udobnije i ne zahtijeva kretanje.

– Imam utisak da je korupcija među kosovskim policajcima veoma rasprostranjena.

Kada nekoga uhvate sa ukradenim automobilom, tako su mi pričali, taj samo podmiti policajce i stvar je rešena – rekao nemački policajac.

On je naglasio da se ionako ne može stići do velikih zločinaca.

To, dodao je on, sprečavaju tradicionalne klanovske strukture i stare veze bivše tzv. oslobodilačke vojske Kosova /OVK/ iz koje su regrutovani mnogi policajci.

 

 

Otac nacije

– Od njih se ne može očekivati da vode istrage protiv svojih bivših komandanata koji su se obogatili trgovinom drogom.

Te mreže štiti zid ćutanja koji mi policajci ne možemo da probijemo.

U stvarnosti, mi ni izdaleka ne znamo šta se ovde dešava – istakao je policajac koji je želio da ostane anoniman.

S jedne strane, kaže on, grad Uroševac važi za najveći centar trgovine drogom na Balkanu, a s druge, tu se gotovo nikada ne zapleni veća količina droge.

– Jasno je samo jedno: Kosovo se nalazi u rukama organizovanog kriminala.

Treba samo pogledati koliko je novih benzinskih pumpi i tržnih centara gde niko ne kupuje.

Tu se nameće sumnja da to služi, pre svega, pranju novca – rekao je ovaj policajac.

U tekstu se iznose i navodi o tome kako pravosuđe ne funkcioniše, da je krvna osveta deo kosovske kulture, te da su "stare strukture i dalje jake, a državne institucije slabe", prenosi radio "Dojče vele".

– Ali, niko od odgovornih iz Euleksa ne javlja istinu u Brisel.

Šalju ulepšane izvještaje, što možda i moraju da rade, da bi zadržali svoj posao u inostranoj misiji.

Ali to neće pomoći Kosovu – zaključio je "Špigl".

 

 

 

©Geto Srbija

Srna

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , ,

KOSOVSKA MAFIJA: POD BUDNIM OKOM AMERIČKIH VLASTI

22. јануара 2013. 1 коментар

Od zadnje nedelje marta 1999, pa do kraja prve trećine juna, Sjedinjene Države i NATO vodili su rat zbog navodnog „etničkog čišćenja“ na Kosovu od strane snaga Savezne Republike Jugoslavije.

 

Taci

Na terenu, gerilska grupa kosovskih Albanaca pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), u savezu sa Sjedinjenim Državama i NATO-a, bila je u ratu protiv jugoslovenskih snaga.

Od zadnje nedelje marta 1999, pa do kraja prve trećine juna, Sjedinjene Države i NATO vodili su rat zbog navodnog „etničkog čišćenja“ na Kosovu od strane snaga Savezne Republike Jugoslavije.

Međunarodna podrška OVK– u skoro tri meseca kampanje je bila jaka, a sve kroz priču o borbi za ljudska prava u medjunarodnom poretku.

Na kraju borbe, 10. juna 1999, tadašnji američki predsednik Bil Klinton, pokušavajući da zamagli američku pasivnost zbog krvoprolića u Bosni i Ruandi, ponosno je izjavio: „Zbog naše odlučnosti 20. vek se završava sa nemalom indignacijom, ali sa nadom u afirmaciju ljudskog dostojanstva i ljudskih prava za 21. vek”.

Jer na Kosovu smo uradili pravu stvar.

Dvanaest godina kasnije, pokušava se da se prikrije da je rat bio nepravedan.

Ali protiv američkih pulena iz OVK kojima je Amerika svesrdno pružala pomoć kada su zauzeli vlast, sada se vodi istraga za delatnosti iz organizovanog kriminalnog miljea, sa navodima ubistva, kao i raširene trgovine ženama, drogom i ljudskim organima.

Prema saznanjima, i SAD i NATO zvaničnici su imali dokaze o krivičnim optužbama za sva nabrojana dela.

Već 2000-te godine, , nešto više od godinu dana nakon završetka rata na Kosovu, vojni obaveštajni oficiri NATO-a, sačinili su prve poznate izveštaje o lokalnom organizovanom kriminalu, u kome pominju bivšeg političkog lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija , koji je „uspostavio uticaj na lokalne kriminalne organizacije  koje kontrolišu veliki deo Kosova.“

Postojeći izveštaj je široko distribuiran među svim zemljama NATO-a, a iz godine u godinu pod terminom “demokratija na Kosovu” u cilju napretka, Tači je ojačao svoju političku popularnost, navodi se detaljno u obaveštajnom izveštaju kojih je u tom periodu do 2009 godine bilo više, i svi oni pominju Tačija.

Izveštaji su bili široko dostuni SAD-u i NATO obaveštajnim krugovima, a najmanje dva su bili dostupni na internetu.

U jednom od njih, na 36-strana NATO obaveštajnom izveštaju, Tači zaslužuje visoko mesto na tom dijagramu, gde se uočava njegova povezanost ga sa drugim istaknutim bivšim pripadnicima OVK, koji su i sami povezani sa raznim kriminalnim aktivnostima koje uključuju  iznude, ubistva i trgovinu drogom, ukradenim automobilima , cigaretama, oružjem i ženama.

Biznis

Danas je Tači samozvani premijer Kosova, pa i pored toga što svi američki zvaničnici koji znaju sve detalje o optužbama protiv Tačija i njegovih bivših pripadnika iz OVK, ostaju i dalje njegovi saveznici bez obzira na promene u američkoj administraciji.

Čak je jedan od američkih političara iz administracije, koji je sa ostalima video takve izveštaje u kojima se navode Tačijeve kriminalne aktivnosti, jednom prilikom izjavio : „Kad god sam ga pogledao, uvek je u brifinzima bio među onima koji su osumnjičeni za organizovani kriminal”.

A na pitanje da li je čuo optužbe protiv Tačija i ostalih tokom godina, Danijel Server, bivši visoki američki diplomata na Balkanu, a sada viši saradnik u Centru za transatlantske odnose na Johns Hopkins School of Advanced International Studies, rekao je : „Apsolutno. To je bila uobičajena optužba”.

Bivši državni sekretar Medlin Olbrajt javno je prihvatila Tačija.

Bivši predsednik Džordž Buš ga je primio u Ovalnoj sobi.

Potpredsednik Džozef Bajden ga je takođe pozdravio u Beloj kući, u julu.

Državni sekretar Hilari Klinton ga je posetila na Kosovu, nedavno, na jesen.

„Želim da znate”, rekla je Klintonova Tačiju tokom posete Prištini 13. oktobra prošle godine, “Baš kao što smo bili sa vama na čvrstom putu ka nezavisnosti,  mi ćemo i ostati sa vama.

Mi smo vaši partneri i mi smo vaši prijatelji, veoma smo posvećeni svojoj budućnosti”.

Daniel Server, koji se uvek nađe pozvanim da saopštava svoje analize je rekao, da je Hilari Klinton „sigurno čula tvrdnje protiv njega …. Svi smo ih čuli”. 

Sjedinjene Države i NATO, oslanjajući se na globalnu popularnost rata kao cilja ka sprečavanju navodne “humanitarne katastrofe”, koja je utemeljena u politici SAD i njenih saveznika, zajedno su pomogli da Kosovo postane država.

Sada, iako znaju za sve malverzacije i razne vidove kriminala koje sprovodi Tači i njegovi saradnici, a kojima su upravo Amerika i NATO pružali neizmernu pomoć, pokušavaju da kao budu zabrinuti zbog navodnog ugrožavanja “ljudskih prava” na Kosovu, jer se mnogi građani boje da kritikuju Tačija i njegove saradnike.

Global Post, na osnovu tri meseca izveštavanja koje uključuju desetine intervjua sa političarima, bivšim pripadnicima OVK, diplomatama, bivšim NATO vojnicima, političkim analitičarima i zvaničnicima, utvrđena je zabrinutost zbog kriminaliteta među vladajućom politička klasom Kosova, a koja je u velikoj meri ignorisana od strane Sjedinjenih Američkih Država, NATO i Ujedinjenih nacija u proteklih 11 godina .

U nekim slučajevima, SAD i UN zvaničnici osujetili su krivične istrage bivših visokih ličnosti OVK.

To je, prema mnogima od ovih ljudi koji su igrali ulogu u “novijoj istoriji Kosova”, bilo zato što Sjedinjene Države, NATO i Ujedinjene nacije veruju da je održavanje mira na Kosovu između njenih etničkih većinskih Albanaca i manjinskih srpskog stanovništva – i same Srbije – bio prioritet koji prevazilazi sve druge brige, uključujući i navode o užasnim kršenjima ljudskih prava.

Velike ribe

U isto vreme, OVK kao “kosovski junaci” i njeni lideri izašli su iz rata sa neuporedivom političkom popularnošću i moći, koja je ograničila mogućnosti Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO u pronalaženju efikasnih partnera na Kosovu.

“Ali na kraju, u mestima kao što je ovo, upoznaćeš ljude koji nisu dobri“, kaže jedan NATO diplomata.

„Ako su dobri ljudi onda verovatno ne bi bili na vlasti ili ne bi imali problem sa zemljom na prvom mestu. To je cena poslovanja”.

Tači nije optužen ni u jednom u krivičnom predmetu, ali vremenski složene optužbe protiv njega otkrivaju da su ga američki i NATO zvaničnici svesno podržavali , kao i ostale kosovske lidere koji su učestvovali u teškim zločinima od samog početka sukoba na Kosovu.

„Amerikanci i oni koji su bili zaduženi i imali su pristup ovim i drugim dokumentima“, rekao je jedan zapadnih diplomata sa znanjem ovog regiona, pozivajući se na obaveštajne izveštaje koji su označeni na svakoj stranici pri predstavljanju na uvid Sjedinjenim Državama i NATO-u.

Pozivajući se na izveštaj iz 2000-te, bivši obaveštajni oficir NATO-a na Kosovu, koji je imao pristup širokom spektru informacija koje se odnose na organizovani kriminal, rekao je da Sjedinjene Države i druge zemlje NATOnisu učinile ništa nakon njegovog objavljivanja, što me je razočarao i demoralisalo”.

Florin Krasnići, Bruklin, i samostalni biznismeni su podigli velike količine novca za OVK i isporučuju visoko kvalitetne puške iz Sjedinjenih Država za OVK, izjavio je da se lično žalio visokim zvaničnicima Stejt departmenta o korupciji i kriminalu na najvišem nivou vlade na Kosovu, ali je rekao da se njegove žalbe rutinski odbacuju.

Krasnići koji je nedavno izabran u kosovski parlament, opisao svoju bivšu OVK kao jednu veliku mafijašku organizaciju, pod komandom Hašima Tačija kao „šefa mafije”.

Tači je televizijsko lice, komandna figura koja govori solidno engleski.

On je prvi put postao blizak američkim zvaničnicima tokom mirovnih pregovora u Francuskoj u martu 1999, pre izbijanja rata.

Neke od dugogodišnjih sumnji o Tačiju i njegovim saradnicima, bile su dovedene u oštar fokus javnosti, kada je švajcarski senator Dik Marti objavio izveštaj pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, o poštovanju ljudskih prava, optužujući Tačija i druge i bivši komandante OVK da su umešani u brojne zločine, uključujući trgovinu ljudskim organima uzetih od ljudi koji su navodno ubijeni u tu svrhu.

Tači je pretio da će tužiti Martija zbog izveštaja nazivajući izveštaj „skandaloznim“, i rekao, da je njegov cilj bio „da obezvrede i OVK i nezavisnost Kosova“.

Izveštaj Dika Martija možete videti OVDE.

Tadašnji portparol Stejt departmenta PJ Krouli, odgovorila je povodom ovog izveštaja u decembru, da : „bilo koji dokazi i izvori navedeni u ovom izveštaju treba podeliti sa nadležnim organima da sprovedu odgovarajuću punu istragu „.

A to znači, da taj izveštaj treba razvodniti i umanjiti njegovu težinu.

 

Zvaničnici američke administracije nerado odgovaraju na pitanje: “Zašto već više od deset uzastopnih godina podržavaju Tačija, iako je svaka administracija od Bila Klintona do Baraka Obame, imala pristup detaljnim navodima Tačijevih veza sa organizovanim kriminalom i trgovinom organima”?!

 

©Geto Srbija

(globalpost.com)

Creative Commons лиценца

I AMERIKANCI BI DA POSTANU RUSKI DRŽAVLjANI

8. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Činjenica da je od prošlog četvrtka francuski  glumac Žerar Depardje postao ruski državljanin nije toliko iznenađujuća, koliko su iznenađujući  komentari Amerikanaca u vezi tog događaja.

Ruski pasos

 

 

Kako piše news.yahoo.com sve veći broj Amerikanca najavljuje da će i oni krenuti ka Rusiji, iznenađeni da ruska država uzima samo 13% poreza na dohodak, s obzirom na to da je u SAD taj porez mnogo veći.

Još više ih čudi zašto se ta informacija krije od američkih građana i umesto toga stalno šalje slika o Rusiji kao zemlji bez sloboda, ljudskih prava, sa velikim siromaštvom, visokom stopom kriminala i državnom diktaturom.

A da nije realna priča, kako sa 13 odsto poreza na dohodak država ne može da brine o svojim državljanima, govori i činjenica da su u Rusiji 2010. godine posle velikih požara, svi njeni državljani koji su izgubili domove dobili kuće u roku od tri meseca pre dolaska zime i na taj način zbrinuti za razliku od državljana SAD, koji se ne mogu osloniti na takvu pomoć države u slučaju velikih prirodnih katastrofa.

Tada je i u Rusiji bilo pokušaja malverzacije i prevara, želje nekih koorporacija da na tuđoj nesreći ekstra zarade, no sve je to blagovremeno sprečila centralna državna vlast, na čelu sa tadašnjim premijerom Vladimirom Putinom, koja je uloživši u obnovu domova, koji su stradali u požaru, jasno poručila invenstitorima  da „do zime svi ti ruski državljani moraju imati krov nad glavom – što su oni i na kraju ispoštovali ne želeći zbog nemara u ovom poslu izgube druge poslove koji imaju sa državom.

©Geto Srbija

(news.yahoo.com)

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , ,

Velika Albanija – projekat SAD-a protiv pravoslavnog naroda ?

4. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Alexandre Latsa, geopolitički analitičar za Evroaziju, u članku objavljenom za web portal "SHEKULLI", tvrdi da je stvaranje “Velike Albanije” američki cilj, koji ima za cilj da naškodi interesima Srbije i Rusije, kao i pravoslavnog naroda u celini.

 

 

 

velika-albanija

 

 

Latsa argumentovano tvrdi da SAD koristi slab trenutak Rusije kako bi napale Srbiju i to što se sada događa čini ove dve zemlje da se ponovo približe.

On je Francuz koji živi u Rusiji i radi kao konsultant u Moskvi.

On naglašava da će stvaranje "Velike Albanije" zapaliti Balkan, požar koji će doneti slabljenje Evrope i destabilizovanje pravoslavnog stanovništva u zemljama poput Makedonije, Grčke, Crne Gore i Srbije.

Krstaški rat protiv komunističkog naroda je pretvoren u krstaški rat protiv pravoslavnog naroda.

Premijer Albanije Sali Beriša, branio je ideju o dodeli albanskog državljanstva za sve Albance, gde god se nalazili u inostranstvu.

Ovu izjavu je dao tokom posete gradu Vlori u povodom 100-godišnjice nezavisnosti od Osmanskog Carstva.

Ova izjava sadrži puno činjenica, kao ta kada se Beriša sastao sa njegovim kolegom sa Kosova, Hašimom Tačijem obećavši ujedinjenje Albanije.

Izabrano mesto je Kosovo, koje je danas nastanjeno većinom Albancima, a nije uvek bilo tako.

Tokom Balkanskog rata 1913. godine, Srbi su još uvek činili većinu stanovništva.

1941. godine Kosovo je bilo deo Velike Albanije, koja se nalazila pod protektoratom fašističke Italije.

Posle rata, Tito je zabranio iseljavanje Albanaca u Jugoslaviji, jer prema njegovom stavu Jugoslavija će biti jaka samo sa Srbijom.

Godine 1974. baš je on dao Kosovu status autonomne pokrajine koja je oduzeta od strane Slobodana Miloševića 1989. godine, kada su Srbi sačinjavali nešto više od 15 posto stanovništva na kosovu.

Kada je 2008. godine Kosovo proglasilo nezavisnost, deceniju posle dolaska NATO-a, veoma malo analitičara pokazalo je prstom na dominaciju Albanaca u ovoj maloj državi.

Zapadne zemlje i Evropska unija su odmah priznale nezavisnost Kosova bez postavljanja pitanja o ophođenju prema srpskoj manjini, bez obzira na strašan presedan 2004. godine, kada su hrišćani bili žrtve masakra, paljenja crkava i kršenja ljudskih prava.

Istina je da je Evropa zatražila izvinjenje, ali u Evropskoj uniji su u to vreme imali druge prioritete: organizaciju gay parade u Beogradu, piše sajt "Shekulli".

To se desilo samo četiri godine posle proglašenja nezavisnosti.

Bile su dovoljne četiri godine za premijera Albanije da da obrazloženje srpskim nacionalistima koji kažu da se ne suočava sa kosovarima (stanovnicima Kosova) nego sa Albancima, jedna nova epizoda antičkog konflikta koji je započeo šest vekova ranije i koji je pravoslavce stavio u najveće konvertite u srcu Osmanskog Carstva.

Zapad je podržao stvaranje Kosova sa jedinom strateškom logikom – raspad Srbije, koja se vraća nazad u Rusiju.

To se dogodilo u vreme kada je Rusija bila slaba u najboljem slučaju.

U vreme od 1991. do 2000. godine i mediji su podigli barjak protiv Miloševićeve Srbije zbog čišćenja, u isto vreme se dešavao ekonomski i moralni rat protiv Jelcinove Rusije.

Krstaški rat protiv komunističkog naroda je pretvoren u krstaški rat protiv pravoslavnog naroda i protiv njegovog političkog centra gde živi većina njih, Rusije.

Ruski teoretičar, Zbigniew Brzezinski, rekao je 2007. godine "Glavni neprijatelj SAD-u sada je Ruska pravoslavna crkva".

Stvaranje Velike Albanije može se videti u ovom istorijskom i geostrateškom smislu.

Ovo je nova utakmica, utakmica koja može stvoriti iskru i prouzrokovati novi požar u balkanskom grotlu.

Ova vatra će doneti dalje slabljenje Evrope, ali i destabilizaciju pravoslavnih naroda (Makedonija, Grčka, Crna Gora, Srbija …) i obuzdati približavanje Rusiji.

Sa druge strane, ruski uticaj u istočnoj Evropi će pasti pod znak pitanja i zato će se države istočne Evrope približiti zapadnoj Evropi.

Na taj način, Sjedinjene Države će ponovno uspeti sa ostvarivanjem svog cilja: Kao prvo da spreče približavanje u Evropi i kao drugo približavanje katoličkog i pravoslavnog naroda.

 

 

(Približavanje katoličkog i pravoslavnog naroda) u prevodu znači:  Preuzimanje Evropskih standarda i vrednosti,  prihvatanje katoličkih običaja, svetaca, datuma… i svega onog što na bilo koji način omalovažava, podcenjuje, izvrgava ruglu i zatire pravoslavnu veru i pravoslavnu crkvu.

©Geto Srbija

Izvor: info-ks

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , ,

EKSKLUZIVNO: OPERACIJA “MOJSIJE” ( Srbija “postaje” novi Izrael)

 

Na međunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela u slučaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom.

Svetski analitičari tvrde da će u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove jevrejske države.

Najnovije političke, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.

 

 

Operacija Mojsije

 

 

PAD IZRAELA!

Samo nas jedna decenija deli od obeležavanja čitavog veka netrpeljivosti i sukoba između Arapa i Jevreja oko statusno najkontroverznije države na svetu – Izraela.

Glavni grad Izraela, Jerusalim predstavlja istorijsku lokaciju koja je kolevka i sveto mesto islama, hrišćanstva i judeizma, tri najuticajnije svetske religije.

Jerusalim je posle dve hiljade godina ponovo postao glavni grad Izraela, ali tek posle "Sedmodnevnog rata", kada je okupiran u jevrejskoj kontraofanzivi protiv jordanskih snaga.

U katastrofalnom porazu zemalja koje su vodile rat protiv Izraela, pored velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, neke su izgubile i delove teritorije, kao na primer Sirija koja je ostala bez Golanske visoravni.

Uživajući podršku SAD, Izrael je još tada ignorisao zahteve UN za povraćaj teritorija gradeći na njima vojna utvrđenja i etnički čista jevrejska naselja.

Osim odnosa sa susedima, glavni problem ove "biblijske države" je pitanje palestinske nacije, arapskih starosedelaca.

Tokom stvaranja Izraela, stotine hiljada Palestinaca bilo je proterano u okolne arapske države i izbegličke kampove.

Izraelski zločini doveli su do oružanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilačka Organizacija (PLO) sa Jaserom Arafatom na čelu.

Iako je u najtežim trenucima svoje borbe PLO ponekad pribegavao i klasičnom terorizmu pri čemu su često stradali nevini (kao na rimskom aerodromu), Arafat je uz Če Gevaru postao jedan od glavnih simbola otpora i borbe za slobodu u dvadesetom veku.

Promena svetske političke scene nakon raspada Sovjetskog Saveza doprinela je da čak i arapske države uskrate podršku palestinskom otporu.

Amerikanci su tražili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali rešavanje palestinskog pitanja.

Pod pritiscima sa obe strane kompromisno rešenje je nađeno u stvaranju palestinskih autonomnih oblasti u pojasu Gaze i Zapadne obale.

Palestinska "Intifada" je prekinuta, a izraelska vojska se povukla.

Iako se činilo da je rešenje na pomolu, mir nije dugo trajao.

Diplomatski nepromišljeni potez Jasera Arafata, koji je podržao Irak u Zalivskom ratu, dao je zeleno svetlo Izraelu da krene u konačni obračun sa palestinskom državom.

Od tada Izrael otvoreno primenjuje etničko čišćenje, napada na civilna i izbeglička naselja, vrši atentate i otmice, upade i borbena dejstva na palestinskoj teritoriji.

Ovi postupci izazvali su novi ciklus neviđenog nasilja i jačanje islamističkih palestinskih terorističkih grupa.

Ponovni rat u Palestini iskorišćen je kao glavni argument u borbi islamskih terorista protiv zapadnog sveta, od Hamasa i Hezbolaha do Al Kaide i Gama Islamie. Amerika i Izrael vode "globalni rat protiv terorizma", zapravo protiv navedenih terorističkih organizacija, ali njegov ishod je neizvestan.

Zato je napravljen plan "Mojsije", za izmeštanje stanovništva i institucija Izraela u slučaju pobede islamskog terorizma u ratu sa Amerikom.

ANTISEMITIZAM I SRBIJA!

U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove.

Naša zemlja, predvodnica "treće strane" sveta u vidu Pokreta nesvrstanih zemalja, zastupala je stav da je "Izrael veštačka tvorevina stvorena voljom velikih sila primenom sile i nepravde", što joj je omogućilo važnu diplomatsku i ekonomsku ulogu na Bliskom istoku.

Bezbrojni poslovni aranžmani, koncesije na naftna polja, izvoz stručnjaka, tehnologije, ali i vojne opreme i naoružanja govorili su u prilog profitabilnom stavu nepriznavanja Izraela.

Osim što je sarađivala sa arapskim državama, SFRJ je pružala diplomatsku, vojnu i logističku pomoć PLO i Jaseru Arafatu.

Vojnička i obaveštajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovođena je u kampovima za obuku na teritoriji Jugoslavije, ali i arapskih zemalja.

Vrhunac ove saradnje bio je kada je SFRJ primila ranjene borce PLO posle izraelske agresije i okupacije Libana.

Scene ranjenika koji mašu našim zastavama i nose Titove slike dok ih iznose iz aviona izazvale su nepodeljene simpatije za borbu PLO sve do današnjih dana.

Ipak, vremena su se promenila.

Sa nestankom SSSR-a i početkom raspada SFRJ i naše državno rukovodstvo je priznalo postojanje države Izrael sledeći primer arapskih država.

Prekinuta je svaka pomoć PLO, jedino je zadržana neformalna ambasada palestinske samouprave u Beogradu.

Važno je napomenuti da za sve vreme dok je zvanična politika SFRJ bila na strani PLO i arapskog sveta, u Jugoslaviji nije bilo antisemitizma.

Na našim prostorima Jevreji žive više od 400 godina, još od proterivanja iz Španije i Portugala u XIV veku.

Veliki broj Jevreja našao je utočište u okrilju tada najžešćeg protivnika Španije – Turske.

Jevreji su tada u velikom broju došli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju.

Jevreji su tokom četiri veka bili ravnopravni učesnici u životu srpske države.

Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji.

Književnici Oskar Davičo, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, slikari Oskar Herman, Leon Koen, Ivo Rajn, ali i naučnici kao što su Gavro Švarc, Lavoslav Šik, Zvonimir Rihman, Mirko Brejer i drugi.

Do početka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji živelo je preko 60.000 Jevreja, ali nacistički teror preživelo je svega 15.000.

Između 1948. i 1952. godine 8.000 domaćih Jevreja preselilo se u Izrael.

Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja.

U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, što čini 0,02% ukupnog broja stanovnika.

Samo u Novom Sadu živi nešto više od 100 pripadnika ove nacije.

DAVID PROTIV GOLIJATA!!!

Ideja o izmeštanju stanovništva i institucija u slučaju sloma jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata.

U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije.

Bez američke podrške, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske.

Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji način da odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu.

Operacija "David" šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela.

Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja – David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR.

Operacija "David" je predstavljala klasičnu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu.

U tu svrhu od Amerike je bila zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja.

Pošto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina.

Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u slučaju trećeg arapsko-izraelskog rata.

Želeći da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u slučaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu vojnu industriju.

Izraelska vojna industrija – IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasičnih do najmodernijih borbenih sistema.

Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog oružja u slučaju novog napada na njihovu zemlju.

Operacija "Mojsije" predstavlja drugu opciju izmeštanja stanovništva Izraela.

Jasna je asocijacija na priču iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izrailjski narod iz Egipta otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeći ga ka obećanoj zemlji.

Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD značio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne destinacije novog Izraela.

U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske revolucije, Azija i Australija su osećale pretnju Crvene Kine koja bi u jurišu počistila marionetske režime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.

BEG U EVROPU !!!

Sa prestankom pretnje nuklearnog rata i usvajanjem nove globalne strategije SAD operacija "Mojsije" je izbila u prvi plan.

Pošto su bili upoznati sa planom SAD koje su u narednih trideset godina želele da prisvoje 80% svetskih rezervi nafte, okupacijom Sirije, Libije, Iraka, Irana…, Izraelci su prognozirali jačanje islamskog terorizma i sukob civilizacija globalnih razmera.

Za razliku od scenarija iz vremena hladnog rata, u ovom slučaju čovečanstvo ne bi u celosti palo pod vlast jedne opcije već bi se u novoj podeli sveta našlo više odvojenih i međusobno izolovanih celina.

Analitička služba Mosada (izraelska kontraobaveštajna služba) trebalo je da izradi detaljnu analizu za odabir nove zemlje pri čemu su se morali uzeti u obzir sledeći zahtevi:

– buduća teritorija Izraela mora biti država u čijoj prošlosti nije bilo antisemitizma, tj. da u njoj ne deluju jači antisemitistički pokreti i partije;

– to ne sme biti nacionalna već pre svega multikulturalna građanska država;

– većinsko stanovništvo ne sme biti islamske veroispovesti;

– teritorija države mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama;

– poželjno je članstvo u političkim i vojnim evroatlantskim organizacijama;

– država mora da ima izlaz na značajnije more i osnovnu infrastrukturu;

– broj stanovnika ne bi trebalo da bude veći od 10 miliona;

– ekonomski sistem mora biti otvorena kapitalistička privreda sa velikim procentom stranog kapitala;

– pre početka evakuacije, izraelska država i njeni građani treba da poseduju 25% privrede i zemljišta odabrane zemlje.

Izbor je sužen na evropski kontinent i Rusku Federaciju, jer su Afrika i Azija po mišljenju Mosada trajno nestabilna područja gde velike sile ne bi tolerisale stvaranje novih država.

Sa druge strane, severnoameričke države i Australija bi u slučaju poraza zapale u ekonomsku i političku krizu, a otpale su i zemlje Južne Amerike, zbog revolucionarnih previranja i građanskih i lokalnih sukoba.

Zbog veličine Ruske Federacije i nenaseljenosti pojedinih oblasti, razmišljalo se o ponudi za otkup teritorija.

Tada je na vlasti bio Boris Jeljcin, koji bi za određenu sumu i pod jačim pritiskom pristao na takvu ponudu.

Ipak, Jevreji su odustali od ove ponude pošto je u Rusiji antisemitizam endemski – bilo ga je i pod carevima i pod komunistima.

U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael.

Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitističku prošlost.

Od Španije u XIV veku pa do Nemačke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu, gotovo sve države Zapadne i Istočne Evrope u svojoj istoriji imaju makar po jedan veliki progon Jevreja.

Osim toga, evropske države su u većini slučajeva države sa nacionalnim predznakom, te bi stvaranje suverenih jevrejskih entiteta dovelo do novih sukoba i konačnog kraja puta za Mojsijevo pleme.

SRBIJA – POSLEDNJE UTOČIŠTE !!! 

Sa nastajanjem novih država u Evropi, pojavila se ideja o uticanju na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granica i etničke strukture odabranih država, čime bi se u određenom vremenskom periodu ispunili navedeni zahtevi.

U detaljnoj analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael.

Razlozi su sledeći:

– antisemitizam kod Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama;

– Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, građanska a ne nacionalna država;

– većinsko stanovništvo je hrišćansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Kosova i Metohije;

– Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju još od Prvog svetskog rata, a granice sa otcepljenim republikama bile bi naknadno definisane što je i bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom;

– i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktičnu realizaciju;

– izlaz na more čak i u slučaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeđen preko Grčke do Egejskog mora;

– Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja.

Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je dolaskom vlade "ekonomskih eksperata" na saveznom i republičkom nivou.

Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog interesa ili pripadnosti određenim obaveštajnim službama bili spremni da učestvuju u ovom planu.

Činjenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet većinskog naroda u Srbiji.

Matematički je dokazano da će za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina.

Takva šansa se nije smela propustiti.

Jevrejsko rukovodstvo je u upražnjenom mestu videlo božije proviđenje.

Tel Aviv je dao zeleno svetlo za početak realizacije operacije "Mojsije".

Početak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Klintona.

Najistaknutiji učesnici američke politike prema Srbiji iz Klintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla. 

Da li je zaista slučajnost što su Jevreji Medlin Olbrajt, Ričard Holbruk, Džejms Rubin i Vesli Klark učestvovali u raspadu SFRJ i u zločinima nad Srbijom?

Osim medija koji su pod kontrolom jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se uključili i poznati evropski intelektualci jevrejskog porekla predvodeći kampanju satanizacije Srbije.

NOBELOVCI I OLIGARSI

Iako su se u operaciji "Mojsije" posebno isticali američki Jevreji ne treba zaboraviti ni njihove evropske sunarodnike.

Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na licu mesta čuo i video istinu o zločinima nad srpskim narodom.

Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po povratku u Francusku javio sa arsenalom optužbi na račun Srbije i njenog naroda.

Prilikom njegovog boravka ostala je upamćena Vizelova ravnodušnost na svedočenje dečaka iz Gospića kome su ustaše pred očima zaklali oca i majku.

Da li je slučajnost što su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji – desničarski filozof i publicista Anri Bernard Levi i ozloglašeni kosovski administrator Bernard Kušner.

Posebno mesto u aleji jevrejskih "velikana", koji su dali svoj doprinos krizi na tlu bivše SFRJ i uticaja na unutrašnju političku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada američkom Jevrejinu mađarskog porekla Džoržu Sorošu.

Njegova organizacija Fond za humano i otvoreno društvo još uvek deluje u našoj zemlji.

Upravo je on – zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima, Borisom Berezovskim i Mihajlom Khordohovskim – za vreme vlasti Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa teritorija u Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela.

Sličnu ponudu Soroš je prošle godine izneo i Srbiji predlažući joj prodaju Kosova i Metohije. 

Svi navedeni ugledni evropski i američki Jevreji dali su svoj doprinos realizaciji plana "Mojsije".

Njihove odluke i napori bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji "uticanja na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke strukture odabrane države".

Drugi deo plana trebalo je da bude izveden na licu mesta uz pomoć ljudi iz Srbije.

Zdušno podržavajući pojedine opozicione političke partije tog vremena, jevrejski lobisti su pripremali svoje pulene koji su planirani da u budućnosti preuzmu vlast u Srbiji.

Petooktobarskim prevratom i dolaskom koalicije DOS na vlast konačno je "krunisan" dugogodišnji rad obaveštajnih službi SAD i Izraela.

Na vlast u Srbiji konačno su došli ljudi koji su bili spremni ali i od ranije upućeni u planove izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela na tlo Srbije.

OD PROSVETE DO PRIVREDE 

Glavni nosioci te politke bile su nevladine organizacije čija je uloga bila nadgledanje, usmeravanje i koordnicija zakonskih i drugih projekata čijim se donošenjem i sprovođenjem Srbija pripremala za buduću jevrejsku kolonizaciju.

Pod njihovima ali i stranim pritiskom učinjeni su sledeći koraci:

– Srbija je proglasila aboliciju za hiljade osuđenih albanskih terorista

– Blokadom u radu na novom Ustavu, Srbija je i dalje jedina građanska država u Evropi čiji većinski narod nema pravo na svoju nacionalnu državu

– Rasformirana je SR Jugoslavija sa osnovnim ciljem cepanja jedinstvene teritorije na kojoj živi srpski narod

– Pokrenuta je ustavna inicijativa o regionalizaciji Srbije rasparčavajući je na 6 autonomnih pokrajna

– U postojećoj pokrajni Vojvodini izneti su predlozi za dvodomnu pokrajnsku skupštinu u kojoj bi Srbi bili neproporcionalno zastupljeni i Ustav Vojvodine po kojem bi Srbi bili samo njeni građani dok bi manjine imale svoj nacionalni suverenitet i identitet

– U školskim udžbenicima pojavila se falsifikovana istorija u kojoj se NATO agresija zvala "akcija" a koja je opravdana "srpskom tvrdoglavošću"

– Ministarstvo prosvete je predložilo ukidanje predmeta srpski jezik i uvođenje govornog jezika

– Aktivno se radilo na razbijanju Srpske pravoslavne crkve, ona je bila prisiljena na priznavanje rimskog pape istovremeno dajući podršku sveštenicima koji su zagovarali "novi ekumenizam".

Iz perioda borbe protiv Miloševića jedna nevladina organizacija po mnogo čemu se razlikovala od drugih.

Po svome imidžu, ustrojstvu i delovanju ona je više ličila na paravojnu formaciju nego na građansku inicijativu.

Visoki funkcioner ovog "narodnog pokreta" jevrejskog porekla bio je glavna ličnost za saradnju sa strukturama SAD i distribuciju novčane pomoći dobijene od Američkog kongresa.

Uostalom, teško je poverovati da je sličnost logoa militantne Jevrejske odbrambene lige sa sedištem u SAD i logoa našeg "spontanog narodnog pokreta" slučajna.

Domaći logo se, inače sa zapanjujućom pravilnošću, pojavljuje na mestima gde je ugrožen američki nacionalni interes.

Mogao se uočiti u Venecueli prilikom pokušaja svrgavanja predsednika Uga Čaveza i u Gruziji kada je naš petooktobarski scenario "prepisan" do detalja.

Priča o operaciji "Mojsije" ne bi bila kompletna ako se ne bi spomenulo izručenje građana Srbije Haškom tribunalu.

Optužnicu za zločine na Kosovu, po kojoj je isporučeno bivše državno i vojno rukovodstvo, podigla je tužilac Luis Arbur, kanadska Jevrejka, koja je na tom položaju zamenila Jevrejina Ričarda Goldstona.

Trenutno predsedavajući sudija Haškog tribunala takođe je američki Jevrejin Teodor Meron. 

Istovremano sa zakonodavnom delatnošću država se i u ekonomskom pogledu potpuno predala ulagačima iz Izraela.

Realizujući uslov o posedovanju minimalnih 25% privrede i zemljišta, od strane izraelske države i građana Izraela pre početka kolonizacije, izraelski biznismeni i firme preplavile su Srbiju.

Jedan od najznačajnijih izraelskih privrednika Josi Maiman, predsednik grupe "Merhav", bio se sastao sa pokojnim predsednikom Vlade Srbije, kao i sa ministrima finansija i poljoprivrede.

Simptomatično je da je tadašnji ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov, i pre nego što je postao ministar, putovao u Izrael gde je samoinicijativno razgovarao o mogućnostima kupovine izraelskih sistema za navodnjavanje u vrednosti od 400 milona dolara.

Izraelci su tom prilikom iskazali interesovanje za privatizaciju mreže kanala DTD kao strateški važnog sistema čijim bi posedovanjem kontrolisala gotovo celokupna proizvodnja hrane u Srbiji. 

U svetlu "vojvođanskog projekta" postavlja se pitanje zbog čega bi Vlada Republike Srbije finansirala navodnjavanje zemljišta kada je u svom programu najavila privatizaciju i prodaju poljoprivrednih kombinata strancima koji u posedu imaju već većinu obradivog zemljišta u Vojvodini.

U izraelskim krugovima postoji interes i za druge oblasti, pre svega za oblast nekretnina, prehrambenu industriju i telekomunikacije.

-Kompanija "Astrum" je kupila nekoliko hektara preko puta Kalemegdana.

-Firma "Europort", u saradnji sa američkim "Kolijersom", kupuje komplekse zemljišta u blizini aerodroma "Surčin".

-Kompanija "Levinstajn" i Saul Loten kupili su zemlju na teritoriji Novog Beograda.

-Firma "Kardan" i "Englel" zainteresovane su za kupovinu nekoliko značajnih nekretnina u Beogradu.

-Najveći izraelski koncern za kafu, čokoladu i slatkiše "Elit" uložio je 15 miliona evra u kupovinu kompanije "Doncafe".

-Kompanija "Avital" na jugu Srbije kupila je fabriku čokolade.

Interesantno je da je ministar koji je najčešće posećivao Izrael, upravo bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore, a sada i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

O njegovoj najznačajnijoj trodnevnoj poseti Izraelu malo se zna.

Pored susreta sa vojnim i privrednim zvaničnicima Tadić se sastao i sa predstavnicima izraelske vlasti, ali i opozicije.

Ovakvo nesvakidašnje zbližavanje sa celokupnim političkim vrhom Izraela analitičari uzimaju kao potvrdu da je operacija "Mojsije" nacionalni projekat prioritetne važnosti koji ujedinjuje sve relevantne političke i ekonomske faktore Izraela.

Tih dana vojni ministar iznosio je izjave o strateškoj saradnji Srbije i Izraela.

Pitanje odabira vojnotehničkog partnera strateško je pitanje od nacionalne važnosti jer se tiče nacionalne strateške odbrane.

U vezi sa ovim morala bi da se izjasni Skupština Srbije jer ono za sobom povlači i nesagledive posledice u političkom, bezbednosnom ali i istorijskom smislu.

Ovaj odabir, naravno, u ratu protiv terorizma stavlja Srbiju na stranu Amerike.

Posledice takve odlluke biće vidne u budućim terorističkim napadima na našu zemlju.

Ovi i slični ataci biće logičan ishod bliske saradnje Srbije sa vojnim i obaveštajnim službama Amerike i Izraela. 

Dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske ugledni vojni analitičari nalaze u inicijativi da obuku domaće obaveštajne službe vrši izraelski Mosad, ali i u prisutnosti izraelskih oficira u ministarstvu odbrane u svojstvu specijalnih savetnika i posmatrača.

Još jedan vid vojnotehničke saradnje, koju je Tadić gromoglasno najavio, jeste nabavka opreme i naoružanja iz Izraela.

Nelogičnosti koje proizilaze iz spiska lepih želja vojnog ministra mogu da se tumače samo na dva načina: ili je u pitanju svesno učestvovanje u operaciji "Mojsije" ili je na delu prosta korupcija u vidu novčane provizije.

U svakom slučaju, Tadić je samoinicijativno iskazao interesovanje za, pre svega, pešadijsko naoružanje.

Ako se izuzme mogućnost kupovine ili proizvodnje izraelske puške "galil", koja je zapravo kopija "kalašnjikova", kao jedina mogućnost ostaje uvoz "tavora".

Proizvodnja puške "tavor" u Srbiji ne dolazi u obzir jer Izrael proizvodnju pokušava da premesti u SAD, kako bi se izvršilo buduće preoružavanja armije SAD po povlačenju puške "M-16".

Uvoz "tavor" pušaka u Srbiju predstavlja i pitanje finansijske opravdanosti.

Cena domaće puške "M-21", koja je u skladu sa NATO standardima, daleko je ispod cene "tavora" koja iznosi 3.500 dolara.

Posebno interesovanje vlada i kada je u pitanju nabavka bespilotnih letelica iz Izraela.

Analitičari ovu nabavku tumače kao pripremu za učestvovanje u budućim američkim ratovima.

Tadić se i javno odrekao nasilnih metoda koje su korišćene u 19. veku i upotrebe vojske na Kosovu, te se sa pravom postavlja pitanje protivnika i prostora na kojem će one biti korišćene.

Ne sporeći kvalitet izraelskih letelica neophodno je istaći da su one, pre svega, sofisticirana špijunska oprema.

Da li će one biti korišćena u špijunaži susednih država ostaje da se vidi.

Kao krunski dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske vojni stručnjaci ističu modernizaciju sovjetskih lovaca "MiG-21" i "MiG-29", ali i helikoptera "MiL-8" u Izraelu.

Iako u Rusiji i Ukrajni postoje mnogo uspešniji i jeftiniji programi modernizacije, koji su u skladu sa NATO standardima, Tadić se samovoljno odlučio na skuplju ali i lošiju varijantu.

Model uspešne i jeftine modernizacije lovca "MiG-21" postoji u ruskom programu "MiG-21/93".

Ovim programom Indija je modernizovala 150 svojih "migova" i na taj način uštedela za nabavku nove eskadrile lovaca "MiG 29".

I Boris Tadić i Bil Klinton, veliki prijatelji Izraelaca, pored pripadnosti strankama sa istim imenom, dele pacifističku levičarsku mladost, ali i desničarsku ratobornu "starost" koja se javi kad su na vlasti.

Povodeći se primerom svog američkog kolege, koji je izjavio da je spreman "da uzme oružje u ruke, da se bori i pogine za odbranu Izraela", Boris Tadić je odlučio da Srbiju stavi u pogon američko-izraelske vojne mašinerije, zauzevši tako značajno mesto u budućoj jevrejskoj kolonizaciji Srbije. 

Da li je ostatak Srbije isto tako spreman da pristane na plan nestanka Srbije i stvaranje novog Izraela na tlu naše zemlje, možda će se najbolje videti onoga dana kada nam se sledbenici Osame Bin Ladena budu obratili u svom prepoznatljivom maniru.

SPISAK JEVREJA UMEŠANIH U RASPAD BIVŠE JUGOSLAVIJE , 
AGRESIJU NA SRBIJU 1999. GODINE

IME, ZEMLJA, FUNKCIJA 

GEORGE SOROS, SAD, Quantum fond za "otvoreno društvo"

LAWRENCE EAGLEBURGER SAD, Bivši ambasador SAD u Jugoslaviji

HENRY KISSINGER, SAD, Bivši državni tajnik SAD

WARREN ZIMMERMAN , SAD, Bivši ambasador SAD u Jugoslaviji

MADLEINE ALBRIGHT SAD, Državni sejretar SAD

RICHARD HOLBROOKE, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

ALFRED (AL) GORE, SAD, Potpredsednik SAD

WILLIAM COHEN, SAD, Sekretar odbrane SAD

SAMUEL BERGER, SAD, Savetnik za nacionalnu sigurnost

JAMES RUBIN, SAD, Glasnogovornik State Departmenta

YBIGNEW BRYEYINSKI, SAD, Bivši savjetnik za nacionalnu bezbeznost

ANTONY LAKE, SAD, Bivši glavni savetnik za nacio. bezbednost

WARREN CHRISTOPHER, SAD, Bivši državni sekretar

PETER GALBRIGHT, SAD, Bivši ambasador SAD u BiH

ROBERT GELBARD ,Robert Gelbard, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

JACKUES KLEIN, SAD, Upravnik UN za sremsko-baranjsku oblast

JOHN KORNBLUM, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

REGINALD BARTHOLOMEW, SAD, Izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju

JOHN DEUTSCH SAD Bivši CIA direktor

RICHARD KAUZLARICH, SAD, Ambasador SAD u BiH

STUART EINSENSTAT, SAD, Bivši pomoćnik Državnog sekunda. za sigurnost

STEPHEN Oxman, SAD, Bivši pomoćnik Državnog sekunda. za Europu

RICHARD SCHIFER, SAD, Ambasador u Izraelu, izaslanik za JU.

IRA MAGAZINER, SAD, Bivši glavni savetnik za sigurnost

MARAK GOULDING,, SAD, Podsekretar Ujedinjenih Nacija

JEFFRY SAX, SAD, Tvorac ekonomskog programa za Istočnu Euro.

MAURICE GOLDSTEEN, SAD, Institut za međunarodnu ekonomiju

ELIE WIESEL, SAD, Nobelovac, zahtijevao bombardovanje Srba

ROBERT FROWICK, SAD, Šef misije OEBS u BiH

TIM GOULDIMAN, SAD, Misija OEBS u Hrvatskoj

DAVID BORNSTEIN, SAD, Potparol SFOR-a u BiH

TOM LANTOS SAD, Kongresmen, uvek protiv Srba

PETER TARNOFF SAD, Pomoćnik, državnog sekretara. za politička pitanja

KATTY MARTHON, SAD, Predsednica Organizacije za slobodu medija

ROY GUTMAN, SAD, Novinar, dobio Pulicera za laži o Srbima

DAVID KAPLAN, SAD, Dopisnik TV mreže ABC iz BiH

LARRY KING, SAD, Čuveni CNN voditelj

WOLFF BLITZER, SAD, Izveštač CNN-a

PETER USTINOV, SAD, Poznati glumac, rekao "Srbi su retardirani"

STEVEN SPIELBERG, SAD, Poznati reditelj i srbomrzitelj

WESLEY KANN CLARK, SAD, NATO general, ratni zločinac

MALCOM RIFKIND, Britanija, Bivši Ministar odbrane

GERALD KAUFMAN, Britanija, Član Blerove Laburističke stranke

NIGEL LAWSON, Britanija, Bivši Ministar financija

DAVID HUNT, Britanija, Komisija za borbu protiv antisemitizma

SIR LEON Brittena, Britanija, Predsednik GATT Komisije

SIR ALFRED SHERMAN, Britanija, Bivši savetnik Margaret Thatcher

PETER MENDELSOHN, Britanija, Blairov saradnik, ministar trgovine

DAVID HANNEY, Britanija, Britanski ambasador u UN

NORA BELOFF, Britanija, Dopisnik Observera

MAURICE SAATCHI, Britanija, Organizator studentskog protesta u BG “97.

CARLOS WESTERNDORP, Španija, Predstavnik međunarodne zajednice u BiH

JORGE SAMPAIO, Portugal, Predsednik Portugala

RICHARD GOLDSTONE, J. Afrika, Bivši predsednik Haškog Tribunala

BRONISLAV GEREMEK, Poljska, Administrator OEBS

GIAN DE MICHELLIS, Italija, Bivši Ministar spoljnih poslova

RUPERT MURDOCH, Austral. , Medijski magnat

JAMES WOLFENSON, Austral., Predsednik Svjetske banke

EUGEN LANSKI, Češka, Potpredsednik Češke republike

HENRY WEINNANS, Holandija, Bivši Ministar spoljnih poslova

PETRU ROMAN, Rumunija, Bivši premijer, vođa Demokratske stranke

GYORGY KONRAD, Mađarska, Predsednik Svetskog PEN kluba

EDGAR BROMFMAN, Kanada, Predsednik Svetskog Jevrejskog Kongresa

SIMON WIESENTAL, Austrija, "lovac na naciste"

TEDDY KOLEK, Izrael, Gradonačelnik Jerusalima, mrzitelj Srba

SIMONE WAIL, Franc., Bivša predsednica Europskog Parlamenta

ROBERT BADINTEUR, Franc., Predsednik čuvene "Badinterove komisije"

BERNARD-HENRY LEVY, Franc. , Filozof, predvodnik grupe srbomrzitelja

ANDRE GLUCKSMAN, Franc. , Filozof, član Levijeve grupe filozofa

JACQUES DERIDA, Franc. , Filozof, član Levijeve grupe filozofa

ALAIN FINKELKRAUT, Franc., Filozof, član Levijeve grupe filozofa

LORAIN FABIUS Franc. Bivši Premijer

TANS CILER, Turska, Bivša Premijerka

DANIJEL COHN-BENDIT, Franc., Vođa studentskog protesta iz 1968.

GABY GLUMAN, Švedska, Predsednica švedskog PEN kluba

JACQUES ATALLY, Franc., Predsed. Europske banke za obnovu i razvoj

RICK SALUTIN, Kanada, Pisac, Učesnik studentskog protesta u BG “97.

JOSEF "JOSHKA" FISHER Nemačka Ministar spoljnih poslova

HELMUTH KOHL Nemačka, Bivši, nemački kancelar

FREIMUT DUWE, Nemačka, Izaslanik OESS za slobodu štampe

LUC LEVY, Franc., Direktor Francuskog kulturnog centra u BG

BERNARD KUSHNER, Franc.

JACK LANG, Franc. Bivši Ministar kulture

LAYAR MOJSOV , Makedonija, Visoki funkcioner bivše Jugoslavije

MICHAEL FRIDMAN, Nemačka, Savetnik bivšeg kancelara Kola

ISRAEL KELMAN, Austrija, Vlasnik 51 posto pljačkaške Dafiment banke

MARGARET KOCH, Švajcarska, Predsednica Švajcarske konfederacije

BORIS YELTSIN, Rusija, Bivši predsednk Rusije

YEGOR GAIDAR , Rusija, Bivši Premijer

ANDREY KOYIREV, Rusija, Bivši Ministar spoljnih poslova

SERGEY Kirienko, Rusija, Bivši premijer (1998.)

SERGEY KIRIENKO, Rusija, Bivši Premijer (1999)

ALFRED KOCH, Rusija, Bivši zamjenik Premijera (do 1997.)

ANTHOLY CHUBAIS , Rusija, Bivši Jelcinov savjetnik

GENADI BURBULIS, Rusija, Bivši Ministar finansija (kod Gajdara)

VLADIMIR ZYRINOVSKY, Rusija, Vođa Liberalno-demokratske partije Rusije

GRIGORY YAVLINSKY, Rusija, Vođa bloka Jabloko (stranke centra)

MICHAEL ZADORNOV Rusija, Ministar finansija (kod Primakova)

SERGEI STEPASHIN, Rusija, Ministar unutarnjih poslova

SERGEI LAVROV, Rusija, Ambasador Rusije u Ujedinjenim Nacijama

BORIS BEREZOVSKY, Rusija, Bilioner, medijski magnat

BORIS NIEMTSOV, Rusija, Bivši ramenik Premijera Kirienka

ALEXANDER RUTSKOY, Rusija, Vođa pobune u Ruskom parlamentu

PETER AVEN, Rusija, Bivši Ministar spoljne trgovine

MIHAEL FRIDMAN, Rusija, Bankar, sa Avenom suvlasnik Alfa banke

VLADIMIR GUSINSKY, Rusija, Medijski magnat, pred. Ruskog Jevrejskog Kong.

MICHAEL HODOROVSKY, Rusija, Menatep Banka

ALEXANDER SMOLENSKY, Rusija, Prestoničnaja Banka

VITALY MALKIN Rusija, Ruska, Kreditna Banka

VLADIMIR YASIN, Rusija, Ministar ekonomije (kod Černomirdina)

ANTOLY SOBCHAK, Rusija, Gradonačelnik Sankt-Petersburga

YULLY VORONTSOV, Rusija, Bivši ambasador Rusije u UN

YEFIM ZVIAGILSKY, Ukrajina, Bivši Premijer

SONJA LICHT, Jugoslavija, Predsednica Soros fonda za Jugoslaviju

CZESLAV MILOS, Češka, Nobelovac, tražio bombardovalje Srba

DAVID KALEFF, USA, Savjetnik za javne odnose kod Milana Panića

LASLO SEKELY, Jugoslavija, Dopisnik mnogih Sorošovih izdanja

DRAGOSLAV AVRAMOVIĆ, Jugoslavija Bivši guverner NBJ, "vođa opozicije"

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: