PRISLUŠKIVANJE: PROJEKAT „PRISM-A“

 

Svi smo čuli vest da je Američka bezbednosna agencija prisluškivala i prikupljala lične informacije sa faktički svih velikih centralizovanih društvenih mreža i servisa.

Fotografije, video snimci, tekstualne poruke i glasovne komunikacije – sve.

Godinama već pričamo o ovome, a označeni smo kao čudaci i ludaci koji zagovaraju teoriju zavere; dobro je što napokon svi mogu da vide zvanična dokumenta crno na belo.

 

 

 

Kada  je eksplodirala  vest da je Američka bezbednosna agencija (NSA) još od 2007. godine pod okriljem programa pod nazivom PRISM, imala direktan pristup zapravo svim društvenim mrežama.

Veliki broj društvenih servisa je u okviru ovog programa dobrovoljno je pohranjivao lične informacije i podatke ljudi pravo u NSA.

Ukratko, ukoliko ste koristili ili izbacivali na internet:

• E-mail
• video ili glasovnu komunikaciju
• video klipove
• fotografije
• skladištili podatke
• koristili VolP pozive
• razmenjivali fajlove
• držali video konferencije
• (i ostalo)

…koristeći pri tom bilo šta od…

• Microsoft-a (uključujući i Hotmail), od 11. septembra 2007.
• Google-a, od 14. januara 2009.
• Yahoo-a, od 12. marta 2008.
• Facebook-a, od 3. juna, 2009.
• PalTalk-a, od 7. decembra 2009.
• YouTube-a, od 24 septembra 2010.
• Skype-a, od 6. februara 2011.
• AOL-a, od 31 marta 2011.
• Apple-a, od oktobra 2012.

…onda ste prisluškivani i još uvek ste.

Ova vest je procurela odmah nakon što se otkrilo da ista ta NSA zahteva podatke o telefonskim razgovorima od jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija u SAD, a pretpostavlja se i od svih drugih.

Ukratko, praktično svaka usluga koju ste ikada koristili i koja se zasniva na principu “verujte nam” , je vaše privatne podatke pohranjivala direktno u bezbednosnu agenciju koja se može porediti jedino sa istočnonemačkom Štazi policijom.

Apsolutno svaki podatak o vama.

Jedini lako uočljivi izuzetak na spisku predstavlja Twitter (ali Twitter koristi princip javnih poruka – pre svega ne preporučuje se ni pisati bilo šta na Twitteru).

Obratite pažnju, jer ovaj PRISM program nije isključiv samo za teritoriju SAD: nekoliko evropskih država koriste isti tip prisluškivanja.

Bezbednosne agencije među sobom slobodno dele sirove podatke bez problema obilazeći sve zabrane prisluškivanja sopstvenih građana (“Ja ću prisluškivati vaše, ako vi prisluškujete naše”).

Ova vest je praktično ekspoldirala kada se pojavila.

Mi smo već nekoliko godina unazad govorili da je ovo verovatno stanje stvari – nakon svih dokaza koji su prikazani, prija konačno se osloboditi pogrdnih reči kojima smo nazivani.

Kao što se moglo i pretpostaviti, kompanije i društvene mreže koje se spominju na dokumentima procurelim iz NSA pokušavaju da se izvuku uz pomoć izjava i komentara.

Google je na primer u svojoj izjavi za Gardian rekao: “Google veoma brine o sigurnosti podataka naših korisnika.

Podatke o korisnicima otkrivamo organima vlasti u saglasnosti sa zakonom i sve takve zahteve pažljivo razmatramo.

S vremena na vreme pojedini ljudi tvrde da smo napravili sporedni ulaz za naš sistem koji za pristup koriste organi Vlade, ali Google nema sporedni ulaz koji organi Vlade mogu koristiti kako bi pribavili privatne podatke naših korisnika.”

Veoma je upečatljivo koliko je ova izjava pažljivo sročena kako bi dala privid odbacivanja optužbi, a da to zapravo ne čini.

Ona prestaje taman tu gde njeno značenje prelazi u “izrečene optužbe su laž”.

Izjava koja je usledila od strane google-ovog generalnog menadžera je u potpunosti promenila stvari.

„Ukoliko koristite neku centralizovanu komunikacionu uslugu i dalje vas prisluškuju ali za to Google nije kriv.“

Na primer, može se napraviti takav sistem koji sa google-ovih servera u saglasnosti sa dokumentima o NSA konstantno pohranjuje podatke u njenu bazu podataka, a gore citirana izjava bi i dalje bila istinita (ukoliko Google sam pohranjuje podatke u NSA, umesto da NSA uzima podatke od Googlea).

Microsoft – čiji je moto “Privatnost je naš prioritet”, Guardian naglašava – je bio prvi koji se pridružio PRISM programu u 2007. godini.

Sa druge strane, ta kompanija nikada nije ni uživala neko poverenje pa prema tome njihovo pridruživanje mnogo i ne iznenađuje.

 

Ono što se može naučiti iz svega ovoga je ono što smo mi aktivisti u borbi za slobodni internet odavno znali i prema čemu smo se sve vreme rukovodili: ukoliko želite da vaši podaci budu zaštićeni, ne možete ih nikome poveriti.

Nikome. 

Morate se postarati da sami izvršite enkripciju.

Tek tada ih možete predati u ruke nekome drugom.

Stavljanje nekriptovanog falja na Dropbox, Google Drive, slanje istog mejlom itd. jeste i uvek je bilo isto, kao da ste ga poslali čitavom svetu na izvolte.

Sistem koji zahteva privatnost, a koji se zasniva na pretpostavci poverenja u treće lice je u startu loš.

Možete se uzdati samo u one sisteme čiji je osnovni princip nepoverenje u čitav svet (poput bitcoina ili nota bene), ili u sisteme koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Obratite pažnju na šta mislim kada kažem fizičkom: nije dovoljno da imate virtualne servere “u oblaku” jer će administrator tog oblaka bez ikakvih problema moći da uđe na vaš server i imaće uvid u sve što ste radili, a ukoliko poželi moći će i da te podatke prosledi trećoj strani i to se mora uzeti kao pretpostavka.

Iz istog razloga nije dovoljno imati iznajmljeni sopstveni server u nekom datacentru: administrator tog datacentra može dati pristup vašem kompjuteru kome god želi. 

 

Upravo iz ovog razloga Dropboxu, Gmailu, Skajpu i drugim sličnim servisima ne možete poveriti ništa što je čak i iz daleka iole osetljivo.

Ukoliko posedujete poverljive podatke potrebni su vam vlastiti serveri za skladištenje i korišćenje. Serveri koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Eto zašto se morate koristiti kriptovanim SparkleShareom na vašim fajl serverima umesto da koristite Dropbox u oblaku; zbog toga na vašim serverima umesto Skajpa morate koristiti Mumble koji u podrazumevanim podešavanjima koristi enkripciju; zato morate koristiti RedPhone na vašem mobilnom telefonu umesto da koristite običan glasnovni poziv.

 

Vać sada je to pitanje života ili smrti u mnogim delovima planete.

Takođe, imajte u vidu da možda ne morate da brinete zbog zakona koji su trenutno aktuelni: sve se snima i skladišti, a vaše reči koje danas deluju nevino se mogu kroz 30 godina vratiti da vas zakonski progone usled neke drugačije administracije.

Privatnost je vaša odgovornost.

Nikome ne možete verovati.

Dokumenta, šta sadrži program „PRISM“, možete pogledati i preuzeti OVDE.

 

 

©Geto Srbija

Materijal: Falkvinge.net

POTPUNA KONTROLA GRAĐANA, KOJU ĆE SAMI PLATITI !

 

Pod izgovorom borbe protiv terorizma, britanska Vlada želi da stavi pod nadzor online aktivnosti svojih građana.

 

Predlaže zakon kojim bi vlasti dobile ne samo uvid u to koje web stranice svaka pojedina osoba posećuje, nego i uvid u privatnu Facebook komunikaciju, privatne telefonske razgovore i poruke.

 

 

Britanska vlada pokušava da progura protiv-teroristički zakon koji će omogućiti vlastima da kontrolišu svu privatnu elektronsku komunikaciju građana, uključujući i onu na društvenim mrežama.

Ono što stvar čini dodatno ironičnom, jeste da će Britanci gubitak svoje privatnosti platiti iz svojih džepova, prenosi rt.com.

 

Britanija je već verovatno najkontrolisanije društvo zapadnog sveta, a širom zemlje postavljeno je preko dva miliona nadzornih kamera. Živeti u Velikoj Britaniji, znači biti pod neprestanim nadzorom, tvrde britanski aktivisti.

A sada Vlada planira da pod nadzor stavi i online aktivnosti građana, a sve pod izgovorom borbe protiv terorizma. Bude li zakon prihvaćen, vlasti ne samo da će znati koje web stranice svaka pojedina osoba posećuje, već će imati uvid i u privatnu Facebook komunikaciju, a prisluškivaće se i privatni telefonski razgovori i poruke. Vlada će pri tom znati s kim razgovara određena osoba, kada i gde.

Bez obzira o kome se radi, mobilne i telefonske kompanije kao i pružaoci internet usluga moraće čuvati sve lične podatke svakog korisnika godinu dana, a bezbednosne službe će pritiskom na dugme imati pristup svim tim podacima.

 

Prema ocenama stručnjaka za cyber bezbednost, poreski obveznici bi za svoje špijuniranje trebali da plate oko milijardu funti, a ni tada im se ne može garantovati da njihovu komunikaciju neće pratiti i drugi znatiželjnici.

 

„Svako ko vam garantuje apsolutnu bezbednost je idiot“, kaže profesor Peter Somer. „Ako se bavite informacijama koji bi policiji mogle zatrebati u kratkom roku, onda to znači da i veliki broj ljudi mora biti uključen u taj proces“, rekao je dodajući, da to sigurno znači kako će biti velikih propusta u zaštiti ličnih podataka.

Sličan predlog zakona britanski parlament je odbio još 2008. godne, a razlog tome upravo je bila nemogućnost da se garantuje zaštita ličnih podataka.

Ali, ovaj put bi se kao razlog za izglasavanje kontroverznog zakona mogle naći Olimpijske igre koje se ovog leta održavaju u Londonu.

 

#Geto Srbija/Danas

PIRATI PROTIV VLADE SRBIJE NA DEBATI: “ACTA” SPORAZUM U SRBIJI

 

Pirati Srbije će u petak, 9. marta u 17h organizovati još jedno preventivno okupljanje usmereno na „amortizaciju rizika koji dolazi iz  Vlade Srbije“.

Naime, radi se o tome da se niko još formalno nije obratio građanima Srbije po pitanje „ACTA“.

 

 

ACTA debata u organizaciji Misije OEBS u Srbiji održaće se 9. marta u sali Amerikana u Domu omladine u Beogradu od 17:00 do 19:00 casova.

Da podsetimo, pored državnog sekretara Ministarstva prosvete Radivoja Mitrovića, koji je svoj lični stav izneo u medijima i time izazvao proteste, još uvek se niko formalno nije obratio građanima Srbije.

Pirati traže da se ispita ko su ACTA ljudi u našoj zemlji, šta namerava Vlada i da li će ovo pitanje stići na dnevni red parlamenta.

Cilj debate, koja će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa, novinare, aktiviste društvenih medija, pravne eksperte kao i širu javnost, je da informiše o sadržaju ACTA sporazuma i mogućim efektima na internet kao važnu platformu za slobodu izražavanja u digitalnom okruženju.

 

#Geto Srbija

 

OVO DELO JE LICENCIRANO POD USLOVIMA LICENCE:Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija.

Saznajte ko vas prati dok surfujete (VIDEO)

 

Kad dođete na neki sajt, uključuje se ceo roj pratilaca koji registruju svaki vaš klik.

 

 

O privatnosti na internetu proliveno je toliko pravog i virtuelnog mastila da bi se mogla složiti manja enciklopedija. Mozilla je svojim korisnicima omogućila da budu u toku sa zbivanjima oko njih i da vide ko prati svaki njihov klik.

Radi se o novom add-onu (ok, dodatku) koji su nazvali Collusion. Dovoljno ga je instalirati u Firefox i odmah ćete postati svesni roja sajtova koji vas prate oko sebe. Znači, kliknete na Firefox u gornjem levom uglu, odaberete Add-ons, iskoristite polje za pretraživanje u koje upište Collusion i instalirate ga čim se pojavi u rezultatima pretraživanja.

U donjem desnom uglu browsera pojaviće se mala bela tačkica okružena crvenom crticom i crnim kvadratom, koju trebate kliknuti svaki put kad poželite videti ko vas prati. Nakon malo surfovanja sa uključenim Collusionom, oko vas će već biti povelik roj raznih botova koji prate svaki vaš klik.

 

Pogledajte Mozillin video o Collusionu, pa sami odlučite da li želite da ga instalirate, ili surfujete u neznanju:

 

 

#Geto Srbija/Metro

POJMOVI–REČI, KOJI INTERESUJU AMERIČKU TAJNU SLUŽBU…

 

Državna bezbednost SAD-a bila je prisiljena da objavi svoj priručnik za nadgledanje društvenih mreža, koji sadrži popis reči koji vlada prati na društvenim mrežama i internet stranicama sa vestima.

Prenosimo Vam popis tih reči i pojmova.

 

 

 

Federalne agencije SAD-a su bile prisiljene predati kongresu popis reči koje prate na Facebooku, Twitteru i među komentarima koje se ostavljaju na novinske članke na internet portalima.

Da li ste se ikada požalili preko facebook statusa da se osećate „bolesno“? Rekli svojim prijateljima da „gledaju“ neku TV emisiju?

Ako jeste, vrlo je verovatno da ste postali predmet interesovanja tajnih službi i NSA!

 

U najnovijoj objavi načina na koji savezna vlada SAD-a prati društvene mreže i online portale sa vestima, Electronic Privacy Information center je objavila priručnik Odeljenja za državnu bezbednost za 2011. godinu koji uključuje na stotine ključnih reči (poput onih gore) i pojmova koje im služe za otkrivanje mogućih „terorista“, odvijanja prirodnih katastrofa, kao i javnih zdravstvenih pretnji.

Pomenuti centar, grupa koja se bori za privatnost na internetu, podnela je zahtev zasnovan na Zakonu o slobodi informacija u SAD-u, pa je tužio vladu i prisilio da objavi ovaj dokument.

Ovaj priručnik od 39 stranica kojim se koristi Nacionalni operativni centar uključuje prilično očigledne pojmove poput „napad“, „epidemija“ ili „Al Qaeda“ (sa različitim načinom pisanja).

Ali, ovaj popis takođe uključuje i reči koje se mogu tumačiti i na drugačije načine, zavisno od njihovog konteksta „vežbe“, „obuka“, „talas“ ili „organizacija“.

 

Službena lista reči koje će, ako ih koristite na internetu, okrenuti oko američkog Velikog Brata prema Vama:

   

Domaća bezbednost

 

Assassination Attack Domestic security Drill Exercise Cops Law enforcement Authorities Disaster assistance Disaster management DNDO (Domestic Nuclear Detection Office) National preparedness Mitigation Prevention Response Recovery Dirty bomb Domestic nuclear detection

Emergency management Emergency response First responder Homeland security Maritime domain awareness (MDA) National preparedness initiative Militia Shooting Shots fired Evacuation Deaths Hostage Explosion (explosive) Police Disaster medical assistance team (DMAT) Organized crime

Gangs National security State of emergency Security Breach Threat Standoff SWAT Screening Lockdown Bomb (squad or threat) Crash Looting Riot Emergency Landing Pipe bomb Incident Facility

 

Zagađenje i Nuklearna opasnost

Hazmat Nuclear Chemical spill Suspicious package/device Toxic National laboratory Nuclear facility Nuclear threat Cloud Plume Radiation Radioactive

Leak Biological infection (or event) Chemical Chemical burn Biological Epidemic Hazardous Hazardous material incident Industrial spill Infection Powder (white)

Gas Spillover Anthrax Blister agent Chemical agent Exposure Burn Nerve agent Ricin Sarin North Korea

 

 

Briga za zdravlje i H1N1

 

Outbreak Contamination Exposure Virus Evacuation Bacteria Recall Ebola Food Poisoning Foot and Mouth (FMD) H5N1 Avian Flu Strain Quarantine H1N1 Vaccine

Salmonella Small Pox Plague Human to human Human to Animal Influenza Center for Disease Control (CDC) Drug Administration (FDA) Public Health Toxic Agro Terror Tuberculosis (TB) Tamiflu Norvo Virus Epidemic

Agriculture Listeria Symptoms Mutation Resistant Antiviral Wave Pandemic Infection Water/air borne Sick Swine Pork World Health Organization (WHO) (and components) Viral Hemorrhagic Fever E. Coli

 

 

Bezbednost Infrastrukture

 

Infrastructure security Airport CIKR (Critical Infrastructure & Key Resources) AMTRAK Collapse Computer infrastructure Communications infrastructure Telecommunications Critical infrastructure National infrastructure Metro WMATA

Airplane (and derivatives) Chemical fire Subway BART MARTA Port Authority NBIC (National Biosurveillance Integration Center) Transportation security Grid Power Smart Body scanner

Electric Failure or outage Black out Brown out Port Dock Bridge Cancelled Delays Service disruption Power lines

 

 

Bezbednost granica

 

Drug cartel Violence Gang Drug Narcotics Cocaine Marijuana Heroin Border Mexico Cartel Southwest Juarez Sinaloa Tijuana Torreon Yuma Tucson Decapitated U.S. Consulate Consular El Paso

Fort Hancock San Diego Ciudad Juarez Nogales Sonora Colombia Mara salvatrucha MS13 or MS-13 Drug war Mexican army Methamphetamine Cartel de Golfo Gulf Cartel La Familia Reynosa Nuevo Leon Narcos Narco banners (Spanish equivalents) Los Zetas Shootout Execution

Gunfight Trafficking Kidnap Calderon Reyosa Bust Tamaulipas Meth Lab Drug trade Illegal immigrants Smuggling (smugglers) Matamoros Michoacana Guzman Arellano-Felix Beltran-Leyva Barrio Azteca Artistic Assassins Mexicles New Federation

 

 

Terorizam

 

Terrorism Al Qaeda (all spellings) Terror Attack Iraq Afghanistan Iran Pakistan Agro Environmental terrorist Eco terrorism Conventional weapon Target Weapons grade Dirty bomb Enriched Nuclear Chemical weapon Biological weapon Ammonium nitrate Improvised explosive device

IED (Improvised Explosive Device) Abu Sayyaf Hamas FARC (Armed Revolutionary Forces Colombia) IRA (Irish Republican Army) ETA (Euskadi ta Askatasuna) Basque Separatists Hezbollah Tamil Tigers PLF (Palestine Liberation Front) PLO (Palestine Liberation Organization Car bomb Jihad Taliban Weapons cache Suicide bomber Suicide attack

Suspicious substance AQAP (AL Qaeda Arabian Peninsula) AQIM (Al Qaeda in the Islamic Maghreb) TTP (Tehrik-i-Taliban Pakistan) Yemen Pirates Extremism Somalia Nigeria Radicals Al-Shabaab Home grown Plot Nationalist Recruitment Fundamentalism Islamist

 

 

Vreme, prirodna katastrofa, hitni slučajevi

 

Emergency Hurricane Tornado Twister Tsunami Earthquake Tremor Flood Storm Crest Temblor Extreme weather Forest fire Brush fire

Ice Stranded/Stuck Help Hail Wildfire Tsunami Warning Center Magnitude Avalanche Typhoon Shelter-in-place Disaster Snow Blizzard Sleet

Mud slide or Mudslide Erosion Power outage Brown out Warning Watch Lightening Aid Relief Closure Interstate Burst Emergency Broadcast System

 

 

Cyber bezbednost

 

Cyber security Botnet DDOS (dedicated denial of service) Denial of service Malware Virus Trojan Keylogger Cyber Command

2600 Spammer Phishing Rootkit Phreaking Cain and abel Brute forcing Mysql injection Cyber attack Cyber terror

Hacker China Conficker Worm Scammers Social media

 

Kompletan priručnik možete pročitati ovde:  Analyst Desktop Binder

 

#Geto Srbija

NOVA OPASNOST ZA SLOBODU INTERNET-A !

 

Piše: Isidora Danić

 

Ujedinjene Nacije će potpuno kontrolisati Internet!  Među državama koje podržavaju ovu inicijativu su Rusija i Kina.

 

 

Diplomatski proces koji započinje 27. februara u Ženevi može rezultirati time što će Ujedinjene nacije  dobitinadmoć nad internetom i slobodom informisanja. Mnogo država, uključujući i Rusiju i Kinu trude se da  dostignu ovaj cilj do kraja godine.

 

Premijer Rusije Vladimir Putin izjavio je da je njegov jedini cilj uspostavljanje internacionalne kontrole nad internetom kroz Internacionalnu Telekomunikacijsku Uniju (ITA), organizaciju koja je pod UN-om.

Ove nove regulacije će samo podupreti već napredni režim postavljen 1988. godine.

Danas, Rusija i Kina sa svojim saveznicima u ITA pokušavaju da izvrše svoj uticaj na neregulisanim sektorima iz 1988.

Na konferenciji u Dubaiju predloženo je da privatni i bitni dokumenti budu uvek pod internacionalnom kontrolom i istaknuto je da je bitno ovlastiti ITA kao osnovnog regulatora u očuvanju bezbednosti podataka u važnim institucijama, vladama.

Mnoge zemlje u razvoju, zainteresovane su za ove ideje, a stručnjaci smatraju da bi uspešna strategija u okviru svake nacije podstakla dijalog među svim zainteresovanim stranama.

Logično rešenje ITA bi bilo da, u saradnji sa drugim vladama, teži formiranju konsenzusa oko globalnog problema – interneta.

 

Ono što je bitno istaći kao osobinu ITA je to što, za razliku od Saveta bezbednosti UN-a, nijedna zemlja ne može držati veto u ITA postupku.

Imajući ovo na umu, neki procenjuju da bi oko 90 zemalja podržalo ITA  radi globalnog prosperiteta.

 

#Geto Srbija/Telegraf

ACTA: DANONOĆNO PRAĆENJE I KAD NISTE SUMNJIVI !

 

Svaki drugi stanovnik Srbije koristi internet. I verovatno ne zna šta ga sve čeka, bude li se neko u Srbiji drznuo i sebi dao toliku slobodu da ugrozi osnovno ljudsko pravo, ”pravo na privatnost i slobodan pristup informacijama”, da prihvati i potpiše sporni antipiratski zakon ACTA!

 

 

 

Mail-ovi, fotografije, snimci, pesme. Prosečni korisnik interneta nije ni svestan koliko puta na dan prekrši zakon. Problem takvog nesvesnog, ali i svesnog kršenja autorskih prava trebao bi rešiti trgovinski sporazum ACTA.

 

Da bi ACTA imala smisla potreban je veći nadzor, što podrazumeva kontrolu svih vaših internet aktivnosti. Ta kontrola vrši se posebnim programom koji za razliku od nas ne vidi fotografiju i ne čuje zvuk već sve te informacije vidi kao nizove jedinica i nula.

 

Zamislite mail koji ste poslali prijatelju. U nizu jedinica i nula postoji nekoliko manjih nizova koje taj program prepoznaje kao reči. Jedna reč može biti recimo bomba, a niz tih  jedinica i nula može biti zapravo tekst neke pesme ili recimo naučnog rada. Kada program prepozna ključnu riječ tada alarmira vršioca nadzora.

 

Nadzor određuje sud

 

Prema postojećem zakonu (ACTA) zbog osnovane sumnje da delite ilegalni sadržaj taj nadzor određuje sud. Kontrolom naloga pružalac internet usluga sve informacije daje policiji, a sud odlučuje jeste li prekršili zakon ili ne.

ACTA i prateći zakoni nalažu provajderu da vaše internet aktivnosti prati neprestano. Čak i kad niste sumnjivi. Kad ih nule i jedinice upozore operater sam donosi odluku i u slučaju kršenja zakona zabranjuje vam pristup internetu.

 

Najjednostavnije rečeno u ovom slučaju uloga sudske vlasti data je u privatne ruke i upravo je to jedan od razloga toliko glasne pobune protiv ACTA-e.

 

Autorska i intelektualna prava svakako treba zaštititi, ali ne degradiranjem ili potpunim zanemarivanjem osnovnih ljudskih prava.

 

#Geto Srbija

TAJNI NADZOR KOMPJUTERA I MOBILNIH TELEFONA !

Masovni obaveštajni nadzor nad građanima nije samo stvarnost, već i lukrativna industrija u 25 država, otkriva WikiLeaks objavljujući detalje o kompanijama koje zarađuju milijarde prodajom sofisticiranih špijunskih alata državnim vlastima, uključujući diktature.

 

 

Zvuči kao scenario iz Hollywooda, ali sistemi masovnog prisluškivanja, ponajpre političkih neistomišljenika, ali i tzv. običnih građana, postaju stvarnost. WikiLeaks je počeo objavljivati stotine dokumenata  prikupljenih iz čak 160 kompanija ‘izvođača radova” u okviru obaveštajne industrije zapadnih zemalja, koji rade na sistemima masovnog špijuniranja.

 

Smeštene u najrazvijenijim zemljama Zapada, međunarodne obaveštajne kompanije prodaju svoju tehnologiju svim državama sveta. Ova industrija u praksi uopšte nije podložna zakonskim odrednicama.

Obaveštajne agencije, vojne snage i policijske vlasti u mogućnosti su tiho, u masovnim razmerama i pod maskom tajnosti prisluškivati razgovore i nadgledati računarske procese pojedinačnih korisnika bez pomoći i znanja davaoca telekomunikacionih usluga. Korisnikova lokacija može se otkriti putem mobilnog, naravno, ako ‘meta’ nosi uređaj sa sobom. 

WikiLeaksov projekat otkriva kako zapadne kompanije prodaju opremu obaveštajnim agencijama. U tradicionalnim špijunskim pričama, agencije poput MI5 prisluškuju telefone jedne ili dviju osoba ‘od interesa’. U poslednjih deset godina, sistemi masovnog prisluškivanja postali su pravilo – obaveštajne kompanije poput VASTecha tajno prodaju opremu koja snima i arhivira telefonske razgovore celih država. Druge lociraju sve mobilne u pojedinim gradovima, sa preciznošću od 50 metara. Na obaveštajnom tržištu su i sistemi koji prate sve korisnike Facebooka i pametnih telefona.

Prodaja obaveštajnih sistema diktatorima

Nakon pada diktatura u Egiptu i Libiji, otkrivene su tzv. sobe za prisluškivanje gde su sa uređajima kompanija Gamma iz Britanije, Amesys iz Francuske, VASTech iz Južne Afrike i ZTE Corp iz Kine nadzirali kopmjuterski saobraćaj i telefonski razgovori.

Obaveštajne kompanije poput američke SS8, italijanske Hacking Team i francuske Vupen proizvode ‘trojance’ koji napadaju privatne računare i pametne telefone, uz registrirovanje i arhiviranje svake pojedine operacije, snimaju čak i ono što se događa u prostorijama korisnika. Druge kompanije, poput češke Phoenexi-e, sarađuju s vojskom u proizvodnji uređaja za analizu govora.

Oni identifikuju korisnike po polu, starosti i nivoima stresa, prate ih temeljem ‘govornih uzoraka’. Američki Blue Coat i njemački Ipoque prodaju uređaje vladama u Kini i Iranu, koje ih koriste kako bi sprečile disidente da se organizuju preko društvenih mreža.

Trovicor, firma-kći Nokia Siemens Networksa, snabdela je vladu u Bahreinu uređajima kojima su nadzirali aktiviste za ljudska prava Abdula Ghanija Al Khanjara. Njemu su predočeni detalji iz ličnih razgovora koje je vodio preko mobilnog telefona, pre nego što je prošle zime ispitan i pretučen.

Smrtonosni obaveštajni podaci

 

U januaru 2011., američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) započela je izgradnju postrojenja vrednog milijardu i po dolara u pustinji Utah, gde će se obrađivati i arhivirati terabiti obaveštajnih podataka.

 

Telekomunikacione kompanije u svim zemljama spremno pružaju državnim vlastima informacije o klijentima. Za vreme avgustovskih nereda u Velikoj Britaniji, obelodanjeno je da je proizvođač Blackberry-ja, Research in Motion (RIM), nudio pomoć vladi u identifikaciji klijenata. RIM je bio u sličnim pregovorima i sa Indijom, Libanom, Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

 

 

Pojedine komercijalne firme prodaju specijalna programska rešenja za analizu podataka pretvarajući ih u moćne alate koji mogu služiti vojnim i obaveštajnim agencijama.

Primera radi, u vojnim bazama širom SAD-a, piloti ratnog vazduhoplovstva videolinkovima i joysticima navode bespilotne letelice Predator koje nad Bliskim istokom i srednjom Azijom skupljaju obaveštajne podatke. Na osnovu tih podataka, CIA-ini djelatnici ispaljuju projektile Hellfire na izabrane mete. 

CIA je kupila programska rešenja koja joj omogućuju da trenutno pronađe vezu između govornog uzorka i telefonskog signala, precizno određujući identitet i lokaciju pojedinaca.

Takva rešenja, pod nazivom Geospatial Toolkit, prodaje kompanija Intelligence Integration Systems, Inc. (IISI) sa sedištem u Masačusetsu. Druga firma iz Masačusetsa, Netezza, kupila je kopiju softvera i navodno prodala ‘hakovanu’ verziju CIA-i za bespilotne letelice.

IISI je tužio Netezzu, a osnivač kompanije i autor softvera u ime tužioca Rich Zimerman izjavio je na sudu da je zapanjen time što ‘CIA želi ubijati ljude programskim rešenjem koje ne funkcioniše’.

#Geto Srbija

 

 

Iran zatvorio Gmail, Google, Yahoo i stranice koje koriste „https“ protokol

 

Prema izveštajima koji dolaze iz Irana, vlada je blokirala pristup najvažnijim web stranicama i onim stranicama koje koriste „https“ protokol. Navedeno znači da je trenutno nemoguće koristiti bankarske web usluge, budući da one koriste pomenuti protokol u kodiranju osetljivih podataka, prenosi Kabir News.

 

 

Većina iranskih provajdera primenjuje ova ograničenja na svojim korisnicima od juče. Pristup većini proxy servera takođe je blokiran. Ne postoje nikakvi službeni izveštaji o novom potezu iranske vlade osim od samih korisnika interneta. Pretpostavlja se da će ograničenja trajati sve do Esfanda, sledećeg meseca u persijskom kalendaru, nakon 33. godišnjice islamske revolucije.

#Geto Srbija / Zimo

Veliki problem: I kada ih izbrišete sa Facebook-a, fotografije su dostupne i nekoliko godina posle toga!

 

Fotografije koje izbrišete s Facebook-a, nekad su putem direktnog linka dostupne i nekoliko godina posle toga!

 

Već je odavno poznato kako Facebook sve podatke (statuse, poruke, komentare) koje ste objavili na ovoj društvenoj mreži čuva i nakon što ih izbrišite, ali veliki problem nalazi se u činjenici da, kada izbrišete fotografiju s ‘Fejsa’, ona ne samo da ostane pohranjena na njihovim serverima, već je i dalje dostupna na samoj mreži putem direktnog linka.

Na Ars Tehnici kažu da im je ekipa iz Facebooka priznala da njihov stari sistem za pohranu sadržaja ne briše uvek fotografije odmah nakon što ih korisnici obrišu sa stranice, ali iz te kompanije kažu kako dovršavaju ‘novi sistem koji će ubrzati ovaj proces’.

Ono što je zanimljivo – neki će reći i zabrinjavajuće jeste, da su na Ars Tehnici o ovom problemu pisali još 2009. godine pa su im i tada iz Facebooka rekli da sa svojim partnerima rade na rešavanju problema, i da će ‘značajno smanjiti vremensko razdoblje u kome će  fotografije ostati dostupne na serverima’, ali kao što je vidljivo, tokom tri godine stvari se ipak nisu promenile.

Na ovoj stranici upozoravaju i na brojne neprijatnosti koje su korisnici ove društvene mreže doživeli zbog nemogućnosti brisanja fotografija – od online zlostavljanja pa do problema zbog toga što nisu mogli ukloniti slike prijatelja koji su to od njih zahtevali, a jedan se korisnik požalio da je putem direktnog linka i dalje dostupna slika golog deteta njegovog prijatelja koju je on izbrisao 2008. godine.

Novinar Ars Tehnike koji ovaj problem prati godinama kaže da je, nakon što je 2010. pisao o nemogućnosti trajnog brisanja fotografija, Facebook na kraju njegove fotografije ipak izbrisao i više nisu bile dostupne putem direktnog linka, dok su fotografije drugih korisnika čije je linkove imao i dalje bile dostupne – iako su uploadovane na Facebook puno ranije.

Iz Facebooka to objašnjavaju starim sistemom za pohranu podataka koji, kako kažu na Ars Tehnici, ‘nikad nije ispravno radio’, pa novi sistem na kome rade trebao bi te fotografije izbrisati u roku od mesec i po. Dodaju da je ovaj proces ‘skoro završen’ i da je trenutno samo mali postotak fotografija i dalje na starom sistemu i čeka prebacivanje – što bi se trebalo dogoditi kroz mesec ili dva.

Nekako nam se čini čudnim da kompanija čija se vrednost procjenjuje na oko sto milijardi dolara već nekoliko godina nije u stanju obrisati slike sa svog servera – dok su u isto vreme uspeliobrisali slike novinara koji ih je kritikovao zbog toga.

Takođe, nije baš prijatno pročitati da su stotine miliona korisnika uploadovali svoje lične i intimne fotografije na sistem za koji se ispostavilo da ‘nikad nije ispravno radio’. Da li ste vi imali problema s fotografijama koje vam nisu izbrisane s Facebooka?

 

# Geto Srbija