Архива

Archive for the ‘ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА’ Category

ПРОЈЕКАТ ЗА РАЗБИЈАЊЕ СРБИЈЕ: ПРЕДСЕДНИКОВАЊЕ И СПРЕМНОСТ ЗА СВАКО РЕШЕЊЕ РАДИ ОПСТАНКА НА ВЛАСТИ!!?

21. августа 2017. Коментари су искључени

 

Првих неколико недеља Вучићевог председниковања, обележио је сусрет са „председником Косова" Хашимом Тачијем, ратним злочинцем. Одмах након тога, немачки медији су почели да се утркују у "решавању" косовско-метохијског питања, а Европска унија, која је уложила до сада 33 милијарде долара за подизање албанске државе на Косову и Метохији, почиње да бежи од овог нерешивог проблема.

Србији преостаје да се суочи са Вучићевим завршним велеиздајничким потезом.

 

                            

RAZBIJANJE SRBIJE1b

 

Током инаугурационог говора Александар Вучић је, са позиције Председника Републике Србије, између осталог најавио покретање „унутрашњег дијалога" по питању Косова и Метохије уз „ослобађање од митског приступа".

Све то ради бржег учлањења Србије у Европску унију. На том путу „нормализација односа са Косовом"  је основни услов, одмах је истакла Ангела Меркел.

Однос Немачке према Србији је изузетно деликатан али надасве надмен због чега је често кроз историју долазило до најкрвавијих сукоба, наравно, увек на територији Србије. Овај пут сукоб, срећом, није на видику. Таква политичка клима која ипак позива на пуну опрезност прожима се са фазом противуставног Бриселског дијалога, у којој је по истом питању Вучић најављује и унутрашњи дијалог.

Од европских чинилаца, поред бриселске администарције, највећи је директни утицај и интересовање Немачке за догађаје на простору Србије. Тако је деценијама уназад али након Дачићевог парафирања у Бриселу Немачка је посебно „заузела тврд став, тражећи да се сачека до краја године да би се видело да ли је Србија озбиљна у обећању да ће се повући са Косова".

Срамна „надокнада" за прихватање Бриселског диктата, у виду датума за почетак преговора са ЕУ, обећана је септембра 2013. непосредно пред расписивање сепаратистичких избора  на целој територији покрајине.

Крајем те године дочекали смо и успостављање границе према остатку Србије. Озбиљније од тога није могло. Уследило је гашење српских институција, повлачење елемената државности Србије са КиМ и постепено смењивање надлежношћу сепаратистичких институција.

Прву недељу Вучићевог председниковања, обележио је сусрет сапредседником Косова" Хашимом Тачијем, ратним злочинцем. Важнијег питања од решава проблема Косова и Метохије, нема али сада је то сасвим очигледно.

У Србији, прогоном својих критичара и неистомишљеника, Вучић је показао да је спреман на све како би утврдио своју аутократију и да се без велике муке неће одрећи утицаја који има а тек не по оним питањима која су му омогућила да на власт дође и „решавајући" их, на власти остане.

А онај ко је спреман да зарад останка на власти учини све, власт не би дао ни за шта. У том смислу најављени „унутрашњи дијалог" о Косову (и Метохији), иако наизглед трезвен, у овој фази преговора није наишао на симпатије јер је схваћен као маска за довршавање посла у коме ћемо „ствари поставити на рационалан ниво, а ако се то не догоди, тај ћемо пораз носити на својим леђима" како сам Вучић рече.

„Мислим да је унутрашњи дијалог у оквиру српске елите и интелигенције, када је реч о Косову и Метохији, више него потребан. Нема говора о томе да је реч о свршеном чину. Немам утисак да би било шта могло бити "сваљено на леђа народа".

Не треба наступати с песимистичких позиција" сматра др Александар Раковић, историчар и виши сарадник Института за новију историју Србије у разговору за Магазин Таблоид док његов колега, историчар др Коста Николић, каже да се требало консултовати много раније, деценијама раније и доносити другачије одлуке.

Професор БУ др Сузана Рајић сматра да ће тај дијалог „појести време".

„У тањењу живаца можда ће потегнути погрешне кораке супротне стране, које ми можемо да скористимо али морамо бити будни као сова 24 часа и држати очи отворене. Решење је у мудрости и стрпљењу".

Потпуно супротног гледишта је др Добросав Никодиновић који је пре свега посвећен анализи сепаратистичких тежњи исламског становништва Рашке области и њеној историјској и државотворној важности као седишту немањићке Србије, нераскидиво повезане са Косовом и Метохијом.

„…Унутрашњи дијалог је апсолутно штетан, ствара се психологија равноправних држава тзв. Косова и Србије, могућност директног утицаја и мешања ЕУ правним заплитањем и замајавањем, проширивањем права Шиптара. Омогућава директни притисак да се промени Устав Србије и брише Косово из Устава" упозорава он.

У међувремену се и „Дојче Веле" отворено запитао није ли најава унутрашњег дијалога заправо припрема за „признање независности Косова"?

Ту Наим Лео Бешири износи занимљиво запажање и каже да „сва истраживања показују да преко 85 одсто грађана (Србије) не подржава било коју форму независности Косова. Поједини аналитичари кажу да би се тај став могао променити једном добром медијском кампањом и ја мислим да је ово почетак те кампање".

„Београдски фонд за политичку изузетност" (БФПЕ) Соње Лихт, једног од најагилнијих заступника албанског сецесионизма, изузетно привржене влади Александра Вучића, јануара ове године започео је имплементацију пројекта „Србија и Косово: (ка) промени свести и подизању поверења кроз иновације". Органиозатори тврде: „…Овај пројекат, можда и најамбициознији од свих у којима је БФПЕ учествовао а који се тичу динамике односа Србије и Косова, трајаће до 2019. године"

„О промени свести само несувисли човек који појма нема о проблему, може да говори" сматра др Сузана Рајић. „Не можемо мењати свест тако што ћемо лагати себе шта је било, где смо били, ко смо били а шта смо сада. То вам се враћа као мртвац који се поново буди. Можете мењати свест али поступно, истином, трезвено кроз сваки корак своје прошлости сусрећући се и са непријатним чињеницама и „одсецати" их за шта је потребно имати и стомак.

А то мењати свест па лагати, правити од Срба монструме, измишљати историју… то је обмана, квази-историја а она не може да доведе до помирења. Не може се говорити о нашим грешкама као о нечему издвојеном од свих осталих збивања" објашњава Рајићева.

БФПЕ управо на сарадњи са немачким фактором полаже много, умножава своје активности и априла 2014. отвора Форум Србија – Немачка за чим је „потреба настала јер се Срби и Немци се уопште не познају, иако сматрају да су једни другима веома блиски, зато што их је историја неколико пута судбоносно спојила(?!)".

Циљ Удружења је „развој и унапређење српско-немачких односа у областима политике, привреде, културе, образовања и науке" а почасни чланови Форума су: Ружица Ђинђић, Вилхелм Штаудахер (некадашњи шеф Уреда Савезног председништва СР Немачке) и Александар Вучић.

Очекивано, „унапређење односа" се показало приликом доласка бившег немачког канцелара Герхарда Шредера у Београд, на Вучићев позив, управо на дан почетка бомбардовања за које се лично залагао, као голо подаништво одговорнима за масовне злочине над Србима током НАТО агресије. Тада се стандардна екипа БФПЕ у еуфоричном расположењу, које је и Шредера запрепастило, састала и фотографисала са њим.

Још активније је немачки Форум ЗФД ( Цивилна мировна служба) који такође ради на плану „помирења" са Албанцима са КиМ, што је још један од пројеката промене свести народа у централној Србији.

Сарадници су потпуно исти као и на Форуму Соње Лихт а од својих достигнућа истичу Фестивал "Мирëдита – Добар дан" којим се на прилично агресиван начин намећу представници сепаратиста као „државници" са Косова.

Ових дана се велика прашина дигла и око пропагандних филмова о Косову и Метохији, којима се сва кривица за рат на Косову пребацује на државу Србију а управо је ЗФД водећи продуцент.

Актери ових пројеката су такође промотери анти-српских идеја што иритира домаћу јавност због чега нису могли да направе већи продор „у свест" Срба али не треба занемарити чињеницу да је један од аутора и промотера, најавио „активнију промоцију филмова од септембра". Сасвим случајно и ово се уклапа са термином почетка најављеног унутрашњег дијалога.

Иначе, 2015. године у организацији овог Форума на трибини у Београду „О рату свих ратова" учествовао је Стипе Месић који је хвалио победу хрватског народа над фашизмом и жалио због немогућности заједничке прославе те победе бивших YУ држава због „историјског ревизионизма"…

Ових дана „процурела" је вест да ће и „војску Косова" обучавати хрватски генерали одговорни за геноцид над Србима, Анте Готовина и Младен Маркач. Овде конкретних видљивих знакова повезаности са немачком администрацијом немак, осим ако се обрати пажња на писање немачких медија о ситуацији на Косову и Метохији, где се може уочити известан тренд у настојањима да на странама отворено супротстављеним српској, углавном буду доведени националисти.

Тако „Шпигл" показује дубоке симпатије за Аљбина Куртија приказујући га као човека који ће „очистити Косово од криминала" док је коалиција ПАН коју предводи Рамуш Харадинај означена као „криминална, коруптивна алијанса" чији су лидери поред Харадинаја још и Кадри Весељи, и Фатмир Љимај а описани као ратни злочинци, што јесте тачно.

Међутим Шпиглу не смета то што је и Курти био припадник УЧК, додуше у њеном „политичком представништву" јер ипак је био учесник протеста против Милошевићевог режима. Описују га као насилног у супротстављању УНМИК-у и другим међународним мисијама, али га и оправдавају јер су „протести били усмерени против корупције" у чему су у малверзацији са елитом косовских Албанаца били умешани и представници тих мисија, пише утицајни немачки лист који консултује активисте истих организација који и у централној Србији раде на промени свести.

Директор Косовске фондације за отворено друштво, Љуан Шлаку, каже да је "страх од владе коју би формирала странка ‘Самоопредељење’ неоправдан, јер би унутрашња политичка демократизација била добра" преноси Шпигл који свој текст завршава изливима симпатије за Куртија наводећи да је ожењен Норвежанком, због чега су му чак и Албанци претили те да „не држи до своје земље".

Генерално, про-владини немачки медија о Косову и Метохији пишу као о месту где се опасни националисти враћају на власт због чега Европска унија губи на популарности иако је до сада уложила 33 милијарде долара у „развој Косова".

„…Изгледа да Западни Балкан не може да се смири новцем, то показује јачање национализма и окретање религији. Људима је потребна визија будућности, истински интерес. А где ЕУ губи своју привлачност ту настаје опасан јаз: Балкан поново постаје буре барута које може да експлодира у сваком тренутку" истиче немачки лист „Хојте".

Да је то далеко од реалности показује писање НДР-а о продужетку немачког војног присуства на КиМ према коме је тренутно стационирано 470 војника од некадашњих 1.300. Нова одлука Берлина не дозвољава да их буде више од 800 али није извесно хоће ли их толико бити јер их је досадашње присуство коштало 42 милиона евра по години продужетка. Очигледно да Бундестаг не препознаје стање као „буре барута".

Фаворит Шпигла за новог премијера сепаратиста јесте Курти, „нада младих на Косову", који ће протерати све српске институције „како не би дошло до ‘распрачавања земље’ као што се десило у БиХ" са Републиком Српском.

Заправо је вероватно ово разлог због кога Берлин прижељкује Куртија. Вође коалиције ПАН, легалних политичких покрета, бављењем политиком стичу имунитет и заштиту за бављење мафијашким пословима чијих кланова су истовремено и босови, због чега је монопол над свим дешавањима у рукама неколико људи, што потврђује извештај немачке обавештајне службе (БНД) закључен 22. марта 2005. године а објављен на Викиликсу.

Сви они су већ доказали, спремност за сарадњу са Србима чиме продужавају статус кво који држи Запад у неизвесности али и јако пуно кошта. У немачким медијима се све чешће могу наћи натписи о тзв „ОВК", попут оног у листу „Тагесшау", као криминалној скупини убица, трговцима органима киднапованих Срба и Албанаца, о њиховим нападима на српску полицију и безочним убиствима… зато се Курти чини као решење које ће брзо пресећи такво стање што Западу да што ближе дође циљу.

Са друге стране ЕУ је у Србију „уложила" неупоредиво мање и то увек тако да се тај новац разним процесима враћа Европској унији а оно што не може претворено је у цементирање опет њених циљева.

На пример, велики број расељених са КиМ је добио трајно решење стамбеног питања што другу генерацију прогнаних већ спречава да се врате на своја имања која су узурпирана, куће порушене а посао је немогуће наћи због чега ни останак није одржив па се о њему више и не размишља. Ипак, највише новца ЕУ је уложила управо у такозвано цивилно друштво, кроз оне организације и медије чији се рад поклапа са њеним интересима и промоцијом европског „система вредности".

Могуће је да се тиме може протумачити и напрасна посвећеност „Блица", иначе у власништву немачке компаније „Рингиер Аксел Спрингер", који је покренуо серијал текстова о Косову и Метохији и то под насловом „оканимо се заблуда и митова" цитирајући Расима Љајића.

Наиме, одрицање од Косовског мита постало је пратећа компонента Бриселског дијалога чија идеја буде унижена сваки пут када се направи неки „компромис" на штету српске државности. Њега се латио Дачић након парафирања када је одговорио на оптужбе за издају. У неколико наврата учинио је то и Вучић додајући још и да је идеја о Небеској Србији бајка, а то поновио и у оквиру свог инаугурационог говора за место председника Србије за које се заклео над Уставом и Мирослављевим јеванђељем.

Водећи се идејом Србије без Косовског мита и Блиц је на Косово и Метохију послао свог новинара Ранка Пивљанина  како би у серијалу о томе „шта ће бити са Косовом и Метохијом – и када?(!)" могао да се „чује св(р)ачији глас".

Интервју са Неџмедином Спахиуом (коме и лист „Политика" даје много простора иако отворено заступа сепаратизам) показао је на који начин се овом проблему приступа. Пивљанин представља Спахиуа као доктора политичких наука који „косовски проблем промишља хладне главе и без иделошких ограничења" како би читаоци били припремљени за „реалан поглед" на косовски проблем.

„Неограниченост" Неџмедина Спахиуа се огледа у томе да се он, као доктор егкзатних наука, сећа да су га у шестом разреду основне школе учили да је Мурата убио Милош Копилићи а када је питао наставника о чему се ради он му је одговорио како „Срби отимају њихову историју". Он се данас залаже да „на Косову планови и програми за историју и књижевност буду прилагођени стању и садашњим интересима душтва". Пивљанин враћа у садашњост Спахиуа и пита инсинуирајући „је ли Косово држава?" да би прихватио потврдан одговор и наставио да се тако понаша.

Спахиу је један од најупорнијих заговорника постојања „косоварске" нације а недавно је промовисана и његова књига о томе, што се коси и са здравим разумом а камоли са „премишљањем хладне главе".

Пивљанин је иначе заговорник сепаратизма али оног црногорског, истиче да је „Црна Гора била и биће држава" али не може да прежали што није имао право да тамо гласа и што мора да се пријави када у родни Тиват дође из Београда у коме се ухлебио, добио стан, посао…али и чланство у Српској напредној странци.

Његове колеге кажу да је у овом послу дуго, да је између осталог писао коментаре на ивици ласцивног али, кажу: „…Очигледно је да је у међувремену лудило узело маха. Иритантан је тип, од оних који просто маме да их опаучиш. У редакцијама је добијао батине а док је радио у ‘Гласу јавности’, каблом телефонске слушалице давио га је колега кога да би изнервирао мораш да будеш дебил своје врсте".

Но, редакција „Блица" се не задовољава само таквим ликовима. У оквиру овог серијала текстова доминантни су ставови који оправдавају и промовишу сецесију са једне а „немогућност" да се проблем реши у српску корист „јер су Албанци одлучни" са друге стране.

Ретроактивно се објављују текстови којима се вређа и унижава живот и српски народ на Косову и Метохији приказујући га као скупину полудивљег слоја чији проблеми „почињу са бриселским дијалогом" након што је „успостваљена некаква норма живота у српским срединама" Наводећи „узајамне" злочине „Блиц" чак десетоструко умањује и прикрива српске жртве и страдање а истиче албанско „према неким изворима", такође га десетоструко увећавајући. Без сумње – злочин према против хуманости, народа, достојаства, интегритета и државе! Нешто што ни Немци не би могли.

Много је смерница и сувише је сличних ствари у третирању српске територије и народа да би смо сметнули с ума Берлински конгрес и његове домете, мада не мисле сви тако.

На обимнијој анализи проблема инсистира др Коста Николић, који је био ангажован после петооктобарског пуча да напише уџбеник историје за завршне разреде Гимназије. За Магазин Таблоид каже да свакако „постоји историјска вертикала још од стварања Прве и Друге призренске лиге али се ја не бих упуштао у ту историозацију јер се мењају и актери и догађаји. Шиптари су желели да добију државу и близу су таквог решења.

Разлика је у томе што они нису одустајали од те своје намере а ми смо нашу политику више пута мењали па ни данас не знамо шта је наша политика. Милошевић је могао да избегне овакав исход упркос намерама великих сила и другим факторима. Погрешне одлуке наших политичара у пресудним тренуцима су кључ, а планови постоје као што свако од нас има разне животне планове. " констатује Николић закључујући да је прича сувише комплексна и да о томе не може укратко.

За др Никодимовића нема дилеме о повезаности. „Да. Одлуке Берлинског конгреса прихватила је ЕУ, јер јој животни интерес слободан коридор на Средоземно море преко држава на Бакану. Главна сметња у томе им је Србија јер се простире територијом на најзначајнијем стратешком месту, није исцрпела своја природна минерална богатства, богата је воденим токовима, пречица је од Европе до Блиског истока, има јаког православног заштитника Русију.

Ти разлози су нас држали у вишевековном ропству. Тражи се пета колона на Балкану свих профила, националне мањине, невладине организације, глобалисти, све што може да промени дух и свест српског народа, смањење наталитета афирмацијом сексуалних поремећаја, економским изгладњивањем, обавезом продаје земљишта странцима, подршка исламским режимима чији је интерес Балкан…"

Професор српске историје на Београдском универзитету чија је ужа специјалност управо Србија у доба Берлинског конгреса, односно Србија у међународним односима у 19. и почетком 20. века др Сузана Рајић, каже да је разлика у томе што је ово данас обрнут процес, истеривање Србије са Косова и Метохије, тачније враћање Србије на границе Копаоника.

„Оно што је Бизмарк поручивао Кнезу Михаилу и Илији Гарашанину да се поглед држи далеко, да гледају своју унутрашњу политику, да јачају снаге реда у својој земљи и да не праве снове о великој српској држави, то је оно што данас чујемо од Ангеле Меркел, као и поводом републике Српске, и ја то видим као потпуно идентично. Србија се враћа на границе договорене на Берлинском конгресу" каже Рајићева али додаје да се не смеју дићи руке од Косова и Метохије и рећи да је то готова ствар и да је сада питање колико времена можемо да купимо и под којим условима.

Сличног мишљења је и др Раковић: „Важно је да Република Србија никада не прихвати сецесију албанске администрације на Косову и Метохији јер би наредне деценије могле да створе оквир када ће бити могућ повратак јужне српске покрајине под надлежност Београда. Тренутни конфликт треба да буде замрзнут. Доћи ће моменат када ће поново бити отворено питање уједињења српских земаља: Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе. Само треба бити стрпљив" верује он.

И Никодиновић сматра да проблем Косова и Метохије не би смели сада да решавамо.Одлагати сваку активност о томе док се не створе међународни услови да Србија поврати суверенитет на целом територијом. Помагати сваког Србина и сваку институцију у покрајини, оснивати нове институције, интезивирати контакте, то јест односе Срба централне Србије и Срба на Косову и Метохији где не би смео нико да има ни једна проблем егзистенције. Једноставно, Начертаније" поручује Никодиновић.

У исто време УН, које су готово негирале или бар биле неактивне по питању српских жртава, организују округли сто у Женеви захтевајући откривање истине и о њиховом страдању. Забрињавајућа повезаност се може уочити ако знамо да је ондашњи министар иностраних послова СЦГ Горан Свилановић, тадашњем координатору Удружења породица киднапованих и убијених са КиМ Сими Спасићу рекао „да ће се истина о српским жртвама сазнати тек када Косово добије пуну независност".

На жалост, као што је др Рајић приметила, државност Србије на Косову и Метохији је у повлачењу. Гласови из прошлости, оних који би да поткрешу границе Србије, јачи су нео икада пре. Државне институције, медији, политичке странке и власт не само оружјем него као да ни мислима не раде на очувању граница већ се са њима багателише као да је баш то начин народног просперитета. На сваки начин раскида са Косовоским митом који иако идеја и духовна категорија, представља постоље, престо на коме столује реална српска државност.

„Колико може безбожник да затеже конопац, то ниједно грло да издржи не може" каже Хаџи Миша Лазић за Магазин Таблоид. Његова књига „Свануће и тај дан", о најважнијим догађајима на КиМ бурних 80-тих и 90-тих чији је учесник био, управо је изашла из штампе. Један је од оснивача Удружења „Божур" за повратак расељених којима је то комунизам забранио 1945., оснивач је и руководилац општине Обилић 1990. године.

Лазић не посматра догађаје кроз призму дневних актуелности већ дубље кроз време и каже „Срећан је народ онај коме су топ и поп заједно, разумете? Ја бих волео да то буде тако и код нас. Ништа није мање важна ни забрана абортуса коју би требало увести. Турака има 70 милиона па су забранили абортус! А код нас се отварају сигурне куће. Коме то треба, па онима који су без Бога, а и Александра Вучића ретко видим да иде у цркву, разумете? Када је човек са Богом, код њега нема места за сатану".

(Аутор се захваљује Татјани В. на превођењу обимне грађе са немачког језика)

Аутор: Иван Максимовић – дописник магазина „Таблоид“ из К. Митровице

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

Advertisements

ОДРЖАВАЊЕ НА ВЛАСТИ: УЛЕПШАВАЊЕ СТВАРНОСТИ И ЕКОНОМСКА И ПОЛИТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА СРБИЈЕ!!?

16. августа 2017. Коментари су искључени

 

Швајцарска амбасада је у свом последњем, редовном извештају Министарству спољних послова од 28. маја упозорила да Србија улази у период економске, а самим тим и политичке нестабилности. Разлози за ово су, између осталог, константно сиромашење становништва.

Слична упозорења дају и други страни аналитичари, док Министарство спољних послова Немачке упозорава грађане своје земље да могу да постану жртве политички мотивисаног насиља, ако на улицама српских градова узму учешће у мирним анти-владиним протестима.

Александра Вучића сви описују као диктатора, кога привремено Запад подржава јер беспоговорно штити њихове геостратешке интересе, а оваква Србија, са Вучићем на челу, није интересантна ни за Русију, тврде страни аналитичари.

 

                        Милан Маленовић

ULEPSAVANJE SRPSKE STVARNOSTI

 

Слушајући овдашње политичаре како улепшавају стварност, неупућени посматрач са стране би могао да помисли како у Србији теку мед и млеко. Анализе и извештаји страних стручних служби, међутим, показују нешто сасвим друго.

Тако, на пример, немачка привредна комора (ИХК) упозорава на нерешене горуће проблеме са којима се један страни инвеститор суочава у Срби, и у свом извештају од 29. новембра 2016. јасно указује на опасност како „текуће санирање буџета носи са собом стални ризик од социјалних конфликта". Као слабости Србије ИХК износи „високу задуженост земље" и „високу незапосленост" . Такође се истиче и да је Србијазависна од сталног прилива новца из иностранства".

Швајцарска мабасада у Београду 28. маја 2017. послала је свом Министарству спољних послова доста детаљнији извештај од поменуте студије ИХК, у коме се износе, како се наводи, сталне структуралне слабости, правна несигурност због дугих судских поступака и „утицаја људи са стране", као и неефикасна и централизована администрација која је високо корумпирана.

Такође се указује и на хронично високу стопу незапослености и на ниска примања радника, због чега може доћи до социјалних тензија.

Немачко предузеће „Статиста ГмбХ", које спада у водеће статистичке институте у Европи, потврђује запажања швајцарске амбасаде, износећи податке о кретањима просечне плате у Србији у периоду од 2005. до 2015. године.

Плате су, по том извештају, расле све до 2013. године, истина од 2007. са умањеном стопом. Прве године у којој су напредњаци владали свих 12 месеци, односно 2013, долази до драстичног пада просечне реалне плате у односу на претходну годину за 1,9 одсто, а тај се тренд наставио и у 2014. (минус 1,7 одсто) и 2015. (минус 2,4 одсто).

Због смањења реалних плата, долази и до пада бруто друштвеног производа , што се, такође, види из извештаја „Статисте".

Од 2013. БДП у Србији у континуитету опада, а највећи пад је забележен 2015. године, када су почеле да се примењују драконске мере штедње наметнуте од стране Међународног монетарног фонда: у тој години је БДП износио 37,16 милијарди долара, док је само годину дана раније он био 44,21 милијарду долара. Од тада је бруто домаћи производ отприлике на истом нивоу, са готово незнатним повећањима (на крају 2016. је, по „Статисти" износио 37,74 милијарде долара).

Да су мере штедње, које по наређењу ММФ-а спроводи министар финансија Душан Вујовић  , погубне по српску привреду, сматра и швајцарска амбасада, која у извештају од 28. маја, као једну од константних структуралних слабости наводи и „прениска јавна улагања у односу на потребе".

Управо на ово су упозоравали економисти који желе добро Србији, а то је да ће сталним завртањем славине за буџетске инвестиције у једном тренутку српској привреди бити заврнута шија. Да би се повећао БДП, познато је сваком студенту економије, потребно је повећање јавних давања, у шта спада и повећање пензија, а и плата у јавном сектору.

Доскорашња Влада Алкесандра Вучића је јавност извештавала о висини страних инвестиција у 2016. години, али је прећутала одакле су све та средства долазила. По швајцарском извештају, наводни велики „пријатељи" и „богати инвеститори" са Истока, из Уједињених Арапских Емирата, прошле године су (уместо обећаних милијарди долара за „Београд на води", фабрику чипова или пољопривредно земљиште) у Србију уложили само 81,1 милион евра и тако се позиционирали тек на место број 10 листе највећих страних инвеститора.

Иако су укупна директна страна улагања 2016. износила две милијарде евра, Швајцарци указују на то да су она у односу на 2015. смањена за 1,6 одсто. Смањење заинтересованости инвеститора за Србију треба тражити управо у политици актуелне власти која уноси нестабилност, не само у Србију, већ и у цео регион.

Иако садашња власт преко својих медија јавност убеђује како у Европи и свету Вучића сматрају „гарантом сигурности и стабилности на Балкану", страни званични аналитичари тврде управо супротно.

Немачки институт „Фондација Хајнриха Бела", који је близак парламентарној странци „Зелених", у свом извештају од 13. септембра 2016. указује на то да се код свих балканских лидера појачава ратна реторика, али да је главни извор нестабилности у целом региону – Србија.

Немачки ИХК као разлог за дестабилизујућу улогу Србије види како унутрашње социјалне тензије, тако исто и замрзнути конфликт са такозваном Републиком Косово, док швајцарска амбасада искључиво указује на унутрашње проблеме. Немачко Министарство спољних послова иде и корак даље, па на свом званичном сајту индиректно оптужује српске власти да изазивају нереде у земљи.

МСП из Берлина преко свог званичног сајта упозорава туристе који би да посете Србију да избегавају јавне скупове. Како министарство истовремено сматра да је опасност од терористичких напада у нашој земљи још увек на ниском нивоу, јасно је да својим грађанима скреће пажњу на то да би учешћем на јавном скупу против актуелних власти могли да постану жртве од државе ангажованих батинаша, као што је то био случај са демонстрантима у Београду у време прве Вучићеве инаугурације.

Пошто је највећи генератор незадовољства у Србији катастрофално лоше економско стање становништва, у извештају швајцарске амбасаде од 28. маја уочљиво је страховање како би ситуација ове и наредне година могла додатно да се заоштри.

Швајцарци на страни 10 преносе прогнозу Међународног монетарног фонда да ће инфлација ове године достићи три одсто (у односу на 1,6 одсто 2016, односно 1,5 одсто у 2015. години), што ће уз задржавање пензија и плата у јавном сектору на садашњем нивоу довести до додатног осиромашења становништва.

Већ на другој страни свог извештаја, швајцарска амбасада као један од узрока сталне нестабилности Србије наводи и лошу демографску слику  и одлазак у иностранство на првом месту младих и високо образованих људи. Ово ће у веома кратком року довести до недостатка квалификоване радне снаге потребне озбиљним страним инвеститорима, док са друге стране значи да ће један радник у реалном сектору морати да издржава незапосленог, или једног запосленог у државном сектору, али и једног пензионера. Оваква ситуација ће довести до потпуног слома јавних финансија.

Све у свему, перспектива економске и укупне политичке ситуације у Србији, посматрано из угла страних, неутралних и стручних аналитичара, не изгледа ни мало ружичасто, посебно није онаква каквом власти желе да је представе. Јасно је да се Србији на првом месту пребацује што није спровела, па чак ни започела неопходне озбиљне и дубинске реформе државне администрације и правосуђа. У случају да курс Владе остане исти, што најављује нова премијерка Ана Брнабић, у најскорије време ће у нашој земљи доћи до немира, слажу се сви аналитичари.

 

       Клон Ким Џон Уна

 

Странци не само да ситуацију у Србији посматрају сасвим другачије од званичника у Београду, већ и самог Александра Вучића представљају онаквим какав он заиста јесте, упркос раширеној државној пропаганди како је он у иностранству, наводно, уважени саговорник.

У свом извештају, објављеном 13. септембра 2016. на сајту „Фондације Хајнрих Бел", Андреас Полтерман већ на самом почетку садашњег председника Србије назива „великим председавајућем партије и Фирером". За оне којима немачки језик није близак, назив „Партеиворситзендер" (председавајући партије) у оваквом контесту се искључиво користи за диктаторе из ере комунизма. Иста титула се додељује и севернокорејском владару Ким Џонг Уну.

Полтерман оцењује како је Вучић, убедивши западне лидере да је он не само спреман, већ и у стању да обузда снаге које би Србију да приближе Русији, од Брисела и Берлина добио награду која, између осталих, садржи и „великодушно толерисање ауторитаризма и злоупотребе власти".

Исто мишљење је изнето и у извештају од 21. марта 2016. Европском савету, који су написали други аутори под насловом „Ретурн то инстабилитy: Хоw мигратион анд греат поwер политицс тхреатен тхе Wестерн Балканс", где стоји: "Србијом и осталим балканским земљама влада ‘стабилократија’, односно то су аутократије у којима институције не значе ништа, већ је сва власт у рукама снажног лидера коме Запад помаже, јер служи његовим геостратешким интересима".

„Зелени" у немачком парламенту (Бундестагу) представљају једну од гласнијих опозиционих странака, али су део власти у многим савезним покрајинама Немачке. Када су последњи пут били на власти на савезном нивоу давали су министра спољних послова, Јошку Фишера.

Извештај Полтермана који су „Зелени" објавили на сајту Фондације коју су сами основали и коју воде, представља свакако и мишљење врхушке ове партије. Због тога је важно навести и разлоге које поменути аналитичар наводи због чега долази до појачане националистичке реторике у Србији, али и у неким другим балканским земљама, а то је потреба политичких елита да се манипулацијама масама одрже на власти упркос привреди и јавним финансијама у расулу и више него очигледног одсуства европске перспективе за ове земље.

И сам Полтерман упозорава да не сме да се понови грешка из 2003. и 2007. године када су у Европску Унију примљене Бугарска и Румунија, односно Хрватска, упркос чињеници што до тада, па чак ни до данас у тим земљама није био окончан процес демократизације.

Са Вучићем на челу, коначни је закључак који може да се изведе из Полтермановог чланка, Србија није ни близу основних европских вредности, као што су демократија и људска права, мада није сигурно ни да ли је она у оваквом стању интересантна за Русију, која се посматра као супарник ЕУ.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

СРБИЈА: ПРЕДСЕДНИКОВЕ НАМЕРЕ ДА ПОЛУГАМА СОПСТВЕНЕ ВЛАСТИ УКЛОНИ И ЗАДЊИ КАМЕН СПОТИЦАЊА У КОРИСТ ЗАПАДА И АЛБАНАЦА СА КОСМЕТА!!?

11. августа 2017. 1 коментар

 

Aкo je тачно да: „Србија ће чувати своју независност, своју војну неутралност и своју сувереност у одлучивању… и више нико неће моћи да тражи од Србије да сагиње главу“, како је то изјавио Председник Србије у недавном специјалном интервјуу, па откуд онда потреба да се чак пре стварног доношења замишљене Декларације, он као Лидер, преко нижих чиновника, правда Светској заједници и осталим Нацијама (све настале од Срба) у окружењу, против кога она није уперена, и шта она није!????

А коме и када су се правдали доносиоци и реализатори Призренске лиге???

Коме се Алија правдао за своју Декларацију???

Да ли је Путин, пошто му је Јелцин предао волан разваљене Русије, доносио декларацију, или је почео да делује не стајући и не посустајући, схватајући шта му се спрема, и да му је судбина велике државе у сопственим рукама, па је сада достигао статус да му је судбина Америке и света у његовим рукама!!????

 

 

PREDSEDNIKOVE OPASNE NAMERE2

 

А она замишљена Декларација од 3 стуба за опстанак свих Срба, може да испадне да је на нивоу Статута Културно уметничког друштва и третираће територијални статус Србије и РС као две одвојене територије, као и „РКС-Косова без звездице“ и друге бивше Републике у СФРЈ!!? И опет власт форсира датум присаједињења Војводине (као битан за дан представљања јавности тог писаног акта) која се у неком тренутку може „одсајединити“ вољом грађана и грађанки…!!!???????

Онај Никола (Селаковић) мора да се шалио када је изјавио да ће се власт Србије задовољити и изјаснити о духовном МИНИМУМУ националних итереса, па и по цену нестанка Нације, уместо да каже да ће:…."Србија и РС на јесен припремити Декларацију о заједничком обједињеном националном деловању и дефинисању националних МАКСИМУМА и принципа за уздизање нације."

Уз то, и Власт на челу Србије, независност и интегритет (ону с почетка текста), као и судбину Отаџбине, предаје у руке бриселском бирократском табору, па им као поклон самоодрицањем од АП КиМ даје део своје територије националној мањини, да би понизно пристала и вазалски помогла стварање друге албанске државе на Балканском полуострву !!???

Такав поступак и одустајање и самоодрицање народа од дела територије једне суверене, независне и државе са интегритетом (као што рече Предсeдник Србије), био би међународни преседан који би се користитио увек када било где сепаратистички покрети желе да правдају остаривање својих територијаних циљева, па и ратом!!!

Председник Србије се заноси да створи „..осовину мира и стабилности на линији "север-југ" на Западном Балкану, између два највећа народа, Срба и Албанаца, у наредних 100 година решили смо 80 одсто наших политичких проблема,..“, намерно заборављајући и губећи из вида да је, нама тај непријатељски народ у претходних 100 година, уз подршку оних у које се и сам, Председник, узда – Великих Сила (погледати стр.382), на земљи наших праотаца коју су ослободили 1912-те, направио нацију и државу, која прераста у Велику, а при том Србију нам своди у предберлинске границе – на Пашалук !?

Не жели да се подсећа да:“… читав период од 1878. до краја 1912. године ће бити у знаку сталних сукоба и терора Арбанаса-муслимана над српско-црногорским становништвом у тзв. Ст. Србији. Ове сукобе и терор ће са своје стране подстрекивати и изазивати локалне централне Османске власти, а такође и Аустроугарска, у циљу истребљења српско-црногорског становништва или његовог протеривањ]. Према Плавој књизи коју је била припремила српска краљевска влада, у периоду од 1890. до 1899. са КиM је побегло преко 60.000 Срба за Србију“ .

И још рече: "Да имамо октроисани устав и да га на силу доносимо уз малу већину у Народоној скупштини, не пада ми на памет", подвукао је Вучић."

Откуд ову мисао да је изрекао баш Председник, ако и Он, а надамо се и његови Саветници, знају и воде рачуна о члану 203. Устава, да се промена истог не врши у Скупштини већ на РЕФЕРЕНДУМУ Срба и осталих грађана који живе у Србији!!? Зна он добро да му у тој намери смета преамбула!!!!

Имајући у виду и ове чињенице, Председник Србије је све полуге власти ставио у своје руке, па одатле је и она његова, ничим изазвана, намера, (да поред дијалога о нормализацији односа који се увелико води под бриселском палицом на коме и инсистира држећи шаргарепу на дугом штапу), наметнуо нам је да и овде води „унутрашњи дијалог“, јер баш тај камен спотицања треба уклонити, да би се наставило путем без алтернативе!!!

Док политичке партије косовских Албанаца, чак и у њиховој двомесечној институционалној кризи, умеју да се чврсто држе свог главног става да Србија није више пожељна у „Републици Косово“, Председник наше Отаџбине нам намеће вођење „унутрашњег дијалога“ са циљем да убеди српски народ и остале грађане Србије, да се сви сложе са његовим мишљењем, и одрекну се дела своје територије да би омогућили Албанцима заокругљивање њихове нове државе и лакши пут у евроинтеграције и НАТО!!???

А шта кажу „Председник Косова и Привремене институције из Приштине“!??? Деле ли и ОНИ онакво мишљење, воде ли они унутрашњи дијалог; – или спроводе своју одлуку "Косово је назависно"!?? Како ли би тек прошли њихови који су као „наши“ Тадић,Чанак, Чеда, Вук, Јанковић, Расим, …, посебно ако би се залагали за „останак у Србији и за отцепљење нпр. Лешка????

"И док се председник Косова Хашим Тачи залаже за наставак дијалога на председничком нивоу, Рамуш Харадинај, кандидат коалиције Демократске партије Косова, Алијансе за будућност Косова и Иницијативе за Косово наставак дијалога условљава признањем Косова, а кандидат за премијера Самоопредељења Аљбин Курти за редизајнирање процеса након паузе од годину дана, пише Коха диторе.", тек толико да постане јасније куда води наш унутрашњи дијалог!?

Председник Отаџбине помену и: „Остаје нам још битан однос са Бошњацима“, па пре решавања тог односа, нека прво баци поглед на Декларацију Алије Изетбеговића (ког сматрају оцем Бошњака и Бошњачке државе), а затим нека стекне увид у рад и деловање 6 државних секретара Бошњака (у структурама републичке власти), као и незаменљивог Расима (са његовом намером да и он изађе са платформом његове странке за коју није искључено да ће бити измењена у односу на њен програм), и Муамер, и други у Рашкој области!!

Мада, слаба би нам била таква утеха, имајући у виду жалосну чињеницу да коалициони партнери владајуће већине седе у власти Србије а играју за победу тима косовских Албанаца!!!!

А у вези Расимове жеље (као и гомиле петоколонашких и к`о запета пушка спремних политичара) да се у питању налажења решења за КиМ поново укључи међународна заједница, (иако постоји важећа Резолуција 1244 ), морамо да са разочарењем приметимо да су сви пребрзо заборавили чињеницу: да је та међународна заједница стварно желела солидарност СРЈ (и Србији) као независној држави, не би дозволили да 78 дана, на њу и њено становништво, изручују разарујуће и смртоносне бомбе Американци на челу НАТО алијансе!!!

А ако Србија попусти тој реалности да косовски Албанци неће да живе у Србији, односно хоће да живе ту где јесу али не трпе Србију, дакле у ствари они хоће да Србија не живи где и они, како ће се касније Србија одупрети и другима који хоће да Србије нема тамо где они живе!!?

На жалост, сви председници, и министри и парламентарци…, српске власти, који су се клели у Устав Србије, нису били у стању да поштују Устав сопствене државе и противе се испуњењу и оних одредаба Резолуције 1244 а које иду у корист Отаџбине, у ствари свака на свој начин свесно су допринели потпуном поразу уставности Србије, зато што су себично размишљали само о висини своте на својим текућим рачунима и привилегијама које уживају вршећи власт, а не и о садржини Закона које изгласавају!!!

Уместо да су још пре неколико година предузели мере да „међународни пројекат Косово“ замрзну на неко време, и окрену се ка економском јачању државе и за решавање важних државних питања инисистирајући на дословно споровођење поменуте Резолуције 1244, и искористе повољније моменте у међународним политичким односима, они су пожурили да поред економског слабљења државе, то плате и политичким и територијалним уступцима на рачун Србије, српског народа и осталих грађана који у њој живе!!!

 

©Гето Србија

ТРИВАН: ПАРТИЈСКЕ И ВАНПАРТИЈСКЕ ИГРЕ ДО ФУНКЦИЈЕ МИНИСТРА ЕКОЛОГИЈЕ!!

9. августа 2017. Коментари су искључени

 

Без обзира хоће ли се Европска унија срушити под теретом нереалних жеља или ће неким чудом опстати, Србији следује велико чишћење, како политичко, тако и еколошко. Кад је ово друго у питању, драма тек предстоји.

Са три хиљаде дивљих депонија смећа, Србија је међу најзагађенијим државама европског континента. Са друге стране, Србија има најчистију изворску пијаћу воду, велике планинске комплексе и читаве области где прљаве технологије нису стигле. Ново министарство екологије и нови министар Горан Триван, биће стављени у службу неких мултинационалних корпорација које на овом делу Балкана хоће да остваре монопол над оним што ће ускоро бити највреднији ресурс на планети: здравом пијаћом водом. Власт у Вашингтону је промењена, дивља пљачкашке хорде које кидишу на Србију – нису!!!

 

                     Иван Молоток

EKOLOSKO MLACENJE PARA

 

Под врло чудним околностима, 20. јануара ове, 2017. године, амбасадора Србије у САД, Ђерђ Матковић, позвао је Горана Тривана, тадашњег градског секретара за заштиту животне средине у Београду, да буде гост овог дипломатско конзуларног представништва, приликом инаугурацију председника Доналда Трампа! Триван је тих дана, како званичан извештај говори, "…разговарао са више званичника где су теме између осталог биле односи Србије – САД, као сарадња из области заштите животне средине…"

И, заиста, Триван се тих дана срео са државним секретаром државе Мериленд, Џоном Вобенсмитом (Јохн Вобенсмитх), његовим замеником Луисом Борундом и секретаром за заштиту животне средине Беном Грумблесом.

Компаније из Мериленда за пречишћавање и експлоатацију водних ресурса, међу најјачима су на свету (одмах иза компанија из Калифорније). Планови за отимачину чисте пијаће воде у Србији, преко идеје такозваног јавно-приватног партнерства, одавно постоје (амерички инвестициони фондови и Европска банка за реконструкцију имају читав план за Србију у том смислу, а изнела га је јавно и Кристина Лагард, председница Светска банке).

Амбасадора Ђерђа Матковића су припадници лобистичких група "анимирали" да доведе "некога од еколошких власти" из Србије, како би разговарали о евентуалним пословима експлоатације и дистрибуције пијаће воде. Како Србија у том тренутку није имала надлежно министарство, домаћин је Тривану сугерисао да будућој влади препоручи оснивање министарства екологије, уз обећање да ће такав чин "снажно подржати".

Прошло је само шест месеци од тог сусрета до оснивања министарства екологије у влади англо-америчког ђака, Ане Брнабић. Све што се у будућности буде дешавало око инвестиција у српски програм еколошке заштите (а, ту је пречишћавање и експлоатација воде кључна ставка), биће рађено у сарадњи са америчким компанијама и њиховим предузећима, "тројанским коњима", регистрованим у Холандији.

У сенци Вучићевих игара око избора премијера, Социјалистичка партија Србије, формално је "понудила" Тривана за функцију министра екологије (суштински, на препоруку из САД), упркос томе што је реч о човеку који је синоним "заборављених" кадрова Слободана Милошевића и Мирјане Марковић, некадашња млада перјаница њиховог пропалог политичког предузећа, и организатор некаквог "народног покрета" који је, након 5. октобра 2000. године и пада дотадашњег режима, "чувао" вилу породице Милошевић. Како је Триван сачувао своје позиције протеклих година и како је успео да се докопа функције министра екологије?

Непријатне истине из његове политичко-предузетничке каријере говоре да је током ратних, деведесетих година, био близак са Урошем Шуваковићем, истакнутим функционером ондашње владајуће Социјалистичке партије Србије и да је гајио повелики анимозитет према Ивици Дачићу.

Падом Милошевића, Триван се нашао "на чистини", па је проценио да би му и Дачић добро дошао у тој ситуацији, па је кренуо "заобилазно", да се прикрада врху странке преко Александра Антића, уз чију помоћ је доспео и до садашње функције министра екологије.

Дачић је добро проценио: у овој области се увек врти пуно новца, а рок за извршење обавеза је практично неограничен! Али, ни Тривана на том месту не би било, да се господин државни секретар савезне државе Мериленд (Џон Вобенсмит), није писмом препоруке обратио "највишем месту" у држави Србији.

Истина, пред Србијом се налази и Поглавље 27. за приступање ЕУ, за чију реализацију ће бити потребно највише времена и новца да се прилагоди стандардима ове заједнице. Укратко, за реализацију само оваквог једног поглавља, потребно је да Народна скупштина Србије усвоји око 700 прописа, а Влада Србије пронађе најмање 10 милијарди евра!

Реалан рок за реализацију свих послова из ове области је око 25 година! То значи да ће Србија од ЕУ затражити такозвана прелазна мерила, односно одлагање почетка примене неких европских стандарда за године након евентуалног приступања у овој заједници!

Из такозваних претприступних фондова за 2017. годину, већ је предвиђено 100 милиона евра за инфраструктурне пројекте у Брусу, Блацу, Краљеву и Нишу. За идућу годину ће такође један део бити из тих фондова, али је сигурно ново кредитно задуживање.

Горан Триван се налази на одличној позицији. Мада је "дужан" Антићу и Дачићу, добио је прилику да се "раздужи". У промењеним приликама, сада има и подршку америчких еко-компанија…

Али, памти Триван и тешке дане. У октобру месецу 2001. године, ухапсила га је полиција у Кладову због сумње да је извршио кривично дело "подстрекивања", чиме је омладински камп "Караташ" код Кладова оштећен за 6,5 милиона динара.

Оптужницом је Тривану стављено на терет да је 2000. године с умишљајем подстрекивао одговорно лице кампа, Шиму Чичковића (скромног, плашљивог, да му са рачуна кампа уплати 5,9 милиона динара (око 250.000 ондашњих немачких марака) ради куповине стана.

Тривану је Јавно предузеће "Србијашуме", у коме је био запослен, обезбедило 70 квадрата луксузног стана у Београду. Да би купио додатних 78 квадрата тог стана (дакле, скоро 150 квадратних метар) за помоћ се у више наврата обраћао Чичковићу. Коначно, Чичковић је у сарадњи са Миливојем Илићем, тадашњим начелником Борског округа, издејствовао да Хидро-електрана "Ђердап" на рачун омладинског кампа уплати 6,5 милиона динара, а онда је 5,9 милиона проследио на рачун Корпорације "Царичин град" из Београда.

Прво је "идеални део стана" Тривану дат у закуп на неодређено време, да би му касније био омогућен откуп за износ од 248.711 динара. Оптужница је завршила у фиоци, а случај је заташкан. Нико није одговарао.

Горан Триван се након избора 2008. године, нашао и у улози градског секретара за животну средину, у коалиционој администрацији са Демократском странком.

Мада је дуго био "у сенци", Тривана су пратиле афере које је врх његова странке брзо и ефикасно уклањао. Наиме, применом Закона о једнократном порезу на екстрадоходак и екстраимовину стечену искоришћавањем посебних погодности, у периоду од 26. јуна 2001. године, када је закон почео да се примењује, до краја јуна 2002. године, био је дужан да плати 88.000 марака. Триван то никада није урадио.

Као СПС функционер, повучен у "други ешалон", пред домаћом јавношћу се појавио 19. августа 2008. године, као члан делегације Удружења "Слобода", када је кренуо да посети гроб Слободана Милошевића и положи венац. До њега је тада стајао његов стари пријатељ и партијски друг, Урош Шуваковић. Дачић није долазио на ове парастосе бившем вођи.

У званичној биографији која је стигла у Народну скупштину у предлогу за састав Владе Ане Брнабић стоји да је Горан Триван 1991. постао министар за омладину и спорт, а да је након тога почео да ради у ЈП "Србијашуме", најпре као директор Бироа за пројектовање, планирање и развој, а касније и извршни директор те компаније.

Међутим, иза ове сувопарне, кратке и бесмислене дескрипције његовог професионалног ангажовања, стоји много више. И новца и људи. И партијских и ванпартијских игара.

Један дугогодишњи службеник градске скупштине Београда, недавно је рекао да је Горан Триван "најгори градски секретар" који је на том месту боравио, те да је реч о једној надобудној и лицемерној особи, да се још пре две године хвалио како ће баш он бити министар екологије и слично.

 

        А 1. Исплаћивао и Бебу

Преко Градског секретаријата за екологију Вучић је милионске износе плаћао и фирми Владимира Бебе Поповића која се бавила прављењем пројеката еколошке и животне заштите, као важног поглавља за чланство у Европској унији. Као и Вучић и Триван је био близак срцу Мирјане Марковић. Беба Поповић је лобирао за Вучића, а Триван је то плаћао, парама из градског буџета.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ЛОМЉЕЊЕ КИЧМЕ СРПСТВА: СРПСКИ ПРЕДСТАВНИЦИ У ИНСТИТУЦИЈАМА СЕПАРАТИСТИЧКОГ СИСТЕМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, БЕЗ МОЋИ..!??

7. августа 2017. Коментари су искључени

 

Избори за "парламент" сепаратиста на Косову и Метохији одржани 11. јуна, после 17 година вратили су на власт савез који чине вође албанских терориста Рамуш Харадинај, Хашим Тачи и Фатмир Љимај. На тај начин они су себи обезбедили имунитет и недодирљивост пред судовима у случају да због злочина буду покренути процеси против њих.

За то су имали и свесрдну подршку Запада али, ма колико невероватно звучало, ни подршка српских издајника није изостала. Она долази од самог врха српске Владе, доскорашњег премијера а сада већ председника Србије Александра Вучића, пре свега кроз "Српску листу" коју је за те потребе основао.

 

                        

SRPSKI USPEH NA SEPARATISTICKIM IZBORIMA1

 

У опширној предизборној кампањи за изборе туђе државе на сопственој територији којом се координисало се из Београда, медији су бесомучно понављали како су ти избори судбоносни за наш народ и да „једино ‘Српска листа’ има подршку Београда".

За њу је требало гласати јер „…једино ‘Српска’ има капацитет да спречи формирање ‘војске Косова’ у нашој кући, да сачува од гашења институције Републике Србије и да заштити угрожен опстанак Срба на КиМ".

Таквим обећањима би се слатко насмејали у Народном покрету Срба са КиМ "Отаџбина" само да ситуација није крајње озбиљна јер "постоји толико примера да су сва Вучићева обећања лаж и манипулација застрашеног народа у целој Србији а нарочито на КиМ" кажу из инфо службе за Магазин Таблоид.

"…Институције за које он каже да их ‘чува’ и да ће то и даље чинити, су скоро све предате сепаратистима у Приштини, а народ који Вучић ‘штити’ свакодневно бива пребијан, како од стране Албанаца тако и од стране његових батинаша.

Уколико то Запад од њега затражи ‘војска Косоваје најмање на шта ће пристати, да ли у форми безбедносних снага или под неким трећим називом потпуно је небитно. Управо је из тог разлога ‘Отаџбина’ позивала Србе на бојкот сепаратистичких избора јер учествовањем на њима, осим легализовања непризнате парадржавне творевине, не могу утицати на било које политичке одлуке Приштине.

Треба подсетити грађане Србије да су Албанци 12 година бојкотовали све изборе које је расписивала Република Србија…" и баш захваљујући томе успели су да остваре своје намере.

Међутим, та и таква обећања "Српске листе" ни сепаратистима нису била смешна па су им због помињања одбране српских интереса одредили казну од 25.000 евра, непосредно пре одржавања самих "избора".

Ако та листа није могла да одбрани свој предизборни, маркетиншки спот, како ће онда остварити било шта што је заиста судбински важно за наш народ? Али Срби који на Косову и Метохији живе, то ионако знају па се власт из Београда служила правим и нескривеним терором како би их приморала да узму учешће на овим изборима.

Методе којима се то чинило натерале су, а први пут од увођења вишестраначког система у Србији, амбасаде пет земаља Квинте (водећих ментора независног Косова са Запада) да јавно затражи од београдских власти да престану са притисцима на косовске Србе!

Ни за њих није било дилеме да иза претњи, суспензија и инцидената стоје Марко Ђурић, то јест Канцеларија за Косово и Метохију односно Александар Вучић, што се видело и у самом обраћању. Може ли да буде горе него када они који су извршили војну агресију и бомбардовали Србију како би преотели КиМ, данас упозоравају српску власт да у активностима у том правцу смањи притисак над Србима!?

Ето, и ти избори су прошли. Као и сви претходни сепаратистички избори до сада, били су препуни безакоња, лажи, неправилности… Тако је у јавности објављен број српских гласача премашио број Срба који излази на оне изборе које расписује држава Србија!

То као да никоме не смета чак је овде постала норма јер су и Албанци бројем гласача надмашили не само оне који имају право да гласају већ и број становника на простору на коме се избори одвијају! Нема притужби ни на то…

Захваљујући залагању београдског режима, српски народ је противно својој вољи добио "представнике" у највишим органима сепаратистичког система. То је са собом повукло и нешто о чему нико није размишљао, јер не само да је народ доведен у позицију потчињеног терористичким вођама, чије су формације над њим извршили нескривени геноцид, већ су га учинили и њиховим савезником! Нажалост и међу Србима има оних који ће на то свесно пристати, па чак и уложити завидан труд без обзира што заступају дубоко омражене ставове у народу.

"…Некада смо били сложни, сви као један. Били смо спремни да погинемо како би смо сачували Косово и Метохију а данас имамо Србе који се бију међусобно за место слуге у албанској власти која их сатире…" каже један од Срба који са неверицом све то посматра. Борба Срба, углавном садашњих али и бивших чланова "Српске листе" за позицију у сепаратистичкој влади, стравична је и бескрупулозна. Али не за идеје које у јавности истичу.

Полусвет сконцентрисан у "Српској листи" нема никакву политичку тежину и у њиховим поступцима треба гледати искључиво потезе Александра Вучића. Актуелном режиму у Београду је из неколико разлога битно да чланови СНС-а окупљени у "Српској" буду једини српски представници у институцијама сепаратистичке власти из Приштине. Један од разлога је контрола којом Александар Вучић покушава да утиче на свако политичко деловање Срба на КиМ.

Други разлог је да се ова, наводно, неподељена подршка користи као оправдање за издају коју Вучић спроводи. "…Не треба занемарити ни финансијски аспект, јер се немала средства која стижу из сепаратистичких институција користе за додатни притисак на Србе" наводе из Покрета „Отаџбина".

А, о каквим се то Србима ради, понајбоље је показао Александар Јаблановић када је сепаратистичким надлежним органима уложио тужбу зато што су Срби на Косову и Метохији гласали – са српским документима! Разлог овоме је био једино тај што његова минорна странка није освојила ниједно посланичко место у парламенту сепаратиста.

Случај Љубомира Марића, избеглице из несрећне колоне протераних из Хрватске, у току геноцидне акције "Олуја", још један је пример од каквих се људи састоји Вучићева "Српска листа".

Марић је половином децембра прошле године смењен са министарске позиције у такозваној Влади сепаратиста. Налазио се у "Трепчи" када је примио вест коју је тешко поднео па се истог момента онесвестио.

Покушаји присутних да га врате у живот нису успели, па је морала да интервенише дежурна екипа Дома здравља у Звечану и да га реанимира. Ето, преживео је и већ га је чекао нови посао у Канцеларији за Косово и Метохију. ,

Брат градоначелника Новог Брда по систему сепаратиста, Сретен Ивановић, познат је по иновативним методама којима је привукао највећи број Срба да конкуришу за такозвану "војску Косова"…

Ни заменик "премијера такозване републике Косово", Бранимир Стојановић, не одудара. Са још два брата двориштем је јурио за својим оцем, ухватили су га и угурали у ауто те силом одвели да гласа на сепаратистичким изборима још и пре него што је Бранимир почео да се бави политиком!

Одбојност према томе код његовог оца, долазила је од сећања на деду и бабу које су арбанашки зликовци на њиховом имању, са још једним радником, измасакрирали, раскомадали.

Остали, ако се по злу нису доказали, то само значи да им интелектуални ниво то не дозвољава. Такав је Горан Ракић из Косовске Митровице, на пример. Такви су само послушни, језиво послушни. Сада ће интересе српског народа на Косову и Метохији представљати управо ови, наметнути "представници Срба". Питање је – шта после њихове победе?

"…После овога не очекујем ништа" каже један Марко Б. са централног и додаје: „…али, мислим да је то и најгоре. Јер све што су радили било је изразито на штету наших интереса. Многе су натерали да се иселе или су нам онемогућили живот. Знамо да се ни сада ту ништа неће променити и то што знамо да ће наставити са свиме што су до сада радили страшније је од било ког очекивања које можемо да имамо…"

Људи који су заправо требали да представљају српску елиту на Косову и Метохији и да буду стожер одбране државе, дубоко иза линије фронта, агресивно су маргинализовани а данас чак и толико угрожени да најчешће не желе да се у јавности појављују под својим именом у страху од последица по себе и своје најближе. Један од њих, З. Д., који са огорчењем посматра пропадање свог народа, за Магазин Таблоид каже:

"…Нисам очекивао промене на боље. Албански политички прваци  не мисле да мењају ситуацију јер каква је сада најбоље је по њих. То су све сами ратни команданти и профитери огрезли у корупцији, криминалу и злочинима. Њима је стало да се одрже на власти како би се и даље богатили и бахатили на рачун заглупљеног народа и сачували се од сваке одговорности.

Они одговарају и тзв. Међународној заједници, која их тиме држи у шаци, јер такви испуњавају све захтеве који пред њих буду постављени. А, заузврат, њима је омогућено да се и даље баве криминалом, да над тим активностима имају монопол и да у својој средини буду заштићени…

Наравно, и међународни представници имају енормну апанажу од прљавог новца коју албански политички прваци отимају и перу. Што се Срба тиче, мислио сам да ће "фирер" Вучић дозволити фер и поштене изборе међу Србима.

Очекивао сам да ће дозволити Србима да изаберу најбоље међу својима који би се истински борили за права Срба макар и у сепаратистичким институцијама, кад нас је већ гурнуо у њих. Тако изабране представнике Срба би безрезервно требала да подржи држава Србија и стане иза њих.

Та борба би се сводила на алармирање покушаја Албанаца да загосподаре на КиМ на свим нивоима а тада укључени аларм би властима Србије био сигнал за лобирање код Међународне заједнице…" закључује наш саговорник резигниран Вучићевом политиком према Косову и Метохији.

Природно је запитати се – да ли су Срби имали избор, јесу ли могли да рачунају на неку другу опцију, неко друго решење? У "Отаџбини" тврде да је то није било могуће.

Услед толиког притиска, претњи, уцена које су долазиле од стране Београда, од стране директора преосталих малобројних српских институција, од стране хорди батинаша, апсолутно је било немогуће да било ко други победи осим Вучићеве "Српске листе". А зарад останка на власти Александар Вучић ће Западу понудити све.

Промену Устава је већ најавио, тако да морамо очекивати све најгоре, кажу Срби из "Покрета" трудећи се да реално сагледају проблем у коме се српски народ на Косову и Метохији налази.

Срби који су упорни и истрајавају у напорима да опстану на простору Косова и Метохије свим силама се труде да не постану део сепаратистичке машинерије која кроз своје „институције" одузима Србима целокупан идентитет. У личним документима „републике Косово" више нису Срби већ "Косовари". Нико их не пита нити имају право да се изјасне о себи. Интеграција по Бриселском споразуму не представља ништа друго до грубу асимилацију каква је спроведена над Србима у Албанији под влашћу Енвера Хоџе.

Ово исто, из свог угла, тврди и наш саговорник З.Д. : „…Десило се да је Српску листу формирао ‘фирер’ Вучић од својих сатрапа који ће га безрезервно слушати и прихватати, чак и потписивати оно што њему одговара до тоталне издаје и прихватања независности Косова како би ‘фирер’ одвео Србију у ЕУ и НАТО. Дакле, спаса нам нема али пропасти нећемо што је рекао Никола Пашић. ‘Фирер’ Вучић ће кад тад пасти јер ово што ради не може да траје дуго ни пред људима ни пред Богом…".

Да зло не би пред Богом трајало више него што то народ може да издржи, неопходно је сетити се Бога и завапити за помоћ. Покајати се због свега што смо олако схватали, учинили или пропустали а нисмо смели.

Да би се то пак десило, потребни су и у Цркви људи који ће народ извести на пут. А, којим то путем иду пастири узуриране Епархије рашко – призренске? Истим оним којим и српски режим, чак су и први утабали стазу издаји.

Од прогона владике Артемија 2010. године, није више било препрека издаји Косова и Метохије ни у Цркви. Први су организовали сусрете са "званичницима" сепаратиста са Косова и Метохије као са државним представницима, први од њих примали средства за спонзорисање догађаја од важности, први прибавили лична документа такозване "републике Косово". Данас су у томе раме уз раме са режимом и једни другима указују највише почасти док коорднисано раде на стварању нове албанске државе.

Народ, ако није "њихов народ" који ће их беспоговорно и слепо пратити у ономе што раде, онда није народ уопште. Није мали број породица које кроз пропали плафон своје собе гледају ведро небо и звезде над својим главама…Бројни су и они који својој деци не могу да пруже ни редован оброк или пристојну одећу јер не могу да се запосле.

У институцијама такозване „републике Косово не желе а у српским не могу јер њихови одговори на питање о актуелној „власти и/или владикиТеодосију" нису задовољавајући. Они остају социјални случајеви са све већим проблемима.

Као такви идеална су подлога за разне малверзације посебно при додели хуманитране помоћи јер њоме се овдашњи Срби држе "под контролом". Они који стекну поверење владајуће касте, могу да се нађу на листи угрожених којима ће бити додељена помоћ али увек у количини која ће их одржати у статусу угрожених – тако чине "здраву основу" за даље потраживање хуманитарне помоћи.

А све велике донације иду баш преко Епархије која је у предности јер једина поседује базу података путем које се може стећи увид у потребе угрожених Срба на који овде живе. Због тога на највећу срдачност наилазе они гости који долазе са извесним количинама хуманитарне помоћи које угости лично Теодосије.

Групе ходочасника које долазе „само" да би обишле светиње, најчешће приме прости монаси који их послуже кафом а многи тврде да чак „никога" у манастирима нису видели односно да их нико није примио.

"…Окретао сам се у порти манастира која је била сабласна колика је пуста. У једном тренутку сам угледао како се на прозору конака померила завеса и мислио сам да ће неко изаћи. Чекао сам, чекао… на крају сам схватио да узалуд чекам, окренуо сам се и отишао" поражено описује посету манастиру Бањска уредник једног локалног медија са севера Косова и Метохије.

Пристигла хуманитарна помоћ дистрибуира се углавном преко организације "Мајка девет Југовића" коју води Светлана Стевић, протиница из Звечана. На сајту те организације објављено је како је "у оквиру последње акције помогнуто је тринаест породица, а укупно је подељено 55 коза и јарића. Козе и јарићи су откпуљени са Фарме наше организације, а исти новац уложен у проширење штале за краве у оквиру наше фарме крава".

На терену је то изгледало мало другачије. Неколико породица које се овде помињу, а о којима Магазин Таблоид има сазнања, нико из ове организације није обишао. Козу са јарићима довезао је Албанац од кога су и купљене(!). Једно од јарића је тако оболело да је лечење за њега на крају износило готово колико и сума за коју су купљени…

Извор, који нам је доставио информације, верује да то није случајно. Брига за прикупљањем материјалних добара већа је од бриге за помоћ угроженима. Но, верује, и то са одређеном сврхом, па одсечно каже: "…Српство на Косову  се заснива на тим људима. А кад њима кичма буде сломљена, пропашће и земља".

Аутор: Иван Максимовић – дописник магазина “Таблод” из Косовске Митровице

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ПРОФИТ БЕЛОСВЕТСКИХ ИНВЕСТИТОРА И НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА УЗ ДОЗВОЛУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ, УНИШТАВАЈУ СРПСКИ АГРАР!!?

2. августа 2017. Коментари су искључени

 

Што више страних "инвеститора" долази у Србију, то се више становника Србије сели у иностранство, јер се наводне "инвестиције" своде само на бесомучно пљачкање последњих ресурса који су нам остали и на израбљивање јефтине радне снаге којом се државно руководство хвали по свету.

 

                Игор Милановић

SVAPSKE SVINJE U BANATU1

 

Последњи "инвеститор", чији је долазак је најављиван и званично је немачка месна индустрија "Тенис" која ће у катастарској општини Зрењанин добити 2.420 хектара најквалитетније банатске земље и то у најам на 30 година по цени од само 207 евра по хектару за годину дана.

Иако је "Тенис" тек скоро поднео комплетан бизнис план на основу кога је локална самоуправа одобрила пројекат, припреме су на локалу почеле још пре годину дана, када се још није знало хоће ли "Тенис" уопште доћи и под којим условима. Очигледно је неко у Зрењанину још тада знао шта Немцима треба и направио план детаљне регулације комплекса-фарме "Банатски Деспотовац"  у истоименом селу код Зрењанина, управо по жељама "Тениса".

Сада преостаје само још само да републичка Влада изда сагласност (што је сигурно, јер је управо она на челу са тадашњим премијером Александром Вучићем "Тенис" вукла за рукав и наговарала да дође у Србију), а на крају и скупштина града Зрењанина мора са планом да се сложи.

Ова фарма је само почетак пословања "Тениса" у Србији, који планира да по истом сценарију скоро бесплатно на коришћење добије неколико десетина хиљада хектара.

"Тенис" је веома контроверзни "инвеститор" који је морао да одустане од неколико већ припремљених инвестиција у земљама Европске Уније, зато што нико није хтео да пристане на услове које је прихватила српска Влада.

Прво, радни услови у његовим погонима у Немачкој су на незамисливо ниском нивоу, а плате изузетно ниске. Осим тога, "Тенис" располаже комплетним, заокруженим системом који почиње са узгојем, иде преко набавке хране, затим клања и прераде меса, па све до његове продаје. Ништа не остаје локалним привредницима и пољопривредницима како би и они могли да зараде који евро. "Тенис" узима све, без милости или обзира.

Уместо да помаже сопствене пољопривреднике, Влада земљиште буквално поклања странцу који је само обећао да ће да уложи неколико стотина милиона евра, али је прећутао да ће те паре дати самоме себи, односно некој од компанија које постоје у његовом пословном царству. Српској привреди, али и држави неће отићи ни један једини цент.

У исто време када је објављена вест о доласку "Тениса", министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић је изнео податак, како у Србији од 4.700 села у 1.200 нема ни једног житеља, а да у чак 150.000 кућа нема ни једног станара. Колико би сеоских пољопривредних газдинстава било спашено, да је Влада њима дала земљу на 30 година за најам од по 200 евра годишње?

За разлику од страних "инвеститора" српски пољопривредници би сав новац који би зарадили од пољопривреде оставили у овој земљи. "Тенис" и њему слични у Србију не долазе да би овде уложили свој новац, већ да би извукли паре одавде.

"Тенис" ће у Србију увести 2.500 приплодних свиња за фарму у Зрењанину, уместо да их купи од овдашњих фармера.

Храну за њих ће такође куповати од самог себе, јер има вишак производних капацитета у иностранству. Коначно, ова компанија ће уместо српских произвођача извозити свињско месо у Русију на основу билатералног споразума између Београда и Москве. Тако ће српска привреда имати додатни губитак.

Поред свега тога, ова компанија веома вешто користи субвенције које Европска Унија даје пољопривредним произвођачима, због чега ће храну за свиње увозити из сопствених субвенционисаних погона у ЕУ. Са друге стране, субвенције које, евентуално, добија српски сељак од овдашње државе нису ни приближно онима из Европе, тако да је "Тенис" у суштини нелојална конкуренција српском аграру.

Браћа Тенис су у Немачкој на лошем гласу, нарочито Клеменс Тенис, који се хвали да је лични пријатељ Владимира Путина, уз чију помоћ жели да сиромашној Србији отме земљу, изнајми радну снагу, као робље и профит подели са Владимиром Путином, који на исти начин као и Клеменс Тенис, третира Русе као робље у својој земљи.

Колико год да ова компанија запосли људи у Србији, истовремено ће бар двоструко више њих остати без посла управо због овог раскорака у субвенцијама у Европској Унији и у Србији. Сваки од тих радника који буду изгубили посао храни најмање два члана домаћинства, тако да ће се број сиромашних и гладних у Србији драматично повећати.

Говорећи о напуштеним селима и запарложеној земљи, министар Кркобабић је морао да призна како ће овим темпом, ако се нешто хитно не предузме Србија за три деценије остати без села и индивидуалног пољопривредног произвођача. односно да ће све оно што се, евентуално, буде производило у српском аграру потицати од белосветских "инвеститора" који само гледају како да што више пара извуку из Србије.

Занимљиво је да се нико од званичника није јавно запитао, због чега је "Тенис" тражио закуп од 30 година, а не неки дужи или краћи рок.

По садашњем технолошком развоју, као и са очекиваним напретком у наредним годинама, свака парцела која се користи интензивним методама које употребљава "Тенис" после 30 година постаје не само потпуно неплодна, већ и затрована. На њој, после тога, без изузетно високих инвестиција за детоксикацију деценијама није могуће ништа производити!

Менаџмент немачке компаније је зато израчунао да је оптимални рок за излазак из Србије тридесет година, а подмићени властодршци у Зрењанину и републичкој Влади су тај захтев моментално услишили. После "Тениса" у Банатском Деспотовцу ништа више неће моћи да расте.

Осим тога, и министар Кркобабић је помињао 30 година као крајњи рок до када ће нестати и последњи српски сељак, па су немачки "инвеститори" овај временски период означили као једини могући у коме ће уопште бити у стању да нађу радну снагу за своје фарме.

Српске власти не улажу уопште у пољопривреду и немају никакав стратешки план за будућност српског аграра и, уопште, српске привреде.

Егзодус становништва поприма већ библијске размере. Највише одлазе млади и стручни људи, јер не виде никакву перспективу у земљи у којој владају медиокритети и партијски кадрови.

Лекари и, уопште, медицинско особље из Србије је веома тражено у свету, а овде, у својој родној земљи они примају плате од којих не могу ни да преживе. Сви који су могли напустили су Србију. или намеравају да то учине у најскоријој будућности, тако да ће наше болнице и домови здравља остати без квалификованог кадра.

Директор дома здравља "Краљево" у Краљеву, др Мирјана Крчевинац  је због недостатка лекара морала да уведе радну обавезу примерену ратном стању: сви лекари су, по потреби, дужни у свако доба дана или ноћи да раде.

Ову своју одлуку од 24. марта 2017. она је образложила чињеницом да у служби Хитне медицине више нема довољно медицинских радника ни за најнужније и најхитније интервенције, због чега и лекари из дугих служби, по потреби морају да прихвате да се одазову позиву за испомоћ.

Ускоро, међутим, ни то неће бити довољно, јер ће лекари и медицинске сестре бити дефицитарни не само на појединим одељењима појединих медицинских установа, већ у целој Србији.

Милијарде евра су на основу плана који је измислио садашњи специјални саветник Александра Вучића, Млађан Динкић, дате странцима који су обећали да ће отворити нова радна места и запослити локалну радну снагу. Уколико су и испунили дато обећање и запослили обећани број радника, такви "инвеститори" дају мизерне плате, често испод просека који важи не само у Републици, већ и у региону где је "инвестирано".

Не треба очекивати ни да ће код "Тениса" бити било шта другачије, будући да је он и у једној високо уређеној земљи, као што је Немачка, налазио рупе у закону како би малтретирао запослене и смањивао им плате мимо потписаног колективног уговора.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ТАЈНО ПОСЛОВАЊЕ ПОСТАЛО ПРАВИЛО: СРБИЈА – ПОЖЕЉАН ЕЛДОРАДО И КУРТИНИХ И МУРТИНИХ СТРАНИХ ПОСЛОВНИХ ПАРТНЕРА!!?

31. јула 2017. Коментари су искључени

 

Од првог дана своје владавине, Александар Вучић је склапао "пословне аранжмане" са разним мултинационалним компанијама и страним државним предузећима, у име државе Србије, и редовно на противзаконит начин.

Већина уговора које је склопио има ознаку државне тајне. Детаљи о кључним приватизацијама и куповинама такозваном непосредном погодбом, све је то јавности у Србији потпуно недоступно. Чак су и "Бриселски споразуми" (о признавању самопроглашене државе Косово) тајна за целу Србију осим за Вучића. Само он зна шта на шта је обавезао Србију.

 

                    Милан Маленовић

VELEIZDAJNICKI TAJNI VUCICEVI POSLOVI I UGOVORI.2

 

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је пре неку годину у једном интервјуу рекао како верује да Србија има више тајних докумената него НАТО пакт. Све је могло да понесе ознаку "тајна", а у међувремену су законским прописима те могућности још и додатно проширене.

Народ у Србији не зна ни шта, ни због чега, али ни колико плаћа, али мора да плаћа. Од како су на власт 2012. године дошли напредњаци кренула је права лавина склапања тајних уговора којима се држава Србија, односно порески обвезници, за неколико генерација унапред обавезали на нешто. На шта су се то обавезали, сазнаће се, исто као и у случају "Фијата" из Крагујевца, тек када рачун стигне на наплату.

Комплетна држава функционише искључиво као приватно добро Вучића и његове камариле, који нису обавезни никоме да полажу рачуне, па зато више не објављују ни међународне споразуме, али ни уговоре који се склапају. Најважнији уговори су потписани са клаузулом тајности, али су тајни и они релативно мали, са неким "инвеститором" који отвара једну фабрику у Србију и за то од државе добија субвенције.

Већ на самом почетку своје владавине, Александар Вучић је супротно апелима стручне јавности, потписао уговор о препуштању вођења посрнуле железаре у Смедереву страним менаџерима, са којима је склопљен тајни уговор, никада до краја приказан јавности. Колико је коначно овдашњи буџет коштао тај напредњачко – словачки лоповлук није познато, али је већ сада јасно да се ради о стотинама милиона долара.

Занимљиво је да је после склапања поменутог уговора Министарство државне управе 2015. по сили закона поднело кривичну пријаву против тадашњег министра привреде Жељка Сертића, јер уговор није доставио поверенику за информације од јавног значаја Родољубу Шабићу.

Од одговорности је, међутим, министра амнестирала Комисија за заштиту конкуренције дајући оцену како је уговор потпуно у складу са законом. Та иста Комисија ће касније дозволити да се као пословна тајна крију подаци о крајњем власнику, или власницима „Еагле Хиллс"-а, "инвеститора" и извођача радова на „Београду на води"  , па је она тако постала врховни арбитар који је изнад суда, закона и Устава.

Почетком 2014. године, напредњачка лоповска хорда склопила је споразум о сарадњи са Уједињеним Арапским Емиратима. Тај споразум је јаван и ратификован у Скупштини, али управо он предвиђа могућност да се, супротно Закону о доступности информација од јавног значаја, пословни уговори склопљени на основу овог билатералног споразума могу држати у тајности, ако тако одлуче уговорне стране!

Тако је ускоро склопљен уговор о продаји мањинског власничког удела у "Аир Сербиа" арапском партнеру, а јавности је показан тек после неколико месеци притисака на Владу. Тада се, увидом у тај уговор, само утврдило како су стварни послови уговорени на основу анекса који ни до данас нису обелодањени, јер су проглашени тајним.

Како се овакав начин "пословања" са УАЕ показао као веома користан за овдашње властодршце, приступило се законском регулисању могућности да се тајно пословање у Србији претвори у правило, а не да више буде изузетак.

Крајем 2015. године, напредњачка већина у Народној скупштини предложила је и измене Закона о улагањима, који је предвиђао да државне институције, када се ради о уговорима са страним "инвеститорима", нису обавезне да грађанима дају на увид информације које предвиђа Закон о доступности информација, а да грађани у том случају немају могућност улагања жалбе.

Другим речима, до садржине уговора са инвеститорима грађани Србије не могу да дођу ни уз помоћ Повереника за информације од јавног значаја, већ морају да воде управни спор да би сазнали какав споразум је власт склопила у њихово име.

На тај начин је власт за себе обезбедила право да по слободном нахођењу потписује шта хоће и са киме год хоће, а народ има само "право" да цехове касније плаћа.

Један од послова склопљених на овај начин је и "Београд на води" који је само у деловима познат јавности. Посебно забрињава то што је, без преседана, посебном одлуком Комисије за заштиту конкуренције омогућено да се прикрију прави власници "Еагл Хиллс"-а, наводног страног "инвеститора".

Према подацима које је пре више од месец дана објавила немачка привредна комора (ИХК), односно њихово представништво у Србији, "Српско – немачка привредна комора", "Београд на води"  је по цени други највећи јавни пројекат који је покренут у Србији. Вредност ових инвестиција Немци процењују на око 1,5 милијарди евра, а не, како овдашња власт тврди, више од три милијарде евра. Од тога ће српска страна платити око једне милијарде.

Протекле недеље, београдски архитекта Бранислав Јовин је на конференцији за штампу у београдском "Медија центру" рекао нешто због чега ће актуелни Вођа у будуће још лошије да спава него обично, јер је откривен један битан разлог због кога су уговори о "Београду на води" недоступни јавности.

Наиме, Јовин је поводом изградње рекао да ће због криминала око овог пројекта неко морати да одговара и да иде у затвор: "…Гарантовано, тај мора да иде у затвор, тај не може да прође некажњено. То улагање у инфраструктуру, које ми плаћамо, биће више од суме коју они помињу (око 790 милиона евра)… Нећемо моћи да испоштујемо рокове, па ћемо морати Арапима да плаћамо и пенале."

Пошто је крајем 2014. напустио владу Александра Вучића, Саша Радуловић је у јавност изнео цео низ случајева тајних уговора које републичка врхушка склопила са "инвеститорима" из Уједињених Арапских Емирата, од којих је онај за "Београд на води" само врх леденог брега.

По Радуловићевим тврдњама, осим уговора са "Етихадом" и "Еагл Хиллс"-ом, тајни су и уговори о изградњи социјалних станова (никада реализовани), закупу пољопривредног земљишта и куповини бројила за потребе Електро-дистрибуције Србије.

Како се тада сазнало, арапска компанија "Амплеx" је добила ексклузивно право набавке и уградње бројила за струју, а посао је укупно вредео пола милијарде евра, док би за бројила било издвојено само 150 до 200 милиона евра. Остало су били трошкови уградње и провизија домаћим политичарима.

Објашњавајући начин и разлоге потписивања билатералног споразума са УАЕ из марта 2014. године, којим је све могло да буде проглашено државном, односно пословном тајном, Радуловић је изнео тврдњу, како је главни архитекта тог договора био Млађан Динкић, који је само због тога и ушао у владу Дачић – Вучић, иако је коалиција СНС-СПС и без њега имала комотну већину у Скупштини.

Кровни споразум са Уједињеним Арапским Емиратима усвојен у Скупштини у марту 2014. давао је Влади одрешене руке да са "инвеститорима" из те заливске деспотије склапа уговоре противно Уставу и важећим законима Србије, а што је јасно наведено и у самом тексту споразума, по коме се у случају спора не примењују српски закони, нити се спор може водити пред српским судовима.

Радуловић је тако, будући да је као министар привреде имао увида у све уговоре и дилове, тврдио како је тајни споразум о уступању пољопривредног земљишта Арапима у супротности са читавим низом закона Републике Србије.

Коначно, кровни споразум је омогућавао Влади да уговоре са компанијама из УАЕ склапа непосредном погодбом, без јавног конкурса. На тај начин је и посао са бројилима додељен "Амплеx"-у, а да о свему нико није био обавештен осим најужег круга око лоповског тандема Вучић – Динкић, тврдио је тада Саша Радуловић.

Сигурно најскупљи тајни споразум за Србију је такозвани "Бриселски споразум" за који је сам Вучић једном приликом рекао, како се ту не ради о писменим уговорима, које су обе стране потписале, већ углавном о усменим договорима за чије је спровођење гарантовала Европска Унија.

Потпуно је искључена могућност да се једна озбиљна светска организација, као што је Европска Комисија, обавезала "на часну реч" да ће се постарати о спровођењу усмених међународних споразума. Далеко је вероватније да постоје писани споразуми на којима су потписи наших преговарача, али који нису достављени јавности, па ни самој Скупштини, која је по Уставу једина надлежна да их ратификује.

Ако ништа друго, после сваког састанка у Бриселу обе делегације и представници ЕК потписују записник. До данас, српској јавности није приказан ниједан стенограм ни са једног од ових састанака.

Да се власт одрекла Косова и Метохије сазнаћемо у некој будућности, када будемо морали да испунимо оно што је обећано у наше име.

Стручњаци за међународно право, међутим, указују на то да је потпуно погрешно мишљење које влада у једном делу српске јавности, како су усмени споразуми неважећи, посебно ако их није ратификовала Скупштина.

Стални суд међународне правде (претходник Међународног суда правде) донео је 1933. године одлуку којом је пресудио у спору између Данске и Норвешке око поседа на Гренланду.

Основа ове пресуде била је једна усмено дата изјава тадашњег министра спољних послова Норвешке Ихелена, како његова држава неће правити питање око свог суверенитета над делом Гренланда. Тако је ово острво у целости припало Данској, а поменута пресуда ССМП-а је постала преседан у међународном праву.

Да су усмени и тајни договори из Брисела итекако обавезујући за Србију, бар по мишљењу овдашњих властодржаца, види се и по поступању по захтеву ЕО.ИИ. бр.6273/2015 такозваног Министарства правде самопрокламоване Републике Косово упућеног 14. новембра 2016. године, упућеном овдашњем Министарству правде. У њему се од српских државних органа тражи да поступе у "складу са захтевом за међународну сарадњу", што је српско правосуђе и учинило одговором од 24. маја 2017. године.

Како се у међународном праву надлежност у правосуђу сматра једним од основних показатеља суверенитета над одређеном територијом, то је овакав поступак српског Министарства правде јасан показатељ да се Вучићева влада одрекла Косова и фактички у Бриселу већ признала независност ове самопрокламоване државе. Наравно, о свему овоме ништа се у јавности не зна, јер су преговори и даље под велом тајне.

 

       А 1. Тајна "кинеског канала"

Да није било једног успутног коментара који је повереник Родољуб Шабић 2015. изрекао у интервјуу "Вечерњим новостима", никада се не би ни сазнало да постоји тајни споразум између Србије и Кине о изградњи канала Дунав – Морава – Вардар – Солун (ДМВС) . Он је тада признао како му није био одобрен увид у тај документ који носи ознаку државне тајне.

До тада се веровало како је све у вези тог пројекта обично подгревање старих фантазија које су започеле још крајем 19. века једном студијом Аустро – Угарске и да се од његове реализације одустало. После Шабићеве изјаве открило се како не само да постоји тајни споразум Београда и Пекинга, већ да се итекако ради на његовој, мада још ни једна лопата земље није ископана на будућој траси канала.

Кина у пројекту ДМВС види једну опсежну могућност продора не само на српско, већ и на тржиште Балкана, док је сам канал у свему томе само алиби за давање погодности и концесија кинеским компанијама. У 19. веку канал је био део немачко – аустријског плана "Дранг нацх Остен" ("Продор на исток"), а у 21. веку је постао део кинеског пројекта продора на Запад.

У светлу ове информације другачије морају да се посматрају кинеске инвестиције које се одвијају управо у непосредној близини ушћа Мораве у Дунав. Тако се лакше разуме и због чега ознаку тајности носи читав низ уговора потписаних између ЕПС-а и кинеских компанија око ревитализације и проширења термоелектране у Костолцу.

Као и због чега је кинеска државна компанија уплетена у овај посао својим радницима наредила да по сваку цену спрече јавно извештавање о радовима.

Могуће је, да осим поменутог строго чуваног споразума у писменој форми, постоје и одређени усмени договори између Београда и Пекинга, који су, исто као и они из Брисела, за Србију обавезујући.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

%d bloggers like this: