Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > ТУМАРАЊЕ У МРАКУ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ: ПРОСВЕТНИ ЕКСПЕРИМЕНТИ НА ШТЕТУ ПРОСВЕТАРА И СРПСКОГ ШКОЛСТВА!!?

ТУМАРАЊЕ У МРАКУ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ: ПРОСВЕТНИ ЕКСПЕРИМЕНТИ НА ШТЕТУ ПРОСВЕТАРА И СРПСКОГ ШКОЛСТВА!!?

10. маја 2017.

 

Просвета у Србији никад није била у горем стању него данас. Њоме харају режимски "менаџери" и лопови свих калибара, полуписмени доктори и магистри разних апстрактних наука. Министар просвете је тајкун, бизнисмен, који је од високог школства направио милионске профите.

Ђаци и студенти немају никаквог узора нити су мотивисани да школовањем напредују у животу и каријери. Траже се краћи путеви. Они који су свесни важности знања и школовање, данас су на улици, очајни, а многи од њих спремају се за пут у једном правцу, у иностранство. Многи од њих су већ тамо.

 

                          Игор Милановић

ISTORIJSKE REFORME SRPKOG SKOLSTVA

 

И просветни радници су на улицама (а, масовни излазак се тек очекује) и не протестују више само због јадно ниских плата, него и због скандалозно лоших услова рада, a Вучићева влада је усред бруталног закидања на платама просвети (али и здравству, полицији…), нашла за сходно да финансира интернет портал невладине организације "Квирија центар", који се бави информисањем хомосексуалне популације.

Наиме, НВО „Квирија центар" је преко надлежног министарства на конкурсу за суфинансирање пројеката у области јавног информисања, добила подршку за дугогодишњи пројекат те организације намењен геј, лезбијској, бисексуалној, транссексуалној и трансродној популацији.

А, како је познато, и ова и неке друге њој сродне организације, баве се интензивно подривањем породичних вредности, променом свести школске омладине и гушењем ионако малих права просветних радника.

Наставници у свим школама у Србији добили су званичну препоруку да ђацима сугеришу да у потпуности изједначавају геј и хетеросексуалну љубав, а Министарство просвете, које је одговорно за ово, на прве критике професора и родитеља, цинично је констатовало реченицом: "Мораћемо то да дорадимо"!

Да буде јасније, у такозваном "образовном пакету" за учење о теми сексуалног насиља, који је Министарство просвете поделило свим школама, дословце пише да ученицима треба објаснити да је "љубав између два дечака потпуно исто осећање као љубав дечака и девојчице". Овај пакет намењен ђацима основних и средњих школа за изучавање на часовима биологије педагози и психолози сматрају скандалозним" јер популише хомосексуализам и личи на експеримент".

И док Влада заједно са оваквом геј-идеологијом руши темеље овог друштва, у школству влада хаос и распад, безнађе и дивљаштво (законски је све тако "уређено" да један малолетни насилник може да терорише и своје вршњаке  и бедно плаћене наставниke и професоре, а да му нико ништа не сме). Због свега тога, али и због чињенице да највећи број школа изгледа као да је из каменог доба, почели су и стални протести.

Дана 17. марта ове године, након вишемесечних покушаја да дођу до дијалога са Министарством просвете, Унија синдиката просветних радника је испред Владе Србије у Београду поставила ултиматум: уколико њихови захтеви за побољшање услова рада не буду испуњени, организоваће потпуну обуставу наставе у школама.

У међувремену је ресорни министар Младен Шарчевић панично тражио од оног корумпираног дела синдикалних вођа, да "добије на времену". Тај мали вакум још увек траје. Део просветних радника је стално на улицама са побуњеним студентима, синдикатима војске и полиције, опљачканим малим акционарима уништених државних предузећа…

Да би се боље видело како просвета тоне, као кроз живи песак, треба се сетити и неких, не тако давних догађаја… У сред лета, августа месеца 2015. године, тадашњи министар просвете Срђан Вербић (који се показао на тој функцији као комплетан идиот), објавио је спискове за отпуштање просветних радника.

Настао је хаос, спискови су "ревидирани" у више наврата, па је цео посао предат у надлежност директора просветних установа. Тек тада почињу међусобни обрачуни међу просветним радницима, а један стари део корумпираних синдикалних представника, ставио се по обичају на страну режима.

Годину дана касније, у децембру 2016. године, помоћница министра за предшколско и основно образовање Весна Недељковић, помпезно је најавила да ће Министарство просвете за наредну 2017. годину годину увести "низ новина".

Знатно пре тога, на функцију министра просвете уместо феминизираног и слуђеног Вербића, дошао је смирени али опаки мешетар, Младен Шарчевић, Вучићев пријатељ и некадашњи директор школе који је помогао да његов неуки син Данило дође до дипломе.

Шарчевић је за награду добио одрешене руке да отвара некакве приватне више школе и универзитете, услед чега се нагло обогатио. Велика вила на Дедињу, само је симболични део имовине коју он данас поседује у Србији и ван ње.

Шта је овом режимском милионеру после свега остало, него да се бави "реформама"! То је за овдашње преваранте и политичаре увек била посебна забава. Тако је, са позиције министра просвете почео да најављује "епохалне промене" у српском школству. Не било какве, него историјске!

Тако је дао предлог да Основна школа траје девет, уместо садашњих осам година, а деци се не би додавала година школовања, већ би се садашње предшколско рачунало као први разред.

Такође, основно образовање би било подељено у три циклуса, по три разреда. Било је аргумената и за и против увођења овог модела, који није поменут у националној стратегији развоја образовања.

Дилема је била и ко би изгубио и ко добионаставници или учитељи. Да ли би учитељи предавали у четири и по или у пет разреда. Поменуто је да би период од четвртог до шестог разреда био комбинација предметне и разредне наставе.

Проф. др Александар Липковски, председник Националног просветног савета, поводом ове Шарчевићеве идеје, подсетио је на неке чињенице. Пре свега, да због увођења оваквог система околне државе имају низ проблема и да се та промена подстиче споља, због уштеда у образовању, које нам намећу кредитори и финансијери.

Липковски је такође констатовао да се "…за последњих 20 до 30 година, образовни систем се доста променио", и да су "…многе ствари рађене на брзину, многе упропаштене, па је систем доведен у незавидну ситуацију…"

Липковски је такође изричит био у погледу издвајање за науку, тражећи да се издвајања за њу повећају са три на шест одсто и да се уведе једносменски рад у школама.

Тако мисли стручњак, а министар Шарчевић размишља како да се још више допадне Вођи, па предлаже "историјске" промене  у српском школству које данас више личи на сиротиште, јер нема пара ни за основна учила, за табле и креде, у коме има некакве застареле компјутерске опреме (а, углавном је нема) и у коме главну реч воде локални политичари и ловци у мутном, а не просветни радници.

Ова, 2017. година, почела је још једним хаосом, због надокнаде изгубљених часова, а наставак је уследио 29. марта, кад је министар Шарчевић најавио повећање плата у просвети, и то два пута (једном у јуну, а други пут пред крај године), да би се на крају показало да лаже, јер је истовремено нагласио да "…о повећањима плата одлуке доноси Влада".

За шта онда постоји министар, питали су га поједини бесни просветни радници и присутни новинари. Али, Шарчевић има "задњу линију одбране", па га је његова саветница за медије дословно изгурала са прес-конференције, како не би упао у вртлог питања на које нема одговор.

Узгред, треба напоменути да Младен Шарчевић има чак 11 помоћника и четири државна секретара, са платама од преко 130 хиљада динара и разним другим финансијским "принадлежностима".

У његовом кабинету седе још три посебна саветника, један саветник, четири државна секретара и секретар. Овај и овакав министар просвете има чак и помоћника за инвестиције, европске интеграције и инспекцијске послове! Број разних сталних и хонорарних саветника није познат.

Унија синдиката просветних радника Србије позвала је 17. априла своје чланове да подрже свакодневне протесте омладине на улицама већине српских градова. Унија, међутим, није најавила и организовано прикључење тим протестима.

У тренутку када настаје овај текст, још је неизвесно када ће и за колико бити повећане плате просветним радницима и осталим запосленим у просвети, тако да УСПРС не жели радикализацијом протеста и прикључењем својим ученицима да доведе у опасност финализацију скоро окончаних преговора.

Наиме, председница Уније Јасна Јанковић је још почетком ове године изнела јасне захтеве синдиката од којих се, како је тада речено, неће одустајати.

По њеним речима, захтеви су, између осталих, да се уведе однос плата 1:2:3, при чему би полазна основа биле плате теткица и домара, на средини би било администартивно особље са најмање четвртим степеном, а на врху би било наставно особље са најмање седмим стручним степеном.

Према мишљењу Јанковићеве, у том тренутку је однос био 1:1,8, при чему су најмање плаћени (хигијеничарке и домари) имали плате на нивоу законом загарантованог минималца, што значи да су наставници имали просечне плате испод републичког просека.

Према тадашњим најавама, из министарства образовања, минималци у просвети неће бити обухваћени повећањем плата договореним крајем 2016. године у висини од шест одсто. Како је Јанковићева објаснила, минималац се повећао са 121 динар на 130 динара по сату, што је више од шест одсто обећаних просветарима. Министарство је, очигледно, сматрало да би запосленима у просвети могло да позли, ако добију обећано линеарно повећање плата.

После тог, прошлогодишњег повећања плата, Јанковићева је изјавила како су просветни радници по платама и даље испод републичког просека и то за 14 одсто! Како је онда, у таквим околностима, могуће стварати модерну, савремену, технолошки оспособљену државу са школством у коме раде предавачи који су социјални случајеви?

После вишемесечних преговора и штрајкова упозорења, министар просвете Младен Шарчевић је пристао да се плате у просвети повећају 15 одсто и то из два дела: први пут у јуну 2017. и затим у четвртом кварталу исте године.

Наравно, обећање је пало 29. марта, тачно четири дана пред председничке изборе, кад је Вучићу било најпотребије! Још интересантније је то што републичка Влада до тренутка настанка овог чланка није потврдила овај договор. Упркос свему, просветари се не прикључују масовним протестима својих ученика и студената.

Међутим, и ако се испуне обећања министра Шарчевића, ово повећање би у најбољем случају довело просветаре на ниво просечне плате у Републици, што је и даље далеко испод онога што просветни радници у Србији морају да имају, како не би били очајници и социјални случајеви. Зато се може рећи да су побуне просветних радника тек су почеле. Без обзира на исходе преговора, статус просветних радника се неће променити. И они то знају.

 

      А 1. Подршка протестима: део нишких професора стао уз студенте!

Крајем априла месеца, београдски студенти позвали су своје професоре да им се придруже у „Протесту против диктатуре", али су на позив студената професори углавном остали неми.

Нишки студенти нису морали да зову јер им се део професора сам придружио. Реч је о неколицини професора који шетњу уз студенте виде као своју дужност и задатак. На жалост, дрски властодржац се лажним обећањима и силеџијском пропагандом умешао и међу предаваче и асистенте, па је тако један део професора нишког универзитета, уместо уз своје студенте, стао је уз, Александра Вучића као председничког кандидата, који треба да заседне на ту функцију ускоро.

Током изборне кампање, на срамном списку 650 јавних личности, својим потписом Александра Вучића подржали су ректор нишког Универзитета, декани Медицинског и Грађевинског факултета у Нишу, али и десетак професора, углавном медицине.

Већина професора нишког универзитета студентске протесте посматра са дистанце и без намере да им се придружи. Већина. У мањини је декан Филозофског факултета Наталија Јовановић која је подржала своје студенте том приликом рекла:

"…Они нама из вечери у вече показују колико још има енергије у овој земљи, иако је Србија, као што знате, на врху оних држава које су извезле своју памет…". Професор Медицинског факултета у Нишу, Срђан Пешић, кратко је констатовао: "…Ја мислим да су они осетили моменат и да им је довде свега, да виде да се један накарадни систем који је изнедрио овакву власт и све политичаре у последњих 20 година најзад мора променити, мора да буде мало другачији."

Професор Пешић наглашава посебно да његове колеге немају други задатак, него да буду уз своје студенте.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

Advertisements
%d bloggers like this: