Архива

Archive for јануар 2017

ВОЂИН СТРУЧЊАК: НАМЕШТАЊЕ ТЕНДЕРА УЗ ВЕЛИКУ ПРОВИЗИЈУ И ПЉАЧКЕ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНИ КОСТОЛАЦ!!!

11. јануара 2017. Коментари су искључени

 

Док се мала група људи бави темељном пљачком Термоелектране Костолац и њених ресуирса, дотле Браничевски округ и град Пожаревац пропадају заједно са уништеним јавним предузећима. Тако на пример, Пожаревац има Водовод, нема воду, има комуналне службе, немамо депонију и Топлификацију која има 100 запослених, а све послове ради преко јавних набавки…

Укратко речено: лоше је било, горе од тога се десило, а најгоре је на сцени, о чему сведочи и писмо групе запослених у ТЕ Костолац и градској управи Пожаревца, које су упутили Магазину Таблоид а које редакција објављује у целости.

 

………..

VODJIN STRUCNJAK1

 

Сав друштвени талог, састављен од људи без морала и скрупула, опседнутих личним интересима, жељом да имају новац, моћ и власт, масовно је, још 2012 године, након сумњиве изборне победе Српске напредне странке, прешао у чланство овог политичког предузећа.

Некадашњи припадници криминалних банди, докопали су се државних функција. Ова несрећа није заобишла ни Браничевски округ и, наравно, град Пожаревац као његов административни центар. Борба се свела на градску власт у којој ведри и облачи Срђан Радовановић звани Рода са својим кумом Ненадом Марковићем, новопостављеним директором Термоелектране Костолац.

Супротно забрани обављања дуплих функција, Ненад Марковић је задржао место председника Скупштине општине Костолац и након ступања на дужност директора у ТЕ Костолац.

Иначе, Марковић је у јавности познат и као човек са лицем црвенкапе и бивши је функционер упокојеног Динкићевог УРС-а. Био је висококотирани члан главног одбора те странке. У међувремену је постао високорангирани члан Српске напредне странке.

Човек који је на мала врата доспео на место којег није достојан, ни својим пореклом ни образовањем стеченим на ЕТФ Универзитета у Приштини. Највећа срамота је што Марковић не зна ни шта је "Омов закон", а постао један од директора у једном од стратешки најважнијих електро-енергетских предузећа у држави.

Из извора у пожаревачком СНС-у, сазнајемо да се дигла велика прашина приликом његовог именовања за директора с обзиром да је пожаревачки градски одбор имао пар веома цењених стручњака и јаких кандидата за тај положај као што је на пример, Дејан Савић, садашњи директор ЕДБ Пожаревац, који је био и кадар Верољуба Арсића.

С обзиром на нетрпељивост која влада између Милорада Грчића, Верољуба Арсића и његовог "чеда", Филипа Ракића, у јавности познатог као кума Радомира Николића, градоначелника Крагујевца, плашећи се да не изгуби утицај и првенствено право на запошљавање страначких кадрова, одлучује да са Радовановићем и инвеститором из Пожаревца Драганом Крстићем, за директора постави Ненада Марковића.

Наиме, Драган Крстић је у пријатељским везама са Милорадом Грчићем па су брзе боље искористили ситуацији и договорили Марковићево постављање за директора, и то на састанку на бензинској пумпи Кнез Петрол на путу за Обреновац!

Морална сподоба и увлакач, Ненад Марковић, рекао је да ће испунити обећано и поспешити убацивање приватних фирми у пословање ТЕК-а. Први и најважнији корак био је смена директора ПД РИО Филипа Ракића. Мотиви нису били никакве личне природе већ да би почела коначна и последња пљачка костолачког огранка и приватизација издвојених предузећа.

Одмах након тога, кренуло је са убацивањем познате београдске фирме Деметра у РлО-ве токове. Постоје основане сумње да је Филип Ракић у време своје смене све податке из пословања РИО пренео фирми. Од доласка Ненада Марковића на место директора у огранку, сва костолачка издвојена предузећа су веома забринута за егзистенцију.

Све јаче послове које би требало да раде издвојена предузећа, Марковић намешта фирмама као сто су Ансал, Потенс, Комел и АТП „Стевановић" која је једна од главних фирми са сумњивим пословањем. Износи су огромни-више од 500.000.000,00 динара а провизије вероватно велике као и износи намештених тендера!

Уместо да послове дају костолачким предузећима, Марковић на све начине граби за поменуте фирме. За време његовог директоровања које је почело јуна месеца 2016. године, већ је успео да купи луксузан стан у Пожаревцу од 100 квадратних метара у вредности од 70.000 евра. Најзанимљивије је то што је стан купио у згради инвеститора Драгана Крстића који је претходно капарисао Филип Ракић!

Филип Ракић је од наведеног стана одустао јер је престанком директорске функције изгубио комбинације од којих је лепо и луксузно живео и којима је требало да поред развратног живота финансира и стан. Тако оно што није успело Арсићу и Ракићу, да доведу приватна предузећа и да деле новац са њима, успева Марковићу.

Но нису Ракић и Арсић остали кратких рукава, јер имају "златну коку", извесног Јовицу Милутиновића, званог Јоца Горионик, који обавља све радове са дизалицама и има монопол у граду са папрено високим ценама.

Лепо се скрећу теме са озбиљних пљачки у огранку ТЕ Костолац, потурањем лажних пријава за крађе горива у помоћној механизацији и осталих ситних ствари, док цењени и школовани директор Ненад Марковић, уз подршку градоначелника Банета Спасовића и Срђана Радовановића, отима и краде од напаћеног и осиромашеног народа који је несрећно гласао за СНС.

Огроман новац су узели од људи чија су деца, кумови, рођаци били на чувеном ТЕКО-вом списку за примање у стални радни однос. Поступак је био следећи: Срђан Радовановић је с обзиром на његово задужење за сеоске месне заједнице вредно обилазио исте, учлањавао у што хитнијем року бивше чланове других странака како би се нашли на списку примања у стални радни однос. Уз попуњавање страначких приступница, Радовановић је узимао новац, од 3.000-5.000 евра, које је затим са Марковићем и Крстићем делио у једном познатом пожаревачком билијар клубу.

Списак од 220 људи које је ТЕ Костолац затим примио у стални радни однос је експресним путем завршио код градоначелника Банета Спасовића, како би се што пре осигурали за запошљавање људи од којих је новац узет.

Као сателит градоначелника, свуда је укључена и његова десна рука Драган Костић, члан градског већа, који по већ опробаном рецепту, док је заједно радио са градоначелником у Пошти, присуствује свакој трансакцији и реферише градоначелнику сваку изговорену реч.

Реално, када неко од сменског радника у Пошти који разврставају пошту, дође на место члана градског већа, нешто заузврат мора да пружи градоначелнику. Како нема никаквих квалификација, сплеткарење, трачарење и цинкарење су нешто за шта би могао да добије диплому. Ваљда ће се на некој од елитних локалних факултета у граду, оформити смер за ове "делатности" јер ови пожаревачки кадрови, могу одмах да добију мастер диплому.

Продаја односно куповина Шећеране под покровитељством Арсића и Спасовића и дан данас је енигма за грађане Пожаревца, јер се не зна циљ овакве скупе трансакције, осим да је провизија била велика и да су покровитељи узели велике паре под изговором оживљавања индустријске зоне. А, од зоне ни З!

Дакле, купљена Шећерана са којом се не зна шта даље, намеравана куповина МИП-а и укидање Дирекције за изградњу на начин на који ниједна локална власт није урадила, уз постављање лоповских кадрова, резултат су кратке власти градоначелника Банета Спасовића и његове свите. Дирекција за изградњу је угашена, а цела трансформација је урађена без концепције.

Циљ су промене па макар биле и на горе. А, Градска управа има још увек раднике у радном односу на одређено време, због повећаног обима посла и поред преузимања преко 50 радника из Дирекције за изградњу.

Све су то питања на која ће не само начелница Градске управе Сузана Булајић, већ и градоначелник који је ставио на дневни ред такву систематизацију морати да дају одговоре како инспекторима тако и тужилаштву. Ниједан радник не може да остане без посла докле год било који радник исте струке ради на одређено време.

Колико је оштећен буџет незаконитим упошљавањем, разних сарадника за медије, организатора, саветника, шефова кабинета…Хоће ли неко да подвргне лекарском прегледу градоначелника који константно прети запосленима, обавезом 24. часовног рада? Лично он може да ради 124 часа (као и болесни Вучић), али његов рад је без икаквог ефекта. Једина преокупација градоначелника су оговарање и интриге, а и приче о некаквим магловитим инвестицијама које нису ни на далеком видику.

Последице његове владавине су Коле, Радовановић, Крстић, саветник Новица Живановић (по струци конобар) и остала "свита", али, пре свега, упропашћена јавна предузећа. Дуго већ стоји констатација да је вода у Пожаревцу лоша. Бави ли се било ко решавањем овог питања? Имамо Водовод, немамо воду, Имамо Комуналне службе, немамо депонију и Топлификацију која има 100 запосленх, а све послове ради преко јавних набавки…

Укратко речено: лоше је било, горе од тога се десило, а најгоре је на сцени…

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ЂОРИНО ЧУВАЊЕ ИЛИ ЧУВАЊЕ ОД ЂОРЕ!!?????

9. јануара 2017. Коментари су искључени

 

Безбедносно информативна агенција (БИА) преживљава своје најтеже дане. Директор Александар Ђорђевић се спрема да напусти брод који тоне. Успео је да згрне милионе евра, и очекивао је да ће се повући на резервни положај.

Његови сарадници су се, такође, осилили. Вучић је најавио громогласно смену директора БИА, али је подвио реп. О чему је реч, истражује мајор Горан Митровић, који ће у неколико наставак описати Вучићев страх од својих педера у Служби и њихова недела.

 

                    мајор Горан Митровић

CUVARI LEDJA1

 

Припадници полиције, антидиверзионе јединице и форензичари су 30. октобра у Јајинцима, на места где је нађен арсенал оружја у “близини породичне куће“ Александра Вучића показивали да је случај “озбиљан“ и да је реч о припреми атентата на премијера.

Огласио се одмах Александар Вучић, покушавајући да “спусти лопту“, али да задржи сажаљење грађана према себи, да ће се тек утврдити околности под којима је арсенал оружја нађен у непосредној близини његове куће.

Али, министар унутрашњих дела Небојша Стефановић, затим трбухозборац Вулин и камарила, урлали су на сав глас, позивајући на одмазду, да, ако се одмах, без одлагања не открију атентатори, морају да из службе оду челници безбедносних агенција.

Захтеву за сменом огласио се и председник Николић, који је инсистирао да се смени директор БИА и директор ВБА, наводећи да он лично нема поверење у безбедносне службе, јер је изложен прислушкивању и ухођењу.

А, на питање шта му је поводом овог догађаја, као и поводом налажења аутомобила са оружјем у једној гаражи на Новом Београду саопштио директор БИА, Вучић је, одмахујући руком рекао да му је рекао да БИА о тим догађајима нема никакве информације!

Српски медији објавили су 15. октобра да је комбинованом акцијом службеника БИА-е и Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Србије ухапшен високи функционер криминалистичке полиције Србије, који је, како је наведено, у дужем периоду одавао тајне полицијском аташеу у Амбасади Сједињених Држава.

Истог дана саопштено је да је помоћник начелника Управе криминалистичке полиције (Вељко Попара) саопштавао представнику амбасаде САД-а важне информације о кадровским променама и одлучивању у Министарству унутрашњих послова.

Данима су Вучићеви телали држали “борбену готовост“ штитећи претњама грађанима и “организованим криминалним групама“ премијера од атентатора. И ником ништа.Све је заборављено. А и све је било намештено, да се грађани замлаћују. Попара је на слободи и нема никаквих доказа да је био шпијун.

Шизофрени премијер Вучић је одједном заборавио на обећање да ће, прво, истражити све околности око нађеног оружја у Јајинцима и Новом Београду, а потом да ће Влада Србије сменити директора БИА и директора ВБА. Није ово први пут да шизофрени Вучић опрашта својим партијским друговима најсуровије пљачке и злодела.

Магазин Таблоид је у 15 наставака описао неподношљиво стање у Безбедносно-информативној агенцији. Описали смо злоупотребе директора Александра Ђорђевића, званог Ђора педер, начелника у служби Ивана Тодорова, Јована Дробњаковића, Раде Селаковић, Бојана Димића, Зорана Станића ЗИС-а…

Што си гори, то си Вођи дражи.

Пре две недеље је Ђорђевић боравио са начелником ВИ управе у вишедневној “радној посети“ у САД-у. Заноћио је у истој соби са начелником управе, који је такође хомосексуалац, што је саблазнило домаћине. Којим поводом је начелник тајне Службе, који је био пред сменом, боравио у САД-у? Да ли да обезбеди себи одступницу, да се понуди да буде заштићени сведок или да изнесе новац.

У монденском летовалишту на Флориди, у близини Мајамија, Вучићи, Никола Петровић и Зоран Бабић имају велелепне виле са имањем.

Медији су (Вечерње новости) пренеле оптужбу да је Ђора педер за 50 хиљада евра наредио да јавни тужилац Србије тројицу убица из Чачка осуди на мање од 9. година затвора због бруталног убиства једног младића.

Директор БИА је на захтев чачанске мафије одобрио напад и на Ичелић Радојка , оца убијеног Страхиње, који се увелико планира. Ђора мора да "одради“ свој део посла за паре које је узео, и да преко локалних оперативаца БИА (од којих већина нема представу да се подаци које прикупљају злопотребљавају за потребе Ђорине мафије) и применом техничких мера, прикупи све потребне податке за планирани напад и убиство Радојка.

Уствари, поред оправданог страха од хапшења, настали су и многи други, непланирани проблеми. Због мафијашког убиства Страхиње Ичелића откривене су и друге, још опасније криминалне активности оца и сина Калајџића, (Миливоја и Ненада), Ђориних "пословних партнера".

Наиме, Калајџићи су укључени у новоорганизоване активности полицијско-државне мафије, где се преко неколико линија у подземљу продаје дрога која је украдена (уместо да буде уништена) из полицијских заплена, те да се продаја обавља у земљи и у иностранству (о чему оперативна сазнања имају и стране и очекује се међународни скандал озбиљних размера). Овај "посао" је сада озбиљно компромитован Ђориним мафијашким деловањима.

У Чачку се био појавио и један Албанац, стациониран је у центру града. Када је полиција почела да га надгледа, Ђора је дојавио да се склони. А реч је о опасном ликвидатору. Локални криминалци укључени у убиство Ичелића, организовали су и свакодневне претње адвокатима који заступају Ичелићевог оца, па чак и члановима њихових породица.

Ђорин заменик Иван Тодоров је, након што су откривене његове криминалне активности око крађе 20 милиона евра, намењених за исплату отмичарима службеника амбасаде Србије у Триплолију, што је довело до стрељања двоје службеника, наставио да терорише запослене у Агенцији. Списак његових криминалних дела, које смо описали у Магазину Таблоид је импресиван.

Али…

За неверовати је да је шизофрени премијер заборавио на Тодорова и његов криминал! Ових дана, Тодоров је једини кандидат за председника Олимпијског комитета Србије! БИА је данима опсервирала све оне који су намеравали да се кандидују, достављајући им монтиране доказе против њих, да одустану у корист Тодорова. И отворено им претећи да ће “бити у неприликама“ ако не одустану.

Овај овејани криминалац, који дугује свом брату из масонске ложе Румену Ралечеву из Софије преко милион евра, које је узео на позајмицу, уцењује Вучића и његовог брата Андреја подацима о њиховим злоделима. Заиста ће бити тужно ако Тодоров буде изабран за првог човека српског Олимпијског комитета, уместо да је одавно у затвору.

Вучићима ће главе доћи Ђора педер и његова криминална дружина из БИА. Они ће, сигурно, тражити заштиту за сведочење о њиховим суровим пљачкама, убиствима, издаји националних интереса…

Тодоров је, у намери да сачува своју позицију и спречи хапшење, прво властима послао поруку да ће да издејствује међународну кривичну пријаву против Звонка Веселиновића. Наиме, Тодоров је, између осталог, захваљујући техничким капацитетима службе успео да са Веселиновићевог телефона скине снимке неких обрачуна у Косовској Митровици у којима је погинуо и један пољски полицајац а због чега још увек траје међународна истрага, и да на тај начин Веселиновића потенцијално директно оптужи. Из земље је изнео, баш као и његов шеф Ђора, велику количину података о криминалним активностима најближег Вучићевог окружења и њима манипулише и прети.

Начелница логистике, бивши стечајни управник Рада Селаковић (63) спрема посебно новогодишње "изненађење" радницима БИА. У најстрожијој тајности у току је израда нове систематизације, на основу које ће да се из БИА протерају сви "непослушни" и “неподобни" кадрови, а да се на та места запосле партијски послушници СНС-а и следећа генерација кадрова, којима директно руководе криминалци који су поставили и Раду Селаковић и њој сличне на начелничка места у Служби.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ТРАГЕДИЈА ВИСОКОШКОЛСТВА У ЗРЕЊАНИНУ: ШЕФОВАЊЕ НЕДОКАЗАНЕ НАУЧНЕ РАДНИЦЕ СА „ВЕЛИКИМ ПЛАНОВИМА РАЗВОЈА БАНАТСКЕ НАУКЕ“!?

4. јануара 2017. Коментари су искључени

 

Када власници назадњачке власти уз петину живља у нас које их садомазохистички подржава, не желе да препознају зло којим "тероришу" и средњи Банат, рађа се отворена диктатура и навика "благоугодног" иживљавања.

Да по канцеларијама зрењанинског СНС има функционера који барем један једини проценат размишља о граду у којем живи и какво се зло одозго ваља према поданицима, грађанима другог реда, многима попут зрењанинске Фемме Фаталле (Фаталне жене), Драгице Радосав, потпредседнице градског одбора СНС, деканке Техничког факултета Михајло Пупин, прво би доживотно било забрањено било какво руковођење.

 

          Золтан Хорват

VISOKOSKOLSKO STRANCARENJE U ZRENJANINU

Ова, по факултет фатална, саможива, на назадњачким „крилима" ретко способна „утеривачица" раздора међу запосленима и„сејања" мржње на зрењанинском факултету, са фртаљ научног рада у радној биографији, грубо крши закон. Укида стимулансе свим запосленима третирајући их „покусним кунићима", прове(т)рава рад свих комисија (двадесетак) и отворено витла радним књижицама врхунских колега респектабилног научно-истраживачког рада.

Желећи да све живо утера у „стадо блејача", прогласила је буквално „ратно стање" на факултету, оформила „кризни штаб" страначки подобних, а пре неки дан, организовала је нови, ретко виђени „напад" на све запослене. Формирала је трочлану врховну комисију из редова привилеговано подобних (Бјелица, Лацмановић, Пардањац), која, тренутно под њеним покровитељством, сумануто претражује, испитује и контролише све живо на факултету, са посебним освртом на „мажњавање" тоалет папира у санитарном чвору.

Ретко талентовани студенти су остављени на милост и немилост противзаконитим, сулудим радњама недоказане научне раднице, болесно љубоморне на евидентне успехе колега који су, пре њеногсиловања" фотеље од маја ове године, ваздигли зрењанински факултет до најјачег бренда Новосадског Универзитета.

Озбиљан научно – истраживачки рад професора и студената и продор у модеран свет технике, „шпанска су села" за потпредседницу назадњачког градског одбора, која је неке одсеке, једноставно „преселила" у страначке канцеларије. Па се подобним новинарима, ботовима и полуписменим активистима сервира прича о „великим плановима развоја банатске науке". Након те реченице, крене „спонтани" аплауз, и конферанса ту бива окончана.

Не каже се ко, како и с ким ће у било какав пројекат заједничког рада са студентима, јер је за (јадне и убоге) врховне назадњаке зрењанинске науке, попут Бранка Маркоског Марконија, продекана против науке, суштина битисања факултета, небитна. Брате Мурате и преостали Јунаци, форма је закон.

Јес’ да до изнемоглости гањање пуке форме ништа добро није донело студентима и факултету, али, видно поплашени привилеговани покорно остварују циљ и директиву Великог Вође: факултетском ловом има да располажу само страначки функционери, па ће се ту, да све звони, „штанцовати" дипломе за све подобне платише, нарочито функционере.

Дакле, Зрењанин ће према Централи испунити задатак и подичити се Вођи да је створио чист страначки факултет, где сан („полуделих" од власти) постаје јава: предавачи, студенти и администрација, сви редом, биће оверени назадњаци (са страначким књижицама).

Финансије факултета су под деканкином строгом контролом. Након што је и проф. др Биљана Радуловић поднела оставку на функцију продекана за финансије услед ретко виђених притисака, уцена и терања на противзакоње, контролу факултетског жиро – рачуна преузима врли предавач Василије Ковачев, најомиљенији, љубљени, деканкин лик.

Господин предавач се, упркос јавно изреченим тврдњама на наставно научном већу да зрењанински факултет није модни већ искључиво технички, истиче (плаћеним) раскошним модним ревијама, где га о тајнама модне писте „академски" пропитује, лично, Сузана Манчић. Тиме се крчи, никад „лакши" пут ка академском звању, иначе суштини постојања и рада сваког факултета.

Након колекције која „претрчава" писту, г.ђа Сузy лако и зналачки одрађује посао са шармантним Зрењанинцем, чиме нови продекан за финансије стиче велике, да веће не може, „академске" поене. Ако је форма закон, а њих се коловође факултета држе „ко пијани плота", факултетски новац, страначком логиком предвиђен искључиво за поплашене, ал’ подобне, „брани" се отвореним нападом на европске и преостале врхунске пројекте врхунских професора.

Јес’ да не разумеју о чему се ради, јер их срамота да признају да не разумеју науку која силно напредује, па у наступу беса, љубоморе и зависти, на сваки противзаконити начин, уз тортуру и шиканирање, педантно и прецизно загорчавају живот ауторима научно-истраживачких тимова.

Апсолутно је невероватно и погубно да је важан државни пројекат зрењанинског факултета на чијем је челу био бивши (најурени) декан проф. др Милан Павловић, на само месец дана до завршетка, једноставно „отпловио" на други, приватни факултет. Господин Павловић, новопечени пензионер је, у жељи да сачува пројекат и изнесе га до краја на зрењанинском факултету, молио за трунку разумевања деканку и њену свиту, али

Бахатој страначкој факултетској машинерији, самозадовољној ријалити просечношћу и сензационализмом, сметају успеси овдашњих признатих научних радника и ван граница земље… Да је био мало „паметнији" и радио како то ради сав „нормалан и поштен свет" у формалној Србији, могао је да покаже „разумевање" за обесмишљаваче науке и струке, да позове бар неког од страначки острашћених, да их „утали", да, по навици, добију добру лову за ништа…

Павловић није имао разумевања за апсолутни дилетантизам и одсуство амбиција у науци уживалаца утеривања странчарења у науку, па је деканка, коловођа покрета „Ништа не сме и не може да нас покрене из жабокречине", кренула „прљавом лавином" на особу, коју је, како је рекла у поверљивом разговору, сменила као од шале.

Шта је све од деканке и њене свите за шест месеци доживео господин Павловић на факултету који је само за шест година довео до најбољег на новосадском Универзитету, то ни „пас с маслом не може да прогута". На жалост, пројекат је отишао тамо где има разумевања за озбиљан научно-истраживачки рад, што је огроман шамар зрењанинском факултету, јер се остаје без преко потребних бодова са којима је тај пројекат допринео акредитацији науке. Све ово, наравно, веома, веома пажљиво посматрају у ректорату новосадског Универзитета, одакле се очекује адекватан одговор носиоцима вулгарног странчарења и разбијања науке у парампарчад.

Дакле, по изјавама деканке којима је „затровала" и студенте, њени и „светски успеси" зрењанинског факултета су уговор о сарадњи са комшијском Високом школом (ВТШ) http://www.vts-zr.edu.rs/ у Зрењанину, посета Сајму књига, учешће у Ноћи истраживача..док су истовремено „највећи порази" бившег декана Уговори о заједничкој сарадњи са Ухта Универзитетом из Русије, Донг Хуа из Шангаја (35 хиљада студената само са одсека текстил), Обуда из Будимпеште, Универзе из Словеније

Није заборавила да попљује ни запажене наступе професора зрењанинског факултета у Калкути, Паризу и другим светским „селендрама"…Успут, овдашња Фемме Фаталле, пуна себе, истакла је, да се осећа као Бритни Спирс, производ комерцијалне УСА индустрије музике, јер ће се и она на крилима негативних написа винути високо, високо…Наравно да деканка није, ни једном једином аргументацијом, нити словом оповргла наводе Магазин Таблоид о катастрофалној ситуацији коју је са својом свитом за само 6 месеци произвела на зрењанинском факултету.

Класичан линч врхунских професора који се „убише" да тимским радом са студентима допринесу значајном ширењу науке и усавршавању уз доношење вредних поена факултету, надовезује се на кримогену атмосферу на седницама наставно-научног већа. У атмосфери бољшевичке тортуре из времена Солжењициновог Архипелага, Врховница Факултета, Фемме Фаталле, врхунски понижава и манипулише студентима, апелујући на њих да је слепо слушају, јер је то једини пут њиховог појединачног селективног напретка. Па им сугерише, да не буду амбициозни, већ просечни, попут њихових коловођа, који најбоље знају шта је за њих најгоре.

Наравно, деканка не сме да спомене своје Пајтосе, највеће „лешинаре" и „паразите", нераднике и велемајсторе купопродаје серијских диплома зрењанинског факултета, Велимира Сотировића, Шабана Муратовића…и још неке актуелне носиоце наногица. Да се студенти не боје линча и одмазде, да предавачи не страхују од периодичних реизбора где им је „глава на пању", обрачунали би се веома лако и брзо са класичним нерадницима из сопствених редова, дежурним кочничарима напретка зрењанинског факултета.

„Пљувачина" по поштеним, скромним и врхунским професорима и студентима је једини сраман „допринос" деканке и њене свите, на шта се надовезују срамна извештавања локалних медија о „меду и млеку" на факултету чији је власник странка на власти, СНС.

Врх сатеривања факултета у ћорсокак су деканкини монолози налик Вођиним, где, не помињући есенцијалне проблеме, непрестано помиње кризни штаб, ратно стање…Тим поводом је на последњем састанку НН (Наставно – научног већа) набројала чланове двадесетак комисија на факултету, које воде редом подобни.

Ни то није довољно за контролу свега на факултету, диктирала је у микрофон деканка, мора се саставити нова, „независна" трочлана комисија која ће све и сваког да контролише. Па је за ту прилику донешен и шешир са цедуљицама имена свих запослених.

У „неутралној и независној"атмосфери, извучене су три цедуљице, са којих је подобни из првог реда сале прочитао најподобнија презимена предавача, покорно одана деканки, Бјелица, Лацмановић, Пардањац. И овакву тешку зајебанцију, присутни (ни)су прогутали, али је једино засметало, што се уз присутне подобне новинаре, појавио и Таблоид. Аман, зрењанински факултет је установа затвореног типа, где су непожељни само ловци на истину о системском рушењу факултета с врха.

Трагедија високошколства у Зрењанину се наставља несмањеном жестином. Дарко Бађок, покрајински посланик СНС, саветник ЈКП Чистоћа и зеленило и пажљиви помагач и на услузи Горану Кнежевићу током притвора, биће доктор наука?!?

Спрема му се и катедра, у стилу: плането Земљо стани, да сиђемо (с ума). Када су недавно приупитали деканку шта је са њеном докторском дипломом и ко јој је евентуално „значајно помогао", толико се разбеснела, да је заурлала претећи раскринкавањем свих својих тренутних сарадника из личне користи.

Три наредна месеца су, по речима деканке, судбоносна за факултет. По радњама којима се бави, Технички факултет је, став је СНС-а, поставити га на провинцијски ниво, без непотребних улагања за интелектуални и стручни развој студената, где ће најталентованији стицати дипломе без загарантованог права на научно – истраживачки рад, напредовање и излазак у свет.

Истовремено, деца овдашњих власника власти су поштеђена просечности. У овдашњој Гимназији (у овој средњој школи се уместо петица деле десетке за децу која се „нарочито истичу") „савршено" ради ВИП одељење наследника зрењанинске пропасти које води ВИП професор, истовремено и заменик директора школе.

А назадњаци, на свим нивоима у Зрењанину, безобразно се куну и слажу док зину, да искључиво раде за добро грађана. Стара прича, сви су једнаки, само су власници власти једнакији.

Да не буде касно,да другарице Фемме Фаталле батале амбициозна растурања града по сегментима, јер су одавно сви из подобних породица, попут Стојанке Лекић, покрајинске посланице назадњаштва (могла би и она до докторске дипломе), збринути по назадњачким фотељама.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

%d bloggers like this: