Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > SISTEMSKI PROPUSTI NA TRŽIŠTU SMRADA NAPLAĆUJU SE PREKO DŽEPA NARODA

SISTEMSKI PROPUSTI NA TRŽIŠTU SMRADA NAPLAĆUJU SE PREKO DŽEPA NARODA

22. јун 2016.

 

Zbog kontinuiranog izlaganja diskriminaciji i nelojalnoj konkurenciji, Srbija će platiti 115 miliona evra, uvećanih za kamatu i sudske troškove belgijskim investitorima, odnosno kompaniji Energozelena iz Inđije, ukoliko izgubimo spor pred arbitražnim sudom u Vašingtonu.

Štetu neće platiti ni predsednik Vlade ni predsednik države niti će njihova plata biti umanjena zbog toga. Šteta će Belgijancima biti plaćena iz budžeta, odnosno platiće je građani Srbije, tako što će im oduzeti od plata i penzija…

 

                    Vuk Stanić

TRZISTE SMRADA

 

Energozelena je postrojenje za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada. Ta belgijska firma koja je investirala u Srbiju, sada tuži našu državu zbog diskriminacije na tržištu i nelojalne konkurencije koju joj je režim Aleksandra Vučića nametnuo.

Nadležan je arbitražni sud u Vašingtonu. U vreme dok je državom Srbijom vladala Demokratska stranka (2007. godina), neko je u ime Srbije sa Belgijom potpisao međunarodni ugovor, na osnovu koga će se sporovi u kojima su strane učesnice belgijski investitori i Republika Srbija, rešavati direktno pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID).

Kako je naš pravni sistem takav da međunarodni ugovori imaju prednost u odnosu na domaće Zakone, odnosno smatraju se starijim pravnim aktima, Srbija nema izbora nego da se pojavi pred ovom pravnom institucijom, gde je tužena od strane belgijske kompanije Energozelena!

Pre nekoliko godina, njeni menadžeri su medijima prosledili podatak da se u Srbiji veliki deo od 180.000 tona životinjskog otpada koji nije za jelo, svake godine ponovo vraća u lanac ishrane u našoj zemlji. To je ovu vlast razbesnelo, a epilog je poznat: Energozelena je postala nepoželjna!

Široj javnosti ova firma je postala poznata kada su u maju 2014. našu zemlju zadesile do tada neviđene poplave.

Na otvorenoj sednici Vlade Srbije, predsednik Vlade, Aleksandar Vučić naredio je da se leševi svih uginulih životinja transportuju u tu fabriku, da bi se na taj način izbeglo širenje zaraznih bolesti.

Na istoj sednici, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je tražila da se prekrši Zakon po kome leševi uginulih životinja ne smeju da se prevoze preko granice, kako bi se i uginule životinje iz Bosne prevezle u Energozelnu. Vučić je to odobrio.

Naš list je kasnije pokušao da istraži da li je na taj način Energozelena ostvarila ekstra profit od poslova u poplavama. To pitanje smo postavili Tomu Hansonu, direktoru Energozelene, razgovarajući o sukobu koji je nastao između njegove kompanije i naše države, a on je kategorički odgovorio: "Nije!"

Prema njegovim rečima, Energozelena je tada shvatila ozbiljnost situacije u kojoj su se našle Srbija i Bosna i, kaže Hanson: "…Sve smo uradili besplatno! Srbiji smo naplatili nula evra za preradu životinjskog otpada uginulih životinja! Naši kamioni su pomogli i u transportu. Srbiji smo tom prilikom donirali 84.000 evra, koliko bi prerada takvog otpada koštala". Hanson dodaje da su oni tada svoju nesebičnost i solidarnost pokazali i prema Bosni i Hercegovini koja je oslobođena plaćanja 75.000 evra

Povodom toga što je tužio Republiku Srbiju, Hanson kaže: "…Službenici Vaše države, nisu sprovodili Zakon o veterinarstvu, odnosno Pravilnik o preradi sporednih proizvoda životinjskog porekla, kojim je propisano kako se u Vašoj državi treba prerađivati opasan životinjski otpad.

Godinama su u pitanju bili sistemski propusti. Veterinarska inspekcija nije radila u skladu sa Zakonom. Inspektori veterine imali su obavezu da kontrolišu i nadgledaju rad svih učesnika na tržištu životinjskog otpada, ali to nisu radili.

Mi smo od državnih organa tražili da se veterinarska inspekcija natera da radi svoj posao. Suprotno našem zahtevu, tolerisan je protivzakonit rad veterinarske inspekcije! Osim toga u vašoj državi postoje i propisi po kojima se mora obezbediti jednak tretman svima koji se bave preradom životinjskog otpada.

Ni taj princip nije poštovan, Energozelena je diskriminisana i kontinuirano je izlagana diskriminaciji i nelojalnoj konkurenciji. Nesprovođenjem Zakona vaše države, nije samo naneta šteta Energozelenoj, već je u Srbiji ugrožena i životna sredina i javno zdravlje svih građana vaše zemlje. S obzirom da rad onih koji proizvode životinjski otpad nije kontrolisan, otpad prve kategorije je bacan u prirodu i ona je na taj način zagađivana.

Pojedinci u vašoj zemlji koriste nerad veterinarske inspekcije i mešaju opasan i bezopasan životinjski otpad sa ciljem da smanje trošak sakupljanja i prerade otpada. Znate, cena sakupljanja i prerade opasnog životinjskog otpada nekoliko je puta veća od cene za bezopasan životinjski otpad!"

Hanson je potvrdno odgovorio i na pitanje da li je pre tužbe razgovarao o tim problemima sa nekim iz Vlade Srbije (Sanja Čelebićanin, Danilo Golubović, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković) .

Hanson kaže: "…Svi su nam rekli isto. Znamo za vaš problem. Radimo na tome. Problem će biti rešen. Svi su obećavali da će rešiti, ali se ništa nije dešavalo. Zvanično smo pokušali da spor rešimo van suda. 28. marta 2014. godine poslali smo obaveštenje o predlogu za mirno rešavanje investicionog spora, najvišim predstavnicima vlasti. Ponovo smo dobili prazna obećanja. 24. oktobra 2014. podneli smo Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova zahtev za arbitražu. Zahtev je registrovan i objavljen 7. novembra 2014. godine…".

Na pitanje zašto nije pokrenut spor pred domaćim sudovima, Hanson kaže: "…S obzirom šta smo sve doživeli od strane ove države, ne verujem da bi u postupku pred domaćim sudom imali više sreće.

Postoji bilateralni investicioni sporazum između Belgijsko-luksemburške unije i Srbije i Crne Gore, o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine. Tim sporazumom je dogovoreno da u slučaju spora investitori mogu nesuglasice sa državama potpisnicama da rešavaju pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu…".

 

       "Vi ste strani investitori prethodnog režima!"

 

Tabloid: Šta zapravo proizvodi Energozelena?

Hanson: Sada ne proizvodimo ništa. Upravni odbor je radi sprečavanja daljih gubitaka, novembra 2014. godine doneo odluku o obustavi aktivnosti kompanije, koje se odnose na sakupljanje i preradu životinjskog otpada, a krajem decembra iste godine potpuno smo zatvorili fabriku.

Tabloid: Šta ste proizvodili pre toga?

Hanson: Postoje tri kategorije opasnog životinjskog otpada. Druga i treća kategorija mogu se ponovo koristiti u proizvodnji stočne hrane. Prva kategorija ne može ponovo da se vraća u lanac ishrane i ona je visoko opasna po životnu okolinu.

Mi prerađujemo tu prvu kategoriju takvog otpada. U procesu prerade pravimo dva proizvoda: "TM " koji se koristi kao sirovina u fabrikama za proizvodnju biodizela, i "MKB" proizvod koji se može koristiti za grejanje domaćinstava i koji ima istu kalorijsku vrednost kao mrki ugalj.

Proces u kome se od životinjskog otpada dobijaju ovi energenti je skup, ukoliko poštujete sve propise Evropske unije koji se odnose na zaštitu životne sredine. Toliko je skup da se takva prerada ne bi isplatila, osim ako postoji Zakon kao u Evropskoj uniji da se onima koji imaju licencu za preradu plaća da ga odnesu i prerade.

Vaša zemlja je napravila takve propise zbog čega smo procenili da je ovde isplativo otvoriti fabriku. Kao što sam vam već objasnio, Zakon se nije primenjivao pa smo bili primorani da postrojenje zatvorimo.

Tabloid: Naš list je ranije objavio dokument, u kome je vama odnosno, Džonu Kordileanu iz vaše firme bivši direktor Uprave za veterinu, doktor Zoran Mićović napismeno dao da će svi u Srbiji biti u obavezi da otpad prve kategorije predaju fabrikama kao što je vaša. Taj dokument je za vama ključni dokaz u sporu u Vašingtonu?

Hanson: Nije u pitanju jedan dokument, u pitanju je i mnogo mejlova, i sastanaka na kojima su službenici vaše države ubeđivali naše bankare i nas da podrže ovaj projekat. Znate i Belgijski investicioni fond je uložio novac u ovaj projekat više od dva miliona evra. Službenici tog fonda čiji je većinski vlasnik država Belgija ne bi ulagali novac baš kao ni mi da nam nije obećano da će Srbija doneti Zakone i propise kakvi su usklađeni sa standardima Evropske unije. Ti Zakoni su doneti ali se nisu poštovali. U međuvremenu su ti Zakoni i promenjeni, pa je sada i Zakonom u Srbiji standard zaštite životne sredine srozan…

Tabloid: Naši političari vole da se hvale dovođenjem stranih investitora u Srbiju, da li ste im predočili da će zatvaranje vaše fabrike značiti stotinak nezaposlenih više?

Hanson: Da, ali nećete verovati nama su ne jednom već više puta u razgovoru rekli rečenicu koju ne razumem baš najbolje: "Vi ste strani investitori prethodnog režima". Zar zaista postoji takva podela?! Zar nismo mi investitori koji su došli u vašu zemlju i otvorili radna mesta i zaposlili domaću radnu snagu. Mi nismo koristili subvencije kakve sada postoje da nam država Srbija plaća za svakog radnika kojeg zaposlimo. Moje je mišljenje da oni koji dolaze zato što će im neko platiti da ovde zaposle ljude, nisu dobri investitori. Nama takvi podsticaji nisu trebali, trebalo nam je da vaša država poštuje vaše zakone…

 

    A 1. Naprednjacima je sve zeleno pred očima

Na spekulaciju nadležnih kadrova iz Srpske napredne stranke, da su i on i neki drugi beglijski državljani samo paravan, dok se iza ove firme zapravo krije novac domaćih tajkuna (rekli su: kako je on mogao da registruje firmu u Belgiji koja ima u nazivu reč zelena, ako ne zna šta to znači?), Hanson se prvo nasmejao, a potom odgovorio: "…Pa to je zaista glupa teorija, ime zelena odabrao sam tako što sam prijatelja koji u Srbiji posluje iz vremena osamdesetih pitao kako se na srpskom kaže zelena boja. Ta reč mi se svidela i kada smo odlučili da se ovim poslom bavimo u Belgiji smo registrovali kompaniju pod nazivom Zelena N.V. a to je kompanija koja je potom osnovala ‘Energozelenu’ u Inđiji…".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: