Архива

Archive for април 2016

DRPEŽ: BEOGRADSKI GRADSKI NEIMARI I MALI I VELIKI LOVATORI

11. априла 2016. 1 коментар

 

Agonija „Industrije kugličnih ležajeva" (IKL) iz Beograda, nekadašnjeg industrijskog giganta ne samo Srbije, već i cele nekadašnje Jugoslavije, traje već godinama, a slučaj se iz dana u dan komplikuje, ne bi li se prikrili pravi korisnici ove višemilionske (u evrima) pljačke, a to su ljudi iz vrha Srpske napredne stranke, između ostalih Aleksandar Vučić i Siniša Mali.

 

                         Milan Malenović

OD OTETOG DO POSLOVNOG OBJEKTA12

 

Javnost je upoznata sa vrhom ledenog brega zvanog „slučaj IKL-a", a to je da je manjinski paket akcija preduzeća svojevremeno u postupku privatizacije kupila firma osnovana kapitalom Darka Šarića.

Današnja vlasnička struktura je veoma komplikovana, što je namerno učinjeno da bi se prikrili tragovi koji vode do sadašnjeg vrha vlasti, odnosno Srpske napredne stranke.

Za prvog na listi vlasnika akcija IKL-a, „Europamont" d.o.o. u stečaju, koji poseduje 23,77253 odsto akcija, zna se da pripada porodici Stanaj, Šarićevim saučesnicima.

Kod „Tandem Financial" a.d.  iz Novog Sada, vlasnika 18.88365 odsto akcija IKL-a, situacija je već daleko složenija. Većinski vlasnik akcija ovog preduzeća je „Koprodukt" a.d.  sa 67,00422 odsto kapitala, čiji najveći akcionar je „Stoteks" a.d. iz Novog Sada koji ima 24,99873 odsto akcija, koliko isto ima i „Tandem financial" a.d.

Na taj način otac je istovremeno i sin svog oca?!? Treći najveći vlasnik akcija „Koprodukta" sa 8,80513 odsto je „Yachting club 1939" d.o.o. iz Beograda, čiji je jedini vlasnik Gordan Bašić.

Gordanov brat je Pavle Bašić, koji poseduje 23,54 odsto udela preduzeća „Cort" d.o.o. (ostali vlasnici su „Rodić MB Invest" d.o.o. – 8,97 odsto – i „Stoteks" a.d – 67,49 odsto?!?), koje sa svoje strane ima više od 65 odsto akcija „Stoteksa". Opet je jedno preduzeće i sin i otac drugog preduzeća.

Treći najveći akcionar IKL-a sa 11,06441 odsto, je „Quantum" d.o.o.  iz Novog Sada, čiji je jedini vlasnik Gordan Bašić.

Pojednostavljeno, iza „Tandem Financial" a.d. drugog najvećeg akcionara IKL-a stoje braća Pavle i Gordan Bašić preko komplikovanog lanca preduzeća. Pavle Bašić je savetnik za privredu predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Ovo nikako nije jedina veza između vrha SNS-a i pljačkanja IKL-a.

IKL je zvanično u stečaju, mada to ne bi trebao da bude, da u Srbiji postoje zakon i pravda. Imovina ovog preduzeća, naime, daleko nadmašuje visinu duga prema potražiocima, od kojih su najveći bivši zaposleni i sadašnji mali akcionari.

Mirjana Mihailović – Novaković, diplomirani inženjer građevinarstva i nosilac više licenci Inženjerske komore Srbije, izradila je i 8. septembra 2015. predala „Procenu vrednosti lokacije za izgradnju stambeno – poslovnog kompleksa u Knez Danilovoj ulici broj 23 – 27", koja predstavlja najvredniju, iako ne i jedinu, imovinu IKL-a.

Prema njenoj proceni, ova nepokretnost u najstrožem centru Beograda vredi 174.458.523,12 evra. Ova lokacija je svojevremeno prodata za manje od deset odsto vrednosti, ali bi po zakonu ovaj kupoprodajni ugovor morao da bude poništen i imovina vraćena IKL-u.

Presudom Višeg suda, posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala od 24. februara 2014. (izvršna od 4. juna 2015.) grupa bivših rukovodilaca IKL-a i njihovih saizvršilaca osuđena je na dugogodišnje kazne zatvora.

U izreci presude se navodi kako su osuđeni zloupotrebom položaja odgovornog lica obavili prodaju „nepokretnosti IKL-a u Knez Danilovoj broj 23 – 25 kupcu ‘KD Properties’  za iznos od 9.500.000 evra", odnosno da je ovaj ugovor izmenjen kasnijim aneksom kojim je kupoprodajna cena podignuta na 14.500.000 evra.

U normalnoj državi ovo bi bio dovoljan razlog da se poništi na nezakonit način sklopljeni ugovor, posebno jer ne postoje dokazi da je kupac ikada uplatio novac za ovu namenu.

Udruženje malih akcionara „Atlantica" IKL a.d. iz Beograda Višem javnom tužilaštvu u Beogradu predalo je 15. februara 2010. krivičnu prijavu protiv više lica. U njoj se navodi kako je ugovor o prodaji sporne nepokretnosti 15. septembra 2006. potpisao tadašnji direktor IKL-a Đoko Vergaš (pravnosnažno osuđen zbog ovoga na tri i po godine).

Aneksom II koji je potpisao Vergaš 6. decembra 2006. određeno je povećanje kupoprodajne cene, ali je kupcu, „KD Properties" d.o.o. istovremeno dato i odobrenje da se uknjiži na predmetnoj nekretnini bez isplate kupoprodajne cene, što „kupac" i čini, pa odmah kod „Unicredit banke" u Beogradu podiže kredit u visini od 11.500.000 evra stavljajući hipoteku prvog reda na nepokretnosti „kupljene" od IKL-a.

Novac iz ovog kredita nije utrošen na plaćanje ugovorene kupoprodajne cene, tvrdi se u krivičnoj prijavi iz februara 2010. uz koju su priloženi i dokazi za ove tvrdnje – između ostalih i izvod Narodne banke Srbije od 22. februara 2010.

Već pomenutom presudom Višeg suda u Beogradu utvrđeno je da je pomenuta svota prebačena na račun IKL-a, ali i da je raznim mahinacijama iskorišćena da bi društvo okupljeno oko Darka Šarića kupilo „Mitrosrem", čija je privatizacija upravo zbog toga poništena u međuvremenu. Samim tim, novac je bukvalno samo prošao preko računa IKL-a i nikada nije uknjižen kao cena plaćena za kupovinu pomenutih nepokretnosti u Beogradu.

Kupovina „Mitrosrema"  odrađena je tako komplikovano (putem fiktivnih zajmova i stavljanja nepokretnosti pod hipoteku), da bi njeno objašnjavanje zauzelo sav prostor najmanje dva broja ovog magazina, s obzirom da je pomenuta sudska presuda obrazložena na više od 170 strana.

Kupac" zemljišta u Knez Danilovoj ulici, svojevremeno je bio „KD Properties" d.o.o. iz Beograda sa matičnim brojem 20178710. Pod ovim matičnim brojem u Agenciji za privredne registre sada se vodi preduzeće pod nazivom „Direct Capital S" prijavljeno na adresi Knez Danilova 34 u Beogradu, gde se donedavno nalazila ruševina jedne kuće, dok je danas tu raščišćen, slobodan prostor?!?

Jedini vlasnik ove kompanije sa poljančeta i osnivačkim kapitalom od 40.304,73 dinara je „Afi project developers B.V."  iz Holandije, a direktor je izvesni izraelski državljanin Gil Dekel.

„Direct", odnosno „KD Properties" je u poslednjih godinu dana osam puta menjao svoje ime, sedište i direktora. U trenutku kupovine zemljišta sa građevinskim objektima po ugovoru vrednom 9.500.000 evra, odnosno 14.500.000 evra, ova firma je imala samo 500 evra na računu, a pre potpisivanja ugovora bila je stara manje od dva meseca i nije imala nikakve garancije da će novac ikada moći da isplati?!?

Direct Capital S" je 10. februara 2014. od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove dobilo potvrdu o prijemu dokumentacije, a po saznanjima malih akcionara u međuvremenu je izdata i građevinska dozvola za pomenutu lokaciju u centru Beograda.

Mali akcionari su svojevremeno, kada su saznali da se priprema izdavanje građevinske dozvole, otišli na razgovor kod tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji im je pokazao fotokopiju izvoda iz katastra nepokretnosti.

Isti dokument, ali sa drugim datumom, imali su i mali akcionari, ali na njihovom primerku bila je upisana zabeležba o zabrani izgradnje zbog nerešenih imovinsko – pravnih odnosa. Ta zabeležba je nedostajala na kopiji koju je imao gradonačelnik, pa je dalji postupak izdavanja dozvole stopiran, jer je bilo očigledno da nadležna filijala Republičkog geodetskog zavoda po potrebi izdaje kopije sa i bez pomenute zabeležbe.

Promenom vlasti u Beogradu, promenio se i odnos prema ovom problemu. U akciju se uključio Siniša Mali, aktuelni gradonačelnik Beograda. Prema poslednjem izveštaju o imovini podnetom 14. januara 2016., on od nepokretnosti u zemlji i inostranstvu poseduje samo jedan petosoban stan površine 127,28 kvadratnih metara i jednu garažu od 13,65 m2. Ranije je imao i još dva četvorosobna stana ukupne kvadrature od preko 250 m2. Uskoro će, kako izgleda, imati i nekoliko stanova na adresi Knez Danilova ulica u Beogradu.

Njemu, naime, uopšte ne smeta što je „investitor" na pomenutoj adresi, koji na računu ima tek nešto malo više od 400.000 dinara, prijavljen na poljani i što je do poseda došao na prevaran način, kako stoji u međuvremenu pravnosnažnoj i izvršnoj presudi Višeg suda u Beogradu. Mali je neosetljiv i na činjenicu da na ovaj način pribavljena imovina po zakonu mora da bude vraćena prethodnom vlasniku, a to je IKL. Gradnja se nastavlja i to po direktnoj intervenciji brata od tetke sadašnjeg gradonačelnika Beograda, Aleksandra Vučića.

Delegacija malih akcionara i bivših radnika IKL-a četiri puta je bila na razgovoru u zgradi Vlade Srbije, gde ih je, između ostalih, primio i Vučić. U razgovorima su pričali samo o pljačkaškoj privatizaciji IKL-a, ali su na poslednjem susretu pomenuli i prodaju zemljišta zajedno sa objektima firmi „KD Properties", odnosno (kako se ona sada zove) „Direct capital S"-u . Čim je čuo o kome se radi, predsednik vlade je vrisnuoNe dirajte mi Izraelca!" i besno napustio prostoriju. Od tada su malim akcionarima vrata Vlade Srbije zatvorena.

Pošto je IKL sada u stečaju, za rešavanje pitanja povratka otetog zemljišta nadležan je Privredni sud u Beogradu, ali stečajni sudija Vjera Đurišić i stečajni upravnik Branko Jugović odbijaju sve zahteve stečajnih poverilaca, između ostalih i bivših zaposlenih, da pokrenu ovaj postupak. Verovatno je i njima u ovom "Beogradu na otimačini" obećan neki stančić.

Na nekadašnjem imanju IKL-a u Beogradu planira se izgradnja šest stambeno – poslovnih objekata spratnosti od pet do šest spratova sa potkrovljem i podzemnim garažama. Nešto od toga pripašće i klanu Vučić – Mali.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZAPADNI SAVEZNICI PREDSEDNIKA VLADE U SRBIJI

8. априла 2016. Коментари су искључени

 

Odlazeći predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je izgubio podršku zapadnih okupatora koji su ga doveli na vlast, a odrekao se i tradicionalnih srpskih prijatelja i saveznika na Istoku.

U Evropskoj Uniji i Sjedinjenim Američkim Državama ga dočekuju beznačajni predstavnici kompanija koje nikada neće investirati u naprednjačku Srbiju, a političari ga primaju samo u protokolarne kratke sastanke, uprkos njegovim vapajima kako je lojalan Nemačkoj. Sa druge strane, odlazeći premijer ne želi da sarađuje sa privrednicima iz Rusije i Belorusije koji dolaze u Srbiju…

 

                       major Goran Mitrović

U SLUZBI ZAPADA

 

Na Zapadu je odlazeći predsednik Vlade Srbije izolovan kao virus. Državnici od imena i ranga dobro paze da u sopstvenim medijima ne budu kompromitovani suviše bliskim odnosom sa malim balkanskim diktatorom, Aleksandrom Vučićem, koji u poslednje vreme sve više imitira Borisa Tadića koji je u predizbornoj kampanji 2012. bukvalno iskakao ispred Angele Merkel ne bi li ga fotoreporteri slikali.

Od nemile scene, kada se tadašnji nosilac titule „mali balkanski diktator", Tadić, nenajavljen i nepozvan pojavio na otvaranju jednog od najvećih i najznačajnijih sajmova u Nemačkoj, samo da bi izleteo iz publike i za ruku zgrabio iznenađenu i zgranutu kancelarku, njeno obezbeđenje i protokol dobro paze da se to ne ponovi i sa Vučićem, zbog čega on mora da pribegava drugim metodama da bi se neukom domaćem biračkom telu prikazao kao, navodno, značajan svetski državnik.

Umesto da u inostranstvu štiti nacionalne interese Srbije, Vučić je tamo ponižava svojim ulizičkim stavom. U Sjedinjene Američke Države  je prošle godine otputovao iako je bio obavešten da domaćin, potpredsednik SAD Džo Bajden, ne može da ga primi zbog iznenadne smrti sina.

Boravak u Vašingtonu Vučić je iskoristio da u Belu kuću uđe na vrata za poslugu i turiste, da u Kongresu po kancelarijama prepada potpuno beznačajne kongresmene, dok je senatora Mekkejna bukvalno zaprepastio sačekavši ga ispred toaleta u koji je senator bio ušao.

Ovo nije bila ni prva ni poslednja poseta Vučića Sjedinjenim Američkim Državama. Prethodno je u leto 2012. bio tamo da bi od nižih službenika Stejt Departmenta dobio instrukcije sa kim i u koju svrhu mora da formira vladu. U međuvremenu je avanzovao, jer je postao premijer Srbije, pa sada niži strani službenici dolaze u Beograd da mu prenesu instrukcije.

Poslednji od donosilaca naređenja bio je Ginter Kirhbaum, predsednik odbora Bundestaga za evropska pitanja, koga je po protokolu trebalo da primi neko njegovog ranga (predsednik nekog spoljnopolitičkog odbora Skupštine) ili, izuzetno, predsednica srpske Skupštine Maja Gojković, ali ne i predsednik Vlade. Vučiću, međutim, nije bio problem da se sretne ne samo sa Kirhbaumom, već, ako bi trebalo, i sa čistačicom Bundestaga, samo da bi pokazao svoju odanost Nemačkoj.

Horst Zehofer je predsednik vlade jedne od 26 nemačkih pokrajina – Bavarske. Njemu je na tradicionalnim danima opere u Bajrojtu 27. avgusta 2015. pozlilo i prebačen je u bolnicu iz koje je otpušten isto veče. Zlobnici su govorili kako mu se smučilo kada se setio kome sutra mora da stegne ruku – Aleksandru Vučiću.

Zbog lošeg zdravstvenog stanja Zehofer je za sledeći dan otkazao sve obaveze osim kratkog, protokolarnog susreta sa premijerom Srbije do koga je došlo u sedištu bavarskog premijera u Minhenu. Pravi sagovornik u rangu predsednika vlade Bavarske bio bi Bojan Pajtić, predsednik izvršnog veća Vojvodine.

Vučić je tih dana boravio u Minhenu na navodnom srpsko – bavarskom privrednom forumu u organizaciji velikog majstora za takve cirkuse – Marka Čadeža. Ovih dana Čadež je organizovao još jedan „poslovni forum" u drugoj nemačkoj pokrajini, Hesenu.

Na ovaj skup nije hteo da dođe ni jedan jedini visoki predstavnik neke iole značajne nemačke kompanije, pa su umesto njih organizatori iz Privredne komore Srbije pozvali radnike marketinških odeljenja tih firmi kojima u opis radnog mesta spada i prisustvovanje ovakvim dešavanjima. Srpski mediji koje uređuje Aleksandar Vučić posle su objavili kako se odlazeći predsednik Vlade u Frankfurtu sreo sa nizom predstavnika značajnih nemačkih preduzeća, ne ulazeći u detalje navodnih razgovora.

Zimus je Vučić boravio i na svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je uspeo da se u prolazu kroz hodnike kongresnog centra sretne sa mnogim ljudima, od kojih niko nije imao pojma ko im to pruža ruku, a uspeo je da bude i gost na žurci koju je priredila banka preko koje on i njegov klan izvlače pare iz Srbije.

Odnos Vučića prema Nemačkoj i Nemcima je već i njima samima postao odvratan. Posle prošlogodišnjeg susreta sa Zehoferom, Vučić je medijima rekao kako je on lojalan i Nemačkoj i kancelarki Merkel. Ovu izjavu je ponavljao do skoro, ali mu je iz nemačke ambasade skrenuta pažnja da kancelarka i nemački mediji to šlihtanje shvataju skoro kao uvredu.

Malo ko se još seća spektakularnog otvaranja „Foruma Srbija Nemačka" s početka aprila 2014, u završnici tadašnje izborne kampanje. I na tom događaju Vučić, tada još potpredsednik Vlade, pojavio se nepozvan.

Na svečanosti je učestvovao nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je bio najglasniji zagovornik bombardovanja Srbije 1999. godine, u vreme dok je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja Vlade Srbije.

Šreder je najljubaznije i veoma diplomatski odbio da postane počasni član ovog Foruma, jer nije želeo da se njegovo ime stalno spominje uz ime malog diktatora sa Balkana. Poslednja aktivnost Foruma bila je konferencija 28. maja 2015. godine na kojoj su oni što nemaju šta da kažu predavanje držali onima koji ih ne slušaju.

Sa druge strane, odlazeći predsednik Vlade, veoma vešto je izbegavao bilo kakve susrete sa privrednicima iz Rusije ili Belorusije. Pre nekoliko dana održana je u Minsku sednica srpsko-beloruske komisije za ekonomsku saradnju u sklopu koje su potpisani konkretni ugovori o beloruskim investicijama u srpsku privredu. Na toj sednici nije, kao u Frankfurtu i Minhenu, jedini cilj bilo slikanje pred kamerama.

Aleksandar Vučić, međutim, nije otputovao u Minsk, niti je ikada prisustvovao bilo kom sastanku srpsko-beloruskih privrednika. Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, bio je jedini svetski državnik koji je tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999. došao u zvaničnu posetu Beogradu da bi izrazio svoju podršku i solidarnost.

Beloruske obaveštajne službe su u to vreme tesno sarađivale sa srpskim kolegama i dostavljale svoja saznanja o predstojećim udarima NATO zlikovaca, a ti podaci su spasli živote mnogih tadašnjih funkcionera SR Jugoslavije, između ostalih i Aleksandra Vučića.

U međuvremenu je odlazeći srpski premijer promenio tabor i sada je na strani onih koji su mu nekada radili o glavi, a stare prijatelje i saveznike je zaboravio.

U tom kontekstu treba posmatrati i činjenicu da se on uporno oglušuje o predloge ruske strane da se radnicima Centra za vanredne situacije u Nišu odobri isti status koji je dat NATO vojnicima.

Vojnici zapadne alijanse su, međutim, ovde okupacione snage koje su na vlast dovele svoju marionetu, Aleksandra Vučića, pa on humanitarnim radnicima iz Rusije ne sme da odobri diplomatski status, niti bescarinski uvoz robe koja im je potrebna za rad.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PLJAČKANJE, PRIVATIZACIJA I PROFIT: ČERUPANJE KOMBINATA KOJI VIŠE NEĆE HRANITI BEOGRAD!

 

Nastavlja se agonija nekadašnjeg najvećeg poljoprivrednog kombinata u ovom delu sveta. PKB se našao stešnjen između interesa različitih grupa bliskih vlasti koje bi da ga kupe, ali da za njega plate više od šestine realne vrednosti, kao i da im se omogući da prenamenom zemljište proglase građevinskim i zatim ga prodaju po višestruko višoj ceni.

Gradonačelnik Siniša Mali računa da će prodajom PKB staviti u džep, u vidu provizije, oko 30 miliona evra. Grad će izgubiti snabdevača hranom, bez posla će ostati nekoliko desetina hiljada radnika, kooperanata, dobavljača, iz prodajne mreže, ugroziće se opstanak Opštine Palilula…

Sve to nije važno, kada su u pitanju apetiti opasnog kriminalaca Siniše Malog, koji je pod zaštitom rođaka Vučića…

 

                         M. Malenović

MULJACINA SA PKB2

 

PKB Korporacija a.d. je još 2008. trebalo da bude prodata unapred poznatom kupcu, ali je sindikat tada uspeo to da spreči. Muke ovog kombinata, koji je nekada hranio Beograd, počele su devedesetih godina, kada je iz preduzeća izuzeto sve što donosi profit i kasnije privatizovano. Radi se o Imleku, Frikomu i Pekabeti, kao i o mesno-prerađivačkom pogonu PKB Vizelj, koji je prodat još 1998. godine.

U okviru PKB-a ostala je samo još primarna proizvodnja.

Uprkos činjenici da je Investicioni fond Salford na srpskom tržištu mleka i mlečnih prerađevina stekao monopolistički položaj, zahvaljujući kome je diktirao cene i uslove otkupa mleka, PKB je 2009. oborio dotadašnji sopstveni rekord u proizvodnji mleka proizvevši 64 miliona litara.

 

       Đilas počeo, pa se pokajao

 

Kada je PKB 2010. prešao u ruke grada Beograda koristio je 22.000 hektara obradivog zemljišta, ali je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas uspeo da za 4.000 hektara dobije dozvolu za prenamenu, tako da ono postaje stambeno-komercijalno ili industrijsko, odnosno višestruko vrednije.

Pomenuto zemljište nalazi se u blizini Zrenjaninskog puta i planirane trase puta koji spaja Zemun i Borču, a koji tada još nije bio izgrađen. Novac dobijen za to zemljište, umesto da pripadne preduzeću i uloži se u proizvodne kapacitete, slio se u gradsku kasu. Tim potezom PKB je dvostruko izgubio: izgubio je stotine miliona evra od tog zemljišta i izgubio je zemljište koje mu je jedno od osnovnih sredstava za proizvodnju.

Uz pomenuto obradivo zemljište PKB je imao i oko 8.000 hektara pod zgradama, farmama, putevima, šumama…

Problem sa kojim se suočava eventualni kupac PKB-a je činjenica da je svo ovo zemljište u državnom vlasništvu, dok je Kombinat samo korisnik. Po zakonu, takvo zemljište niti može da se otuđi, niti da mu se promeni namena. Samim tim već u startu su eliminisani špekulanti koji bi PKB kupili samo zbog izuzetno vrednog zemljišta koje ima u gradskoj zoni prestonice.

Da bi se ovaj problem prevazišao i unapred određeni kupac zadovoljio, naprednjačka vlast odlučuje da uradi ono što do sada niko još nije – da kršenjem zakona zemljište iz državnog vlasništva prevede u vlasništvo Kombinata i to bez dinara naknade.

Prvo je bio pokušaj da se to tiho, skriveno od očiju javnosti, uradi direktno preko katastarskih službi, ali su Samostalni sindikat PKB i Nezavisni sindikat radnika PKB, koji zajedno okupljaju više od polovine zaposlenih, uspeli da spreče ovaj pokušaj krađe državne imovine.

Naime, kada je 1946. bio stvoren PKB on je na korišćenje dobio nešto malo manje od 1.500 hektara njiva. Ostalo je kasnije stekao i to isušivanjem močvarnog zemljišta koje je do tada bilo neupotrebljivo.

Svo to zemljište bilo je uknjiženo kao poljoprivredno zemljište u vlasništvu države, dok je PKB bio uknjižen kao korisnik. Pošto po članu 72. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ono u vlasništvu države i ne može da bude otuđeno, to je Republički geodetski zavod odbio sve zahteve PKB Korporacije a.d. kojim je tražena promena u katastru nepokretnosti i upis prava privatne svojine u korist Kombinata.

 

       Ministarka na strani Malog

 

Na ove odluke rukovodstvo PKB-a ulaže žalbe koje u leto 2015. usvaja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i to odlukom ministarke i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović.

Kao obrazloženje poslužio je Sporazum o udelu državne svojine u sredstvima koje koristi PKB od 1. jula 2007. godine, kojim je konstatovano da država ima vlasništvo nad Korporacijom shodno vrednosti svoje imovine koju je unela, a u koju spada i zemljište.

Protiv ovako nakaradnog pravnog tumačenja, kojim se Sporazum ne proglašava nezakonitim, već se zakon menja po potrebama sporazuma, Pravobranilaštvo podiže tužbe pred nadležnim Upravnim sudom.

Republička vlada 18. decembra 2015. donosi „preporuku" (tačnije: naređuje) Republičkom pravobranilaštvu da povuče sve podignute tužbe, a samo tri dana kasnije, 21. decembra, odbor direktora PKB-a donosi odluku o otpočinjanju postupka prodaje dela imovine Korporacije. U tom trenutku Pravobranilaštvo se još uvek nije izjasnilo o Vladinoj preporuci, ali se nekome, očigledno, žurilo.

Odluku direktora prihvata nekoliko dana kasnije i Skupština akcionara, koja se sastoji od samo jednog člana, budući da država ima vlasništvo nad 99,755 odsto svih akcija PKB-a. Predsednik ove jednočlane skupštine je Jovo Guteša, jedva pismeni traktorista koji je pre ove funkcije bio zaposlen u pečurkani gradonačelnika Beograda Siniše Malog u Vršačkom Ritu. U međuvremenu je ovaj klimoglavac dospeo i u državnu službu, tačnije u Carinsku ispostavu u Vatinu.

Siniša Mali je od početka izuzetno zainteresovan za poklanjanje PKB-a nekom svom tajkunu. Ovaj samozvani ekonomsko-finansijski stručnjak na jednom sastanku sa aktivom PKB-a izrekao je ordinarnu glupost kako kamate na kredite ne utiču na proizvodnju PKB-a. Kada su mu prisutni objasnili da plaćene kamate moraju da se prebace na teret pojedinih pogona i da tako poskupljuju proizvodnu cenu, pa samim tim utiču i na konkurentnost proizvoda, Mali je promenio temu.

Poznavaoci prilika znaju kako Aleksandar Vučić uopšte ne mora svom bratu od tetke, Siniši Malom, da naredi da se ugradi u cenu preduzeća koje se prodaje, već je dovoljno da mu samo pruži mogućnost da to učini, kao što je to slučaj i sa PKB-om.

Kada je preuzeo mesto gradonačelnika Beograda, Mali je dobio u nasleđe i ugovor između grada i PKB-a o oduzimanju vrednog zemljišta za potrebe izgradnje mosta preko Dunava (danas „Most Mihajla Pupina"), kao i pristupnih puteva. Sporazumom nije određena ni visina, a ni vrsta nadoknade koja treba da bude isplaćena Kombinatu, već je to ostavljeno za neku kasniju priliku.

Sa mesta gradonačelnika i samim tim najvažnijeg čoveka u PKB-u, koji je u vlasništvu grada, Mali je situaciju razrešio tako što je u ime Kombinata obavestio samog sebe kao gradonačelnika da se Korporacija odriče naknade za ovo zemljište.

Po onome što se zna, radi se o nekoliko stotina hektara najvrednijeg zemljišta koje PKB poseduje i čijom prodajom bi se sakupilo dovoljno novca da se otplate skoro svi dugovi ove Korporacije.

Naime, PKB je nedavno prodao pet hektara zemljišta koje je imao na teritoriji beogradske opštine Palilula i to za cenu od 700.000 evra po hektaru. Takođe je i „Imleku" prodao dva hektara po ukupnoj ceni od milion evra.

 

       Fingirani dugovi

 

Ukupni dugovi PKB-a iznose oko 70 miliona evra, od čega skoro polovinu potražuju država i njene agencije, a naplata tih dugova bi mogla da se odloži, da ima političke volje. S obzirom da Korporacija poseduje polovinu površine gradske opštine Palilula, a ima i veoma vredno zemljište u Zemunu i Surčinu, prodajom malog dela svojih nepokretnosti ona bi se lako oslobodila tereta dugovanja i nastavila odlično poslovanje kao preduzeće u rukama grada.

Upravo to ne žele vlastodršci, jer jedna ovakva kompanija bila bi dokaz kako privatizacija nikako nije ni jedini, ali ni najbolji recept za izlazak iz krize. Osim toga, u slučaju da PKB ostane u državnim rukama, Mali i njegovi saučesnici ne bi dobili nikakvu proviziju.

Zbog toga Republika i grad Beograd kreću u sinhronizovanu akciju urušavanja Korporacije i obaranja njene vrednosti. Javnosti se situacija u ovom gigantu lažno predstavlja, jer ne samo da se potencira na postojanju dugova iz prethodnog perioda (koji bi lako mogli da se otplate), već se ukazuje i na to da PKB nastavlja da loše posluje i da pravi gubitke. To, apsolutno, nije tačno.

PKB Korporacija a.d. je 2014. godinu završila sa dobitkom, a taj trend bi se nastavio i naredne godine, da Vlada nije izmenila svoju uredbu o plaćanju premije za mleko. Po toj izmenjenoj Uredbi PKB je uskraćen za 80 odsto premije koja bi mu inače pripadala, odnosno od marta 2014. do kraja 2015. samo na ovaj način u njegovoj kasi se pojavio manjak od oko 700 miliona dinara.

Inače, jedino je PKB-u novom Uredbom smanjena premija na mleko, tako da je on primoran da posluje u neravnopravnoj tržišnoj utakmici u kojoj konkurenti imaju početnu prednost.

Umesto da traži izmenu nepravedne Uredbe, PKB pod kontrolom Siniše Malog poniznički ćuti.

Pošto je tako u javnosti stvorena lažna slika da Kombinat mora da se proda kako budžet više ne bi pokrivao njegove dugove, pristupilo se pljačkanju koje se naziva „privatizacija". U tom klupku imamo različite interese srodnih, ali ipak odvojenih grupa i pojedinaca.

Na jednoj strani su različiti interesi dve trenutno sukobljene grupacije: Investicionog fonda Salforda i konzorcijuma Miodrag Kostić i Petar Matijević.

 

       Dve mafije – Salford i MK gropu

 

Nedavni sukob Andreja Jovanovića iz kompanije Novi Brendovi  , krovne kompanija Investicionog fonda Salford , sa vlasnikom MK grupe Miodragom Kostićem na biznis forumu na Kopaoniku, samo je nastavak rata koji se do sada vodio daleko od očiju javnosti.

Jovanović je uvredio Kostića, izjavom da je opšte poznato da je skraćenica njegove firme MK, zapravo skraćenica za Mito i Korupcija…

U dosadašnjem ratu Salforda ( čiji je većinski kapital odbeglog ruskog tajkuna pokojnog Borisa Berezovskog) i MK grupe  može se reći da je Kostić doživeo nekoliko poraza. Salford ga je izgurao iz mnogih oblasti poslovanja i posvađao sa ljudima sa kojima sarađuje u oblasti otkupa mleka, kojima su date instrukcije da prekinu svaku saradnju sa MK Grupom.

Salford je postavio i pravila da neće otkupiti mleko krava koje su hranjene stočnom hranom kupljenom kod MK grupe, ali to je samo jedan od šamara koji su ove kompanije jedna drugoj lupale protekle dve godine.

U tom periodu Kostić je rastao po pitanju obima poslovanja i profita, ali je i Salford rastao i to trideset odsto brže. Kostić se suočio i sa gubicima u Ukrajini, pa je delovalo da će tajkun iz Vrbasa izgubiti rat. Preokret je nastupio kada su kompanije Petra Matijevića i Miodraga Kostića osnovale konzorcijum i najavile da će pokušati da kupe Poljoprivredni Kombinat Beograd.

Ovo udruživanje izazvalo je paniku kod Salfordovih stručnjaka. Naime, ukoliko Kostić i Matijević uspeju da kupe PKB, Salford bi trajno izgubio prvo mesto u biznisu sa srpskim mlekom, mlečnim proizvodima, i pratećim poslovima, koji na godišnjem nivou donosi profit od nekoliko milijardi dolara.

Posao je veoma kompleksan i podrazumeva nekontrolisan uvoz mlečnih proizvoda u Srbiju, izvoz našeg kvalitetnog mleka, uvoz mleka u prahu, proizvodnju mleka iz mlečnog praha i njegovo plasiranje srpskim potrošačima kao svežeg, snabdevanje proizvoda od mleka stočnom hranom i izvoza viškova stočne hrane… U okruženju, Salford litar mleka plaća 28 evrocenti, dok u Srbiji ta cena iznosi 25 evrocenti. Samo na ovaj način ovaj investicioni fond godišnje zarađuje desetine miliona evra.

 

       Subvencije povlašćenima

 

Salford, Matijević, Kostić i drugi veliki igrači utiču i na to ko može da dobije subvencije iz budžeta namenjene poljoprivredi. Mlekare koje sarađuju sa Salfordom najredovnije dobijaju subvencije i prve su na listi kada država otkupljuje mleko u prahu za robne rezerve, dok je PKB-u ukinuto davanje subvencija.

Kompanija Salford ima dobre veze u vrhu Srpske napredne stranke, gde mu bezgraničnu podršku pruža gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ali i Vučiću bliski Goran Vesić.

Ne treba zaboraviti da je sin gradonačelnika Beograda, Teodor, jedno vreme bio zaštitno lice za reklamu mlečnih proizvoda Imleka koji je poslovao u okviru Salfordove grupe. Navodno za ovo je Teodor Mali dobio 50.000 evra, mada upućeni tvrde da je suma bila daleko veća i da nije isplaćena kao honorar za sina, već kao klasičan mito.

Kostić, koji je na sve načine pokušao da se približi naprednjacima, nije uspeo da spoji nemoguće. Njegovu dobru saradnju sa Pajtićem Vučić nije hteo da toleriše, vrata su mu ostala zatvorena. Udruživanje sa Petrom Matijevićem u Kostićevoj glavi je bila dobitna kombinacija, jer je Matijevićev sin Bojan, kao se priča, u dobrim odnosima sa bratom Aleksandra Vučića, Andrejem.

Upućeni tvrde da Skupšitna grada Beograda nije raspuštena. jer je Siniša Mali obećao da će privatizacija PKB-a ipak biti obavljena. Činjenica da PKB nije uspeo na poslednjem tenderu da proda tajkunima za pedeset odsto njegove ionako već umanjene vrednosti, nije prepreka da pokuša da ga proda za trideset odsto na sledećem tenderu

Nezavisni stručnjaci tvrde da PKB vredi najmanje duplo više od njegove procenjene vrednosti koja iznosi svega oko 300 miliona evra. Kada je vršena procena imovine, krajem 2014. godine, svo zemljište je tretirano kao poljoprivredno, mada se najveći deo njega nalazi u urbanoj zoni Beograda i može da se koristi i građevinsko zemljište.

Pošto je proglašeno da PKB-u prete stečaj i bankrot kada se krajem maja ove godine sa njega skine zaštita koju je uživao kao preduzeće u restruktuiranju, te da zato mora pod hitno i po bilo kojoj ceni da se proda, država je početnu cenu na tenderu postavila na 154 miliona evra , odnosno na polovinu potcenjene procenjene vrednosti.

Da postoji samo sukob između Salforda i Matijević – Kostićevog konzorcijuma, rešenje bi se našlo relativno brzo. U igru, međutim, ulazi i nemački gigant Tenis, koji najavljuje otvaranje klanica u Srbiji i za te potrebe želi da kupi 15.000 hektara plodne zemlje.

Tenis nema nikakvog interesa u proizvodnji mleka, već samo u klaničarskoj industriji. Njemu bi odgovaralo da PKB preuzme ili Salford ili neko drugi ko bi se primarno bavio uzgajanjem krava muzara.

Tenis je, kako je Tabloid već pisao, u svojoj postojbini, Nemačkoj, poznat ne samo po lošem odnosu prema radnicima, već i po "nekonvencionalnom" načinu poslovanja, što je eufemizam koji, između ostalog, označava i davanje mita.

Sa jedne strane, Tenis ne želi da Matijević uđe u PKB i proširi na taj način svoju klaničarsku delatnost, ali mu, sa druge strane, savršeno odgovara da Kombinat preuzmu domaći mešetari koji će brzo da se odreknu primarne delatnosti i da oranice rasprodaju kao građevinsko zemljište.

Tenis i njegovi ovdašnji klijenti, na prvom mestu Aleksandar Vučić, zato sada procenjuju da li mogu da imaju dovoljno poverenja u Matijevića i Kostića koji signaliziraju da im je PKB obična investicija u atraktivno građevinsko zemljište.

Od ishoda ovih pregovora zavisiće i sudbina PKB-a, odnosno da li će on odmah ili nešto kasnije u bescenje biti prodat i ko će biti kupac. Čak i ako se u ovom trenutku odustane od privatizacije, to nikako ne znači da će Kombinat i njegovi zaposleni moći da odahnu, već pokazuje jedino da se čeka povoljniji trenutak.

Taj, za vlast i potencijalnog kupca dobar trenutak može da nastupi već ovog leta, kada poverioci, računajući tu i državu i njene agencije, mogu da krenu u prinudnu naplatu svojih potraživanja, čime bi se PKB doveo u blokadu.

Bez jasnog i prihvatljivog programa reogranizacije poverioci ne bi odustali od prinudne naplate, ali i u slučaju donošenja takvog programa postoji mogućnost da od vlasti instruisani poverioci odbiju da čekaju na svoja potraživanja, jer se žuri tajkunu kome je Kombinat obećan.

Pre rasparčavanja, dok je PKB imao zaokruženu proizvodnju, koncept kombinata je smišljen na način da se razvija proizvodnja, omoguće radna mesta, te zadovoljavaju društvene potrebe.

Višak koji je kombinat kao celina generisao, bio je podređen tom cilju. S druge strane, tranzicija u kapitalizam menja logiku poslovanja. Rasparčani PKB je korporacija koja posluje u novom kontekstu. Krajnji cilj sada je profit, a ne društvene potrebe, rad i proizvodnja.

 

       Prodajom se najavljuje glad

 

Između ostalog, prodajom PKB-a gubi se mogućnost uticanja na cenu hrane koja je u Srbiji, spram primanja njenih građana, već sada preskupa. Ukoliko bi ostao u javnom vlasništvu PKB bi mogao da funkcioniše kao kombinat čiji je primarni cilj da obezbedi hranu koja je dostupna svima.

Preduzeća koja se bave samo primarnom proizvodnjom su u većem riziku zbog toga što njihova uspešnost i produktivnost zavise od niza faktora na koje ne mogu da utiču ili ne mogu da predvide. Tu spadaju između ostalog, vremenske prilike, najezde bolesti i parazita itd.

S druge strane prerađivačka industrija može kupovati sirovine, što iz drugih krajeva zemlje, što iz drugih zemalja. Trgovina takođe može nabavaljati robu iz mnogo izvora. Zato je njihovo poslovanje sigurnije odnosno manje rizično od primarne proizvodnje.

Oduzimanje prerade i trgovine od PKB Korporacije i njeno svođenje skoro isključivo na nivo primarne proizvodnje, imali su svojevremeno za cilj da umanje kako potencijal ove kompanije da preživi, tako isto i njenu vrednost.

Bez obzira na sve to, PKB je zadržao i čitav niz komunalnih delatnosti koje su bile u širem društvenom interesu. Ova Korporacija i danas poseduje i održava oko 100 kilometara obalo-utvrde koja od poplave štiti dobar deo Beograda, a brine se i o 1.000 kilometara kanala koji leti služe za navodnjavanje polja, ali s proleća mogu da prihvate velike količine vode iz nabujalih reka i tako smanje posledice njihovog izlivanja.

PKB se stara i o vodovodu i kanalizaciji ne samo sopstvenih pogona i naselja, već i najvećeg dela opštine Palilula u Beogradu. Takođe na teritoriji te opštine održava veliki deo javnih površina.

Sve ove neprofitne delatnosti izdvojene su od dela PKB-a koji je ponuđen na prodaju, što pokazuje da se novom vlasniku Kombinat nudi da bi što je mogao brže mogao da obrne uloženi novac i da tako zadovolji ne samo sopstvenu, već i gramzivost vlastodržaca.

Prodaje se poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu PKB Korporacije, stočni fond (26 hiljada grla stoke), mehanizacija i objekti, ali isto tako i poznati i prepoznatljivi brend, kao i sigurna pozicija na tržištu na kome je ovaj gigant prisutan već duže od 70 godina. Za sve ovo bi Petar Matijević platio najviše 91 milion evra, što nije ni trećina procenjene vrednosti Kombinata.

 

    A 1. Uzor Amerikancima, balast Malom

Kada je istaknuti član komunističke partije Jugoslavije Petar Zečević zvani Veliki od močvare pored Beograda posle Drugog svetskog rata napravio najveću agro kompaniju u Evropi, koja je i danas najveća korporacija iz te oblasti na starom kontinentu, postavio je lestvicu tako visoko da je samoproklamovani dobri menadžer Siniša Mali nikada neće preskočiti, tvrdi u izjavi za Tabloid profesor poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.

Ševarlić kaže da je najbolji dokaz da Mali nije nikakav menadžer ta što on PKB nije uspeo da proda ni za 50 odsto njegove vrednosti. On je podsetio na istorijsku činjenicu da je svojevremeno PKB posetio predsednik svetske banke Robert Maknamara. Posle te posete, Maknamara je bio oduševljen načinom na koji je ovaj kombinat organizovan i izjavio je, da u Americi treba graditi agro kompanije na način kako je organizovan PKB.

I profesor Ševarlić stoji na stanovištu kako dugovi Kombinata lako mogu da se otplate prodajom malog procenta njegove imovine i da PKB posle toga može da nastavi sa uspešnim radom, pod uslovom da od države dobije mogućnost da za njega važe ista pravila kao i za ostale poljoprivredne kombinate.

Ovo je najmanje što Srbija i, posebno, Beograd mogu da učine za PKB, koji je u dugove i dospeo samo zato što je teških devedesetih godina prošlog veka tržište snabdevao hranom po cenama nižim od proizvodnih, kako bi narod preživeo.

 

©Geto Srbija

materijal:List protiv mafije

ZAŠTIĆENO LICE DRŽAVE: DOK SE SIROMAŠNOM NARODU OBAVEZNO NAPLAĆUJU DUGOVANJA, TAJKUNI SE ZAOBILAZE…

4. априла 2016. Коментари су искључени

 

Dok srpskoj sirotinji, zaduženoj do guše, država vrši plenidbu imovine, brutalno i sa lakoćom, dotle tajkunima, poput Filipa Ceptera u ovom slučaju, ne mogu ništa!

Kao da nema nikakvu imovinu i nema čime da plati. Sve ovo ukazuje da u zemlji Srbiji postoje dva pravna sistema, jedan koji na sve načine pljačka i uništava pošten svet i drugi koji Vučićevim finansijerima omogućava da pljačkaju državu.

 

                          V. Stanić

ZAŠTIĆENO LICE1

 

Privatni izvršitelj Nemanja Protić, iskreno je svojim klijentima rekao da od Filipa Ceptera izvršitelji ne mogu da naplate dugove uprkos pravosnažnoj sudskoj presudi, dok se istovremeno podrazumeva da od sirotinje mogu da naplate sve. Verovatno će uskoro izvršitelji građanima koji nemaju da plate vaditi organe, kako bi se zadovoljili prohtevi vladajuće nomenklature koju predvodi Aleksandar Vučić.

Građevinsko preduzeće Novi Kolektiv, na aukciji je kupio Đorđe Radišić. Radišić je čovek Filipa Ceptera, tvrde bivši radnici ove firme Dušan Lazarević, i Mileta Živanović. Cepterov čovek je kažu uništio ovu firmu finansijski i potom je oterao u stečaj.

Pričaju da je Radišić kao vlasnik postavljao svoje ljude koji su rasprodavli imovinu firme. Prodali su svu mehanizaciju, pedesetak dizalica, dve fabrike betona, dvadesetak bagera, sva službena vozila među kojima i jedan automobil marke Mercedes, desetak automobila Lada Niva, više renoovih i zastavinih vozila. Prodati su i svi kamioni ispod svake tržišne cene i to nekoliko Tatri, Kamaza, a najviše opet zastavinih kamiona.

Na taj način je smanjivana vrednost firme, a obaveza iz privatizacionog ugovora gde je pisalo da se mora održati višegodišnji kontinuitet građevinske delatnosti nije poštovana. Cepterovi ljudi su radnike masovno otpuštali pod izgovorom tehnoloških viškova, a akcije koje su radnici imali su sistematski obezvređivane.

Otkup akcija je rađen preko "Bi Brokera", male brokerske firme koja se nalazila u zgradi Ceptera na Novom Beogradu. U Cepterovoj zgradi sačekivala nas je nova direktorka Gorica Živković. Nju su postavili novi vlasnici i ona je u njihovom interesu radila protiv nas radnika i to nije ništa sporno.

Sporno je što je u njihovom interesu radila i protiv Zakona, pričaju radnici i naglašavaju da je Živkovićeva vršila pritisak na radnike da potpišu sramotna poravnanja, ispod prava koja su im bila grantovana privatizacionim ugovorom. Radnici koji nisu pristali proglašavani su tehnološkim viškom.

Radnicima nisu isplaćivane zarade, a novac od prodaje mašina Novog Kolektiva, prebacivan je na račune firmi koje nisu imale veze sa tim preduzećem. Pregovori sa radnicima da ne insistiraju na svojim pravima i da ne štite svoj i interes firme vođeni su u Cepterovoj zgradi, a radnici kažu da je tokom tih pregovora novi vlasnik Đorđe Radišić povremeno odlazi da se konsultuje sa Filipom Cepterom i da bi se potom vraćao da sa njima razgovara.

Najveći skandal je izbio kada su otpušteni radnici dobili sudske sporove. Samo Lazareviću i Živanoviću sa računa Novog Kolektiva je trebalo isplatiti dva miliona dinara, ali firma je bila blokirana i novca na računu nije bilo.

Po pravosnažnosti presude jedan od radnika se obratio privatnom izvršitelju Nemanji Protiću. Sa puno entuzijazma Protić je krenuo u naplatu potraživanja, obavestio je nalogodavce da će novac od prodaje vozila daleko prevazići sumu koju oni sudski potražuju.

Automobili i druga vozila nisu međutim bila fizički na onom mestu koje je navedeno u papirima. Izvršitelj je tada trebalo da se obrati kriminalističkoj policiji da otkrije gde su vozila i da ih on kada budu pronađena proda, ili da u zatvoru završe oni koji su ih protivpravno otuđili.

Ne zna se da li je policija odbila da pronađe vozila i da radi na slučaju, ili se Protić možda nije ni obratio policiji, ali je na sledećem sastanku sa radnikom za koga je radio izjavio: "Šta vam je ljudi ne mogu na Ceptera!"

Novinari Tabloida su proteklih godina prisustvovali mnogim izvršenjima koja su sprovodili sudski i privatni izvršitelji. Iz stanova su izbacivane bolesne žene, sirotinji su odnošeni televizori. Popisivane su i pečaćene mašine malim privrednicima.

Sve ovo ukazuje da u zemlji Srbiji postoje dva pravna sistema, jedan koji na sve načine pljačka i uništava pošten svet i drugi koji tajkunima, Vučićevim finansijerima omogućava da pljačkaju državu i da istovremeno ostanu van dometa policije, privatnih izvršitelja i pravosuđa…

Pregledom dokumentacije koju su nam radnici dostavili vidi se da je većina presuda protiv građevinskog preduzeća Novi Kolektiv, postala pravosnažna još 2011. godine. To je dokaz da pošteno zarađen novac nije moguće naplati, ni pet godina nakon dobijene sudske presude.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA I GLASAČKA MAŠINERIJA NAJPOŠTENIJE STRANKE

1. априла 2016. Коментари су искључени

 

Izgleda da Srbiji sa naprednjacima nedostaje samo nadgrobna ploča, sve ostalo je tu! Ali, ostaje gorka istina da je ova Vlada napravila najveću i najbrojniju mafiju na ovim prostorima, a to je sirotinjska mafija!

Ova mafija napada kontejnere, duševne bolnice, baca se sa solitera, diže ruku na sebe i ubija svoje najbliže ne videći bolje sutra. Nadajmo se da će ova mafija uskoro presuditi ovoj političkoj mafiji….

 

                       Josip Bogić

KOALICIONI PARTNERI6

 

Predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, za koga njegov dojučerašnji partijski saborac kaže da "nema fakultet ali ima diplomu fakulteta", potpisao je 4. marta 2016. godine, tačno u podne, Ukaz o raspuštanju Skupštine i Odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za narodne poslanike za 24 april.

U pomalo čudnom ambijentu, na radnom izrezbarenom stolu koji više podseća na mrtvački sanduk, ulepšalo je veštačko cveće baš kao na sahrani. Ništa čudno ako se zna da naš predsednik ima poseban nadimak, s obzirom na svoje ranije iskustvo.

Izgleda da ovaj ambijent na „dvoru predsednika" oslikava i sumornu situaciju u Srbiji. Kao da je Srbija na samrti. Više bi se reklo da je predsednik držao opelo nego da se radi o svečanom proglašenju početka izbora i borbi aktuelne vlasti za bolne reforme koje slede.

Predsednik je izbore raspisao na osnovu predloga Predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, i na osnovu člana 109. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji je uputio Predlog predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike.

U obrazloženju premijera je navedeno: "…Vlada Republike Srbije, u nepune dve godine, uspela je da spreči kolaps javnih finansija, da teškim ekonomskim reformama izvede zemlju iz recesije, kao i da otvori prva poglavlja na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Srbija je danas i politički i ekonomski stabilna zemlja sa jasnim perspektivama napretka i prosperiteta. Sve te rezultate Vlada Republike Srbije uspela je da postigne zahvaljujući poverenju građana i njihovom jedinstvu u podršci ostvarenju proklamovanih ciljeva Vlade.

Vlada Republike Srbije smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike, te da je za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda.

U skladu sa navedenim, Vlada Republike Srbije predlaže predsedniku Republike da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike".

Ako je sve to tako kao što je naveo premijer, a predsednik Nikolić potvrdio da je Vlada dobro radila, koja je to sila i koja logika je navela premijera da predloži raspisivanje vanrednih izbora?

On, najprvi i najvredniji od svih predsednika vlada u istoriji Srbije, sa radnim danom od 28 sati, u situaciji kada radi dobro i kada ima gotovo dvotrećinsku podršku u parlamentu, ide na vanredne izbore? Nešto tu nije u redu. Neko tu laže. Ili nije dobro radio ili nema dovoljnu podršku!

Ali to je manje bitno. Bitnije od toga je sama brzina prikupljanja potpisa i sama predaja istih RIK-u. Od momenta raspisivanja do momenta predaje nije prošlo ni 24 sata a SNS je predao listu. Ukaz i Odluka ni su ni objavljeni u Službenom glasniku, a vladajuća partija je imala sve obrasce i potrebne papire za listu.

RIK je u ponoć objavio obrasce i uputstva. Široj javnosti nije poznata činjenica da je sajt RIK-a bio blokiran skoro tri sata. Ostaju nejasna mnoga pitanja na koja verovatno nećemo nikada dobiti odgovore.

Izgleda da je SNS dobila obrasce za prikupljanje potpisa pre nego što su izbori raspisani. Kako su i kada predstavnici SNS-a sudskim overivačima i notarima dostavili zahteve za izlazak na teren? Kada su šefovi u sudovima zaveli zahteve, odobrili i odredili overivače?

Kada su stigli i kojim prevoznim sredstvima na odredišta? Kojom brzinom su štampani obrasci za overe? Kada su overivači overavali potpise? Kada su potpisi slagani po azbučnom redu i kada su sastavljene tabele i podaci?

Sama činjenica da je ova vodeća stranka za nepunih pet sati prikupila i obradila preko 30.000 potpisa navodi na ozbiljnu sumnju da je nešto trulo u državi Danskoj. Kada su subotom kandidati za narodne poslanike uspeli da pribave uverenja o državljanstvu, potvrdu o biračkom pravu kao i potvrdu o prebivalištu, ako je poznato da državni organi ne rade u svim mestima?

Možda je svemoćni Supermen sa planete Kripton pomagao u svemu tome! Primera radi ako je ova stranka prikupljala potpise u Vranju, sama logika nalaže da je bilo nemoguće, s obzirom na zakone fizike da se do Beograda „doleti" brzinom svetlosti.

Ali, javna je tajna da tu nije bilo tajne. Koristeći ranije iskustvo ova najpoštenija stranka je i sada koristila metod overe bez prisustva građana tako što su overivači „dobrovoljno" overavali blanko popunjene obrasce jer im je „pretio" otkaz na radnom mestu.

Da je to istina potvrđuje i činjenica da je u jednom mestu u unutrašnjosti Srbije, podršku SNS listi dalo desetak „mrtvaca". Ništa čudno ako se zna da Predsednik države ima jedan specifičan nadimak. Ali možda je najprvi od najprvih izumeo novu tehnologiju komunikacije sa onim svetom. Ostaje nepoznato da li je overu uradio sveti Petar ili sam Bog! Takođe ostaje nejasno kojim prevoznim sredstvom su listići stizali sa onog sveta. Možda je u pitanju Telepromptovanje?!

Umesto da se ovakva lista poništi listići su oglašeni nevažećim i nikom ništa. Vrli borac za istinu i pravdu, ministar pravde Nikola Selaković, pridružio se ovakvom skandaloznom činu. Da je ministar polagao makar državni ispit za rad u organima državne uprave ili ne daj Bože pravosudni ispit, tada bi znao šta mu je obaveza da čini!

Ali, ovaj ministar će ostati upamćen kao još jedan u nizu poluobrazovanih šarlatana kome su usta puna patriotizma, običan cirkuzant bez imalo stida s obrazom kao đon. Umesto ministra pravde imali smo ministra pravnog nasilja kakvo nije zabeleženo u novijoj pravnoj istoriji Srbije. U pitanju je pravni banditizam, gde je barabsko ponašanje sa ulice pretočeno putem glasačke mašinerije u Skupštini u zakonsko ponašanje. Svaka čast ministre!

Nakon prikupljenih i obrađenih potpisa brzinom svetlosti, uz pomoćne supermena, svečanom i sramnom činu predaje liste prisustvovali su i funkcioneri SNS Nebojša Stefanović, čudnog nadimka i sporne Dr diplome, Maja Gojković zvana balerina, bivši ministar vojni, mister Keramikus, lideri stranaka koalicionih partnera SDPS Rasim Ljajić, NS Velimir Ilić, PS Aleksandar Vulin, PUPS Milan Krkobabić i drugi ujedinjeni lopovi Srbije.

Predajući listu „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje", sa 31.444 potpisa skupljenih za manje od pet sati širom Srbije, funkcionerka SNS Maja Gojković rekla je novinarima da su predstojeći izbori veoma važni jer će se građani odlučivati da li žele „u prošlost ili put moderne Srbije koji nudi SNS". Mislim da je bilo pametnije da su nakon predaje liste nastavili svoj put prema centralnom zatvoru. Zašto? Odgovor bi glasio: "znate vi zašto"!

Ponovo su oživele aveti koji Srbiju vraćaju u prošlost, a nikako je ne vode u budućnost. Treba se setiti ovih lica kako su izgledala dok su ratovala devedesetih godina sa Terazija protiv svojih neistomišljenika, kako su nakon pada Krajine kao zveri hvatali po Srbiji vojne obveznike sa tih prostora da ratuju i ginu u njihovo ime. Iste te nesrećnike su sada stavili na cedilu i ne priznaju im nikakav status, pravdajući se da Srbija nije bila u ratu. Izgleda da su oni bili na kampovanju i pikniku na ratištima?

Ne mogu političari koji su zagovarali ratove, napunili groblja mladošću Srbije, da budu mirotvorci i da Srbiju vode u budućnost. Nije dovoljno posuti se pepelom i reći idemo dalje. Gospodu na vlasti danas prozivaju duše izginulih mladića na ratištima. Ali, poučena tim strašnim iskustvom, današnja mladost nije ni glupa ni slepa. Ona beži što dalje od njih u beli svet.

Svake godine u Srbiji nestane oko 50.000 građana, a birački spiskovi vlastodržaca su svakim narednim izborima sve veći i duži! Nije onda čudno što trguju mrtvim dušama koje im "daje podršku". Da li je najprvi razjasnio i proverio džakove koje je nosio sa svojim političkim ocem, sadašnjim predsednikom Tomislavom Nikolićem ispred Skupštine kao što je onomad obećao? Po svemu sudeći, sačuvao ih je i za ove izbore! Možda zatrebaju, nikad se ne zna.

Glavni telal SNS-a, Dragan J. Vučićević, svakim danom na ružičastoj televizije riče: „držte lopova!!!" i izmišlja razne državne udare, razne mafije i napade na najprvog.

Izgleda da Srbiji sa naprednjacima nedostaje samo nadgrobna ploča, sve ostalo je tu! Ali, ostaje gorka istina da je ova Vlada napravila najveću i najbrojniju mafiju na ovim prostorima, a to je sirotinjska mafija! Ova mafija napada kontejnere, duševne bolnice, baca se sa solitera, diže ruku na sebe i ubija svoje najbliže ne videći bolje sutra. Nadajmo se da će ova mafija uskoro presuditi ovoj političkoj mafiji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: