Архива

Archive for март 2016

PRLJAVI POSLOVI I PAKOVANJE U RADU DELOVA „SLUŽBE ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL“!!!

14. марта 2016. Коментари су искључени

 

Poslednji događaji u postupanju tužilaštva, MUP-a, BIA-e i drugih „nezavisnih" državnih organa pokazuje kakvo ludilo je zavladalu u tim službama. Nekada su to bile Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, a sada su se pretvorile u Službe za organizovani kriminal, ili, slobodno se može reći za pakovanje kriminala.

Vratilo se vreme Branislava Nušića pa su ponovo oživeli njegovi glavni junaci iz "Sumnjivog lica". Sumnjam, dakle hapsim! Dokaži da si nevin. Kao u doba Svete Inkvizicije: da bi dokazao da govoriš istinu stavi ruku u vrelo ulje pa ako se ne opečeš ti govoriš istinu…

 

                  Josip Bogić

SVE POSTENO I PO ZAKONU1

 

U vreme dok je bio ministar odbrane, Aleksandar Vučić, najprvi od najprvih zamenika tadašnjeg premijera, postavio je za svog pomoćnika izvesnog pukovnika pod nadimkom Mića Konj.

Kakav to čovek mora da bude da dobije nadimak konj? Kakve je sve „vrhunske rezultate" najprvi sa konjem imao, to smo videli. Ali najprvi nije stao u svom postavljanju konja na ključna mesta. Verovatno se ugledao na Kaligulu.

Ali, od kada je postao Najprvi Prvi, ponovo je postavio na značajno mesto još jednog konja, da vodi sve prljave poslove u ovoj instituciji. Ali, ovi konji nisu slučajno postavljani na ta veoma važna mesta. Konj po svojoj prirodi je naviknut, kroz istoriju da vuče, po nalogu gazde, ali da bi dobro vukao mora da ima am. Takvi su i ovi konji. Bez pogovora slušaju gazdu.

Nedavno je jedan od pomenutih konja organizovao akciju pronalaženja štamparije novca na mestu gde ona ni teoretski ne može da postoji i kod čoveka koji je upravo suprotno radio, ali je izgleda nekima pokvario posao.

Ovoga puta su u prljavi posao i „pakovanje" uključili i tužioca za organizovani kriminal. U rano jutro 22.02.2016. godine, specijalno obučene jedinice SBPOK-a uz koordinaciju tužioca za organizovani kriminal, upali su u menjačnice, kuću i službene prostorije firme AVAX  u Lazarevcu, tražeći štampariju za štampanje lažnog novca, pod sumnjom da vlasnik štampa lažni novac i da je organizovao kriminalnu grupu radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 i falsifikovanje novca iz člana 223 Krivičnog zakonika RS i to radi pronalaženja: priprema za štampu, mašina za štampanje, falsifikovane novčanice, falsifikovana dokumenta, internu dokumentaciju koju vodi osumnjičeni, personalni računari koje koristi osumnjičeni, USB memorije, dokumentaciju o imovini, neprijavljeno vatreno oružje i druga sredstva pribavljena izvršenjem krivičnih dela.

Sudija za prethodni postupak je doneo naredbu na osnovu predloga Tužioca za organizovani kriminal u Beogradu i predloga MUP-a RS, Direkcije policije, PU za Grad Beograd, UKP-a, SBPOK-a.

Ostaje nejasno, kako može sudija da izda nalog za preduzimanje radnji za organizovani kriminal kada se radi o jednom licu? Koji su to ostali učesnici kriminalne bande? Udružio se sam protiv sebe? Da li je to novi pojam u pravnoj terminologiji.

Nekada smo imali tužilaštvo za suzbijanje organizovanog kriminala, a sada imamo tužilaštvo za organizovani kriminal, u okviru MUP SBPOK-a za organizovani kriminal a u okviru BIA-e isto takvu specijalnu jedinicu za pakovanje i izmišljanje afera političkim neistomišljenicima.

Prvi napad na vlasnika počeo je napadom na RTV AVAX , lokalnu televiziju koja od 2011 prati sva bitna dešavanja na teritorijama opština Lazarevac, Aranđelovac, Topola, Lajkovac i dr, a poseban akcenat je davan na dešavanja i aktivnosti u RB Kolubara.

Za te usluge TV AVAX je dobijala određena finansijska sredstva od kojih je finansiran rad. Tokom predizborne kampanje 2012. godine ova TV je poseban doprinos dala rukovodstvu SNS-a, naročito gigantima političke misli tada Najprvom, a kasnije i Prvom.

Drugi razlog orkestriranog napada i politička odmazda jeste taj što je firma AVAX imala i fizičko tehničko obezbeđenje koje je dosta kvalitetno i profesionalno obavljalo te poslove. Takvim svojim radom, naravno zasmetali su konkurentskoj firmi ALFA TIM, čiji je faktički vlasnik aktivni inspektor policijske stanice Lazarevac, Željko Arsenijević, a fiktivni jedan od članova njegove porodice.

O tome je u više navrata obaveštavan MUP, da je u pitanju sukob interesa ako ne i nešto gore. Njegova desna ruka je bivši načelnik policijske stanice Lazarevac Mileta Urošević. Slučajno ili ne, licima koja su imala neki vid pljačke, posle izvršenog uviđaja su nuđene usluge baš ALFA TIMA!? Takvo stanje postoji i danas.

Vlasnik pomenute televizije, Nenad Sinđelić, otvorio je i menjačnice i time umnogome rešio problem uličnih dilera koji su prljav novac stečen kriminalom u Kolubari, legalizovali u ranijem periodu.

Kao lice koje poseduje licencu Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, broj 1200, hteo je da se uveri gde sav otkriveni i oduzeti novac završava. Od momenta otvaranja, menjačnice su otkrile i prijavile više od 100 slučajeva novčanica sumnjive ispravnosti i o tome uredno obaveštavali lokalnu policiju u Lazarevcu.

Najveći problem nastaje, u poslednje dve godine, onog momenta kada se otkriveni sumnjivi novac, koji je predat policiji, ponovo našao u opticaju na ulici!

Skeneri, aparati za detekciju neispravnog novca, poslednja su reč tehnologije i najvišeg su kvaliteta u toj oblasti, a sa njima su opremljene sve menjačnice firme AVAX. Kada su otkrivane takve novčanice i predavane MUP-u, Lazarevac, vlasnik menjačnica je tražio odgovor od Tomislava Sretenovića, da dostavi spisak svih prijavljenih oduzetih novčanica koje bi oni u svojoj evidenciji trebali da poseduju od 2006. pa do danas.

Umesto odgovora koji je čekao više od mesec dana, vlasnik menjačnica je dobio 22.02.2016. od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, do zuba naoružanih specijalaca, Službe za organizovani kriminal, BIA-e  i poreskih organa, tako što su upadom i pretresanjem kuće, menjačnica i službenih prostorija, isti tražili štampariju novca i druge dokaze kako bi vlasnika prikazali kao kriminalca, a sve po nalogu sudije za prethodni postupak.

Pri tome su „prikriveni policijski službenici" tokom pretresa prostorija pokušali da „proture" jednu od lažnih novčanica, što su kamere zabeležile, samo da bi videli kako to i na kom principu rade skeneri.

Rezultat te „veličanstveno i nevešto izrežirane" akcije je oduzimanje dva privatna automobila, uredno registrovana od strane MUP-a sa obrazloženjem da moraju da se izvrše provere preko Interpola, da li su kradena i oduzimanjem porodičnog novca, čak i u apoenima od metala, koji nisu u opticaju.

Ovaj pokvareni vid nasilnog oduzimanja putničkih vozila pod sumnjom da su kradena i da je potrebno nekoliko meseci da se izvrše provere, odavno postoji u MUP-u i svi režimi ga obilato koriste da bi naškodili političkim protivnicima.

Kako je MUP uopšte dozvolio registraciju, a onda naprasno izrazio sumnju da su kradena? Javna je tajna u Srbiji da se novčanice od 200 i 500 evra, kao i Slovenački lažni pasoši, štampaju, gle čuda u kovnici novca u Topčideru, gde radi jedna visoko čuvana ličnost od strane vojne policije, bliska vladajućoj stranci.

Ako su eksperti za „pakovanje afera" već tražili štampariju novca morali su operativno da znaju da ona nije u Lazarevcu u menjačnicama i kući člana predsedništva Republikanske stranke, već u Topčideru!

Trebala je policija da sazna kako su otkrivene te novčanice štampane na visoko kvalitetnom papiru baš u tim menjačnicama jer u drugim menjačnicama nisu otkrivene. Očigledno je vlasnik nekome pokvario posao i upropastio uložen trud.

Mnogi su slučajevi zataškavanja pravog kriminala i zloupotreba državnih institucija a jedan od najdrastičnijih je da je Tužilaštvo je donelo rešenje kojim je odbačena krivična prijava protiv ministra Nebojše Stefanovića i ozloglašene sekretarke UKP-a Dijana Hrkalović, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo zloupotreba službenog položaja. Prijavu je 30. decembra 2015. godine Tužilaštvu za organizovani kriminal podneo inspektor MUP-a Dejan Tripković.

On je tužilaštvu dostavio fizičke dokaze o nelegalnom praćenju novinara. U prijavi se navodi da je Odeljenje za poslove bezbednosti pri kabinetu ministra unutrašnjih poslova "sprovodilo mere opservacije i tajne pratnje bez otvorene operativne obrade, bez naredbe suda, suprotno instrukciji o operativnom postupanju".

Stefanović je prethodno gostujući na na RTS-u rekao da poseduje informacije da će određeni ljudi lažnim prijavama pokušati da kažu da su neki novinari u Srbiji praćeni, iako za to nema dokaza.

Ministar unutrašnjih poslova takođe je saopštio da je BIA pokrenula istragu povodom navoda iz krivične prijave. Po kom osnovu BIA vodi istragu o tome i otkuda te informacije kod njega? Do dan danas, BIA nije izašla u javnost sa detaljima istrage, ali je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu, što je i bilo za očekivati.

Mizerni i nadasve podmukli pokušaj vlasti da po svaku cenu obezbedi opstanak na vlasti je brutalno pokazivanje sile i pravnog nasilja u koje je uključeno tužilaštvo, BIA i MUP u nekorektnom razračunavanju sa političkim neistomišljenicima, a sve tobože pod vidom borbe protiv kriminala.

U jednom su u pravu. To jeste tužilaštvo za organizovani kriminal a ne Tužilaštvo za borbu protiv organizvanog kriminala. To je naročito postalo dovođenjem novog tužioca Nenadića , inače advokata iz Čačka, koji je osvojio “maksimalan broj bodova na usmenom ispitu.“

Mada je diplomirani pravnik, premijer je izgleda zaboravio onu pravnu maksimu koja vekovima vlada u krivičnom zakonodavstvu: „…Bolje sto krivih na slobodi, nego jedan nevin u zatvoru".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VOJSKA SRBIJE KAO POZADINSKA PODRŠKA NATO TRUPAMA

 

Pre godinu dana u ovo vreme, tačnije, 18. februara 2015., na naslovnoj strani Vučićevog biltena "Informer", osvanula je izjava tadašnjeg američkog ambasadora Majkla Kirbija: "…Srbija ima odličnu vojsku, logično je da sarađuje sa NATO".

Bila je to samo najava potpisivanja sporazuma sa vojnom alijansom čije zločine Srbija nije zaboravila, niti sme da ih zaboravi. Tačno godinu dana kasnije, 19. februara 2016. godine, predsednik Republike Tomislav Nikolić potpisuje Sporazum o saradnji sa NATO paktom, koji je prethodno izglasala SNS većina u parlamentu.

 

                        major Goran Mitrović

VOJSKA U TUĐIM RUKAMA2

 

Očigledno dobro obavešten, Nebojša Krstić, bivši savetnik, bivšeg predsednika Borisa Tadića, dva dana ranije (17. februara), na društvenoj mreži Tviter ispisuje i ove reči: "…Predsednik Nikolić će potpisati Sporazum o saradnji sa NATO. Ako se to desi, bravo, predsedniče! Dobar i koristan potez za Srbiju…". Krstić je ovo uradio na predlog njegove drugarice Jelene Milić, histerične plaćenice NATO ideologije, sa kojom deli svoja "evroatlanska uverenja" i popriličnu sumu zelenih dolara.

Poslednjih dana leta prošle godine, na samitu Zapadnog Balkana održanom u Beču, Aleksandar Vučić je, zvanično u svojstvu predsednika Vlade Srbije, a nezvanično kao NATO promoter, pokrenuo inicijativu za izgradnju auto-puta Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač , kojim će trupe NATO pakta prolaziti prema centralnoj Srbiji i dalje.

Kad mu je komesar za pridruživanje Johanes Han skrenuo pažnju da je reč o projektu vrednom najmanje milijardu evra, Vučić je uvređen dao izjavu za svoje podaničke medije u Srbiji, rekavši: "…Ako Evropska unija ne može da finansira auto put, neka kaže, mi ćemo to učiniti iz našeg budžeta!".

Znao je Johanes Han vrlo dobro da zemlje članice EU, koje su mahom i članice NATO pakta, ne žele da daju nijedan evro ovoj alijansi preko one obavezne kvote koju daju svake godine. Izgradnja auto puta do Albanije, stvar je Srbije i Albanije i NATO pakta, neformalno su konstatovali i Han i njegove kolege iz Brisela.

Ali, Vučiću je važniji NATO pakt od Vojske Srbije, pa je na prvom ovogodišnjem sastanku svih britanskih slugu u Londonu, ponovo tražio novac i podršku za auto-put od Niša do Tirane i Drača u Albaniji. Kako i svaki diktator ogrezao u izdaji , i hoće da se na ovom poslu pokaže pred NATO paktom, kako bi računao na neki vid zaštite u budućnosti, ali ni to mu nije garancija kad, neizbežno, padne odluka da ga uklone sa vlasti.

Samo sedam dana nakon što je stavio potpis na Sporazum o saradnji sa NATO paktom, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, dao je odobrenje ministru odbrane "da stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost, kako bi mogle da zaštite građane, državu i imovinu od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja".

Najava da je Treća brigada Vojske Srbije, stavljena u punu pripravnost povodom novih masovnih i nekontrolisanih ulazaka imigranata iz islamskih zemalja na evropski kontinent, zvučala bi ozbiljno da nije nekih istina koje javnost mora da zna.

Izvor Magazina Tabloid iz Generalštaba, ovim povodom ogorčeno govori o podređenoj ulozi vojske i o tome kako je ona sistematski uništavana, da bi danas postala obična igračka u rukama diletanata poput Vučića i njegove družine. I on i njegove kolege koje ne mogu da prihvate da ih praktično stavljaju pod komandu neke parapolicijske družine, bliske ljudima iz Vlade Srbije i Vučićevog najbližeg okruženja, jednoglasno se pitaju: "…Gde mu je sad NATO pakt, što on ne brani Srbiju i Evropu od najezde imigranata?".

 

       Zaista, postoji li više Vojska Srbije?

 

Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, održanoj u četvrtak, 25. februara ove godine, pomenut je "kontigent" od najviše 300 do 400 vojnika po ugovoru koji bi se našli na granici Srbije i Makedonije. Suočiti tako mali broj ljudi sa desetinama i stotinama hiljada imigranata iz islamskih zemalja koji će tokom cele sezone ovuda prolaziti, potpuni je apsurd i sprdnja sa vojskom i njenom namenom. Tim pre, što je Vučić na tom sastanku izjavio da "Srbija neće sprečavati nikoga da putuje", misleći na imigrante i njihove već utvrđene pravce osvajanja Evropske unije.

Vojska Srbije danas nema ni dovoljno vojnika ni dovoljno komandnog kadra, niti ima ikakva ovlaštenja kojima bi mogla da uspostavi red u državi, kako na njenim granicama tako i u njoj. A, haos je vidljiv na svakom koraku, čak i u samom Savetu za nacionalnu bezbednost, gde predsednik države daje ovlaštenje ministru odbrane, da u njegovo ime komanduje vojskom u slučaju nemira na granicama, dok, istovremeno, predsednik vlade govori kako "Srbija neće sprečavati nikoga da putuje". Šta je onda posao Vojske Srbije i ko njome zapravo komanduje?

Ako je vrhovni komandant oružanih snaga predsednik Republike, u ovako vanrednoj situaciji, gde je zemlja ugrožena a vojska pozvana da je brani, morao bi da naredi hitno hapšenje predsednika Vlade Aleksandra Vučića, zbog njegovog protivzakonitog i protivustavnog delovanja.

Vojska Srbije pretvorena je u isluženog paradnog konja, koji može još jedino da služi kao pozadinska podrška nekoj NATO jedinici , što je konačno i bio cilj američke okupacione ideologije. Jedan od učesnika besmislenih i tragikomičnih vojnih defilea, nedavno je kazao i ovo:

"…Mi u vojsci više ne znamo ni kako se zovemo, ni koji nam je grb, ni ko nam je komandant, ni šta treba da radimo, jesmo li vojno neutralni ili nismo, moraju li srpski mladići da služe vojsku ili ne, sa koliko godina staža oficir ide u penziju…Toliko o našoj informisanosti, profesionalizaciji i reformama koje su nad nama provedene…".

Protekle godine, mimo očiju javnosti, jedan od najviših funkcionera NATO pakta, Frenk Boland, pomoćnik generalnog sekretara Alijanse na poziciji šefa Direktorata za planiranje snaga NATO, koji je u skladu sa takozvanim programom PARP (Proces pregleda i planova)  vršio je „procenu", tačnije rečeno, kontrolu i inspekciju stanja u sistemu odbrane Srbije sa težištem na Vojsci Srbije, radi uspostavljanja "nove komandne odgovornosti"  i regulisanja odnosa na relaciji nadređeni-podređeni.

U svom kratkom ali preciznom izveštaju svojim pretpostavljenima, napisao je da je Srbija "pacifikovana"  te da je prekompozicija nekada velike armije u malu logističku vosku, pri kraju.

Činjenice koje javnost danas zna o Vojsci Srbije, samo potvrđuju da je Bolandov izveštaj tačan. Tako, na primer, neverovatno zvuči i činjenica da tenkove i teško naoružanje više nema ko da zadužuje i održava!

Naime, nema više kopnene vojske u izvornom značenju tog termina! Umesto toga, stvorene su, opet po nalogu NATO pakta, male brigade umesto armije i divizija koje smo imali pre sto godina! Ovako slomljena i slabo spremna vojska "prema NATO zahtevima", koja se bazira na brigadama (čiji su bataljoni kao osnovne taktičke jedinice bez ikakvog smisla raspoređuje po Srbiji) kao najjačim sastavima, nema nikakav smisao svog postojanja. To je i bio cilj NATO pakta.

Istina je, ovako devastirana, smanjena i ponižena vojska, nikome ne uliva ni minimum poverenja. Vojska, bez duše i organizacionih sposobnosti, uz gomilu klovnova koji danas predstavljaju "mlade komandne kadrove", postala je obična cirkuska predstava i nema više ni pomena o njenoj "operativnoj spremnosti"  (borbenoj gotovosti, kako se to nekada zvalo).

Podatak da se u vojnu gimnaziju upisalo prošle godine 52 odsto devojaka i 48 odsto mladića, rečito govori da ne postoje niti kriterijumi niti ozbiljna strategija da se vojska očuva kao bitan stub društva i ključ odbrambene moći države. Ili, kako narodni genije reče: "…Teško vuku koga ptice hrane i junaku koga žene brane!"

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SVE LOPOVI I PREVARANTI: STRANI „INVESTITORI“ OBRALI KAJMAK, A OD RADNE SNAGE SRBIJE NAPRAVILI BELO ROBLJE ….

 

Vučićeva vlada daje pare stranim kompanijama, kao da je Srbija najbogatija država na svetu i uporno laže da su u pitanju velike investicije, jer su u pitanju kompanije koje u Srbiji samo iznajmljuju najjeftiniju radnu snagu u današnjoj Evropi.

Najbolji primeri neverovatne otimačine iz džepova gladnih građana Srbije, svakako su oni sa kompanijom "Ikea" (protiv koje je Evropska komisija pokrenula istragu zbog milijarde evra utajenog poreza), kao i italijanskog giganta "Benetton", koji je sve dobio besplatno: i prostor za rad i infrastrukturu i radnike i tržište.

Tu je i holandska firma Vahali International B.V., koja u Srbiji ne plaća nikakve dadžbine i kojoj se Vučić nedavno poklonio u Sremskoj Mitrovici. Ali, to su samo neke karike u lancu koji je kriminalna vlast stegla oko grla građana Srbije.

 

                     Milan Malenović

RADNA SNAGA KAO BELO ROBLJE SRBIJE

 

U predizbornoj kampanji, koja je nezvanično već počela, vlast lako gubi svaki kriterijum i meru. Po principu „daj šta daš" sve se koristi za politički marketing, pa se vladin politički cirkus na čelu sa Aleksandrom Vučićem pojavljuje bukvalno svuda, pa i tamo gde deluje smešno, jer se ne radi ni o kakvom značajnom ekonomskom projektu.

Jedan takav slučaj bio je nedavno kada je predsednik vlade sa svitom i novinarima došao u brodogradiliše Vahali u Zasavici kod Sremske Mitrovice da bi prisustvovao „krštenju" novog broda koji je tu sagrađen.

Režimski mediji su zatim objavili kako je vrednost tog plovila 20 miliona evra , dovodeći javnost u zabludu kako taj novac ostaje u Srbiji. To uopšte nije tačno, jer se brodogradilište „Vahali" bavi takozvanim „lon poslovima", odnosno ono samo iznajmljuje radnu snagu.

U Srbiji ima nekoliko preduzeća sa nazivom Vahali i sva pripadaju holandskom brodogradilištu Vahali International B.V." sa tradicijom dužom od 90 godina. Holandski Vahali je u Srbiju došao 2005. godine kada je osnovao mešovito preduzeće sa beogradskom firmom „Kargo logistički centar" i to uz pomoć donacije holandske vlade vredne 750.000 evra.

Ova donacija, međutim, nije bila u novcu, već u opremi proizvedenoj u Holandiji i u kursevima koje su sprovodili holandski stručnjaci. Novac je, dakle, ostao u zemlji porekla i Srbiju nije ni video.

Isto se desilo kada je Vahali odlučio da se osamostali i napravi svoje brodogradilište kod Sremske Mitrovice. Nabavljene su mašine i druga oprema vredna 2,5 miliona evra i bez carine uvezeni u Srbiju.

U početku je čak i dobar deo radne snage bio stranog porekla, jer su šefovi iz Holandije procenili kako naši radnici nisu dovoljno stručni, pa su doveli pedesetak „gastarbajtera" iz Bugarske, gde su u to vreme prosečne plate bile niže nego u Srbiji. U to vreme oni su činili čak trećinu zaposlenih. U međuvremenu su plate svuda u Evropi porasle, a u Srbiji su realno pale, pa se stranim poslodavcima više ne isplati da zapošljavaju strance.

Brod čijem je „krštenju" prisustvovao Aleksandar Vučić izgrađen je za stranu kompaniju, Scylla AG iz Švajcarske, sa kojom holandska centrala Vahalija ima dugogodišnju saradnju: i prvi putnički brod izgrađen 2006. u Beogradu (u vreme postojanja mešovite firme) bio je napravljen za istog kupca.

I tada, kao i danas, posao je sklopljen direktno između Vahali International B.V. i Scylla AG, tako da je zarada ostala inostranom gazdi, koji na to porez plaća državi u kojoj mu je sedište, dok je u Srbiju poslao samo onoliko para koliko je potrebno da bi se isplatile mizerne plate za radnike i pokrili ostali troškovi brodogradilišta.

Čak je i materijal kojim je napravljen i opremljen brod "MPS Thomas Hardy" nabavljen u inostranstvu. Kako se radi o „lon poslu" za privremeni uvoz srpskoj državi nisu plaćene nikakve dažbine.

Da ne bi zapostavila ni svoje radnike u Holandiji, ova kompanija u Srbiji uglavnom pravi samo trupove brodova koji se zatim prebacuju u matično brodogradilište gde se opremaju po standardima koje zahteva kupac.

Iako radnik na ovakvim poslovima u Holandiji ima platu koja je od primanja njegovog srpskog kolege veća između 20 do 50 puta, šefovi i vlasnici „Vahali International B.V." su patriote koji žele da pomognu na prvom mestu privredu svoje zemlje, zbog čega se deo proizvodnje obavezno odvija u Holandiji.Naši političari nisu takvi.

Svi naši projekti se godinama svode na ovakve poslove gde država, ne da nema nikakve prihode, već kroz različite oblike subvencija stranim „investitorima" ima gubitke. Glavni adut Aleksandra Vučića u pregovorima sa strancima jesu za evropske prilike nezamislivo niske plate ovdašnjih radnika .

Na sastanku sa italijanskim privrednicima održanom u novembru 2015. u prostorijama Privredne komore Srbije, Vučić je kao najvažniji razlog zašto bi neka svetska kompanija zalutala u Srbiju istakao niske plate ovdašnjih radnika, pa još dodao: „…Ako vam neko u okruženju ponudi bilo kakve uslove da investirate kod njega, dođite u Srbiju i mi ćemo vam dati bar za 10 odsto povoljnije uslove." Ako treba, daćemo vam i pare da „investirate" kod nas!

 

        Oprane pare vratili u svoj džep

 

Umesto ovako bezumne politike, koja se svodi na podvođenje domaćih radnika stranim robovlasnicima, Vladi bi bilo pametnije da pročešlja zakone i pravilnike i da na taj način poslovanje u Srbiji učini jednostavnijim, jeftinijim i atraktivnijim. Trebalo bi nekako smiriti i ovdašnju birokratiju koja oseća neodoljivu potrebu da svima, pa i stranim investitorima, komplikuje život zahtevajući stalno nešto novo od dokumenata i taksi.

Nešto bi državni funkcioneri trebali da nauče i iz patriotizma holandskih brodograditelja, pa da poboljšaju uslove pod kojima rade ovdašnji radnici dodatno opterećeni sijasetom nameta.

Poljska je jedna od retkih zemalja Evropske Unije koju je aktuelna svetska recesija dobrim delom zaobišla, najviše zahvaljujući mudroj državnoj politici koja je manje slušala Međunarodni monetarni fond i njegove stalne zahteve da se štedi preko grbače najslabijih.

Početkom ove godine na snagu je u Poljskoj stupio zakon po kome banke i osiguravajuća društva, dakle privredni segment koji ima najviše novca i ostvaruje najveće prihode, moraju da plaćaju dodatni porez u visini od 0,44 odsto  od vrednosti aktive kojom raspolažu. Po proceni poljskih stručnjaka ovo će godišnje budžetu donositi milijardu evra, a sredstva su namenjena subvencijama za decu.

Vlada u Varšavi nije slučajno uvela ovakav porez i povećala subvencije upravo za mlade. Banke i osiguravajući zavodi imaju više nego dovoljno para da plate ovaj dodatni namet, a deca su najzahvalniji potrošači. Novac se na ovaj način vraća domaćoj privredi, bez da se istovremeno narod opterećuje novim taksama ili smanjenjima plata i penzija.

U Srbiji je problem što banke (koje su skoro sve u stranim rukama) već plaćaju reket državnim funkcionerima upravo iz razloga da im se obezbedi pljačka stanovništva i privrede bez davanja nameta državi.

Srpski zakoni su stvoreni kao da je zakonodavac želeo da natera privrednike iz Srbije da iznose novac u inostranstvo. Tako, na primer, kod obračuna poreza na dobit privrednicima se dozvoljava da kao rashod prikažu troškove za reprezentaciju u visini do 0,5 odsto od ostvarenog prihoda. Sve preko toga se oporezuje kao dobit, iako je novac potrošen.

Novac za reprezentaciju uglavnom se troši u Srbiji i pospešuje poslovanje drugih ovdašnjih firmi, a našem budžetu donosi prihode kroz različite oblike poreza koji se plaćaju.

Sa druge strane, kao rashod i to 100 odsto, kod obračuna poreza na dobit tretira se plaćanje različitih usluga koje pružaju domaća, ali i strana preduzeća. Ovdašnji privrednici zato preko fiktivnih ugovora angažuju neku stranu firmu za nekakvu uslugu (najčešće u oblasti marketinga ili konsaltinga), na njen račun prebace sredstva koja ne žele ovde da budu oporezovana, a zatim ih „oprana" vrate u sopstveni džep.

Kod većih suma provizija koja se plaća stranom partneru iznosi manje od tri odsto i to je jedini trošak koji nastaje, budući da su sva takva preduzeća registrovana u nekom poreskom raju.

Više je nego očigledno da ovakva politika srpske naprednjačke Vlade ne dovodi značajan broj stvarnih investitora u Srbiju, bez obzira na subvencije, besplatno zemljište, oslobađanje od poreza i jeftinu radnu snagu.

Procene za prošlu godinu govore kako su direktne strane investicije iznosile 1,6 milijardi evra, dok su, poređenja radi, naši ljudi iz dijaspore svojim ovdašnjim rođacima te godine poslali 2,8 milijardi evra, a država se zadužila još dve milijarde evra kako bi popunila budžet. Čak je i veliki broj stranih investitora u stvari domaćeg porekla, koji na taj način svojoj rodbini u bivšoj domovini obezbeđuju posao i prihode.

Vara se onaj ko misli da su „lon poslovi" po modelu brodogradilišta „Vahali" najgori oblik izrabljivanja domaće radne snage. Ti radnici bar imaju nekakvu platu, dok poljoprivrednici nemaju ništa, a nameću im se još i nove obaveze.

Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u Beogradu Džuma Rašid al Zahri i šef Privredne komore ove zemlje Hamed Muhamed bin Salem najavili su krajem juna prošle godine da će njihova zemlja finansirati kupovinu 10.000 grla goveda.

Preciznije, te krave biće kupljene od nekog od stranih preduzeća koje je u vlasništvu UAE i dopremljena u Rašku oblast. Seljaci kojima budu data goveda moći će da ih otplate davanjem mleka i mlečnih proizvoda, kao i mesa kompanijama u kojima je prisutan arapski kapital.

Domaći farmer, dakle, dobija krave na kredit koji mora da otplaćuje makar mu govedo u međuvremenu i uginulo, a još se obavezuje i da strancima po unapred, od njih samih određenim cenama prodaje svoje proizvode, s tim da ne dobija novac, već mu se smanjuje dug.

Postavlja se zato logično pitanje: da li smo mi zaista toliko siromašna država da ne možemo sami da investiramo tih desetak miliona evra za kupovinu goveda i da ista poklonimo poljoprivrednicima?

 

       Ređaju se samo lopovi i prevaranti

 

Shvativši da je ova vlast veoma zainteresovana da strane kompanije dolaze i ostaju u Srbiji i da je spremna da za to izdvoji znatna sredstva iz budžeta (pod uslovom da i ona dobije svoj deo) stranci su počeli i da nas ucenjuju.

Jedan veliki problem očekuje Vladu narednih meseci kada se po isteku desetogodišnjeg ugovorom predviđenog perioda „Fijat" povuče iz svog pogona u Kragujevcu . Koliko je nekadašnja italijanska kompanija, koja je svoje sedište u međuvremenu preselila u Veliku Britaniju, za ovu „investiciju" u Srbiji tokom svih ovih godina dobila od srpske države, još uvek se ne zna. Procene stručnjaka govore o oko milijardu evra, moguće i više.

Pošto bi otpuštanje nekoliko hiljada radnika zaposlenih što u samoj „Fijatovoj" fabrici u Kragujevcu, što kod kooperanata u izbornoj godini bilo pogubno za vladajuću koaliciju, već se vode pregovori o uslovima pod kojim bi Italijani, ako ne za duže ostali u Srbiji, a ono bar dok ne prođu izbori. Tako bar tvrde italijanski mediji, dok ovdašnji ćute.

Ono što se ovde naziva „pregovorima" u suštini je diktat stranog sagovornika koji želi još para iz srpskog budžeta. Do sada mu je u proseku za svaku godinu poslovanja iz srpskog budžeta isplaćivano oko 100 miliona evra apanaže, a to je minimum koji „Fijat" očekuje i ubuduće.

Italijani su simpatičan, po menalitetu nama blizak narod, ali su istovremeno i svetski prvaci u prevarama. Da je to tako pokazuje još jedan od njihovih najčuvenijih brendova: „Benetton".

Ova poznata modna kuća kupila je 2011. niški „Niteks" sa 680 radnika za tri miliona evra, uz obećanje da će zaposliti 2.700 novih radnika. Prema tadašnjim medijskim izveštajima, „Benetton" je za ovaj svoj poslovni potez odmah dobio od države Srbije 10 miliona evra subvencija?! Uz novac, italijanski gigant je tada dobio i zemljište vredno 24 miliona evra, kao i poslovno – proizvodno – magacinski prostor od 65.000 kvadrata čija je tržišna vrednost 40 miliona evra!

Umesto obećanog zapošljavanja novih 2.700 radnika, nekadašnji „Niteks", sada „Benetton" odmah je napustilo 250 radnika kojima je otpremnine platila – država Srbija. U međuvremenu je italijanski poslodavac, koga svuda u svetu bije loš glas da se nekorektno odnosi prema zaposlenima, otpuštao još ljudi  i 2014. je niški pogon po podacima Agencije za privredne registre zapošljavao samo 99 ljudi.

Međutim, nije samo bivša vlast finansirala ovog stranog „investitora". Prema zvaničnim podacima koje je svojevremeno objavilo Ministarstvo privrede, „Benetton" je i u 2013. godini dobio državne subvencije u visini od 167 miliona dinara, što je tada iznosilo 1,4 miliona evra. Za šta je ovaj novac dat niko nije znao, čak ni tadašnji ministar privrede Saša Radulović zahvaljujući kome su ovi podaci i ugledali svetlost dana.

Srbija, očigledno, daje godišnju apanažu italijanskom „investitoru" koji je zahvaljujući tome za tri miliona evra od Srbije dobio preko 120 miliona evrato u novcu, što u nekretninama), a pri tome je otpustio i skoro sve radnike koje je zatekao u firmi koju je dobio na upravljanje.

Poludeli Vučić se pohvalio u septembru 2015. na sastanku sa članovima Nordijske poslovne alijanse u Beogradu, kako u toku ove godine u Srbiju konačno dolazi „Ikea". Koliko nas ovaj proizvođač lošeg nameštaja košta u raznim subvencijama i povlasticama, još se ne zna, ali se zna da je građevinsko zemljište sa sve neophodnim priključcima dobio besplatno od države Srbije.

A, pre samo nekoliko dana, Evropska komisija je objavila kako je pokrenula istragu protiv ove kompanije, zbog sumnje da je u periodu od 2009. do 2014. utajila milijardu evra poreza!

Ne treba se zato javno ponositi saradnjom sa jednim ovakvim hohštaplerom, mada je on samo jedan u beskrajnom nizu koji pohode Srbiju . „Ikea" odavno više nije švedska firma: sedište joj je u gradiću Delftu u Holandiji, a vlasnici su joj privatne fondacije iz Holandije, Luksemburga i Lihtenštajna.

Poslednji stadijum ludila ekonomski nepismene vlasti predstavlja obraćanje Aleksandra Vučića novinarima i javnosti 13. februara 2016, posle posete pogonu Coca Cole" u Zemunu  . Tom prilikom je on zabranio novirarima da pitaju, da li će biti otvorena nova radna mesta.

Umesto toga, rekao je: „…Bilo bi dobro kad bismo ljudima mogli da objasnimo da ne smeju da pitaju ‘kad ću dobiti posao’… ".

Dok je ovo govorio, Vučić nijednom rečju nije pomenuo subvencije ili bilo kakvu pomoć građanima za otvaranje sopstvenih preduzeća. Pričao je o tome kako se to ranijih godina zloupotrebljavalo, ali nije objasnio kako ćemo narednih godina od toga da živimo.

Start-ap" krediti, kako se zovu davanja države za otvaranje sopstvenog malog preduzeća, u Srbiji su oduvek bili retka pojava slična grmljavini u januaru. I kada su se dodeljivali oni su bili mizerni, čak daleko ispod onoga što bi privrednik morao da plati državi na ime poreza i doprinosa na sopstvenu platu, koje je morao da plaća.

Očigledno je i sam vrh vlasti konačno postao svestan da daljih stranih „investicija" neće biti, jer su se svi lopovi i prevaranti već izređali u Srbiji nemilosrdno nas pljačkajući.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ČUVANJE BEZAKONJA I USAVRŠAVANJE KORUPCIJE: BEZ VUČIĆA SRBIJA DALJE NE MOŽE!!???

7. марта 2016. Коментари су искључени

 

Evropski eksperti ovih dana oštro kritikuju nove srpske predloge o borbi protiv korupcije, ocenivši da su u suprotnosti sa "preporukama OEBS-a". Venecijanska komisija objavila je u više navrata, zvaničnom sajtu mišljenje o srpskim predlozima Zakona predstavljaju suštinsko izvrgavanje ruglu zahteva Evropske komisije. Ali, toga u srpskim medijima nema, jer Vođa svom snagom brani glavna uporišta pljačke…

 

                        Josip Bogić

CUVANJE BEZAKONJA3

 

Kada je samozvani vladar Srbije, Aleksandar Vučić, otimao vlast od demokratskih lopova, na sva zvona je najavljivao konačan obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom, pojedinim političarima je oblačio i zatvorsku uniformu.

Mada sud o tome nije ništa rekao, najavljivao je da će se izboriti sa sistemskom korupcijom, da neće dirati penzije i da će to biti "zadnje u šta će dirati", a što je najvažnije posle zatvaranja biračkih mesta, sa svojim "političkim ocem", donosio je ispred Skupštine nekakve džakove tvrdeći da je SNS pokraden, i da će se to ispitati.

Ništa od toga nije uradio. Umesto da objavi strašnu istinu o tome kako je državu uveo u propast, Vođa je od Srbije napravio Titanik  koji je probušen sa svih strana i tone, on na palubi stoji, nazdravlja i hvali svoje nove podvige i pobede.

Danas, uoči vanrednih parlamentarnih izbora, on na sebe ponovo "preuzima odgovornost" za pljačku i korupciju svojih trabanata, i hvali se javno da ima „veliko poverenje" u MUP u kome doslovno vlada haos i beznađe.

Naime, ovo ministarstvo tehnički, materijalno, profesionalno i na svaki drugi način, nesposobno je da doskoči sprezi kriminala i politike. Tačnije rečeno, MUP danas služi kao pozornišna tribina u kojoj se prikazuje borba "poštene vlasti i mračnih snaga".

Od „uništenja" sistemske korupcije nema ništa. Vođa traži od svog naroda još jedan mandat da konačno uradi ono što je započeo. Samo se postavlja pitanje zašto za ove protekle četiri godine nije uradio što je obećao?

Da li ga je neko u tome sprečavao u situaciji kada je imao apsolutnu vlast? Sada pred ove nove izbore, čak je usavršio sa svojim "timom", sve vidove korupcije, ali ne sa idejom da suzbija sistemsku korupciju, veće da opstane na vlasti.

Vučić se stavio na čelo borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala kao nekakav koordinator, a pri tome je tužilaštvo stavio na marginu. U kojoj to još zemlji u svetu radi premijer?

Kao opravdanje za takvo postupanje navodi da nema ko da radi posao!? Odlično obrazloženje! Najpre rasteraš sve stručne ljude, a onda kažeš da nema ko da radi. Kakva ironija i pokvarenost.

Umesto da institucije sistema rade svoj posao kako nalažu zakoni taj posao radi jedan čovek koji je mimo zakona „upregao" te institucije da rade za njega. Ako nešto loše krene po njega i njegove klanove, tu je da interveniše. Što je najgore i dalje se barabska ponašanja sa ulice, kroz zakone legalizuju u Skupštini!

Iz svega onoga što sam video u oblasti korupcije i dalje vlada „bratstvo i jedinstvo", a sve ostalo je u svađi. Umesto da Zakon o oduzimanju imovine usaglasi sa evropskim standardima on je i dalje na neki način Zakon o ispitivanju porekla imovine.

Da li je Vučić nešto uradio u borbi protiv korupcije ili je korupciju još više usavršio, vidi se po tome da je doneo neustavan Zakon o smanjenju penzija gde se stečena prava na najgori mogući način oduzimaju putem „zakona". Kao dokaz neiskrenosti je i podilaženje penzionerima. Kako su oni glavni nosioci mera izlaska iz krize koju vodi Vođa. A istina je drugačija. Gde završavaju pare od penzionera? Naravno, u AIR Srbija i u nekim drugim propalim preduzećima.

Onaj ko krši Ustav u svakoj normalnoj državi bi bio procesuiran. Kako kod nas stoje stvari, očekujem da Vučić procesuira narod! U Srbiji je normalno da se krši Ustav i da svi ćute, a naročito Ustavni sud.

Nisu reformisani ni zakoni o tajnim službama, tužilaštvima i sudovima, koji treba da štite državu. Sve ove institucije i dalje su u funkciji najjačih političkih stranaka, a ne naroda, ostale su i dalje fabrike laži i montiranih procesa protiv političkih neistomišljenika, što je vrhunac pokvarenosti (korupcije) a sve u cilju opstanka na vlasti.

Sledeći vid pokvarenosti ove vlasti je i diskriminacija i progon neistomišljenika u policiji gde se progone policajci samo zbog toga što drugačije misle i što ne podržavaju nakaradnu politiku vladajuće stranke.

Pod vidom racionalizacije sačinjavaju spiskove nepoštenih policajaca  koji su navodno ogrezli u kriminalu bez ijednog dokaza niti pokrenutog bilo kakvog postupka. Izmišljaju se nepostojeća radna mesta na koja se raspoređuju ovakvi policajci, a onda se odmah zatim ukidaju ista!

Sa druge strane u policiju se, mimo zakona i pored zabrane, zapošljavaju partijski ljudi sa kriminalnim dosijeima. Savršena pravna forma! Da li je to profesionalizacija i karijerno napredovanje?

Na snazi je i dalje partijsko zapošljavanje, a oni koji drugačije misle su na meti „demokratije" pa im se izmišljaju lažne afere i daju nezakoniti otkazi. Osnivaju se i dalje razne Agencije, tela i dr. sa velikim primanjima. Šta je urađeno po pitanju ogromnog viška zaposlenih u administraciji?.

Da li je izmenjen izborni zakon po kome se ne biraju narodni poslanici već delegati političkih stranaka, koji kasnije postaju zakonodavno telo?. Ne nije niti će. A on je izvor svih kasnijih koruptivnih ponašanja jer zna se ko predlaže zakone koji postaju okvir u svim oblastima u kojima je moguća korupcija.

U mesto da se putem zakona sprečava korupcija, putem istih se barabska ponašanja sa ulice legalizuju. Vođa ništa nije uradio na tome da se stavi van snage Koalicioni sporazum između stranaka na vlasti na osnovu koga se Srbija, kada se osvaja vlast, deli između njih kao neka vrsta plena. Da li je to normalno ponašanje ili vrhunac korupcije?

Što je najvažnije, neki lokalni izbori su pokazali svu pokvarenost ljudi na vlasti tako što su aktivisti stranke na vlasti pretnjama ošišanih baraba i crnim džipovima tumačili demokratiju. Isto tako su odlazili u kuće građana ubeđujući ih kako treba demokratski da glasaju.

Mnogim nesitomišljenicima se preti smrću samo zato što pripadaju drugoj političkoj opciji. Nekima su nudili posao a nekima su plaćali što u novcu što u naturi za lojalnost vladajućoj stranci i Vođi.

Samo su zaboravili ili ih niko nije naučio da je to sankcionisano Krivičnim zakonikom u glavi krivičnih dela protiv izbornih prava građana, kao koruptivno ponašanje. Umesto da se ovakva ponašanja sankcionišu, akteri su nagrađeni raznim nagradama. U kojoj se to državi na svetu, osim Srbije pošteni ljudi zastrašuju i plaše baraba i drumskih razbojnika? Umesto da se situacija obrne. U svakoj normalnoj državi takvi su u zatvori, a normalni ljudi se istih ne plaše.

Ono što je najvažnije koruptivno ponašanje, koje je mnogo opasnije od onog kojim se pribavlja korist, jeste ponašanje ljudi na vlasti gde se drugima čini šteta. Svakodnevno dobijam informacije o šikaniranju zaposlenih kojima se preti otkazima ako „pređu" u drugu stranku, slanjem poreske policije i drugih državnih organa u inspekcije onim firmama koje pokušavaju da finansiraju i pomažu opoziciju, a sve pod vidom neprijatelja države.

A o naručenim masovnim hapšenjima od strane policije i tužilaštva, pa masovnim puštanjem sve je već rečeno. Ali, evo, već kreću masovne akcije otpuštanja sudija koji su „štitili" kriminalce.

Da li su tajne službe sada saznale za takva ponašanja ili su dobili nalog od Vođe? Ali tu nije kraj. Nedavno je emitovana emisija u kojoj je učestvovao nesrećni ministar pravde, deleći lekcije Evropskoj uniji, kako treba i šta treba da se radi!

Ali uprkos tome što bi se oko mnogo čega moglo čak i složiti sa njim, zna li on da u gustoj šumi, pravila ponašanja piše lav a ne zec? Možda bi zec mogao da da predlog ali bi lav rekao svoje! Da li naš ministar kao predstavnik jedne male zemlje zna da su ovakva barabska ponašanja u svetu bila prisutna pre jednog veka, kod tzv. Prvobitne akumulacije kapitala?

Istina, ovakvo ponašanje vladajućih stranaka u Srbiji (pa i u celom regionu) poznato je i odranije. Ali, Vučić je u podlosti nadigrao sve i svakoga. Problem je samo u tome što je providan i što se to ne da sakriti. Nije nikakva novost da se jedni predlozi zakona šalju Briselu i venecijanskoj komisiji, a da se sasvim drugačiji zakoni usvajaju u Skupštini.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZGODNA KOMESARKA U MREŽI SVETSKIH MOĆNIKA, ODLIČNO IGRA ULOGU U FARSI „EVROPA KOJA NEMA ALTERNATIVU“!

4. марта 2016. Коментари су искључени

 

Svi znamo da je ova relativno mlada žena na fotografiji, koju svakodnevno viđamo na svim TV kanalima u Srbiji, naslednica baronice Ketrin Ešton u farsičnim "pregovorima" između Srbije,"Kosova" i Evropske Unije, povodom nekakvih "poglavlja" koja se "otvaraju" tokom procesa navodnog pristupanja novih članica mitskom Evrosojuzu, sa sedištem u Briselu.

Ove "pregovore" Evrosojuz vodi preko svojih ovlašćenih predstavnika, tzv. "komesara" koji se brinu kako bi zemlje kandidati što bolje sprovele u određene kriterijume u procesu "pridruživanja" Svetoj Evropskoj uniji, to jest NATO paktu u jagnjećoj koži.

 

              Srđan Novaković (Rim, Italija)

FEDERIKA-IZABRANO LICE MOCNIKA3

 

U odvratnoj i licemernoj farsi "Evrope koja nema alternativu" (to je modifikacija srborusožderskog "komunizma koji nema alternativu" Mordekaja-Marksa), jednu od najvažnijih uloga igra tzv. ministar spoljnih poslova EU, gospođa Mogerini.

Naravno, pogodili ste, režiseri ove tragikomedije (sa skoro izvesnim nuklearnim ishodom)ne prisustvuju izvođenju same predstave. Oni su hiljadama kilometara daleko od evropskog multietničkog raja, na bezbednoj udaljenosti.

Kako dočarati čitaocima i to iz rodne Italije, stvarnu biografiju gospođe Federike Mogerini, nije jednostavan zadatak. Ona je rođena u Rimu 16.6.1973. godine, udata je za Matea Rabezanija i imaju dve devojčice, dok joj je pokojni otac Flavio bio scenarista i kostimograf u italijanskoj filmskoj industriji. Otac joj je čak dogurao do režije par manje značajnih filmova.

Ono sto odmah "bode oči" jeste profesija muža koji se nalazio na mestu pomoćnika bivšeg gradonačelnika Rima Valtera Veltronija,visokog komunističkog funkcionera liberalnih shvatanja, dok je njena tetka Iza slovila za najbolju prijateljicu Veltronijeve rođene majke Ivanke Kotnik Veltoni, ćerke Cirila Kotnika-bivšeg diplomate Kraljevine SHS i dobrovoljca u balkanskim ratovima na strani Srbije (bio je nosilac najviših odlikovanja-Karađorđeve Zvezde).

Žestoki četnik-srbofil, ambasador izbegličke jugoslovenske vlade pri Vatikanu i saradnik legendarnog "Čiče", Kotnik je skupo platio svoj antinacizam i pomaganje žrtvama hitlerovskih progona. Surovo mučen od strane Gestapoa, Kotnik umire od posledica torture 1948. godine,do kraja zbrinjavajući slovenske izbeglice iz komunističke Brozoslavije.

Koga predstavlja danas bivši gradonačelnik Rima, unuk neustrašivog četnika Cirila Kotnika i sin Vitorija (novinara iz perioda Musolinija), Valter Veltroni, zvani "Gusenica" (barem su ga tako najčešće crtali najpoznatiji italijanski karikaturisti), sa kojim je naša Federika imala najprisniju saradnju?

"Gusenica"je neprikosnoveni lider tzv. jezuitsko-proameričke frakcije unutar vladajuće Demokratske stranke Matea Rencija (to je ona stara KP Italije koja je promenila vise imena, da se Vlasi ne dosete), liberalne frakcije za koju upućeni Enriko Karotenuto tvrdi da je bespogovorni izvršilac naloga kontroverznog biznismena sa švajcarskim pasošemKarla de Benedetija (zvanog"Inženjer"), jednog od najagresivnijih zakulisnih finansijera sa moćnim vezama i preporukama (član je upravnog odbora Rotšild banke).

Karlo de Benedetti je inače vlasnik partijske knjižice broj 1 Demokratske stranke i poseduje, između ostalog, uticajnu medijsku imperiju "Espresso-LaRepubblica" (koja je volšebno na istoj talasnoj dužini sa Sorošem i Hodorovskim).

Što se tiče dugogodišnje Veltronijeve vladavine Rimom, ona će ostati upamćena po skandalima, velikom prilivu afroislamskih migranata u prestonicu, kao i po podizanju biste i trga posvećenog Kemalu Ataturku, istrebitelju hrišćana i osnivaču nacionalističke Turske! Jermenska dijaspora se jedno vreme bunila, ali kada su čuli za statuu Gajdara Alijeva usred beogradskog Tašmajdana…

Sa ovako moćnim lobističkim vetrom u leđa, naša mlada Federika vredno uči za partijskog omladinskog kadra, učestvujući sasvim volonterski u kampanjama protiv rasizma i ksenofobije, spremajući se za diplomski ispit na fakultetu političkih nauka u Rimu iz oblasti "političkog islama". Vođena pravom vehabističkom pasijom, Mogerini u to vreme često putuje u Palestinu i Liban, sastajući se sa starim Titovim prijateljem Arafatom kao i drugim arapskim versko-političkim vođama.

Naravno, i ovde naša komsomolka ide utabanim stazama starih poznanstava Masima Daleme, notornog zaštitnika kosovsko-metohijskih Albanaca, kao i same Federike. Njega su mnogi italijani prozvali "Hitler", prema duhovitim karikaturama legendarnog italijanskog crtača Foratinija.

Munjevito napredujući u političkoj karijeri, Federika Mogerini još 2008. godine ulazi u italijanski parlament kao poslanik Demokratske stranke, bivajući već inicirana u IAI (Istituto Affari Internazionali) , predsoblje krem društva Italije "levice" i "desnice" (tu su bivši predsednik Italije Campi, Sakomani, Skonjamiljo, Andreata…).

Nakon ove važne etape i odskočne daske, mlađanu Federiku usmeravaju ka mnogo značajnijoj i moćnijoj strukturi italijanske zakulisne scene– radi se o Savetu za odnose između Italije i SAD (CONSIUSA), koji su osnovali jos 1983. godine Dejvid Rokfeler i Đani Anjeli pod strogom dirigentskom palicom jezuita sa Lojola univerziteta iz Čikaga. Jedno vreme je funkciju direktora CONSIUSA vršio i italoamerički bankar-mason Robert Agostineli…U takvom društvu, pliva se samo nizvodno!

Večito poslušna i klimoglava, a sa moćnom zaleđinom, Mogerini uspešno preživljava sve unutarpartijske trzavice u Demokratskoj stranci i, tako, 22. februara. 2014. godine, postaje najmlađa žena ministarka inostranih poslova u istoriji Italije!

Kako nam saopštava Đankarlo Perna, ostaće zauvek zapamćen zabezeknuti izraz lica predsednika Italije, devedesetogodišnjeg Đorđa Napolitana (inače omiljenog Kisindžerovog "komuniste"), na svečanosti prilikom zakletve Mogerinijeve kao ministra spoljnih poslova.

Uzrok zaprepašćenja na licu starca svakako nije bio strabizam Federike, već činjenica da je upravo proizveo u šefa diplomatije goluždravu radikalsku levičarku bez neophodnog višedecenijskog iskustva u diplomatskoj službi. Čak je i predsednikov favorit, stara i teško bolesna Ema Bonino, inače ostrašćeni rusomrzac i samouka čedomoriteljka, bila kudikamo bolji izbor…

Naravno, iza meteorskog uspona Mogerinijeve kao i samog Rencija stoje one iste snage koje oduvek upravljaju italijanskim političkim pozorištem-američka republikanska desnica i njeni "izvođači i podizvođači radova".

Mogerini je u decembru 2013. godine izabrana i za predsednika italijanske delegacije pri parlamentarnoj skupštini NATO pakta, a Vikiliks kao i Franko Frakasi nam potvrđuju da su dokumentovani njeni kontakti sa CIA agentima kalibra Kurta Volkera, desne ruke fanatičnog rusofoba senatora Mekejna (i najboljeg prijatelja Džona Kerija).

Prema bivšem italijanskom senatoru Đovani Palegrinu, cela Italija nije ništa drugo do "neke vrste NATO nosača aviona na Sredozemnom moru", te da ona nije "normalna zemlja" sa "normalnom demokratijom".

Srećom po italijansko Ministarstvo spoljnih poslova (kažu da su diplomate slavile do zore!), američki cirkus odgajivačnice razrokih ministara diplomatije (Srbi, setite te "vašeg" Franka Fratinija!) preselio se u Brisel, gde već 30. avgusta Federika Mogerini biva "izabrana" za visokog predstavnika EU za spoljne poslove i i bezbednosnu politiku, prethodno snažno osudivši "rusku invaziju" Ukrajine i predloživši sankcije ekonomske prirode. Ima li boljeg početka za nju?

Međutim, hladni tuš za Mogerini stiže već početkom februara 2015. godine, kada je Putin, Oland i Merkelova isključuju sa pregovora o ukrajinskoj krizi, jer su tada ruskom predsedniku izgleda bile sasvim potaman dve ozbiljnije lutke na koncu, matrjoški već ima napretek!

Paradoksalno, čini se da su jedini uspešni evropski pregovori upravo oni u kojima Federika Mogerini – ne učestvuje. Italijanska štampa je razularena, ugledni Đani Mikalesin iz "Đornala" je apostofira kao "jadnicu","malu šibicarku", "nestručnu i nepostojeću figuru "koja će nam "doći glave", dok ona za bivšeg direktora "L’Avvenire" Mauricija Blondeta jednostavno "patetična".

Severnoj ligi u evropskom parlamentu ona služi za sprdnju, kao i sam premijer Renci ("rob bankarskog kartela"), poslanici Borgecio i Buonano je otvoreno nazivaju "ništarijom" i "manjom od nule", dok "evropska privreda gubi milijarde na sankcijama protiv Rusije" ona bi da se "igra nuklearnog rata sa Rusijom"…

Englezi, tradicionalno uljudni i obazrivi, postavljaju na Jutub i Tviter kolekciju njenih diplomatskih gafova i evrofanatičnih "bisera premudrosti" o islamu, imigraciji, integraciji...Tek sada su oni shvatili šta je Čerčil želeo da kaže sa onim njegovim proročanstvom : "…Antifašisti će biti najveći fašisti budućnosti".

Za utehu, Federika obožava putovanja (tako barem veli na tviteru), te se odmah laća aviona i diplomatskih špartanja po svim kontinentima  (uz neizbežni šoping, a sve na račun poreskih obveznika), što nikako ne promiče tradicionalno osetljivoj nemačkoj i britanskoj štampi.

Pa i stari komunista Napolitano (dok još beše evroposlanik) je voleo da se "omasti" naplaćujuci "low cost" plaćene letove i putne takse po 800 evra svaki, i tako vise puta svakog meseca…dok ga nemačka štampa nije javno razotkrila! Ah, kakva je to tada zemlja dembelija bila, dobri stari Evrosojuz!

Konačno, 17.02.2015. godine Žan Klod Junker lišava italijansku ministarku dela njenog mandata koji se odnosi na vojno-odbrambena pitanja i odmah ga poverava iskusnom francuskom političaru Mišelu Barnijeu  .

Najzad, juna 2015. godine, britanska i italijanska štampa osuđuju gospođu Mogerini zbog prekomernog trošenja novca iz budžeta radi nabavke pribora za ručavanje i stolnjaka za potrebe njenog ministarstva. Tada je ona na tu nabavku potrošila tričavih 3 miliona evra!

I pored očigledne nedoraslosti i nestručnosti, Federika Mogerini i dalje ostaje u sedlu EU komesara za spoljnu politiku ponajviše zbog ispoljavanja svoje otvorene rusofobije koju deli uglavnom sa poljsko-baltičkim kolegama u Evropskoj komisiji.

Što se Italije tiče, većina građana je prezire u otadžbini zbog neobjektivnosti i ratnohušačke retorike prema Iranu i Rusiji. Čuven je njen legendarni gaf (jedan od bezbroj)kada je pretila iranskom šefu diplomatije da će napustiti pregovore o nuklearnom programu Irana, dobijajući zauzvrat odgovor od Zarifa "neka se niko ne usudi da preti jednom Irancu!"; a kažu da je odmah odreagovao i uvek odmereni i uglađeni Lavrov sa "ni Rusu takođe!".

Mogerini i previše podseća na Angelu Merkel i Hilari Klinton, vesnice ratova i divlje imigracije koje niko više ne želi u Evropi.

I, naravno, Federika Mogerini je najomraženija ponajviše zbog svojih provokativnih stavova o radikalnom islamu kao "legitimnoj političkoj snazi u Evropi", o islamu kao prvoj "žrtvi" terorističkih akcija kao i "islamskoj sadašnjosti i budućnosti Evrope". U ovom trenutku, ovakve izjave predstavljaju zabadanje prsta u oko svim normalnim ljudima u Evropi.

Ali, ona ne haje za mišljenje običnih ljudi,jer se bas to u današnjoj tehnokratsko-bankarskoj Uniji smatra za najveću jeres, za "populizam"i "demagogiju".

Poznati bloger Rikardo Gambi zato punopravno podvlači da Mogerini jeste "angloamerička marioneta koja nikoga ne predstavlja osim sebe same i korumpiranih institucija"...On se nada da će predsednik Putin imati razumevanja za ovu žalosnu situaciju i da će znati da razreši nadolazeću krizu, podsećajući na reci koje je izgovorio pre samo nekoliko dana. "Nadam se da upotreba atomskog oružja neće biti neophodna."

A šta mi Srbi da tražimo od naše majčice Rusije povodom ovakve upotrebe ludila u političke svrhe?

 

©Geto srbija

materijal: List protiv mafije

SUROVO UBIJANJE DRŽAVE I NARODA SRBIJE, DO NJIHOVOG PONIŽENJA I PROPADANJA…

2. марта 2016. Коментари су искључени

 

Nad Srbijom se nadvilo strašno ludilo Aleksandra Vučića, koje slepo prate njegovi mediji. Tako je nedavno objavljena i ovakva vest: "…Danas je Vučić otvorio regionalni pogon za sokove, koka-kole, koji će da zapošljava 80 radnika". A, prethodno je zatvoren takav pogon u Subotici za 70 radnika!

Reč je, dakle, o potpuno stranoj kompaniji. Ako nekim čudom još malo potraje, nije daleko dan kad će otvarati i javne toalete, samo ako im je stranac vlasnik. Nasilje koje ovaj suludi čovek vrši preko svih medija, kult ličnosti koji silom pokušava da uspostavi, dostigao je, zaista, svoj vrhunac. Batina koja kruži Srbijom, iz Vlade je izašla. Smrt se valja Srbijom koja je okupirana od strane NATO alijanse, nemačke obaveštajne službe i arapskih šeika i islamista.

 

                        Goran Mitrović

PONIZENJE I PROPADANJE

 

Američki filmovi su često surovo realni kada opisuju događaje iz nacionalne istorije. U filmu "Odrastanje Malog Drveta", prikazan je život dečaka koji raste uz dedu belca i baku Indijanku, i od njih uči lekcije iz života.

Dok odrasta u vrletima, prijatelj porodice, Džon Vrba ga uči da sazna ko su njegovi preci. I pripoveda mu kako su beli američki vojnici odveli Indijance u rezervat. Indijanci su, na put bez povrataka, krenuli peške.

Pored njih su jahali vojnici na konjima, s puškama na gotovs. Put je bio dug. Prvo su počeli da padaju starci i deca. Vojnici su Indijancima dozvoljavali da zastanu i da sahrane mrtve. Posle im se žurilo i nisu dozvoljavali sahrane.

Džon Vrba pripoveda dečaku, kome su deda i baka dali ime Malo Drvo, da su Kočizi potom, da mrtve ne bi ostavljali lešinarima, nastavili da hodaju i da ih nose na leđima. Muž je nosio mrtvu ženu, brat mrtvu sestru.

Pored puta, kojim su ih sprovodili surovi američki vojnici, stajali su beli ljudi. Nemo su posmatrali ovaj jeziv prizor, a Džon Vrba priča Malom Drvetu da je video mnogo belih ljudi kako naglas plaču, postiđeni prizorom svojih sunarodnika.

Neki Indijanci, mahom još dečaci, kojima još nije ponestalo snage, nisu želeli da ih odvedu u tor i pokušali su da pobegnu. Neke od njih, vojnici ni rafalnim pucnjima nisu uspeli da pokose, i utekli su u šume. Vratili su se na svoja ognjišta.

Put kojim su Indijanci odvedeni u rezervat nazvali su Put suza.

Sudbina Indijanaca nam je poznata.A i naša, sva je prilika, nije bolja.

Nad Srbijom se nadvilo strašno ludilo Aleksandra Vučića, koje slepo prate njegovi mediji. Tako je nedavno objavljena i ovakva vest: "…Danas je Vučić otvorio regionalni pogon za sokove, koka-kole, koji će da zapošljava 80 radnika".

A, prethodno je zatvoren takav pogon u Subotici za 70 radnika! Reč je, dakle, o potpuno stranoj kompaniji. Ako nekim čudom još malo potraje, nije daleko dan kad će otvarati i javne toalete, samo ako im je stranac vlasnik. Nasilje koje ovaj suludi čovek vrši preko svih medija, kult ličnosti koji silom pokušava da uspostavi, dostigao je, zaista, svoj vrhunac. Batina koja kruži Srbijom, iz Vlade je izašla.

Prema istraživanjima OEBS-a, stepen zastrašivanja građana koje dolazi iz svih centara moći kojima Vučić raspolaže, dostigao je krajnju tačku. To znači da je ogoljena diktatura na sceni i da joj se bliži kraj.

Prepadni bataljoni Srpske napredne stranke, već se spremaju da vrše zastrašivanje i nasilje na onim biračkim mestima gde je procenjeno da Vođa "loše stoji". Imaju i dovoljno iskustva. Od 2012. godine pa sve do danas, pokazali su se vrlo efikasnim u prebijanju političkih protivnika, ucenama, pa čak i diverzijama (napadima na imovinu, pokretnu u i nepokretnu).

Vučićev režim surovo se poigrava i sa korisnicima centara za socijalnu pomoć. Da bi neko dobio novčanu pomoć od najviše 15.000 dinara, mora da skupi toliko dokumentacije da je suočen sa nemogućom misijom.

Naravno, svaki od tih dokumenata košta. A dokumente sakupljaju stariji, bolesni, nepismeni, dezorjentisana lica. Kad jednom ipak nekako stignu do prilike da predaju dokumentaciju, u centrima za socijalni rad ih doslovno šutiraju.

Socijalna pomoć se u Srbiji prima samo devet meseci u jednoj godini: Tri meseca treba preživeti, da bi se obnovio zahtev, odvojile pare za dokumentaciju, iznova, a onda se čeka nekoliko meseci dok centri za socijalni rad ponovo ne donesu rešenje. Tretiranje onih koji dobijaju socijalnu pomoć od službenika centara za socijalni rad je slična onima koji su imali logoraši u nacističkim logorima smrti.

Naprednjački režim, pred izbore, širi propagandu o socijalnim davanjima, pa centri dobijaju zadatak da na taj način obezbede glasače. Diktatorska narav Vučićevog režima vidi se i po narodnim kuhinjama. Mada je režim naredio ukidanje ovih tužnih "institucija", pred izbore propaganda kaže: biće narodnih kuhinja! Biće i još više gladnih! Udarac koji su doživeli penzioneri, predstavlja tipičnu diktatorsku diverziju na stečena prava.

U Vučićevoj autokratskoj jazbini, dve trećine penzionerskog budžeta uzimaju privatni izvršitelji. Žrtve su oni sa najmanjim penzijama. Cilj je postignut: strah, stresovi i glad doveli su do toga da je tempo izumiranja zastrašujući.

Javna i komunalna preduzeća, preko izvršitelja, bez prava na žalbu, naplaćuju komunalno-stambene usluge, grejanje, gas, struju, te-ve pretplatu, sudske takse. Penzionerima se oduzimaju dve trećine penzije, tako da nekoliko stotina hiljada penzionera živi mesečno sa preostalih 6.000 dinara, ili 50 evra mesečno!

Od tih para moraju da plaćaju i zdravstvene usluge, lekove, posete zubarima…

Da li je moguće preživeti sa 100 evra mesečno, u zemlji u kojoj je hrana skuplja nego u Nemačkoj, a lošijeg je kvaliteta nego i u bilo kojoj afričkoj državi?

Do koje granice ide divljaštvo Vučićeve vladavine, govori i podatak da su tokom prošle godine zabeleženi slučajevi da su čak i osobe koje primaju socijalnu pomoć uplaćivale strankama donacije!

Kako je moguće da najsiromašniji građani uplaćuju "pomoć političkim partijama"? Tako što se stranke i njihove vođe "staraju" da nijedan siromah ne može dobiti pomoć dok ne plati reket onome ko mu je to omogućio. Dakle, strankama na vlasti!

Socijalna pomoć u Srbiji iznosi od 7.789 dinara do 17.738 dinara. Ali, pojavile su se uplate i po 50.000 dinara, pa postaje jasno da su ovi gladni mučenici postali "medijumi" preko kojih vlastodršci peru pare i finansiraju sebe i svoje potrebe.

Sela su takođe napadnuta. Seljacima, uglavnom staračkim domaćinstvima, oduzma se zemlja, radi naplate poreza, pleni se stoka, poljoprivredne mašine. Svaki građanin je napadnut. Svaki građanin u Srbiji je pod okupacijom. Država sve uzima, otima. I preti.

Ukidaju se subvencije proizvođačima mleka, stočarima, paorima. Utire se put da im zemlju otmu arapski prijatelji Aleksandra Vučića. Na njoj će raditi emigranti, ili srpski građani, kao arapske sluge.

Vučićeva mafija je primila novac od nemačkog proizvođača mesa Tenisa, kome sada utire put da zgazi srpske seljake, isprazni njihove obore, i da Srbiji prodaje otpadno meso. A već smo otrovani.

Proizvođači hrane i trgovinski lanci Tempo, Idea, Maxi, Matijević, Karneks već godinama prodaju meso najlošijeg kvaliteta, često opasno po zdravlje. Umesto da mesne prerađevinine, kojima je istekao rok, uništavaju, za velike pare, u svojim zemljama, izvoze ih evropske kompanije u Srbiji, i truju, i onako otrovane građane.

U Srbiji se umire, kao za vreme epidemija u velikim ratovima i nesrećama.

Farmakomafija prodaje neispitane lekove, i na srpskim građanima se vrše besplatni eksperimenti. Gori od onih u Indiji, gde je jeftin ljudski život, ali pored velike smrtnosti veliki je i priraštaj.

Zdravstvene usluge u državnim bolnicama, domovima zdravlja i institutima danas su na nivou od pre pedeset godina!

Vučićeve “velike investicije“ se gase, pred našim očima. Iz budžeta Srbije, koji se puni otimanjem penzija, plata, porezima i uzimanjem kredita, u smederevskoj Železari su, dolaskom DOS-a, godinama pretapani srpski tenkovi, haubice, topovi, pontonski mostovi…

Vojska je morala toga da se oslobodi, pod oružanom pretnjom iz Vašingtona. Kada su opljačkali sve što se opljačkati može, Amerikanci su ostavili Železaru Vučićevoj vladi  . Onda je on ponudio da se u smederevskim pećima spali evropski nukelarni otpad, uglavnom iz Nemačke, odvojene su pare iz budžeta, i otrovan je jedan grad na Dunavu, a verovatno i okolni Požarevac, Možda i Beograd!

Gašenje Železare u Smederevu je izvesno. Parama iz mršavog srpskog budžeta finansirano je spaljivanje nemačkog nukleranog otpada. Otuda i velika ljubav šizofrenog Aleksandra Vučića prema kancelarki Merkel! Svaka srpska porodica morala bi učiti naslednike da moraju da je pronađu i osvete se za zločine koja je ova besprizorna žena učinila Srbiji.

Italijani se spremaju da odu iz Kragujevca. Gotovo je! Kraj. Istekao je ugovor, i Fiat se seli u druge zemlje. A Srbija je, svojim parama, finansirala italijansku kompaniju, napravila pristupne saobraćajnice, dala zemlju, podigla hale, i za svakog radnika, iz budžeta, platila Italijanima. Količina novca koju su dobili Dinkićevi i Vučićevi momci, a i njih dvojica, na ime provizije, je impresivna. Boli glava.

U basenu u Boru Vučić troši budžetske pare, bez ikakvog smisla. I u Boru spaljuju radioaktivni otpad. I kradu. Tu je i Anđelko, zvanični otac Aleksandrov, koji zgrće milione koje njegov sin iz budžeta daje ovom javnom preduzeću.

Srbija je najsiromašnija država u Evropi, ali iz svog budžeta plaća belosvetske kompanije da u Srbiji, o njenom trošku, otvaraju pogone. Vučić im javno nudi radnu snagu, koja po srpskim zakonima nema nikakva prava. Pravo belo roblje. Možeš da ga platiš, a i ne moraš. I premijer Vučić se time ponosi.

Pre Vučića srpsku armiju  razorio je ministar Dragan Šutanovac, nastavljajući plan svog kuma Borisa Tadića, koji je izabran za predsednika Srbije.

Danas srpsku policiju razara lažni doktor nauka Nebojša Stefanović, jedan iz korpusa tople braće. Njegova majka je ključni čovek u Agenciji za lekove, a pomaže joj i sin Nemanja, otac Branko je budža u Telekomu. Važno je Srbiju razoriti. Potpuno.

Potpisujući Zakon o saradnji sa NATO alijansom, predsednik Nikolić je potvrdio da Srbije više nema. Američki vojnici nekažnjeno mogu da uđu u sve javne objekte, u privatne stanove, da siluju, kidnapuju, da sruše… Moramo da gledamo i ćutimo.

A kako izgleda američka okupacija, Wikiliks je opisao u depešema i svedočenjima američkih vojnika, koji nisu mogli da očima gledaju zlodela svojih saboraca. Silovanje žena, muškaraca, dečaka, vešanje, šibanje, životinjsko iživljavanje, rušenje hramova, svetinja, pljačkanje svega što im pod ruku dođe. Gde američka čizma kroči, života više nema. To je najvarvarskija vojska u istoriji planete.

Donošenje ovog zakona Vučić je objasnio potrebom da ona zaštiti Srbe na Kosovu! Ej, zar smo svi ludi? Pa Kosovo je američki projekat  , ono je američka tvorevina, njen saveznik. Kako da zaštite Srbe od svojih saveznika?

Kada je američka administracija odlučila da se poigra na Balkanu, Srbija je precrtana iz zemljopisnih karata. Ono što nije uradio Hitler, ostvariće Ujka Sem! Srbija je najsurovije bombardovana, i to u ime “milosrdne zaštite Albanaca".

Onda je počelo komadanje. Okupirano je Kosovo i Metohija. Počela je pljačka. Američke kompanije su, dolaskom DOS-a na vlast opelješile Srbiju za najmanje 30. milijardi dolara! Rasturili su nam vojsku, državne kompanije, namensku vojnu industriju, pretvorili su Srbiju u ogledno poljoprivredno dobro, za eksperimentisanje na životinjama, biljkama i ljudima…

Surovo ubijanje jedne države i naroda , poput Srbije, pogodilo je mnoge građane SAD-a. Mnogi agenti CIA-e, FBI-a i vojnici od karijere javno su digli svoj glas protiv politike Klintonove administracije da na Balkanu uništi Srbe i instalira Al Kaidu! Džon Perkins nije jedini Amerikanac koji je priznao da je, po nalogu svoje vlade, bio ekonomski ubica, da je uništavao države i njihove ekonomije, da je ubijao one koji nisu hteli da podjarme svoj narod. Džon Šindler opisuje kako Klinton, kome je referisao, nije hteo da čuje istinu o ratu u Bosni…

Američka nacija je moćna. I pored najcrnje kontrole informacija, internet je omogućio da časni pojedinci iznesu svoje mišljenje i opišu zločine svoje administracije. Slobode koje su osvojili građani SAD-a u svojoj istorijskoj borbi za njih, nije lako obrisati. Srbija polako nestaje. Izumrla su sela, opusteli su gradovi. Zemlja se parloži

Američke diplomate u Beogradu, ti kurvini sinovi, vrbuju Srbe da im služe kao goniči robova! Naš nestanak mi liči na Put suza. Umesto belih američkih vojnika, pod izgovorom da nas vode u Evropsku uniju, na konjima jašu naši skotovi.

I dok još živimo u dolini suza, čekajući dan kada će i poslednji među nama propasti, goniči robova, naša vlastela, i sama se bliži svom kraju. Kada bi ostali bez robova, Ameri su ubijali i njihove goniče. Zajedno ćemo umreti u Srbiji, Dolini suza.

Da li neko od nas može da utekne sa tog puta, i da ode u osvetnike? Kao što je to učinio u filmu Džon Vrba.

Kada im je bilo najteže, u teškim vremenima, Srbi su pevali – Hrani sina, pa šalji u vojsku, Srbija se umirit’ ne može.

 

     A. Srbija, kao Đavolja varoš

(Šta je globalni internet pretraživač Google poručio Srbiji na dan njene državnosti?)

Redakcija Magazina Tabloid dobila je saopštenje za javnost, koje je potpisao profesor Miladin Ševarlić, predsednik Upravnog odbora "Društva srpskih domaćina", povodom logotipa koji je Google postavio na početnoj strani na dan srpske državnosti. Istovremeno, u izjavi za naš magazin, profesor Ševarlić je podsetio, da je, pored slike Đavolje Varoši (koju ovde objavljujemo) pridodata i traka kakva se stavlja na vence za sahrane. Naime, sa leve i desne strane je izrezana traka kakva se stavlja na takozvane suze, odnosno cveće koje se stavlja na grobove, rekao je Ševarlić i dodao da to deluje kao da je Gugl sahranio Srbiju.

U tekstu saopštenja piše:

"…Poštovani građani Republike Srbije i Srpski domaćini, Predsedniče Republike Srbije Tomislave Nikoliću, Predsedniče Vlade Republike Srbije,

Svima nam je dobro poznato da se Srbija u ovakvoj situaciji nalazi zbog činjenja domaćih i inostranih antihrišćana (đavola) a najviše zbog našeg ćutanja i nečinjenja, ali da Republiku Srbiju neprimereno simbolično promovišu kao Đavolju varoš – i to na Dan njene državnosti – je neoprostiva drskost, sarkazam i satanizam od globalističkog Google! Zar je moguće da timovi najboljih informatičara u svetu u Google nisu uspeli da pronađu nijedno prigodnije obeležje iz Srbije od Đavolje varoši?

Uvereni smo da su menadžeri u Google namerno sarkastično, umesto srpskog grba sa četiri ocila, u sredini srpske trobojke ubacili simbol Đavolje varoši? Od satanista u Google i njihovih naredbodavaca se drugo i nije moglo očekivati. Sramota! U ime Društva srpskih domaćina izražavam najveće moguće gnušanje zbog zlonamerne satanističke „čestitke" Google povodom Dana državnosti Republike Srbije!

Društvo srpskih domaćina

Predsednik Upravnog odbora,

prof. dr Miladin M. Ševarlić…"

 

©Geto Srbija

mateijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: