Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > ENGLESKO ROVARENJE PO NEMANJINOJ 11: ILI KAKO RATNI ZLOČINAC ELEGANTNO DOVRŠAVA UBRZANO URUŠAVANJE SRBIJE!!!

ENGLESKO ROVARENJE PO NEMANJINOJ 11: ILI KAKO RATNI ZLOČINAC ELEGANTNO DOVRŠAVA UBRZANO URUŠAVANJE SRBIJE!!!

17. марта 2015.

 

Kao u najcrnjim horor-filmovima, u kojima zločinac nanovo smišlja nove metode zločina, tako se i bivši britanski premijer Toni Bler pojavio u Srbiji, na poziv Aleksandra Vučića, da sa njim zajedno učestvuje u likvidaciji poslednjih velikih državnih kompanija, kao što su EPS, Telekom, Železnice Srbije, Srbijagas…Mada je još 2014. godine, Vučić dao izjavu da mu je "Bler preskup", ipak je zavukao ruku u budžet Srbije da ga plati, a javnost je pokušao da prevari pričom o tome da Blera i njegovu kompaniju "finansiraju Arapi". Mediji širom sveta su ostali zapanjeni Vučićevom odlukom, jer je Toni Bler označen kao ratni zločinac čak i u Velikoj Britaniji. Uprkos činjenici da je Bler zagovarao i kopnenu intervenciju uz prateće bombardovanje Srbije, zahvaljujući Vučiću dobio je priliku da se sada bavi komadanjem i rasprodajom najvećih srpskih preduzeća.

 

                     Vuk Stanić

ENGLESKI AGENT SAVETNIK VUCICEV-4aaa

 

Javna preduzeća i firme sa državnim udelima u Srbiji, uskoro će biti raskomadana i privatizovana, dok će oko, 500.000 radnika iz tih kompanija i državne administracije ostati bez posla u narednih dve godine. Sve ovo je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovorila Vlada Srbije. Zapravo, istinskih pregovora i dogovora nije ni bilo!

Službenici MMF-a su, prilikom svoje poslednje posete Beogradu (26. februara 2015), saopštili da se privatizacija mora okončati, i da očekuje kraj ere državnog vlasništva u firmama kao što je Elektroprivreda Srbije (EPS). Između ostalog, članovi delegacije MMF-a, su rekli i da u tim sistemima i državnoj upravi ima viška 500.000 ljudi koji treba da se otpuste!

Sa druge strane, članovi srpske delegacije su u skladu sa instrukcijama predsednika Vlade Aleksandra Vučića, sve to saslušali i klimali glavom. Naime, kako Redakcija saznaje, privatizaciji velikih sistema prethodiće rasparčavanje EPS-a, Železnica Srbije, Srbijagasa i Telekoma.

Taj posao biće poveren stručnim timovima iz kabineta Aleksandra Vučića. Ali, tim timovima neće samostalno upravljati Vučić, već konsultantska kuća bivšeg britanskog premijera Tonija Blera!

Plan je da za potrebe formiranja timova, u Vučićevom kabinetu bude primljeno u stalni radni odnos pedesetak novih ljudi. Ukoliko plan zaživi , Vučić će imati najmasovniji i najskuplji kabinet na svetu!

Plate tih ljudi kretaće se od četiri hiljade evra za članove timova, dok će vođe grupa primati sedam hiljada evra mesečno, plus bonuse! Ukoliko bi svi imali najnižu platu, od pet hiljada evra, na njihove zarade iz budžeta bi se trošilo 250.000 evra mesečno, odnosno tri miliona evra godišnje, ne računajući zdravstvene i druge doprinose. Sa bonusima i većim platama za vođe timova, troškovi će iznositi više od pet miliona evra.

Svima je jasno da će, ukoliko takav plan bude realizovan, oni taj novac dobijati iz budžeta, dok će njihov zvaničan posao biti da smanje budžetske rashode!

Vučićevi "stručni timovi" planirali su smanjenje budžetskih rashoda koje će sprovesti tako što će bez milosti otpuštati radnike državnih firmi i državne administracije. Ovim timovima upravljaće konsultantska kuća bivšeg britanskog premijera, Tonija Blera.

Troškove će, navodno, plaćati Vučićevi prijatelji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što će im obezbediti povlašćen položaj prilikom privatizovanja delova srpskih firmi, koje će raskomadati članovi njegovog kabineta. Prema pisanju stranih i domaćih medija, Vlada Srbije je otkupila od organizacije "Toni Bler asošijets" model rada kabineta premijera, koji funkcioniše pomoću "deliveri junita" (delivery unit), odnosno osoba ili timova, koji su zaduženi za ispunjavanje ciljeva u različitim oblastima i za povezivanje svih institucija koje su angažovane na istim projektima.

U Vučićevom kabinetu se planira formiranje pet podgrupa – za infrastrukturu, privatizaciju javnih preduzeća, direktne strane investicije, državnu upravu i poljoprivredu. Timovi su unutar sebe podeljeni po konkretnim projektima.

Predstavnici Blerove organizacije biće zaduženi da vrše nadzor formiranja timova u kabinetu premijera Vučića i kontrolišu njihov rad, dok predstavnici Vlade rade na izboru ljudi koji će biti angažovani na tim poslovima.

MMF, EU, odnosno političari i službenici EU, Komisije EU, Evropske centralne banke nezadovoljni su činjenicom da EPS još uvek nije transformisan u akcionarsko društvo zbog čega ga je i dalje ne moguće privatizovati.

Nemačke kompanije su zainteresovane da kupe neke delove, saopšteno je još ranije službenicima Srpske Vlade. Pomenute evropske ličnosti i institucije, ne podnose činjenicu da se konstantno pojavljuju zahtevi radnika poput onih iz KSR-a koji traže da se vrate nazad u sistem Železnice. Planovi koje, kako kažu iz EU, treba da prihvatimo, su smanjivanje, gašenje ili privatizacija velikih sistema umesto njihovog uvećavanja.

Prema saznanjima do kojih je došla Redakcija, timovi koje će formirati Bler i Vučić, treba da Železnicama Srbije postepeno ukinu sve subvencije. Ukidanjem subvencija, za ovo preduzeće sa viškom zaposlenih i rashodima većim od prihoda, jedino rešenje biće u tom slučaju stečaj. Prema važećim propisima, iz firmi u stečaju, moguće je otpuštati radnike i bez otpremnina!

Železnice bi u stečaju bile podeljene na firme koje se bave transportom robe i transportom putnika, jedna firma bi bila vlasnik železničke mreže, odnosno šina, a pored ovih bile bi osnovane još dve kompanije. Radna grupa bi potom predložila izmene zakona, tako da i infrastruktura može da bude predmet privatizacije.

Novoosnovane firme bez dugova, preuzele bi mlade radnike koji mogu da budu od koristi, kao i poslove Železnice koji donose profit, a mogu se monopolskim položajem braniti od konkurencije. U pitanju je lokacijsko infrastrukturni monopol. Tako organizovane nove firme bi potom bile privatizovane.

Javno preduzeće Telekom Srbija, je već podeljen na mobilnu i fiksnu telefoniju, dok je premijer Vučić u više navrata najavio da Vlada planira da ga proda. Ranije strategije prethodnih Vlada koje su jačale Telekom kao srpski brend, kada je ova kompanija proširila poslove u Crnu Goru i Republiku Srpsku, i otkupila italijanski udeo, Vučića ne interesuju.

Regulatorne Agencije, kojima upravljaju strane obaveštajne službe i koje su formirane u vreme vladavine Borisa Tadića, primorale su ovu kompaniju da svoju infrastrukturu, kao što su bazne stanice, centrale i razvučene komunikacione linije, izda Telenoru, Vipu, Orionu i drugim konkurentskim kompanijama ispod tržišne cene.

 

      Gušenje Srbijagasa

 

U medijima se nedavno pojavila vest da su Rusi zainteresovani da kupe Telekom. Na žalost, u vrhu srpske politike stvari se odvijaju tako da će naša država pre uvesti sankcije Rusiji, nego što će im dozvoliti da pojačaju svoje ekonomsko prisustvo u našoj zemlji. NATO je već odredio čoveka koji treba da sedne na Vučićevo mesto, kada njegov rok istekne i koji je spreman i proveren po pitanju embarga Ruskoj federaciji.

Inače, timovi Vučićevog kabineta će se od svih kompanija najmanje baviti Telekomom, pošto je strategija za uništenje ove kompanije ranije pripremljena. Tim koji bude vodio privatizaciju MTS, odnosno uništenje ovog brenda, prevashodno će vodi računa da se ne otpuštaju naprednjački kadrovi i da se u medijima sve odluke Vlade predstave kao pozitivne.

Srbijagas je firma koja se mora razbiti na više delova, smatraju stručnjaci MMF i EU. Nekoliko evropskih zvaničnika je proteklih godina Vučiću saopštilo da je način na koji Dušan Bajatović vodi ovo preduzeće suprotan njihovim željama.

Uzalud su Vučiću govorili njegovi evropski prijatelji da Srbijagas ne treba u svoj sistem da prima Azotaru i druge firme i da raste, već da Srbijagas treba da razbije na sitnije delove. Na terenu su stvari išle drugim tokom i to je Vučića dovodilo do besa.

U vezi sa ovim, potpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović, podnela je više krivičnih prijava protiv direktora Srbijagasa, koji je bio glavna prepreka ovakvim planovima. Ipak, Bajatović je bio zaštićen ruskim kišobranom i uspeo je da preživi napade ove moćne žene. Oni koji su pomislili da su Evropski moćnici odustali od preuzimanja kontrole nad gasnim sektorom Srbije, uskoro će se uveriti da je u pitanju bila samo kraća pauza.

Na Bajatovića i Srbijagas udariće ovaj put lično Vučić, odnosno Vučićev kabinet, dok će im logističku podršku davati bivši premijer Velike Britanije, Toni Bler, i sve u Srbiji prisutne britanske službe.

Kao plan za razbijanje ovog preduzeća, poslužiće ranije izrađen nacrt, koji su odobrili EBRD i MMF i koji je javnosti već prezentovan pre dve godine.

Plan predviđa odvajanje distributivne mreže za gas u posebnu firmu, formiranje firme koja će upravljati međunarodnim transportom gasa kroz i iz Srbije, kao i treću firmu koja bi upravljala gasnim skladištima.

Interesantno je da MMF nema ništa protiv da firma koja bi upravljala magistralnim gasovodima ostane u državnom vlasništvu, ali da insistiraju da gasna skladišta po svaku cenu uđu u proces privatizacije.

Među političarima u EU, postoje oni koji smatraju da možda nije toliko bitno da se od Srbije traži priznanje Kosova, koliko je bitno da se ljudi bliski Kremlju, marginalizuju u oblasti energetike, kao i da se stane na put širenju ruskog kapitala u Srbiji. U skladu sa tim, Blerovi ljudi će se maksimalno potruditi da u kompanijama koje treba da budu formirane, ne bude ljudi bliskih Rusima.

Toni Bler je pre izvesnog vremena u Beogradu savetovao Vučića da primeni novi model funkcionisanja u državnim firmama, koji omogućava rasparčavanje i rasprodaju firmi i tom prilikom mu je skrenuo pažnju na problem sa Srbijagasom, odnosno na ono šta Britanci vide kao problem.

Bler i Vučić su kasnije u javnost izašli sa pričom da će nameravani poslovi i dogovorene investicije i projekti u različitim oblastima biti efikasnije obavljeni, primenom novih modela, ne ističući da, kada kažu investicije, zapravo misle na kupovinu rentabilnih delova javnih preduzeća za male pare. Komadanje srpskih javnih preduzeća u skladu sa Blerovim scenariom, nigde neće biti tako teško kao u EPS.

Tim kome Bler i Vučić budu poverili zadatak da restruktuiraju, raskomadaju i rasprodaju EPS, suočiće se sa najviše izazova. Osim poštenih sindikalaca i stručnjaka koji se godinama bore da ova kompanija ne bude uništena, ljudi iz Vučićevog kabineta moraće da vode računa, jer će svaki potez koji povuku, eventualno da razljuti nekoga domaćeg tajkuna, ili neku od stranih kompanija poput Alstoma ili General elektriksa koje ovde godinama lobiraju za monopol u određenim poslovima sa EPS, a očekuju i da dobiju deo kolača kada ova kompanija bude konačno raskomadana.

Vučićev tim, kome će biti poverena briga o EPS-u, moraće da uzme u obzir i da već postoji ozbiljan sukob među vođama više frakcija Srpske napredne stranke, oko toga ko će imati primat od uzimanja provizije prilikom rasprodaja ove kompanije.

Plan za prodaju EPS-a, koji MMF želi, suprotstavljen je trenutnom stanju na terenu, jer je Nikola Petrović, Vučićev kum i direktor Elektromreže Srbije, umesto komadanja sistema na manje delove, sa svojim ljudima upravo počeo da planira ukrupnjavanje svih distributivnih firmi u jednu.

Sa druge strane, naprednjaci nisu uspeli ni da ispune zahtev MMF-a, da se kompletan EPS, transformiše iz javnog u akcionarsko društvo. Ovakav propust znači da je formalno pravno nemoguće privatizovati ovu kompaniju. Po zakonu, ne može se prodavati javno preduzeće, već se EPS i druge elektroenergetske kompanije prvo moraju prevesti u akcionarska društva poput Telekoma i Naftne industrije Srbije. Jedan od predloga MMF-a, je da se putem međuržavnog sporazuma, u vlasničko-upravljačku strukturu EPS uvede manjinski partner.

Jedan od razloga zašto su Bler i MMF posebno zabrinuti je i taj što se sa otpuštanjem dve trećine radnika u zavisnim firmama EPS-a, neće početi ove godine. Ipak, kako upućeni tvrde, tim koji Bler i Vučić zaduženi za EPS, imaće i olakšavajuću okolnost, a to je činjenica da postoje dobra veza između najuticajnijih srpskih tajkuna u oblasti energetike, Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, Vučićevog kuma Nikole Petrovića i ljudi koji su u Britaniji bliski sa Tonijem Blerom. Ovo bi moglo da znači da će Blerov tim iz Vučićevog kabineta biti upućen na saradnju sa ljudima u EPS, koje su tamo postavila ova tri moćna čoveka.

Prvi čovek sa kojim bi "mladi lavovi" zaduženi za EPS trebalo da se sastanu je Tomaž Orešić, slovenački državaljanin, nedavno zaposlen u EPS-u, na mestu direktora za snabdevanje električnom energijom. Na društvenim mrežama i u internet medijima moguće je pročitati da je u pitanju: "Veliki, Vukov i Vojinov direktor".

 

      Vučićevi "timovi za reorganizaciju"

 

Dolazak ovog čoveka u EPS, izazvao je mnoge kontroverze među zaposlenima. Pre imenovanja Orešića urađena je rutinska provera u kaznenoj evidenciji. Ipak, na zaprepašćenje radnika koji su imali uvid u ovu proveru, Orešić nije proveravan u Sloveniji, gde je proveo veći deo svog života, već je od MUP-a Srbije traženo da ga provere u srpskoj evidenciji.

Provera je urađena tako što je policiji dat njegov broj pasoša, i kao adresa u Srbiji naveden je hotel u kome ovde boravi. Vrlo brzo, policija nam je saopštila da Orešić ne prolazi kaznenu evidenciju Srbije.

Sa tim papirom, on je imenovan na mesto direktora snabdevanja i niko se nije setio da zatraži proveru Orešića preko Interpola ili kod slovenačkog MUP-a, objašnjava Tabloidov sagovornik koji ima saznanja o imenovanju ovog direktora.

Orešić je u Sloveniji predsednik udruženja za jedrenje i aktivno se bavi tim sportom, a ta aktivnost iziskuje nekoliko stotina hiljada evra troškova godišnje. Sa druge strane, on će u EPS-u raditi za platu od svega 1.500 evra mesečno, pa se postavlja pitanje od čega on planira da finansira svoje aktivnosti u slobodno vreme.

Pojedini zainteresovani privredni i finansijski krugovi se pitaju i ko mu plaća smeštaj u hotelu, jer on ni posle nekoliko meseci od kada je došao u Srbiju još uvek nije iznajmio stan niti kuću, već živi svo vreme u hotelu, gde doručkuje ruča i večera, osim kada ima planirane poslovne obroke.

Nema dokaza da njegove sportske aktivnosti i hotelski smeštaj plaća Vuk Hamović, ali svi sa pravom sumnjaju da će sa mesta direktora u EPS-u, na koje je imenovan, činiti usluge nekome ko ga finansira.

Ukoliko pokušate da logički zaključite ko je taj kome bi on mogao činiti usluge, napravićete spisak mogućih kandidata po sistemu ko su osobe koje on poznaje, a da posluju sa EPS-om.

Na prvo mesto tog spiska, možete slobodno da stavite Vuka Hamovića. Istina, logička zaključivanja nisu i sudski dokazi. Niti činjenica da Hamović ima poslove u Britaniji i da tamo poznaje mnogo uticajnih ljudi, može biti dokaz da će on profitirati od timova koje zajedno sastave bivši predsednik Vlade Velike Britanije, Toni Bler i predsednik Srpske Vlade Aleksandar Vučić.

Zlonamerni će možda na internetu plasirati vest da je Vučić, još u vreme rada skupštinskog Anketnog odbora, kada je optuživao Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića da su opljačkali EPS, sa njima u Beogradskom Rotari klubu sklopio nekakav dogovor da ih više ne dira. Za takve tvrdnje, kao i za optužbe da su mu tom prilikom dali kovertu sa više stotina hiljada evra, ne postoje dokazi.

Sa druge strane, očigledno je da danas kada je Vučić predsednik Vlade, ljudi Vuka i Vojina dobijaju dobre pozicije u EPS-u, kao i da njihovo poslovanje u Srbiji doživljava renesansne razmere.

Osim sa Orešićem Vučićevi i Blerovi eksperti, ako takvi timovi budu formirani, sarađivaće i sa izvršnim direktorom Zoranom Rajovićem. Rajovića u EPS-u u šali zovu "Bivši". On je bivši direktor Elektro distribucije, bivši direktor Elektro Kosmeta, bivši veliki prijatelj alfe i omege, Aleksandra Jokića, baš kao što je i bivši najbolji drugar Vučićeve ekipe u EPS-u, priča se među zaposlenima u toj kompaniji.

Ipak, kako stvari stoje, Rajović je doneo odluku koja će mu, uprkos njegovom nadimku "Bivši", omogućiti da još dugo potraje na funkcijama u ovoj kompaniji. Rajović je raskinuo koaliciju sa kosovarskim klanom i postao je veliki prijatelj sa Nikolom Petrovićem. Ipak, kako kažu u njegovoj ekipi, nije dobro što je Rajović zaboravio da su ga stvorili neki drugi ljudi, koji mu sada spremaju smenu, već tokom sledeće reorganizacije u julu.

Sa druge strane, Slobodanka Krčevinac za sada ne mora da se plaši za svoju funkciju. Ona će narednih meseci, ali i tokom svih reformi koje budu sprovodili Vučićevi ljudi, biti prava zvezda programa. Ovakav položaj omogućiće joj činjenica da je odnedavno u izuzetno dobrim odnosima sa Nikolom Petrovićem i Nenadom Kovačem, poznatim kao Neša Roming.

U nešto težoj poziciji će se naći Izvršni direktor Aleksandar Surla, inače dobar prijatelj Aleksandra Obradovića. Surlini neprijatelji već mesecima dostavljaju medijima informacije o tome da je njegovo obrazovanje krajnje sumnjivo. U anoniomnim dopisima se ističe da su u pitanju sumnjivi koledži i sumnjivi univerziteti koje je ubacio u svoju biografiju.

Kako navode, u pitanju je pravi primerak novokomponovanih kadrova u vrhu EPS. Oni bez trunke savesti morala i znanja pelješe najveću srpsku kompaniju, a time i građane srbije. Taj lik i prosto obožava da plaća konsultantske kuće i da za njihove usluge troši više miliona evra godišnje. To je upravo i dokaz da nema znanje i organizacione sposobnosti, navode nezadovoljne kole u svojim opisima ovog mladog direktora.

Pored Surle u dopisima se nekada nađe ime i direktora za trgovinu strujom, Dragana Vlaisavljevića, zvanog Vlaja, za koga kažu da je pravi primerak čoveka koji se ne meše u svoj posao. S obzirom da su mu nametnuti pravi saradnici koji više od deset godina rade za Vuka i Vojina, Vlaja i nema potrebe da se meša u svoj posao, ogovaraju neprijatelji Vlaisavljevića.

Ukoliko Vučićevi timovi za reorganizaciju i privatizaciju javnih i drugih državnih preduzeća budu birali kadrove kakvi su do sada zapošljavani u EPS i drugim kompanijama, onda će njihov posao biti ne samo okončanje privatizacionog procesa kako to MMF očekuje, već će prouzrokovati i veliku štetu srpskoj privredi.

U dosadašnjem procesu privatizacije, bez posla je ostalo više od milion ljudi. Oni danas čine armiju, gubitnika tranzicije, ljudi koji nisu sposobni da izdržavaju svoje porodice, a čija je imovina meta privatnih izvršioca. Ukoliko Vučić usliši molbe MMF i na ulicu pošalje dodatnih 500.000 ljudi, to će za Srbiju biti udarac od koga će se nacija teško oporaviti. Ljudi koji trenutno vode našu zemlju ponašaju se kao da ne vide, da naš ekonomski sistem stvara sve manje novih vrednosti, dok populacija uskoro neće moći da se reprodukuje u dovoljnom broju za redovno funkcionisanje ekonomskog sistema.

 

      Koliko nas sada košta "Engleski pederski isprdak Toni Bler"?

 

Od kako je javnost u Srbiji saznala da će Aleksandar Vučić dovesti bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovu kompaniju da "usmerava" Vladu Srbije, iz Vlade Srbije je plasirano više dezinformacija koje su imale smisao da dovedu u zabludu građane Srbije.

Jer, predstavljeno je kako Bler i njegova kompanija dolaze sa zadatkom da "usmeravaju" Vladu Srbije, ali ne i da Bler, preko svojih službenika, preuzme kontrolu nad privatizacijom preduzeća u Srbiji.

Vučićeva ideja da angažuje bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovu kompaniju za poslove u Vladi Srbije, nije od juče. I nije Bler bio jedini kandidat za to mesto…

Naime, u broju od 30. juna 2014. godine, britanski dnevni list "Dejli Mejl" (Daily Mail), objavio je tekst u kome je rečeno da će premijer Srbije Aleksandar Vučić, umesto Tonija Blera, koji je "preskup", za svoga savetnika pozvati lorda Pitera Mendelsona, laburistu, koji bi trebao da mu pomogne oko poslova pridruživanja Evropskoj uniji.

U široj analizi, "Dejli Mejl" je opisao kako je Srbija na putu da ponudi bivšem laburističkom ministru lordu Piteru Mendelsonu unosan ugovor za savetovanje pri priduživanju Evropskoj uniji, te da je razlog nedavne "tajne" posete Tonija Blera Srbiji, bio dogovor o njegovom unajmljivanju kao savetnika i lobiste za srpske interese u Briselu, ali da je cena koju je Bler za svoje usluge tražio prevelika za Srbiju koja je zemlja na ivici bankrota.

Da bi pokazao koliko je Vučiću bilo stalo do Blera, "Dejli Mejl" se poslužio i njegovim izjavama o bivšem britanskom premijeru, koje su prepune neverovatnih pohvala, poput: "On je jedna od najpametnijih osoba koje sam sreo u životu…" i "On je najbolji motivator koga sam u životu video. Neki zlobnici bi rekli da je pripadnik tamne strane, ali on je izuzetno snažna i nepokolebljiva ličnost, neustrašiv, uticajan i može da izvrši pravi pritisak."

Vučić je, piše "Dejli Mejl" bivši pripadnik režima Slobodana Miloševića a ugostio je Blera kao i bivšeg šefa njegovog kabineta Džonatana Pauela, kako bi ga privoleo da bude posrednik u pregovorima koje Srbija vodi oko pristupanja Uniji.

Aleksandar Vučić, upoznao se sa lordom Mendelsonom pre godinu i po dana, kada je bio prvi potpredsednik vlade i tada mu je prvi put predložio saradnju ali je Mendelson morao da odbije jer je već bio preokupiran poslom. Međutim, Dejli mejl prenosi kako je gospodin Vučić bio uporan i konstantno zvao i iznova nudio lordu Mendelsonu angažman.

"Dejli Mejl" se posebno osvrnuo na biografiju Aleksandra Vučića pa ga je britanskoj javnosti predstavio kao "bivšeg građevinskog radnika, koji je pritom u mladosti proveo godinu dana u Londonu radeći u jednoj radnji za dve funte na sat". U vezi sa Vučićevom "klasnom orjentacijom", citirali su njegovu izjavu u kojoj on kaže da "nema problema sa činjenicom da Bler ima milione".

Tekst "Dejli Mejla" završava se vestima iz Beograda, gde se kaže da su mnogi građani Srbije iznenađeni korelacijom Vučić-Bler, pošto je bivši premijer Britanije podržao vazdušne napade NATO-a 1999. godine za vreme konflikata na Kosovu: "…Gospodin Vučić, koji je premijer Srbije od aprila ove godine, bio je ministar informisanja u ubilačkom Miloševićevom režimu. Lično je inicirao zakone kojima je ućutkivao novinare, praktično im stavivši brnjicu preko usta. Jednom prilikom je čak imao i zabranu pristupa zemljama EU, ali je nedavno promenio svoj politički kurs i postao snažan borac i predvodnik Evrointegracija".

U više navrata, nakon poslednjeg dolaska Blera u Srbiju, Vučić je kazao kako je "impresioniran pristojnošću Tonija Blera koji je video zgradu generalštaba i nije izustio niti jednu reč na tu temu jer je smatrao kako bi to bilo nekulturno, a ni on lično nije želeo da potencira teme od pre petnaest godina".

Srbija se nalazi među brojnim zemljama koje teže članstvu u EU među kojima su i Crna Gora, Makedonija i Albanija, koje je sve savetovao Toni Bler zajedno sa svojim bivšim specijalistom za širenje dezinformacija, Alisterom Kempbelom.

Javnost u Srbiji se sa pravom pitala: šta je to moglo da natera Aleksandra Vučića, čoveka koji je bio recenzent knjige Vojislava Šešelja pod naslovom "Engleski pederski isprdak, Toni Bler" da mu se danas ovoliko ponizno klanja i da ga plaća iz budžeta svih građana, uprkos tome što je i dalje "preskup"? Odgovor može biti samo žeđ za vlašću, izdaja i novac.

Šesnaest godina nakon operacije „Saveznička snaga", ne treba zaboraviti zločinačke poslove Tonija Blera ni njegovu izjavu iz 1999. godine, dok je lično agitovao (23. Marta 1999. godine, u britanskom parlamentu) da se Beograd i cela Srbija bombarduju: "…Moramo se pokrenuti kako bismo zaštitili hiljade nevinih ljudi, žena i dece od humanitarne katastrofe!".

Blerov kabinet saglasio se sa komandom NATO pakta da bude bombardovana i zgrada Vlade Srbije. Pogodak je odneo kupolu ispod koje je bila kancelarija tadašnjeg ministra informacija Aleksandra Vučića, koji, slučajno ili ne, tada nije bio tu!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: