Архива

Archive for мај 2014

KOJA JOŠ FUNKCIJA U BEOGRADU NIJE U RUKAMA KLANA DANICE DRAŠKOVIĆ??!

 

Danica Drašković je odavno bacila oko i na beogradski Hotel Slavija. Njim rukovodi njen rođak Veselin Jovičević, koji mora uskoro u penziju, a dotle hotel mora preći u ruke bjelopoljske fukare, za male pare. Zna se, Danica nikom ne daje, no uzima!

 

          Vuk Stanić

 

Hotel Slavija nalazi se na ekskluzivnoj lokaciji, na Trgu Slavija u Beogradu. Samo lokacija vredi više milijardi dinara. Hotel nije privatizovan. Ovaj hotel bio je vlasništvo "JAT Ervejz"-a, i verovatno bi bio sa ostatkom kompanije poklonjen Vučićevim Arapima, da ga još 2005. godine Koštuničina Vlada nije dala na upravljanje Srpskom pokretu obnove.

SPO je tada na upravljanje dobio ceo JAT, njihov direktor Aleksandar Milutinović već početkom juna je izdvojio Hotele Slavija iz sistema JAT-a. Tada na mesto direktora hotela dolazi rođak Danice Drašković, Veselin Jovičević.

Prilikom poslednje raspodele stranačkih funkcija, upravljanje hotelom ponovo je prigrabila ekipa Srpskog pokreta obnove, odnosno političko krilo klana Danice Drašković, te je na mestu direktora firme Jat hoteli Slavija opstao njen rođak Veselin.

Veselin Jovičević je široj javnosti poznat kao čovek koga su hapsili zbog načina na koji je vodio J.P. "Gradske pijace", gde je dugo godina bio direktor. Njegovo direktorovanje beogradskim pijacama obeležile su afere nenamenskog trošenja novca, zapošljavanja po rođačkoj liniji, nameštanja poslova, reketiranja zakupaca tezgi…

Cena po kojoj se dolazilo do tezge na Kalenić pijaci bila je nekoliko hiljada maraka.

Kada je 2001. godine promenjena vlast u Beogradu, promenjen je i direktor. Protiv Jovičevića je tada podneta krivična prijava. On je proveo desetak dana u pritvoru zbog optužbe za zloupotrebu službenog položaja. Suđenje je potom došlo u ćorsokak, ročišta su odlagana, proces je rastegnut, i Jovičević nije osuđen.

On je, pokazaće se, dobro znao da ispunjava interese Daninog klana, pa je tako isposlovao i da Agencija za privatizaciju da mišljenje da se tender za hotel Slavija neće raspisivati dok se ne stvore uslovi, i ne pojavi kupac koji će ponuditi "realnu cenu". Potom je stvorena lažna slika u javnosti kako ne postoje zainteresovani kupci, i krenulo se u traženje kupca za prodaju direktnom pogodbom.

Od 2005. godine do danas traje direktno pogađanje, a hotel se vodi na način da mu se vrednost srozava, kako bi ga u jednom trenutku za male pare kupio neko podoban.

Jednom prilikom za medije direktor Jovičević izjavljuje da on ima sredstava da održava hotel, ali i da su mu potrebna sredstva da sredi enterijer. On navodi i da: "U starom delu hotela treba neke delove potpuno srušiti, a potom ih ponovo izgraditi…“

Od kada je na čelu hotela Jovičević je uveo praksu da svake godine zaposli po jedanaest svojih rođaka. Tako da je za osam godina direktorovanja zaposlio osamdeset osam rođaka.

Rezultati Jovičevićevog upravljanja hotelom najbolje se vide u finansijskoj analizi završnih računa, gde rezultat pokazuje da je hotel 2012. godine napravio gubitak od 31.166.000,00 u odnosu na 2011. godinu.

Osnovni kapital od kada Jovičević upravlja hotelom obezvređen je za 589.701.999,00 dinara i danas iznosi 1.576.872.081,00.

Ipak, postoje poslovi koje Jovičević za razliku od hotela uspešno vodi. Najbolji primer za to je biznis sa radnicima Elektro privrede Srbije.

Radnici EPS-a sa Kosova dolaze u Beograd da očitavaju brojila. (Verovatno su oni očitavali brojila i kada su Beograđanima isporučeni pedeset odsto i više, uvećani računi za struju pred novu godinu.) Većina tih radnika odseda u hotelu Slavija, gde Jovičević direktno sa izvesnim Bagijem dogovara uslove kako će biti plaćena ishrana i spavanje.

Bagi kod Jovičevića zadužuje bonove za ishranu i smeštaj radnika.

Kasnije EPS-u prijavljuju tri do četiri puta više upotrebljenih bonova nego što je bilo radnika. EPS to plaća bez pogovora i kontrole. Da ne bude kontrole, zadužen je funkcioner EPS-a…Razlika između stvarne cene i količine bonova koju plati EPS, verovatno se sliva u privatne džepove.

Zamenik direktora i prijatelj Jovičevića, Ranko Vujović takođe je dobro upućen u sve poslove hotela Slavija. On je pre nego što ga je Jovičević imenovao na mesto zamenika pobegao iz Crne Gore, gde je, kako se priča, uništio hotelski kompleks Južni Jadran i hotel Delfin.

Zbog toga je protiv njega u Crnoj Gori pokrenuto osam krivičnih prijava i optužbi za zloupotrebu službenog položaja, nesavesnog rada, utaju poreza, organizaciju lažnih stečaja…

Ranko je bogat čovek. U Beogradu poseduje lanac lokala i dva stana, često se hvali svojim bogatstvom na njegovim bankovnim računima. On je hotelski pansion Južni Jadran u Bijeloj, doveo do stečaja, potom ga je iz stečaja po ceni daleko ispod tržišne kupio "ugledni privrednik". Privrednik za koga se priča da je dobar prijatelj sa Vujovićem.

 

     A 1.

    Klanovi Beograda

Nakon pobede anti Miloševićevske koalicije na lokalnim izborima 1997. u svim većim gradovima Srbije, i glavni grad je imao čast da upozna vlast goru od Beogradskih dahija.

Februara te godine formira se gradska vlada i Zoran Đinđić postaje predsednik te vlade. Odmah, su počeli problemi unutar koalicije. Bračni par Drašković tražio je sve značajnije funkcije u gradu za sebe i njihove bliže članove familije. Postojalo je i problem nezadovoljstva Dane Drašković koja je smatrala da njen muž Vuk treba da bude na čelu grada.

Vuk i Dana tada počinju svesno da miniraju koaliciju i da se okreću socijalistima, radikalima i JUL-u.

Nakon raspada koalicije, i smene Zorana Đinđića, SPO uz pomoć svojih novih koalicionih partnera SPS-SRS-JUL preuzima vlast u Beogradu. Danica Drašković je tada mogla samostalno da uređuje svoja kadrovsko-rodbinska rešenja

Ubrzo je čitava vlast u Beogradu organizovana prema interesu "rođačkog klana". Članovi porodice Drašković i porodice bliske SPO uzeli su tada sledeće funkcije: Veselin Bošković, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište – rođeni brat Danice Drašković.

Goran Bošković, član Izvršnog odbora Skupštine opštine Čukarica – rođeni brat Danice Drašković; Slavica Altipamarkov, sekretar za obrazovanje Skupštine Beogradasestra Vuka Draškovića.

Vojin Krtolica, član Upravnog odbora GSP-a – zet Vuka Drašković, Dragan Macanković, član Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara – zet Danice Drašković, Veselin Jovićević, direktor JP "Gradske pijace" – rođak Danice Drašković.

Borivoje Borović, član Predsedništva SPO-a, inače zet Danice Drašković takođe je "udenuo" svoje rođake, Borisav Borović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Palilula – rođeni brat Borivoja Borovića., Biljana Borović, zamenik sekretara za upravu Skupštine grada – sestra Borivoja Borovića, Radomir Živković, direktor Infostana, kum Borivoja Borovića, Vesna Živković, sekretar za dečju i socijalnu zaštitu – kuma Borivoja, Borovića.

Spasoje Krunić, predsednik Izvršnog odbora Skupštine Beograda, postavio je svog brata Tvrtka Gavranovića za sekretara saobraćaja, Milan Božić, potpredsednik Skupštine grada postavio je svoju sestru Doru Petrović na mesto predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Vračar…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIPLOMIRANI NAPREDNJACI I INVAZIJA ZAPOŠLJAVANJA U ELEKTROPRIVREDI SRBIJE

 

Srbijom haraju dilatenti i neznalice, nosioci akademskih titula bez imalo obrazovanja, ljudi koji i ne znaju šta je stručnost. Njihova jedina preporuka je to što su platili diplomu i učlanili se u Srpsku naprednu stranku. Ako su imali još para da dodaju, neki od njih su kupili i direktorsko mesto u nekom od javnih preduteća poput EPS-a.

 

            Insajder- E 6

 

Rukovodstvo Elektro privrede Srbije (EPS), intenzivno pregovara o zakupu poslovnog prostora u naselju Belvil u stambenom kompleksu koje je vlasništvo Miroslava Miškovića. U pitanju je zgrada u kojoj je trebalo da bude smeštena korporacija Delta holding, ali se zbog problema u koje je Delta upala od toga kasnije odustalo. Cena zakupa koju EPS treba da plati je 25 evra po kvadratu, što je tri i po puta više od tržišne cene u tom naselju.

Ukoliko ugovor bude postignut, procenat od dobro zaključenog posla deliće sa Miroslavom Miškovićem, Aleksandar Obradović, Dragan Jeremić, Mlađen Malešević, Dragan Veljić…

Zgradu u koju čelnici elektro privrede planiraju da smeste EPS, Miroslav Mišković je pre više od godinu dana stavio pod hipoteku zbog nagomilanih dugovanja. Hipotekom na ovu zgradu raspolaže Hipoalpe adria banka, a kako je bilo kašnjenja u servisiranju duga vlasnička struktura zgrade je sada postala sporna i mogla bi biti predmet sudskog spora.

Osim poslovanja sa najpoznatijim srpskim tajkunom, rukovodstvo EPS je uspelo u igru da vrati i Vojina Lazarevića. Kako stvari stoje Lazarević se u EPS vraća na velika vrata, on će EPS-u ako sve bude išlo kako on planira naredne godine prodati desetak hiljada svojih brojila.

Glavni Lazarevićev čovek za sprovođenje ovog plana u delo je istaknuti funkcioner EPS Dragan Jeremić, direktor direkcije za informativnu tehnologiju komunikaciju u poslovodstvu EPS-a.

Jeremić je poznat po potpisivanju višemilionskih sumnjivih ugovora raznih vrsta, potpuno neopravdanih i nepotrebnih za poslove EPS. Ovde treba istaći da je Lazarevićeva firma koja navodno može da proizvede brojila sa daljinskim očitavanjem "Meter and kontrol" prethodno isporučila EPS-u brojila koja nije moguće očitati daljinski.

Ova Lazarevićeva firma posluje u okviru "Rudnap grupe" koju je Lazarević ranije privatizovao pod sumnjivim okolnostima. Ukupan posao prodaje brojila EPS vredan je nekoliko stotina miliona evra, a osim Lazarevića, i francuski Alstom bi želeo da dobije deo kolača. U njihovu korist trebalo bi da lobira Božidar Đelić, koji će pokušati preko nove ministarke Kori Udovički da ugura ovu francusku firmu.

Na EPS se trenutno vrši i invazija zapošljavanja. Na spisak je moguće doći i uz političku urgenciju iz vrha Srpske napredne stranke, ali ne može svako da ubaci kandidate na spisak. Ovakva politika je naravno u suprotnosti sa politikom koju propagira Aleksandar Vučić, on zvanično zagovara smanjenje zaposlenih u svim javnim preduzećima.

Broj službenih automobila u EPS, veći je nego u Vladi Srbije, zbog čega zaposleni ne mogu da veruju da rukovodstvo planira da sprovede sramotni plan nabavke novih vozila. Ne samo da hoće da kupe nova vozila već planiraju da vozila budu visoko luksuzna, daleko skuplja od onih sa kojima EPS sada raspolaže.

Blago dobra vest je činjenica da su iz Vlade zamolili da se smanji broj službenih putovanja, u pitanju su izmišljena i skupa putovanja. Mada i onih manje skupih putovanja na godišnjem nivou u EPS ima više nego u svim drugim javnim preduzećima zajedno.

Ništa bolja situacija nije ni sa dnevnicama koje se šakom i kapom dele stranačkim kadrovima. Po ovom pitanju javlja se i otpor zaposlenih koji su zabrinuti za budućnost ovog strateški važnog preduzeća.

Direktor ljudski resursa Dragana Rajačić je nešto bolje kvalifikovan za funkciju koju obavlja ona je diplomirani paleontolog! Eto objašnjenja otkud toliki dinosaurusi u EPS-u. Mlađi naprednjaci koji se ovih meseci zapošljavaju u EPS su doneli uredne diplome sa Univerziteta Singidunum, Univerziteta Union, i drugi čuvenih demokratskih univerziteta, koji rade po principu: platio sam, imam pravo na diplomu.

Kod naprednjačkog osoblja sa srednjom školom u EPS ima i nekoliko medicinskih sestara. Prijateljica direktora JP elektro Srbija Kraljevo je takođe medicinska sestra, ali kada su joj kolege zamerile što je sa takvom kvalifikacijom došla u EPS, ona je rekla: za razliku od vas, ja poznajem direktora lično.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZLOUPOTREBA FUNKCIJE I VESELO DRUŠTVO: ŠREDER, VUČIĆ I KAFANSKI ROMSKI BEND

9. маја 2014. Коментари су искључени

 

Dolazak bivšeg kancelara Gerharda Šredera u Beograd nije medijski najavljen, jer su se vlasti u Beogradu plašile da im donosi „svilen gajtan" ili iz Nemačke ili iz Rusije. Šta je tačno rekao Aleksandru Vučiću na sastanku u četiri oka nije poznato, ali je bivši kancelar posle toga javno pohvalio novog srpskog premijera „da je poslušan i spreman na saradnju". U znak zahvalnosti za ovu pohvalu Vučić je sa Šrederom hteo u Nemačku da pošalje i romski orkestar, pa zamalo što nije izbio diplomatski skandal.

 

          Igor Milanović

 

Početkom aprila ove godine, bivši nemački kancelar Gehard Šreder je došao u iznenadnu posetu Srbiji. Zvanični razlog za njegov dolazak bio je početak rada „Foruma Srbija-Nemačka" čiji je počasni gost bio. Pravi razlozi, međutim, bili su konsultacije srpskog vrha sa ovim iskusnim političarem povodom insistiranja EU da i Srbija uvede sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini.

Sa Aleksandrom Vučićem se Šreder sreo 10. aprila. Posle zvaničnog dela učešća na „Forumu" čiji je Vučić počasni član, usledio je sastanak u četiri oka. O onome šta je tada razgovarano i šta je Šreder preneo Vučiću, kao zvanične stavove kako nemačke, tako isto i ruske vlade (sa kojima Šreder ima podjednako bliske odnose) niko nije obavešten.

Posle ovog razgovora otišlo se u zemunski restoran „Milagro" na obilno jelo i piće. Banketu su, osim Vučića i Šredera, prisustvovali nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm, rukovodstvo predstavništva nemačke privredne komore u Beogradu, Ružica Đinđić, tadašnji predsednik vlade Srbije Ivica Dačić, i bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić, i druge ličnosti.

U kojoj funkciji je bio prisutan Boris Tadić, nikome nije bilo jasno, pa ni samom Šrederu koji ovaj susret nije tražio. Bilo je za sve prisutne očigledno da se i sam Tadić osećao neprijatno, ali ne zato što je na banketu, već zato što je bio posađen u ćošak, što bi se reklo na kraj sofre.

Centralna ličnost, pored samog Šredera, bio je Vučić koga je bivši kancelar upadljivo hvalio kao poslušnog i na saradnju spremnog političara. Prisutni su imali osećaj da Šreder ovim rečima želi da uputi poruku ostalim prisutnim srpskim političarima kako i oni treba da budu poslušni! Kome poslušan, to Šreder nije rekao na banketu.

Sam Vučić, ne samo da je tokom gozbe bio poslušan, već i servilan. U jednom trenutku je Šreder pohvalio orkestar Roma, koji je uveseljavao goste, i prisutnima odao tajnu da je proslavu svog sedamdesetog rođendana, zbog dolaska u Srbiju, pomerio za vikend, posle povratka iz Beograda. Šreder je, inače, rođen 7. aprila 1944. godine.

Na ovu Šrederovu iskrenu opasku,Vučić je prosto poskočio od sreće kada je ovo čuo. Eto neočekivane prilike da se nemačkom gostu još više dodvori, pa je predložio da o trošku srpske Vlade prisutni muzičari odlete u Nemačku, i sviraju na Šrederovoj privatnoj rođendanskoj žurci! Na ovu ideju, prvo su se zabezeknuli muzičari.

Pa mi nemamo pasoše!", rekli su Vučiću.

Nema veze, dobićete ih koliko sutra ujutro", odgovorio im je Vučić, i tražio od prisutnog Dačića da odmah sve završi u policiji.

Kada je prevodilac objasnio Šrederu o čemu se radi, ovaj samo što se nije prekrstio levom rukom. Kafanski romski bend na njegovom prijemu u Nemačkoj?! Prvo je pokušao da se uljudno zahvali na ponuđenoj „časti" i da je odbije.

Vučić je ostao uporan i insistirao da avionom Vlade muzičari budu prebačeni u Nemačku i da tamo na uvce sviraju Šrederu, pa ako treba i tokom samog puta da ga uveseljavaju.

Tada je morao da reaguje i ambasador Vilhelm koga je Šreder bukvalno preklinjao da mu pomogne kako ne bi morao na grub način da odbije Vučićev predlog. Diplomatskim rečnikom je objasnio lideru naprednjaka kako se radi o privatnoj žurci, samo za najbližu rodbinu i najintimnije prijatelje (verovatno u strahu da se i Aleksandar Vučić i sam na nju ne pozove) i da nije planirano prisustvo bilo kakvih muzičara.

Nekako se Vučić posle toga dozvao pameti i odustao od slanja benda u Nemačku. Neka to ostane za neku drugu priliku, rekao je, sigurno misleći da će ta prilika da se ukaže kada ga Šreder bude pozvao u uzvratnu posetu, što bivši kancelar ni jednom rečju nije ni nagovestio.

Ali, kako je Tadić uspeo da se ugura među goste banketa u „Milagru", moguće je da se isto tako jednog dana on i Vučić nepozvani pojave i na samim vratima Šrederove kuće. Tadić, istina, ima iskustva u tome, on se nepozvan pojavljivao na sajmovima u Nemačkoj i nasrtao na nemačku kancelarku Angelu Merkel, kako bi skrenuo pažnju na sebe, nepozvan je dolazio na raznorazne forume i skupove, pa su ga naknadano, iz pristojnosti, ubacivali u spiskove gostiju. Nemci su mu dali i neku besmislenu nagradu, samo da ga se reše. Na kraju su morali da ga sklone. Sad imaju Vučića. A, njegov slučaj je još teži.

 

     A 1.

    Kasno je za kajanje

Gerhard Šreder je bio nemački kancelar u vreme kada je NATO bombardovao Srbiju, ali i kada je ubijen Zoran Đinđić. Na osnovu njegove izjave kako srpske snage na Kosovu masovno ubijaju Albance, opravdana je NATO agresija, ali je ista izjava poslužila i za snimanje emisije koja će kasnije biti prikazana na nemačkoj televiziji, a koja je nosila simboličan naziv „Sve je počelo jednom laži", u kojoj je raskrinkana uloga bivšeg kancelara u akciji NATO alijase "Milosrdni anđeo“.

Posle petnaest godina, kad se Šreder pojavio u Srbiji kao gost Aleksandra Vučića, priznao je: "…Bombardovali smo jednu suverenu zemlju, bez odluke Saveta bezbednosti".

Po odlasku u političku penziju, Šredera 2006. angažuje „Rotšild grupa" za savetnika, a trenutno je predsednik odbora akcionara „Severnog toka" A.D, preduzeća u kome ruski „Gasprom" ima većinski paket akcija, i koje upravlja istoimenim gasovodom ispod površine Baltičkog mora.

Šreder je, inače, zvanični banket za svoj rođendan organizovao u palati Jusufov u St. Petersburgu. Među više od 100 zvanica bio je i Vladimir Putin.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafjie

UPLIV KAPITALA NEFARMACEUTA, OD APOTEKA PRAVI SEOSKE ZADRUGE

8. маја 2014. Коментари су искључени

 

U otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije, Farmaceutska komora Srbije delimično je odgovorila na pitanje kome danas ne odgovara uređen apotekarski sistem u Srbiji. Potpisnici se slažu da je farmaceutska struka kriminalizovana i podređena interesima banditskog kapitala koji je i napravio haos u apotekarskom sistemu.

 

 

 

Već duži niz godina se apotekarski sektor Srbije suočava sa velikim teškoćama: stihijsko otvaranje apoteka, nelojalna konkurencija, neispunjavanje uslova po pitanju kadra, davanje enormnih popusta na lekove pri marži koja nije dovoljna da pokrije troškove rada apoteke, itd.

Zajednička inicijativa Saveza farmaceutskih udruženja Srbije, Udruženja privatnih apotekara Srbije SPAS i Farmaceutske komore Srbije pokrenuta 2006. godine, za donošenje strukovnog Zakona o apotekarskoj delatnosti koji bi bliže uredio organizovanje i vršenje apotekarske delatnosti u Srbiji, nailazi a priori na odbijanje od strane nadležnog Ministarstva zdravlja.

Slično prolaze i predlozi za izmenu i dopunu postojeće zakonske i podzakonske regulative koji su za cilj imali stvaranje pozitivne osnove za uređenje, već tada haotičnog apotekarskog sektora, a odnosili su se na mrežu apoteka, vlasništvo, inspekcijski nadzor, sklapanje ugovora sa Republičkim Fondom za zdravstveno osiguranje i slično.

Srbija je jedna od retkih, ako ne i jedina evropska zemlja, u kojoj se ne zna tačan broj apoteka, a prema evidenciji koju vodi Komora skoro 50% apoteka ne ispunjava uslove po pitanju kadra. Samim tim nameće se pitanje ko sve i sa kojim pravom, suprotno zakonu, obavlja posao farmaceuta u ovim apotekama, iako za to nema kvalifikaciju i zašto se ovo toleriše.

Farmaceutska komora Srbije je u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, 2011. godine, sa namerom da uvede malo više reda u apoteke, počela sa izradom dokumenta kojim bi se regulisalo čime sve apoteke, osim prometa lekova i medicinskih sredstava, odnosno dečije hrane i dijetetskih proizvoda, mogu snabdevati građane.

Nakon tri godine od početka izrade, dokument pod nazivom „Lista o određenim vrstama kozmetičkih i drugih sredstava za zaštitu zdravlja kojima apoteke mogu snabdevati građane", usvaja se od strane Skupštine Farmaceutske komore Srbije, uprkos pritiscima na svakog člana Skupštine ponaosob od strane zaposlenih u ZUA Lilly drogerie. A onda, samo deset dana nakon što je Lista stupila na snagu, Vlada RS donosi rešenje o njenoj obustavi!

Hoćemo da verujemo da je slučajnost što je na dan izglasavanja Liste oboren sajt Farmaceutske komore Srbije. Hoćemo da verujemo da je puka koincidencija što je Privredna komora Srbije, u kojoj je rezervisana sala za održavanje Skupštine Komore, a na kojoj je tačka dnevnog reda bilo usvajanje Liste, ispražnjena pet minuta pre početka sednice zbog prijave anonimnog lica da je postavljena bomba!

Ali ne možemo da verujemo u dobre namere nadležnog ministarstva koje nam prvo prosledi mišljenje po pitanju pomenute Liste u skladu sa članom 57 Zakona o državnoj upravi (nakon 14-mesečne prepiske i 4 upućene urgencije za pribavljanje istog), a zatim nakon objavljivanja iste pošalje dopis Vladi RS, na osnovu čega Vlada donosi rešenje o njenoj obustavi jer nije postupljeno po članu 57 Zakona o državnoj upravi. Da li su 2+2 i dalje 4?

Da li apoteke u Srbiji treba da liče na prodavnice igračaka, na samostalne trgovinske radnje sa mešovitom robom gde pored leka možete da kupite i donji veš, prašak, varikinu, toalet papir, kao što to možete sada? Da li apoteke treba da liče na dobro opremljene radnje sa kineskom robom gde, dok čekate da podignete lek na recept, možete da nađete i dobar film na DVD-u, ili lampu za spavaću dečiju sobu, kao što je sada slučaj?

Da li…ne, jasno je rekla struka i sve relevantne stručne institucije. Struka smatra da u apotekama pored lekova ne treba da se nalaze i deterdženti, šminka, zogeri, cipele, igračke.

Pa se onda nameće pitanje: čiji interesi se stavljaju ispred interesa i stavova struke, kada su u pitanju apoteke? Zar apoteka nije deo primarne zdravstvene zaštite gde zaštita javnog zdravlja građana Srbije treba da bude uvek na prvom mestu. Kome sve ne odgovara uređenje apotekarskog sektora Srbije?

Svesni smo činjenice da živimo i radimo u vremenu kada je profit postao „cilj sam po sebi" u svim sferama života pa izgleda i u apotekarskoj delatnosti, ali polazimo sa stanovišta da je kod apotekara interes da ostvari profit umanjen profesionalnom odgovornošću prema pacijentu, upravo iz razloga što bilo koje kršenje propisa ne umanjuje samo vrednost ulaganja već kompromituje i njegovu profesionalnu egzistenciju.

Upliv velikog kapitala nefarmaceuta u apotekarsku delatnost, koji po pravilu nemaju takav stepen odgovornosti, doprineo je ne samo stihijskom otvaranju apoteka i nelojalnoj konkurenciji između njih, već i beskompromisnoj opstrukciji za donošenje bilo kakvih propisa koji predstavljaju osnov za uvođenje reda u apotekarski sistem Srbije.

Poslednji je trenutak da se suočimo sa istinom ma koliko ona bila bolna i neugodna. Retoričko pitanje je: Kada je pravi trenutak za istinu?, jer kako kaže norveški književnik, nobelovac i političar Bjųrnstjerne Bjųrnson: "Istina u politici mora čekati dok nekome ne postane potrebna."

Mi kao struka više ne smemo i ne možemo da čekamo. Tražimo da Vlada preispita i povuče svoje rešenje o obustavi izvršenja Liste kako bi se postigli uslovi za stvaranje transparentnog, uređenog i savremenog apotekarskog sistema u Srbiji, pre svega u korist njenih građana. Ne dozvolimo da interes jedne važne, humane i odgovorne profesije bude podređen interesima pojedinaca.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZLATIBOR LONČAR KAO DIREKTOR URGENTNOG CENTRA KCS JE VAŽIO KAO STRUČNJAK ZA PROVIZIJE A NE ZA VIZIJE U RUKOVOĐENJU ZDRAVSTVENOM USTANOVOM!!

 

Grupa lekara zaposlenih u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, Kliničkom centru Srbije (KCS), uputila je otvoreno pismo Aleksandru Vučiću. Pismo je upućeno i redakciji, kako bi najšira javnost shvatila vezu između dr Zlatibora Lončara i Vučića. U pismu prepunom gorčine zbog stanja u KCS, autori između ostalog javno poručuju Vučiću: "…Mi smo odlučili: bilo nas je 97 odsto za SNS, a sada nas je 97 odsto protiv SNS!".

 

 

„Ovog pisma možda ne bi ni bilo, da nije bilo televizijske emisije pod imenom „Odluka 2014". U njoj je Vaše interese zastupao dr Zlatibor Lončar, inače polupismeni klinički asistent iz KCS (najniži rang doktora). Već na samom početku "angažmana", bilo je očigledno da nijednu knjigu lektire nije pročitao još od srednje medicinske škole. Sve što je rekao bilo je nepismeno, nemušto i svodilo se na: "OK" i "…Ja ću to rešiti".

Ali, mi njega i dalje, svakog dana, gledamo kako tupim nožem i glavom doslovno masakrira Klinički centar. A, kako misli da promeni zdravstveni sistem, sistem koji ni u čemu sem u kriminalu nije dobar, to ga ne zanima. Bitno mu je da zna "…ko, šta, koliko i kako radi…". Kod njega nema nikakve vizije. Ima samo provizije

Gospodine Vučiću, nemojte nam reći da ne znate da je dr Zlatibor Lončar ovih dana kupio luksuzno vozilo BMV 6, i to za keš! Pravi džip za prvog transplantera Srbije! Isti takav ima i njegov prethodnik i uzor Đorđe "Džo" Bajec.

Auto je kod njih statusni simbol, a ne stvar para. Para ima koliko hoćeš. Samo je u Beču plaćao 3.000 evra dnevno čitavih 60 dana bolnicu za novorođeno dete-nedonošče. Odakle, kad više nema ni Duće ni Kuma? Pa, tu je lečenje u inostranstvu.

Bivši ministar, Tomica Milosavljević, lečio se u inostranstvu tri dana, a ovaj vaš Lončar leči dete 60 dana. Proveravali smo da li je to platio RFZO. I izgleda da nije. Ko je onda platio? Pitamo vas kao njegovog šefa? Nadamo se da znate da mu je prvo dete umrlo njegovom krivicom. I zbog loših procena njegove miljenice dr Snežane Rakić, sada nezasluženo direktorke Instituta Narodni front. I njenog dečka Nikole Antića.

Kako vam je ovaj tupan postao novi Gospod Bog za medicinu? U Kliničkom centru ima 211 profesora Medicinskog fakulteta. Mnogi bi od njih rado postali vaši savetodavci i saradnici. I bili bi vam lojalni. I sposobni i učeni i ugledni i lojalni. A vi baš na Lončaru insistirate! Ponižavate dalje našu ionako uniženu struku. Postavili ste kaplara za generala!

Ne ide to tako g. Vučiću! Zar ne znate da je Zlatibor postao klinički asistent tek kad je došao na vlast? A imao je tri bolja protivkandidata. Gde bi mu bio kraj da je bar docent? Doktorat mu rade ovih dana, jer on ranije nije imao vremena. A nema vremena ni sada. Ima mnogo preča posla. Mulja.

Nazvali su ga doktor Smrt! Tako je svedočio Dejan Milenković – Bagzi. Ubrizgao je insulin Vesku Božoviću po nalogu Dušana Spasojevića Duće. Kao nagradu je odmah dobio Audi A6. Svi to znamo.

Pravdao se da je priča neozbiljna, jer Božovića nije video, operisao, ni lečio, a injekcije ne daje on već sestre. Tačno, nije mu dao injekciju, već samo ubrizgao smrt preko plastične cevi infuzije! A, taj Bagzi, kod Duće i Kuma nije bio ništa sem vozač. Vozio je i njega, kad zatreba. Tužio je novine i dobio. Niko nije mogao da dokaže to ubrizgavanje. Trajalo je svega 5 sekundi. Nije bilo svedoka. Nije ga ni dodirnuo, a kamoli ubo. Samo cevku plastičnu.

Sad on ima i sudije i kadije. Sa njim nema šale. On je smrt za one koji ne podviju rep. Zamislite šta se sve ovde pričaDa on ne zna da operiše. Da mu hirurzi iz Hrvatske govore šta da radi na transplantaciji. To nije istina, jer on njima govori šta da urade! Samo oni rade. On se obuče i posle svuče. Uđeš izađeš i gotovo!

U medicini ovakve uspehe, još niko nije postigao kao on. Bojić je bio malo dete za njega. Ovde će mu za života spomenik podići. Jer nikada nije video transplantaciju, pre nego što je ušao u salu da napravi prvu. A, mašta o tome da jednom uradi sam sve organe: srce i jetru i pluća i pankreas i creva i oba bubrega. Ovako kako je do sada radio, može sve da uradi, ali tako što u operacionu salu uđu gostujući hirurzi iz Hrvatske, i šiju, a on zapoveda i plaća.

Odakle, bre, g. Vučiću? I koji to marketing ovaj prodaje? Važna je dobra organizacija. A za dobru organizaciju važno je da te se plaše. A njega se svi plaše. Mnogo ga se plaše. Ko je jednom ubijao može uvek da ubije!

On takođe može da napravi proveru za svakoga. Onakvu kakvu poželi! Pozove Saleta (Aleksandra Đorđevića, direktora BIA, prim. aut.) i sve je tu. On priča da je Saleta postavio, zajedno sa sabratom Nikolom Petrovićem (direktorom Elektromreže Srbije). Kao i predsednike sudova, tužioce, direktore, sekretare, državne sekretare, ministre.

Ko ne sluša, oni njega slušaju. Samo pozove Saleta i taj je "na merama". Ko je taj Sale koji može sve da nas sluša? Kako sme to da radi? Jeste li mu vi to omogućili ili Zlatibor?

Lončar priča drugim doktorima kako on i vas leči od svih bolesti. Daje vam infuziju u Vladi. Usta su vam zdrava, ali vam on radije daje infuzije. Ekspert je za infuzije. Da ne smarate usta! Njemu je lakše! Voli da vas gleda nemoćnim. Iscrpljenim i umornim. Ubrizgava vam injekcije. On uvek može da ubrizga šta hoćeš! Infuzije se ne daju, g. Vučiću, onome ko može da pije. To rade samo diletanti!

On je direktor Urgentnog centra – gospodar života i smrti! Gospodar prstenova! Može da rokne svakoga! To je mnogo puta urađeno od strane Risa (dr Risović, anesteziolog "za overe", prim. aut.) i njega. Krljali su se, jer je bio malo bliži Dući i Kumu. Zato je on pobegao, a ovaj ostao. Zbog neprirodne blizine smrti. Zato su Zlatibora prozvali dr Smrt!

Zlatibor ne čita knjige! Sve je već pročitao što je planirao. Zato ima siromašan rečnik. A dubok džep. Radove mu pišu neki ljigavi profesori. Pa se dopisuju kao koautori, da bi drugima pokazali koliko su bliski sa njim. Rečito i slikovito!

Odjednom, on i dr Vladimir Đukić odoše u Beč. I ugovore da se tamo rade transplantacije za nas. Izvozićemo organe, ako ne možemo proizvode! A tek su ovde počeli da rade transplantacije. Takoreći osam transplantacija u jednom danu. To je dobro za rejting, ali nije za budućnost. Transplantacije treba da se rade svaki dan. Svakako ne jednom mesečno po osam organa.

Đukić je takođe karikaturalna pojava. Velika mu je preporuka što može da pojede 50 ćevapa. A poslušan. Imenovao je Zlatibora za direktora Urgentnog centra.

Zlatiborov naučni napredak je počeo pre godinu i po. Imao je sam samo jedan rad i to kao deveta rupa na svirali (deveti autor). A 2013. godine objavljena su mu tri. Plan je da u ovoj godini objavi još 30 radova. Čitava biblioteka. Vidite, stavio ga Hadžija tj. Pejčić, kao urologa. Pa Mića Petrović i njegova žena u rad o imunoscintigrafiji.

Pa, Ana Vidović, u hematološki rad, koji ne može ni da protumači na šta se odnosi. Tako je ove godine postao i hematolog i urolog i nuklearni stručnjak. Jedino nema pojma o medicini. Bruka jedna!

U KCS on odlučuje, a Miljko (Ristić) odgovara. Takva je podela posla. Jednog dana kad neko vikne zatvor, pustiće da ga zatvore. Direktor, a ustvari pomoćnik. Pomoćnik, a ustvari direktor. Takav je ovaj vaš poredak. Tu mu je i prof. Gaga (dr Gradimir Dragutinović).

Sin nešto radi u nabavkama i okolnim prljavim radnjama. Pa zar vi nemate prijatelja, koji bi vam to ispričao? Zar vama treba ovakva ekipa? Lončarova kuma, Lana Novak, direktorka je javnih nabavki u KCS. Ej, bre, pa to nema ni u Severnoj Koreji! Nesposobna mlada žena. Sve izvršava kako joj ovaj kaže.

A kako gazduju u Kliničkom centru? Lepo da lepše ne može biti. Ima dosta para. Fond im na posluzi. Protočni bojler. Naplaćuju grejanje od drugih ustanova oko njih. Sve proizvode iz „svoje" kotlarnice prodaju. Tako se besplatno greju. To su prave uštede.

A uskoro sve stvari uzimaju u svoje ruke. Niko neće da se pita sem njega. Mora i Ministar da bude. I kineske lekove će da uvozi. I direktor Kliničkog centra i direktor fonda će da bude. A kakve će tek uštede da napravi, kad počne izvoz organa preko Eurotransplanta. Sve je u pripremi za posle 16. marta.

Najveći uspeh Kliničkog centra je otvaranje odeljenja na Kopaoniku. Klinika prava. Helikopter na usluzi. Medicina budućnosti. Kad dođu radnici i sirotinja, da ima ko da ih zbrine. Mogu da padnu sa skija, sa žičare…Svašta može da im se desi.

Ovde, na gastroenterologiji, epidemija šuge. Na ortopediji epidemija klostridije! Nema kupatila. Nema uslova…Ali, nije to obična šuga, već norveška. Mi njima izvozimo organe, od njih uvozimo šugu!

Što se TRLI (ishrana i pranje veša) tiče, to im je ćerka firma. Napravili su ćerku u obliku firme. Vanbračno dete tj. nezakonito. A mnogo košta. Ćerka mora da se finansira…

I docent će da postane. Mada bi mnogo bolje bilo, da bude odmah profesor. Takav kalibar…Postavio je svoju ženu, advokata Vesnu Lončar, za Predsednika Upravnog odbora PTT. A šta će biti posle izbora samo on zna. Ona je dobila zastupanja firmi, da se lova meri bajkama. Baš dobar raspored. Ne daju da drugi kradu. Krenulo im je. Potop pravi!

Ne znamo šta ćete ovim povodom uraditi gospodine Vučiću…Mi smo odlučili: bilo nas je 97 odsto za SNS, a sada?“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: