Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > PRELETAČI, LOVATORI, STRUČNJACI ZA KRAĐU NOVCA, U KUPOVINI FUNKCIJA I U JAVNIM PREDUZEĆIMA PO VOJVODINI

PRELETAČI, LOVATORI, STRUČNJACI ZA KRAĐU NOVCA, U KUPOVINI FUNKCIJA I U JAVNIM PREDUZEĆIMA PO VOJVODINI

13. маја 2014.

 

Naprednjaci su počeli da rasprodaju funkcije koje dodeljuju onome ko više plati. Direktor može da postane i neko ko je jedva završio osnovnu školu, ako ima dovoljno para. Na stručnost se zaboravi onog momenta kada zazveče pare pred liderima SNS-a.

 

          Arpad Nađ

 

Aleksandar Vučić je najavio da će na direktorska mesta dolaziti samo stručni ljudi i to putem javnog konkursa, da li je ispunio obećanje? SNS prodaje funkcije, svako ko ima novac može da kupi za sebe ili drugu osobu bilo koju državnu ili gradsku funkciju. Česti kupci direktorskih i odborničkih funkcija po Vojvodini su carinici, oni imaju puno novca i do njega su dolazili brzo i bez velikog truda.

SNS je otvorena za takve kadrove koji donose novac, bez obzira na poreklo, a kod carinika je dobro to što su ispekli zanat, pa mogu sa novih funkcija nastaviti da kradu za lične i stranačke potrebe.

Konkretno, u Vojvodini je kompletna ekipa Mihalja Kertesa koja je devedesetih godina novac krala na carini i iznosila na Kipar, pokupovala funkcije u SNS od Igora Mirovića. Deo novca je Mirović prosledio Vučiću, po starom običaju koji datira još iz radikalskih dana. Članovima SNS je ovaj sistem kupovine stranačkih i državnih funkcija uveliko poznat. Od nekoliko stotina carinika koji su kupili funkcije od SNS navešćemo primer dvojice i objasniti njihov razvojni put.

Prvi primer je Dražen Jarić iz Bačke Palanke. Najpre je ponavljao sedmi razred osnovne škole, pa ga je Mihalj Kertes kao mladog socijalistu zaposlio na carini, da gleda kako kamioni prolaze.

Za više nije bio. Potom je Jarić od novca ukradenog na graničnim prelazima Horgoš i Brodarevo, uz podršku SPS-a, kupio od Igora Mirovića mesto direktora Javnog preduzeća Komunalprojekt sa 224 zaposlena i godišnjim budžetom od preko 480 miliona dinara.

Posle je od novca ukradenog u ovom javnom preduzeću kupio diplomu menadžera na privatnom fakultetu, kao i funkciju narodnog poslanika u akutelnom sazivu Skupštine Srbije. Ako ga puste da se javi za reč u Skupštini naši čitaoci će se uveriti da nema dovoljno pameti ni jednu prosto-proširenu rečenicu da sastavi.

Zbog nabavke diplome sa privatnog fakulteta čekalo se nekoliko meseci na njegovo konačno imenovanje za direktora, a nedavno je kako bi, kako sam kaže, oprao ovu diplomu, upisao i državni ekonomski fakultet u Novom Sadu, gde opet kupuje tri ispitna pitanja preko profesora. U stranci je poznat kao momak sklon nasilju, tuči, pretnjama prema nepodobnim članovima, posebno starijim i fizički slabijim, koji po pravilu nakon njegovih pretnji napuštaju stranku.

Na isti način je pretio i predsedniku opštine Bačka Palanka, koji je morao da mu ispuni želju da bez ikakvog iskustva, bez obrazovanja, bez kredibiliteta i bez podrške baze bude direktor najvećeg javnog preduzeća u opštini.

Na fejsbuk profilu se hvali sa putovanjima po raznim egzotičnim destinacijama, na koja je išao sa ljudima iz kriminalnog miljea, čak su do Tajlanda stigli. U preduzeće je odmah doveo kao najbližeg saradnika svog kuma, zvanog Mumija, osuđivanog za prodaju droge.

Po kafićima je angažovao špijune da mu javljaju ko priča protiv njega, opsednut je time. Sve radnike za koje mu jave da su rekli nešto protiv njega odmah otpušta iz preduzeća.

Drugi primer je Bogdan Laban iz Subotice. On je prošao isti put od carinarnice na Horgošu, tada kao kadar SPS-a, preko Elektrodistribucije Subotica pa do direktora Elektrovojvodine. Na ovu poslednju funkciju imenovan je krajem aprila 2014. Na svim radnim mestima se isticao po lopovluku.

U Elektrodistribuciji Subotica je primio mnogo radnika i od ukradenog novca i sa armijom ljudi koje je zaposlio u Elektrodistribuciju napravio je najjači odbor DSS-a u Vojvodini. Posle toga je dao novac naprednjacima za unapređenje.

To što mu bivša stranka nije prešla cenzus na njega nije uticalo, jer on, kao lopov na čelu javnog preduzeća, ima dovoljno para da sebi kupi svaku funkciju. U SNS je kao miraz preveo ceo opštinski odbor DSS-a na čijem čelu je bio, mada neki članovi ni ne znaju da su promenili stranački dres. Laban nikoga ništa ne pita.

Jasno je kao beli dan da ovi ljudi nisu nikakvi stručnjaci, naprotiv. Jedino za šta su stručni je krađa novca. Verovatno je zato u njihovoj radnoj biografiji jedini podatak: član SNS-a. Kakva je budućnost Srbije sa ovakvim kadrovima?

Od Maje Gojković, pa do člana saveta Mesne zajednice u Bajčetini svi naprednjački kadrovi su potpuno isti, kao kopirani. Maja je svojevremeno plakala koliko je novca morala za Beograd da šalje, dok je bila gradonačelnik Novog Sada. Sama je to navodila svojim saradnicima kojima se žalila na pohlepu i nezasitost za novcem tadašnjeg rukovodstva radikala, a današnjih naprednjaka.

Kod Vučića je najveći plus kada firmu brzo i efikasno opljačkaš i zadužiš – odmah sledi unapređene. Tako je unapređena i bivša direktorica Sportske hale Šumice na Voždovcu: za nekoliko meseci je uspela da zaduži Šumice za nekoliko desetina miliona dinara i Vučić je odmah zapazio i nagradio funkcijom i to u Vladi Srbije.

Sve je to u skladu sa zahtevom vođe naprednjaka da mu se članovi i funkcioneri stranke ne obraćaju za pare, već da ih uzimaju sa lokalnog nivoa.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: