Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > ALFA I OMEGA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE: ZEMALJSKI SIGNAL REKETA ZA PIRATSKE EMITERE

ALFA I OMEGA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE: ZEMALJSKI SIGNAL REKETA ZA PIRATSKE EMITERE

9. март 2014.

 

Umesto da radi svoj posao, Republička radiodifuzna agencija aktivno štiti kriminalce koji joj plaćaju reket. Milione evra godišnje, koje bi trebao da uplati u državni budžet, episkop Porfirije sa članovima Saveta RRA troši na lagodan život, a u okviru manastira kojim takođe upravlja, on drži robove od kojih još uzima i novac.

 

          Milica Grabež

 

Na čelu saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) nalazi se Episkop jegarski Porfirije (Perić) kome je ovo samo jedna od funkcija koju obavlja i za koju prima platu. U jednom trenutku on je imao čak pet plaćenih funkcija, što je nezamislivo za jednog monaha. Za Porfirija ovo nije nimalo neobično, budući da ga Srpska pravoslavna crkva (SPC) obavezno postavlja tamo gde treba da se obave prljavi poslovi. Toga, bar kada je RRA u pitanju, ima na pretek.

RRA se finansira od naknade koju plaćaju emiteri, ali se Porfirije i njegovi ljudi namiruju sa svih strana. Jedan od značajnih izvora su pare koje daju nelegalni emiteri da ih ne bi isključili iz etra.

Po zakonu postoji ograničen broj frekvencija koje mogu da koriste zemaljski emiteri, odnosno oni koji program emituju putem zemaljskih primopredajnika, a ne preko kablovske mreže. Kako su sve raspoložive dozvole već dodeljene, oni koji bi sada da započnu sa emitovanjem to moraju da rade ilegalno, bez dozvole. U slučaju da RRA otkrije takvog emitera na scenu bi trebalo da stupi Služba izvršenja čiji je zadatak da prekine rad piratske radio ili TV stanice.

To kaže teorija, ali je praksa sasvim drugačija. Po želji Porfirija i njegovog zamenika Gorana Karadžića, isključuju se samo oni piratski emiteri koji nisu platili zaštitu, koju narod popularno zove reket.

Na teritoriji Vojvodine novac od piratskih radio i TV stanica za potrebe Porfirija i Karadžića prikuplja Zoran Jajić koji i sam ima nekoliko piratskih radio stanica. Mesečna tarifa po jednom emiteru iznosi hiljadu evra, a ako se ne plaća redovno Jajić zaračunava zateznu kamatu od 10 odsto mesečno. ( Njihov susret u kafani )

Na kraju, ako vlasnik piratske stanice ne plati otima mu se imovina. Na ovaj način je Jajić stekao vlasništvo nad nekoliko piratskih radio stanica, nekretninama, automobilima… To je, isto kao i novac, delio sa svojim mentorima iz RRA.

Porfirije i inače rado sarađuje sa kriminalcima, ili kako se oni danas popularno zovu – kontroverznim biznismenima. U manastiru Kovilju, gde mu je sedište, episkop je napravio lečilište za narkomane po ugledu na ono zatvoreno u Crnoj Reci. "Lečilište" čuvaju "kontroverzni biznismeni" kratke kose i dugih cevi, od kojih su neki bivši pripadnici Crvenih beretki.

Nesrećnici koji se tu "leče" Porfiriju plaćaju hiljadu evra mesečno, a osim toga su dužni i da besplatno rade na manastirskim imanjima. Manastir Kovilj je poznat po proizvodnji alkoholnih pića, a voće za tu svrhu ne dolazi samo iz manastirskih voćnjaka, već se otkupljuje i od seljaka po celoj okolini.

Najteže fizičke poslove bez ikakve naknade obavljaju štićenici kojima se objašnjava kako je to deo terapije i da će svako ko odbije da radi biti prvo maltretiran, a na kraju, ako ne počne da radi, i izbačen iz "lečilišta". Rodbina ovih nesrećnika, koja je u njihovo lečenje već uložila najveći deo svoje imovine, ubeđuje ih da ostanu i izdrže "za svoje dobro", nesvesno na taj način pomažući Porfiriju da zadrži svoje robove.

Najbliži saradnici ističu kako Porfirije insistira na tome da svi zaposleni u RRA bespogovorno slušaju njegova naređenja, a ne da rade po zakonu. Sam episkop je u jednom razgovoru sa zaposlenima rekao kako je on alfa i omega Republičke radiodifuzne agencije i da u toj službi ništa ne može da se desi bez njegovog znanja i odobrenja.

Oni koji se sa time ne slažu bivaju prebacivani na manje plaćena radna mesta i na kraju otpušteni. Ono malo poštenih radnika u RRA ostalo je tu samo zato što neko mora da obuči novopridošle saradnike za koje je Porfirije procenio da neće insistirati na zakonitosti u radu.

O tome da upravo Porfirije i njegovi najbliži saradnici štite ne samo piratske emitere, već sarađuju i sa običnim kriminalcima, najrečitije govori izveštaj od 9. novembra 2010. koji je podneo načelnik Službe za kontrolu i izvršenje Nebojša Marinković:

Dana, 08.11.2010.godine u 10:25 časova u Beogradu, tokom sprovođenja Zaključka o dozvoli izvršenja br. 05-2169/10-6461 od 25.10.2010.godine, a na osnovu izvršnog Rešenja o zabrani emitovanja radio programa radio-difuzne stanice sa znakom identifikacije Narodni radio nadležna ekipa RRA konstatovala je kako se program piratske stanice emituje sa adrese ulica Letnja 6 u Kumodražu, Beograd, iz objekta koji pripada Ljiljani i Ivani Babić.

Pošto je ekipi izvršilaca priložen ugovor o zakupu otkrivena je "…poslednja mahinacija kojom se poslužio vlasnik ove r/s, te kao zakupodavca prostora prikazao Media group iz Suve Reke- Kosovo, a odgovorno lice u pravnom licu Shefer Shubuni", stoji u pomenutom izveštaju.

Pošto izvršenje nije bilo moguće, jer zakupac objekta ekipi RRA nije dao dozvolu za ulazak u prostorije radija, a prinudno izvršenje nije moguće bez asistencije policije koje u tom trenutku nije bilo, radnici RRA su odlučili da odu. Šta se posle toga dešavalo, stoji u izveštaju koji je predat Porfiriju:

"…Posredstvom mobilnog telefona Ivane Babić (061-817-5…) upućivane su nam ozbiljne pretnje od ‘Vladana Starčevića’ (posebno kolegi Nikoli Đuričkoviću) i zahtevi da sačekamo vlasnika r/s, (što smo i imali nameru, kako bi sproveli izvršenje do kraja), koji se nije pojavio, već je vlasnici objekta naredio da nam uskrati gostoprimstvo kako bi se mogao zajedno sa svojom ekipom obračunati sa nama izvan njenog privatnog poseda.

Ulaskom u naše službeno vozila, uočili smo vozilo (marke BMW-X- 5, metalik sive boje, registarskih oznaka: BG-996-369), koje je zatvorilo prolaz našem službenom vozilu na kraju ulice (ugao Daljske i Letnje ), koje nas je potom i pratilo.

O ovom slučaju obaveštena je policija, a patrola je stigla posle dvadesetak minuta i umesto da vrši potragu za vozilom i licima koja su se nalazila u tom vozilu koje nas je pratilo, policijska patrola je legitimisala samo načelnika službe za kontrolu i izvršenje, to jest onog koji ih je i pozvao. Ne ceneći legitimaciju ovl. lica RRA, tražili su isključivo lične isprave na uvid, što je delovalo vrlo neprimereno, obzirom da su zvani u svojstvu zaštite ovlašćenih lica u vršenju službenih radnji."

Policija je i u ovom slučaju stala na stranu kriminalaca, što uopšte ne čudi budući da Porfirije svojim platišama obezbeđuje sveobuhvatnu pomoć. On kontroliše u potpunosti i rad policijskog odeljenja za visokotehnološki kriminal, čijih osam saradnika bi trebalo da pomaže RRA, a ne da štite kriminalce.

Citirani izveštaj od 9. novembra 2010. nije imao nikakve posledice ni po Narodni radio, koji je nesmetano nastavio da radi, ali ni po policijsku patrolu. Jedini koji su nastradali jesu članovi ekipe RRA koji su po Porfirijevom nalogu sklonjeni na manje plaćena radna mesta sa kojih ne mogu da ugrožavaju ni episkopa ni njegove piratske prijatelje.

Nije samo Porfirije kriv što na srpskom medijskom nebu vlada haos u kome najbolje prolaze oni koji pune episkopov duboki džep. Krivica je i na onima koji ga štite sa pozicija vlasti, jer u tome vide i svoj finansijski interes. Koliko se para obrne kroz RRA i ruke Porfirija, najbolje se vidi po tome kako je samo od kirije koja je plaćena za prethodno sedište Agencije mogla da se kupi cela ta zgrada, koja pripada tajkunu Branislavu Grujiću.

Sadašnje sedište RRA je u Domu sindikata u Beogradu, a radovi na renoviranju preuzetih prostorija su koštali više nego da su iste iznova zidane. Porfirije na raskalašan život sebe i svojih najbližih saradnika godišnje troši milione evra koje bi trebalo da uplati u budžet.

Velike televizijske stanice, kao što su B92 ili Pink pohlepnom monahu plaćaju paušal u visini od nekoliko desetina hiljada evra mesečno. Zauzvrat mogu da emituju onoliko reklama koliko hoće, a ne koliko je zakonom predviđeno.

Najviše što im RRA uradi u takvim slučajevima, i to jedino kada se javnost pobuni, jeste da im izrekne opomenu, iako na raspolaganju ima mnogo drastičnije kaznene mere. To će tako trajati dokle god pohlepna vlast štiti pohlepnog monaha, koga saradnici i poznanici nazivaju "Đavo u mantiji".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: