Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > ZLOUPOTREBA I ZAOKRUŽIVANJE „EKONOMSKE CELINE“ U ELEKTRODISTRIBUCIJI ŠABAC U ORGANIZACIJI DIREKTORA

ZLOUPOTREBA I ZAOKRUŽIVANJE „EKONOMSKE CELINE“ U ELEKTRODISTRIBUCIJI ŠABAC U ORGANIZACIJI DIREKTORA

11. фебруар 2014.

 

Iz opširnog pisma grupe dugogodišnjih radnika Elektrodistribucije u Šapcu, u kome je opisana autokratija rukovodilaca ovog preduzeća, zapošljavanje stranačkih i prijatreljskih "kadrova", ali i raspad čitavog sistema, redakcija objavljuje u skraćenoj formi najvažnije delove…

 

 

STRUJA

 

Nakon trinaest godina, u februaru 2013. godine, promenjen je direktor Elektrodistribucije Šabac, i umesto inženjera Dragana Živanovića, koji je došao na krilima revolucionarnih promena 2000. godine, postavljen je ekonomista Dejan Jovanović, takođe na krilima, ali Dragana Tomića, narodnog poslanika iz šabačkog kraja.

Time se ispunio dečački san novog direktora, s obzirom da je još kao dete i kao član DSS-a, sanjao da jednog dana postane direktor Elektrodistribucije. Tu, dugo skrivanu želju, otkrio je nakon što ga je, sa mesta direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Šapcu, posle samo godinu dana direktorovanja, smenila još demokratskija šabačka vlast, odnosno Demokratska stranka.

To je, na žalost mladog direktora, bilo njegovo jedino državno uhlebljenje, sve do ostvarenja njegove vekovne težnje, odnosno postavljenja na mesto direktora Elektrodistribucije u Šapcu. Presudno za izbor na mesto direktora u Elektrodistribuciji, bilo je njegovo iskustvo u radu sa električnom energijom, stečeno zamenom sijalica i paljenjem i gašenjem svetla u stanu.

Ništa to ne bi bilo čudno u današnje vreme, da se mladi direktor nije čudno ponašao nakon dolaska. Čudno, čak i za pojam Elektrodistribucije Šabac, gde nešto zaista kapitalno treba da se dogodi, pa da se nazove čudom. Nakon dolaska, kao iskusni distributer, počeo je sa reformom distributivnog sistema, koja se pre svega ogledala u suludom i nekontrolisanom zapošljavanju, kako po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, tako i na neodređeno vreme.

Kao bivši član DSS-a, samim tim i veliki legalista, prevideo je da postoje Zakon o radu, Kolektivni ugovor, Zakon o energetici, te je sam donosio i sprovodio svoje propise. Prilikom zapošljavanja i raspoređivanja zaposlenih, mladi direktor je isticao da to nije njegova volja, već volja direktora Elektrosrbije u Kraljevu ili čak nekih važnih ljudi u Beogradu.

Što se tiče zapošljavanja, direktor Dejan Jovanović je prevazišao mnoge koji se pominju u medijima u poslednje vreme, verovatno zbog toga što se nekad bavio atletikom. Dakle, počela je priča koja može da se smesti u rubriku „Verovali ili ne".

Među prvima, direktor Dejan Jovanović, doveo je troje članova SNS-a i završio sa zapošljavanjem članova svoje nove matične partije. Jedan od tih troje zaposlenih, prozvan od milja Dušan Silni", ima širok dijapazon opisa posla, a to je da ne radi ništa, jer „ništa" je najširi pojam.

U to „ništa" spada i koordinacija rada ostalih „ugovaraca", tako da je on neformalni šef „ugovaraca", ali i direktorov neformalni konsiljere. Jedini razlog zbog čega nije zaposlen na neodređeno vreme, je to što još nije završio fakultet, naravno, privatni, ali ubrzano radi na svom stručnom usavršavanju.

Drugi fenomen je još frapantniji, jer se radi o ženi koja je završila srednju građevinsku školu-odsek geodezija, i dobila je posao na neodređeno vreme odmah nakon postavljenja direktora Jovanovića. Dotična radnica radi koliko i prethodno opisani radnik, ali to nije smetalo direktoru da joj posle dva meseca poveća koeficijent rada, da bi se izjednačila po plati sa onima koji rade njen posao.

Da bi zaokružio ovaj humani proces, direktor je po osnovu famoznog ugovora o p.p. poslovima, zaključio i sa bratom Maksimović Sanje, Maksimović Sašom, koji, kao mašinski inženjer po struci, radi kao mašina, na šalteru, jer je mašinska struka po prirodi stvari, najzastupljenija u Elektrodistribuciji. Direktor Jovanović je zapošljavanje navedenih brata i sestre Maksimović, objasnio željom direktora Elektrosrbije iz Kraljeva, koju nije mogao odbiti.

S obzirom da je Elektrodistribucija Šabac deo Elektroprivrede Srbije, kao i proizvodnja uglja, direktor Jovanović je pravilno zaključio da je, zlu ne trebalo, potrebno zaposliti i rudarskog inženjera, što je i učinio. Naime, Aleksandar Đurić je završio rudarski fakultet a nakon završenog kursa na Radničkom univerzitetu, stekao zvanje elektromontera, što uspešno pokazuje u praksi, jer je uspeo da uoči razliku između brojila i uklopnog sata.

Ivana Blagojević, koja je završila čuveni i opštepriznati „Fimek", Visoku školu za ekonomski menadžment i preduzetništvo u Novom Sadu, u kojoj je direktor prepoznao najveći potencijal i koja je pokazala najveću privrženost liku i delu direktora, raspoređena je na mesto šefa Službe za komerciju, koje nije bilo popunjeno od 2000. godine, jer nije ni potrebno.

Inače, dotičnu gospođu zaposlila je pre nekoliko godina, rođena tetka Marijana Mihajlović, koja je supruga bivšeg direktora Elektrosrbije Slobodana Mihajlovića, uglednog člana još uglednije Demokratske stranke. Uzgred, dok je njen suprug bio direktor, Marijana Mihajlović, bila je zamenik direktora za finansije Elektrosrbije Kraljevo.

Pravilno uviđajući potrebu za zaokruživanjem ekonomske celine u Elektrodistribuciji u Šapcu, direktor Jovanović na mesto šefa Službe za finansije dovodi, iz moćnog šabačkog koncerna „Farmakom", gospođu Slađanu Alimpić, koja je, mora se priznati, završila pravi Fakultet, a rukovodi timom od četvoro ljudi.

Pored toga, u Ekonomsko komercijalnom sektoru postoje i rukovodilac sektora i još dvoje diplomiranih ekonomista, tako da u Elektrodistribuciji radi sedam ekonomista i pet pripravnika iste struke, naravno bez direktora, koji je takođe ekonomista, i kao što se vidi, veoma privržen toj grani nauke.

Kako su na neodređeno vreme uglavnom zaposleni stručnjaci koji nisu članovi Srpske napredne stranke, da bi zadovoljio članstvo stranke ili samog Blažu Kneževića, direktor je zaključio sa istim, naravno ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Inače, Blaža Knežević je, kao i direktor Dejan Jovanović, bio potpredsednik odbora SNS u Šapcu, i obojica su kadrovi Dragana Tomića, narodnog poslanika SNS. Blaža Knežević radi kao ekonomski tehničar, ali sa visokim izgledima da dobije posao na neodređeno vreme, čim završi neke visoke škole, na čemu ubrzano radi.

Na žalost, ovakav način zapošljavanja, pre svega radnika koji su priučeni, odnosno prekvalifikovani iz neke druge profesije u profesiju elektromontera, dovela je i do nesrećnog slučaja, koji se desio kada je poginuo elektromonter koji je radio po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, Nikola Stanić.

Nesrećni Nikola se sa ekonomskog tehničara prekvalifikovao na elektromontera za mreže i postrojenja, ali nije mogao da radi kao ekonomski tehničar, već je radio prave elektromonterske poslove, penjanje na stub, gde je i izgubio život spletom nesrećnih okolnosti, uključujući tu i nemar onih kojih su organizovali radove, i protiv kojih se vodi istraga.

Danas, u Elektrodistribuciji Šabac, po ugovoru na neodređeno vreme radi sedamnaest elektromontera, troje ekonomista, dvanaest ekonomskih tehničara, po jedan rudarski i mašinski inženjer, jedan automehaničar i jedan daktilograf. Pripravnički staž obavlja pet diplomiranih ekonomista.

Kako nema dovoljno stolica, stolova, o računarima da i ne govorimo, „ugovorci" sede u kancelarijama kao u pozorištu, u više redova, a graja i veselje nadaleko se čuju. Ako se navedenom broju lica angažovanih na p.p. poslovima, dodaju i lica koja očitavaju električnu energiju, onda se broj takvih ugovora drastično povećava. Ko će biti angažovan na određenim poslovima po osnovu ugovora, određuje sam direktor, po samo njemu znanim kriterijumima…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

  1. Max021
    13. фебруар 2014. у 22:36

    Tako je verovatno u celom EPS-u ali mislim da je najgore u Elektrovojvodini gde su pozaposljavane koje kakve divlje i pitome zivuljke iz JS i SNS. Proverite malo sta se tamo radi…

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: