Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > PLJAČKA: ŠIROKE RUKE I DUBOKI DŽEPOVI ČELNIKA AGENCIJE ZA KONTROLU LETENJA

PLJAČKA: ŠIROKE RUKE I DUBOKI DŽEPOVI ČELNIKA AGENCIJE ZA KONTROLU LETENJA

14. јануара 2014.

 

Desetine miliona evra iz budžeta Srbije se godišnje operu preko Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) i netragom nestanu. Samo u prošloj godini, po zvanično dostupnim podacima, iz Agencije se odlilo oko 250 miliona dinara, a prilikom izgradnje novog Centra oblasne kontrole letenja ukradeno je najmanje 50 miliona evra. Na sramotu ove zemlje služi činjenica da NATO određuje gde će se postaviti i radari civilne kontrole letenja u Srbiji.

 

          Igor Milanović

 

Sadašnja vlast se grčevito bori da zaštiti lopove i prikrije lopovluke prethodnih vlasti, ako ništa drugo, a ono da bi i sama mogla da se omrsi. Brojni su primeri koji dokazuju ovo, a jedan od njih je i Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).

Državna revizorska institucija (DRI) je tako 21. decembra 2012. podnela Izveštaj broj 400-243/2012-01 o radu SMATSA samo za prethodnu godinu. Razlog zašto je DRI uopšte kontrolisao rad ove agencije je dopis koji je bivši zaposleni SMATSA dr Nikola Žegarac uputio državnom revizoru Radoslavu Sretenoviću.

U svom pismu dr Žegarac iznosi veći broj slučajeva u kojima je SMATSA oštetila državni budžet i to ne samo u 2011. godini. Da bi zaštitili izvor finansiranja, novi vlastodršci su preko DRI našli male nepravilnosti jedino u 2011. godini, a tadašnjem direktoru Nikoli Stankovu se na dušu jedino stavljala kupovina 11 automobila marke Subaru, uprkos preporuci Vlade da sve državne institucije obustave nabavku vozila radi štednje?! Nasuprot tome, dr Žegarac ukazuje na pljačku desetina miliona evra u poslednjih nekoliko godina, koje navode revizor nije smeo da proverava.

Da bi se utvrdilo stvarno stanje u SMATSA, neophodno je da nadležne državne institucije i organi nalože inspekcijski nadzor sistema poslovanja od 2002. do 2011. godine za čitav period vladavine Nikole Stankova. Kakvo je stvarno stanje znaju najbolje zaposleni radnici, ali ne smeju o tome da govore. Veliki broj zaposlenih koji nije hteo i mogao nezakonito raditi oteran je sa posla. Doživljavali su brojna maltretiranja, šikaniranja, pretnje i bili su upućivani na prisilan rad u inostranstvo.

Isto tako, javni tužilac Slobodan Radovanović u svom dopisu broj KTR 2081/06 od 23. februara 2009. godine upućenom Ministarstvu pravde Srbije potvrđuje kako postoji veći broj krivičnih prijava protiv Stankova.

"Po podnetim krivičnim prijavama, preduzete su provere njihovih navoda zahtevima za prikupljanje potrebnih obaveštenja…" – navodi tužilac Radovanović. Od tada do danas, dakle posle skoro pet godina, istraga nije krenula sa mrtve tačke, jer su i prošle, isto kao i sadašnje vlasti, čvrsto rešene da ne ugroze vezu koja im godišnje donosi preko četvrt milijarde dinara prihoda na crno.

Konačni dokaz da niko u zemlji ne želi, niti sme da ispituje rad kako bivšeg tako i sadašnjeg rukovodstva SMATSA, jeste i činjenica kako je Stankov preko kolektivnog ugovora obezbedio sebi, ali i svom nasledniku, da posle odlaska sa funkcije nastavi da prima direktorsku platu još godinu dana.

Da je htela, država je mogla da spreči sprovođenje kolektivnog ugovora, ali je njegovim ostavljanjem na snazi signalizirano funkcionerima SMATSA da su bezbedni u svakom smislu, dokle god kradu za svoje zaštitnike. Zbog toga Stankov i danas mesečno dobija desetak hiljada evra, kao da je još uvek direktor, a velika je verovatnoća da će korumpirano pravosuđe da prihvati njegov zahtev da mu država, zbog navodno nezakonite smene, isplati i višemilionsku odštetu!

Postoji više različitih načina kako se preko SMATSA izvlače pare iz budžeta. Tako je Agencija za kontrolu letenja kupila čitavu zgradu na Trgu Nikole Pašića 10 u Beogradu i to bez javnog tendera.

Ko je u toj proceduri stavio pare u džep budući da je u vreme kupovine te zgrade već počela izgradnja nove zgrade oblasne kontrole u Surčinu. Kredit za novi centar u visini od 67 miliona evra SMATSA je još 2005. uzela od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

Nova zgrada Oblasne kontrole je, konačno, izgrađena na zemljištu čiji se raniji vlasnik, odnosno korisnik, ne zna sa sigurnošću. U svakom slučaju, i to zemljište je nabavljeno bez javnog tendera, a zatim je na njemu izgrađena zgrada za čiju izgradnju i opremu je država potrošila neverovatnih 120 miliona evra.

Poznate su i mnoge rekonstrukcije i adaptacije objekata i sistema kontrole letenja bez tendera i javne kontrole.. Kao primer, treba izdvojiti zgrada Školskog centra kontrole letenja na Surčinu, koja je adaptirana, utrošena su velika finansijska sredstva, zgrada je prazna, a Stankov je pokušavao da je proda privatnim firmama. Ogromna sredstva su utrošena na adaptaciju zgrade starog Oblasnog centra kontrole letenja, a istovremeno se pravila nova zgrada Oblasnog centra na udaljenosti od samo 80 metara.

Gospodin Žegarac je od državnog revizora tražio i da se proveri nabavka novih radara za stanicu Srpska Crna Gora iznad Podgorice. Urađena je kompletna infrastruktura radarske stanice, ogromne pare su potrošene za skupocenu opremu, a stanica nema mogućnosti velikog prekrivanja vazdušnog prostora (prati se let vazduhoplova samo u prilazu), pa se avioni navode iz Beograda.

U svom dopisu nadležnim organima Žegarac otkriva jednu dobro čuvanu tajnu, a to je izgradnja Radarske stanice na Kopoaniku. Unapred se znalo da instalaciju radarskog sistema neće dozvoliti NATO-pakt, mada nije poznato zašto ova alijansa ima ingerencije u Srbiji. On navodi da je svojevremeno kupljena kompletna oprema za radarsku stanicu, a deo nje je istrulio u skladištima na Kopaoniku, deo je bio u drvenim sanducima na otvorenom prostoru na aerodromu Beograd, a veći deo je netragom nestao. Pored ovih investicija izvršena je nabavka novih radara za tri lokacije u Srbiji. Za vreme Jugoslavije na ovim prostorima bila su dva radarska sistema. Sada ih ima četiri!

Hitno bi trebalo ispitati nabavku aviona za potrebe Pilotske akademije, kao i dva aviona za kalibražu. Jedan od tih aviona je ambulantni avion?!

SMATSA je, takođe, zadužena i za obuku kontrolora iz Bosne i Hercegovine i Makedonije. Naplata za ovu obuku vršila se preko jedne privatne firme iz Hrvatske, a gde je novac odlazio ostala je tajna koju ni revizor nije smeo da razreši. Zašto se angažovala privatna firma da naplate idu preko posrednika?

Kakvog kvaliteta je obuka kako naših, tako i stranih kontrolora letenja i drugog osoblja, vidi se iz jednog ranijeg izveštaja komisije Direktorata civilnog vazduhoplovstva za ispitivanje pada energetskog sistema kontrole letenja u Oblasnom centru u Beogradu, početkom maja 2008. godine. U svom izveštaju komisija navodi sledeće: "Obuka radnika za rad na novim uređajima vrši se u sopstvenom internom školskom centru (ne zna se po kom programu i ko je te programe odobrio)."

Pomenuta komisija je ispitivala razloge zbog kojih se početkom maja 2008. skoro dva sata nije znalo gde se nalazi oko 80 letelica, od kojih je samo nad Beogradom bilo njih dvadesetak. Dana 9. maja 2008. izvršen je zbog toga inspekcijski nadzor u prisustvu predstavnika AKL SCG: Miroslava Miloševića, šefa Odeljenja za energetiku i klimatizaciju i Miloša Milutinova, tehničara u službi. Nadzor su vršili Srđan Tirnanić, vazduhoplovni inspektor i Nina Ležajić, načelnik odeljenja za CNS.

Iste osobe su još jedan inspekcijski nadzor obavile i 4. juna 2008. godine.

"AKL više godina zanemaruje elektro energetiku kako sa aspekta službe, tako i sa aspekta zanavljanja uređaja, što se može videti iz više inspekcijskih rešenja", tvrdi Komisija u svom konačnom izveštaju. Desetine miliona evra su se, znači, godišnje trošile za potrebe političke elite ove države, ali se istovremeno nije imalo para da se obnovi najosnovnija oprema?!

Osim toga, novac se nemilice trošio i na putovanja radnika u inostranstvo, pa tako Komisija konstatuje da je u maju mesecu 2008. registrovano čak 15 odsto radnog vremena kao službeno putovanje, a u trenutku incidenta od ukupno devet radnika zaduženih za održavanje agregata čije je iskakanje zamalo izazvalo tragediju na srpskom nebu, njih četvoro je bilo na službenom putu u inostranstvu.

Dakle, u trenutku pomenutog incidenta na radnom mestu je bio samo jedan tehničar, koji uz to nije savladao ni obuku za rad na agregatima vezanim za navedeni događaj. Više hiljada putnika u letelicama nad Srbijom dovedeno je zbog toga u životnu opasnost, ali ni pet ipo godina posle ovog događaja niko nije krivično odgovarao, jer bi se u jednom takvom postupku neminovno otkrilo gde su odlazile pare namenjene obnavljanju opreme i školovanju radnika.

Izveštaj je službeno dostavljen resornom ministru Milutinu Mrkonjiću, koji je zaštitio direktora Stankova. O ovome se raspravljalo i na sednici Skupštine Srbije, a često je o svemu diskutovala Jorgovanka Tabaković ukazujući Mrkonjiću na nezakoniti utrošak novca. Od kako je postala funkcioner u novoj vladi, o ovome više ne priča.

Da bi se ućutkao neugodni svedok svih ovih mahinacija, rukovodstvo SMATSA je otpustilo svog najstručnijeg radnika: doktora tehničkih nauka, magistra, diplomiranog mašinskog inženjera sa najvišim domaćim i svetskim priznanjima iz oblasti nauke, inovacija i patenata Nikolu Žegarca. Slučaj je dobro poznat svima, do najvišeg državnog vrha. Ovo je primer kako se ne poštuju i ne uvažavaju stručni ljudi.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: