Архива

Archive for децембар 2013

RRA U ULOZI IZDAŠNO NAGRAĐENOG POMAGAČA U MEDIJSKOM POROBLJAVANJU SRBIJE

10. децембра 2013. Коментари су искључени

 

Posao Republičke radiodifuzne agencije (RRA) trebalo je da bude suzbijanje piraterije. Umesto toga, vrh Agencije štiti ilegalne emitere kasirajući godišnje milione evra od međunarodnih fondova čiji je glavni cilj zaglupljivanje građana Srbije.

 

               Milica Grabež

 

Republička radiodifuzna agencija (RRA) je zadužena da izdaje dozvole za emitovanje radio i televizijskih programa, kao i da vrši kontrolu emitera. Agencija bi trebalo da bude samostalni pravni subjekt i funkcionalno nezavisna organizacija od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa ili sa njima povezanim, sporednim ili izvedenim delatnostima. Tako je po zakonu, ali je u životu sasvim drugačije.

Agenciju čine Savet Republičke radiodifuzne agencije i Stručne službe. Zakon određuje o čemu odlučuju članovi Saveta RRA:

"…Savet Agencije ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).

Članove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača iz raznih oblasti javnog života, i to nadležni odbor Skupštine, teritorijalne autonomije, Konferencija Univerziteta, udruženja novinara i drugih umetničkih asocijacija, domaće nevladine organizacije i tradicionalne crkve i verske zajednice. Članovi Saveta su izabrani na mandat od šest godina. Predsednika biraju članovi Saveta, a on istovremeno obavlja i funkciju direktora Agencije."

 

     RRA sa bradom

 

Od početka jula 2003. do kraja jula 2008.. na čelu Saveta RRA bio je Nenad Cekić, koji će ostati upamćen po tome što je, ne samo ukinuo televizijske kanale koji bi mogli da budu konkurencija Željku Mitroviću i njegovoj medijskoj imperiji, već i što je iz istog razloga onemogućio dolazak stranih emitera. Cekić se, međutim, brzo potrošio, pa su mentori medijskog mraka u Srbiji morali da mu nađu zamenu.

Episkop jegarski Porfirije (Perić) je prvo bio član Saveta RRA, a zatim je naglo izbio na njegovo čelo. Upućeni znaju da se Porfirije za ovaj položaj preporučio u proleće 2008. godine. Najveći sajam radiodifuznih emitera na svetu održava se u Las Vegasu, svetskoj prestonici zabave i kocke. U aprilu 2008. delegacija RRA je po prvi put na njemu uzela učešće, a među putnicima je bio i episkop jegarski.

Monahu i visokosvešteniku Porfiriju uopšte nije smetalo što boravi u prestonici kocke, hedonizma i bluda, naprotiv. Njegovi saputnici su bili zapanjeni kada su Porfirija videli kako se kocka u kazinima Las Vegasa, a ima onih koji tvrde i da je u svoj hotelski apartman rado dovodio žene lakog morala spremne da za pristojnu svotu novca seksualne usluge pruže i ljudima u mantiji.

Već tada je postalo jasno da bi Porfirije bio idealna zamena za već kompromitovanog Cekića, koji se leto pre toga pijan pojavio u jednoj televizijskoj emisiji pokušavajući da gledaocima objasni zašto su neki dobili dozvole za emitovanje, a drugi nisu.

Narod obično ne sumnja u poštenje visokih sveštenih lica, tako da bi za dalje sprovođenje medijskog porobljavanja Srbije episkop bio podobniji od pijanca, posebno što Porfirije nije krio da voli kako novac, tako i sva čulna zadovoljstva koja mogu da se kupe. On je, naime, da bi finansirao svoje bahanalije u Las Vegasu, od RRA naplatio ne samo višestruko uvećane dnevnice za put i boravak u Americi, već je lažno prikazao kako je na putu bio mnogo duže nego što je to zaista bio slučaj.

Još od devedesetih godina prošlog veka većinu elektronskih medija u Srbiji kontroliše, ili pomaže neka od fondacija koju je osnovao Džordž Soroš, američki milijarder mađarsko-jevrejskog porekla. Cilj ovih fondacija je da narod u ovoj zemlji potpuno oglupi i otupi kako bi bio prijemčiviji za političke manipulacije.

Jedan od načina da se to postigne je i emitovanje besmislenih serija iz inostranstva pomoću kojih se gledaocima uporno prenosi neka od poruka političkih krugova okupljenih oko Soroša. Još u vreme najveće inflacije i najstrašnijih sankcija nametnutih našoj zemlji, između 1992. i 1995. godine Sorošove fondacije su za emitovanje jedne epizode neke njihove sapunice plaćali do milion nemačkih maraka televizijama spremnim na saradnju.

Pošto je posle petooktobarskog puča došlo do zakonskog regulisanja medijskog neba u Srbiji, stvorio se još povoljniji prostor za delovanje Soroševih fondacija. Stvaranjem RRA svi emiteri radio ili televizijskog programa u Srbiji morali su da dobiju dozvolu za dalji rad, a to je za rukom pošlo isključivo onima koji su narodu ispirali mozak za pare dobijene od Soroša.

Oni emiteri koji su nekim čudom uspeli da dobiju dozvolu iako nisu ispunjavali ovaj uslov ubrzo su se suočili sa problemima zbog kojih su morali ili da promene svoju uređivačku politiku ili da se povuku iz posla.

Jedna od stručnih službi u okviru RRA bila je i Služba za izvršenje. Njen zadatak bio je da sprovodi naređenja vrha Agencije i onemogućuje rad onima koji nemaju dozvolu za emitovanje ili im je ista oduzeta. Nju je, po naređenju svojih stranih mentora, ugasio vladika Porfirije, jer se pokazalo da u Službi sede ljudi koji nisu spremni da krše zakon.

Po želji podmićenih članova Saveta RRA u Srbiji postoji nekoliko zaštićenih piratskih emitera koji bez problema rade iako nemaju nikakvu dozvolu. Greška Službe za izvršenje bila je što je, poštujući zakon, udarila na jednog od njih.

Zoran Majdak je državljanin Hrvatske i istaknuti pripadnik LGBT lobija u Srbiji. U našoj zemlji se bavi ne samo radio piraterijom, već i klasičnim prevarama. Posle četiri godine nesmetanog piratskog rada Majdakovih radio stanica Savet RRA je izdao nalog Službi za izvršenje da iste isključi iz etra.

Nalog je, međutim, sadržao usmenu klauzulu da se kontrola ima izvršiti samo na jednoj lokaciji, koja je dogovorena između Majdaka i njegovih zaštitnika iz RRA, a ne, kako zakon to predviđa, svuda gde postoji osnovana sumnja da se odatle vrši nelegalno emitovanje radiodifuznog programa. Trik je bio u tome da se javnosti predstavi kako državni organi nešto rade, a da se istovremeno ne osujeti hrvatski gej aktivista.

 

     "Navućiću ti sina na drogu."

 

Držeći se zakona i pismenog naloga, a ignorišući usmene sugestije, pripadnici Službe za izvršenje su otkrili odakle se zaista emituje program Majdakovih radio stanica i iste zatvorili na užas Porfirija i ostalih podmićenih članova Saveta RRA.

Posle toga za Službu više nije smelo da bude milosti, pa se ista od tada do gašenja koristila samo da zatvori benigne seoske radio stanice koje emituju bez dozvole, dok su se slučajevi osetljivi kao Majdakov predavali nekom drugom ili se uopšte nisu ni procesuirali.

Koliko su moćni piratski emiteri koji su pod zaštitom Soroša vidi se upravo iz Majdakovog slučaja. Početkom decembra 2012. godine svi domaći mediji su pompezno objavili vest kako je uhapšena organizovana grupa koja se bavila prevarama putem radijskih i televizijskih kvizova u kojima su učesnici slali SMS poruke ili se telefonskim putem uključivali u program.

Privedeni su bili Radivoje Pušonja i Dušan Morača, ali i Sava Morača, Vlado Stefanović, Ivana Nikolić, Marko Gajić, Marko Šolajić, Sretenka Morača, Jožica Plevnik, Aleksandra Đerić, Jasna Krsmanović, Aleksandar Lazić, Zoran Majdak, Branko Kostić, Marko Aćimović (Majdakov tadašnji dečko i najbliži poslovni saradnik), Čedomir Tasovac i Vladan Petrović.

Prema tadašnjim navodima krivične prijave Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, ovim osobama se stavljalo na teret da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe organizovali lažne kvizove i nagradne igre.

Oni su navodili gledaoce i slušaoce više radio i TV stanica "da, pozivajući studio ili šaljući SMS, preko takozvanih kratkih brojeva učestvuju u simulovanim kvizovima i nagradnim igrama".

Cene poziva i poruka preko tih brojeva bile su znatno više od redovnih tarifa , a svi pozivi gledalaca i slušalaca držani su na čekanju kako bi se uvećao broj impulsa, odnosno troškovi osoba koje su se javljale. Smatralo se da su članovi Majdakove bande građane Srbije oštetili za 32 miliona evra, mada su upućeni verovali kako je suma daleko viša.

Osim što je organizovao lažne igre na sreću Majdak je bio i vlasnik većeg broja nelegalnih radio i TV stanica: Narodnog radija, MHC televizije, MHC TV – Prve ženske televizije, a zloupotrebljavao je i radio Centar koji je protivpravno stavio pod svoju kontrolu otimajući ga od pravog vlasnika.

Pripadniku Službe za izvršenje koji je došao u studio piratskog Narodnog radija kako bi ga isključio Majdak je pred svedocima glasno zapretio: "Navućiću ti sina na drogu." Ova pretnja nikako nije bila bez osnova, budući da je najvažniji finansijer Majdaka i njegove bande bio jedan Albanac sa Kosova, iz Suve Reke, za koga se zna da je jedan od najvećih narko dilera na ovim prostorima.

O svemu je odmah službeno obavešten Savet RRA, ali umesto da pomognu istražnim organima članovi ovog tela su činili sve kako bi se istraga obustavila, a cela afera zataškala. Posle prvih obaveštenja o hapšenju članova Majdakove grupe ni jedan jedini medij u Srbiji nije ništa više objavio na tu temu. Sve je prekrio zaborav.

Majdak i njegovi kompanjoni su veoma brzo pušteni iz pritvora, a kao znak izvinjenja što su uopšte bili žrtve primene zakona Republike Srbije RRA je ovom gej aktivisti i njegovim kompanijama izdao sve potrebne dozvole kako bi piratske stanice ubuduće mogle legalno da funkcionišu. Radi veće zaštite Majdak je, ipak, sedište svoje prevarantske firme iz Beograda preselio u Budimpeštu.

Novac koji je Majdak zaradio varajući građane Srbije predstavlja samo manji deo njegovih prihoda. Daleko više para on dobija od Soroša i njegove grupacije kako bi finansijski namirio članove srpske vlade, visoke funkcionere Ministarstva telekomunikacija i Porfirija i njegove satrape u Savetu RRA. Tim parama se finansira medijsko porobljavanje Srbije. Porfirije nije sklon ljubavi prema osobama istog pola, ali očigledno nije ni gadljiv na milione koje dobija iz ruku homoseksualca.

Najveća prevara koju je izveo Porfirije za račun Soroša jeste gušenje zemaljskih emitera i forsiranje kablovskog prenosa. Najvažniji provajderi kablovskog prenosa radio i televizijskog programa, među njima na prvom mestu sveprisutni SBB, čvrsto su u rukama Soroša.

Zbog toga zemaljski emiteri plaćaju pedeset puta više naknade Republičkoj radiodifuznoj agenciji od onih koje plaćaju kablovski emiteri. Sa druge strane, samo desetak odsto ukupnog programa se danas preuzima putem klasičnih antena, dok ostatak ide preko kablovskog sistema.

 

     Podmitljivi članovi Saveta RRA

 

Kontrolišući kablovske provajdere Soroš u suštini kontroliše i emitere. Najbolji primer za to je TV Jerina iz Smedereva kojoj je kablovski provajder Kopernikus onemogućio emitovanje, jer je uporno izveštavala o srpsko – ruskom prijateljstvu. Kada neki emiter napusti uređivačku šemu koju su mu nametnuli Soroševi saradnici, kablovski provajder ga jednostavno isključi uvodeći na taj način u Srbiju ponovo cenzuru.

Iz ovog razloga, a potkupljen milionima evra koje mu redovno od Soroša donosi Majdak, Porfirije sprečava veće finansijsko opterećivanje kablovskih emitera i provajdera, ali i uvođenja reda u ovu radiodifuznu oblast.

Drugi veliki i zaštićeni piratski emiter, iako daleko manji od Majdaka, je Zoran Jajić iz Novog Sada, ulica Kapetana Berića 1. Jajić je svojevremeno bio u zatvoru zbog dvostrukog ubistva za koje je osuđen na samo četiri godine robije. Kako je ubio dva brata koja su mu dugovala novac, Jajić je kasnije objašnjavao: "Bila je to početnička greška. Kada nekog ubijem više ne mogu da mu naplatim dug."

Osim piraterijom, zelenašenjem i ubistvima Jajić se bavi i prodajom automobila, kao i iznudama. On od manjih emitera naplaćuje zaštitu, odnosno skuplja pare koje predaje Goranu Karadžiću, zameniku predsednika Saveta RRA. Zauzvrat ovi piratski emiteri i dalje nesmetano mogu da rade.

Jajić se pominje kao vlasnik nekoliko radio stanica: Radio DOL, Radio Jesenjina, Radio Krajine, a bio je vlasnik i Radio Boss-a. Veruje se da je stajao i iza radija Srpska Krajina. I pored svog neprestanog piratskog rada Jajić se poslednji put pred sudom pojavio 2009. godine. Posle toga nije pokrenut ni jedan jedini sudski postupak protiv njega.

Pošto je on daleko manji donosilac para od Majdaka, sa njim kontakt ne održava Porfirije, već njegov zamenik Karadžić kome je Jajić, osim para, poklonio i džip. Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala su svojevremeno po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal pratili Jajića i jednom prilikom ga snimili kako u kafani prijateljski razgovara sa Karadžićem. Fotografiju ekskluzivno objavljujemo, http://postimg.org/image/zfq02ulqb/full/ a istraga protiv Jajića je momentalno obustavljena kada je postalo jasno da će tim putem da se stigne do podmitljivih članova Saveta RRA.

Osnovni posao Gorana Karadžića je da prikuplja novac za Porfirija. Radi se o sumama koje ovaj episkop smatra "sitnim" zbog čega ne želi da se lično deranžira, pa na pregovore i isplatu šalje svog zamenika. Kako je Karadžić kadar Demokratske stranke posle dolaska na vlast naprednjaka govorilo se da će na tom mestu da ga nasledi neki od kadrova SNS-a. Onda mu se neočekivano osmehnula sreća.

Upražnjene frekvencije ugašene TV Avale stigle su na licitaciju, a Porfirije je od eventualnog zakupca tražio najmanje dva miliona evra kako bi mu obezbedio pobedu na konkursu. Pola miliona je trebalo da dobije kurir Karadžić, milion evra Porfirije, dok bi ostatak podelila tri člana Saveta RRA, pošto je potrebno da za predlog glasa najmanje petoro od devet članova.

Posle više neuspeha, odnosno ponuda koje su bile ispod dva miliona evra, konačno se pojavila mušterija spremna da ispuni episkopova finansijska očekivanja. Radilo se o TV Nova iza koje stoji kapital nepoznatog porekla, mada se veruje da je većinski vlasnik i finansijer istaknuti član neoustaškog pokreta.

Preuzevši od ove kompanije dva miliona evra Karadžić je za sebe zadržao pola miliona, dok je ostatak, umesto Porfiriju, odneo Aleksandru Vučiću. Posle ovoga se odnos SNS-a prema Karadžiću bitno promenio, a Vučić je izdejstvovao da većina frekvenciji koje je koristila TV Avala budu dodeljene TV Novoj. Porfirije se nije bunio da ne bi sukobom sa osvetoljubivim prvim potpredsednikom Vlade ugrozio ostale svoje prihode.

Jedan od načina na koji Porfirije izvlači milione iz državnog budžeta jeste i namerno gubljenje sudskih sporova, kao što je bio slučaj sa SOS kanalom. Kada neki emiter na ovaj način dobije za sebe povoljnu presudu on od države naplati višemilionsku svotu kao odštetu, a novac deli sa nikada zadovoljnim Porfirijem.

 

     A1.

   Ovde radio Zlatousti

Episkop Porfirije (Perić) se kao predsednik Saveta RRA nalazi u stalnom sukobu interesa, budući da istovremeno ima i visoki čin u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je jedan od najznačajnijih korisnika emisionih dozvola koje dodeljuje RRA.

Tako su dozvole za emitovanje dobili sledeći emiteri: Radio Zlatousti (Eparhija šumadijska srpske pravoslavne crkve, odgovorno lice: protojerej Stavrofor dr Zoran Krstić, a glavni i odgovorni urednik: protojerej Milić Marković), Radio Mileševa (Eparhija mileševska Srpske pravoslavne crkve, odgovorno lice: episkop mileševski Filaret, glavni i odgovorni urednik: arhimandrit Nektarije Janković), Radio Istočnik (Radio pravoslavne eparhije Valjevske istočnik, odgovorno lice: episkop valjevski Milutin, glavni i odgovorni urednik: jerej o. Milovan Teovanović)… Ukupno SPC ima 11 legalnih radio stanica na teritoriji Republike Srbije.

 

     A 2.

   Radio na lomači

Postoje mnogobrojni slučajevi kada je Savet RRA, umesto da ugasi piratske stanice, istima na volšeban način izdao dozvole. Poznati su sledeći slučajevi, mada ih ima daleko više: 29. 12. 2008. izdata dozvola za TV 24 -Društvo za posredovanje, trgovinu i usluge R-24-Beograd- (vlasnik Zoran Majdak, bivši Radio 024), 31.8.2010. doneta odluka o izdavanju dozvole za Udruženje Roma Novi Sad – Radio Romano King (vlasnik Zoran Jajić), kao i za Radio i TV Jocker 88,10 FM (vlasnik Radiša Stokić pr, Srednjevo, Veliko Gradište – pretio bombom i razbijanjem vrata – zabeleženo u stanici MUP-a Stari Grad), 06.03.2013. data dozvola emitovanja za privredno društvo Radio Tornado FM d.o.o, Lazarevac – Radio Tornado (vlasnici Melka i Vuk Mirković, Radio Kosmos, krivično gonjeni zbog povrede pečata, Melka pretila spaljivanjem ispred zgrade Vlade)…

Isto tako na neobjašnjiv način se povlače odluke o izricanju kazni pojedinim emiterima. Tako su opomene i upozorenja dobili TV Palma plus, TV Studio B, TV Bel Ami i TV Kopernikus, a potom su iste povučene i nisu objavljene na sajtu.

 

     A 3.

   Skuplja dorada od nabave

Sindikat Nezavisnost o stanju u RRA izveštava:

"…Dovedni su ljudi sa raznih strana, ne po znanju i umeću, već po "moralno-političkoj" podobnosti i postavljeni na rukovodeće pozicije. Pri tom, u praksi se pokazalo, da su to ljudi koji zaista ne poseduju, ponekad ni elementarno znanje o zakonu, emiterima, a da ne pričamo o "ekspertskom "znanju, kako je to verovatno prezentovano članovima Saveta.

Treba samo pogledati izveštaje o nadzoru nad radom emitera, na sajtu, treba sagledati vremenske okvire koji su potrebni za izradu takvih izveštaja, jer ne postoje normativi po kojima se radi, nego se na primer tokom predizborne kampanje 2012. godine iz dana u dan menjaju odrednice, finalni izveštaji prekrajaju i po 5-6 puta…zavisno od naloga i naravno od stranke koja će pobediti na izborima….

Na sajtu postoje izveštaji i iz 2003. i 2004. godine koji su "ručno" urađeni, pregledanjem VHS kaseta, merenjem vremena klasičnim tajmerima…propuštajući programe kroz "Softver" specijalno za to urađen, niti se dobijaju validni rezultati, niti ta nadogradnja softvera ima smisla, nego verovatno nekome služi kao dodatni prihod ili referenca, za neki drugi posao....Sigurno postoje bolji i jeftiniji softveri, univerzalniji, ljudi su išli na sajmove, istraživali po internetu…

Zbog navedenih razloga, ne radi se redovan posao: na primer, ne vrši se nadzor nad većinom regionalnih emitera, o lokalnim da ne govorimo; ne vrši se nadzor nad radom kablovskih emitera, a oni su i te kako važan segment, jer se dozvole daju mnogo lakše i brže nego dozvola za terestrijalne emitere, naknade za te dozvole su niže i iznose samo 5% od terestrijalnih i sami emiteri ne plaćaju ostale dažbine kao svi ostali emiteri koji su dozvole dobili na javnim konkursima."

Umesto da se kupi već postojeći i isprobani softver za praćenje sadržaja televizijskih programa, za više miliona evra napravljen je skuplji, za čiju doradu se više puta godišnje izdvaja više para nego što je bila nabavna cena. U vezi ovoga sindikalci konstatuju: "Nenamensko trošenje sredstava ne treba ni uzimati u razmatranje. To je već ceo slučaj za dobre revizore ili finansijske inspektore, ako su zainteresovani da se time bave."

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

LEGLO KRIMINALA I KORUPCIJE U SIEPA: UMEĆE TROŠENJA DRŽAVNIH PARA BEZ KONTROLE

8. децембра 2013. Коментари су искључени

 

Preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) iz budžeta Republike Srbije ukradeno je više stotina miliona evra koji su završili u džepovima Mlađana Dinkića i njegove kamarile. Agencija je nastavila da pomaže URS i nakon što je Dinkić zvanično 2011. godine podneo ostavku na mesto u vladi Mirka Cvetkovića, a to je činila do nedavno, sve dok je na njenom čelu bio Božidar Laganin, protiv koga je Ministarstvo privrede podnelo krivičnu prijavu za štetu od samo pola miliona evra, iako i sam ministar Saša Radulović priznaje da je otkrivena šteta veća od dva miliona. I to je daleko ispod sume koja je opljačkana, kako pokazuju mejlovi koje su razmenjivali zaposleni u Agenciji, a koji su u posedu redakcije Tabloida. Pljačka se nastavlja

 

 

          Milan Malenović

 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) je javna agencija koja svojim aktivnostima treba da pomaže srpskim preduzećima da izvezu svoje proizvode i usluge, i postanu konkurentniji na stranim tržištima.

S druge strane, promovisanjem mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu poslovanje u Srbiji, SIEPA bi trebalo da aktivno radi na otvaranju novih radnih mesta, pokretanju domaće privrede, transferu tehnologija i prenošenju novih znanja i veština. Umesto toga ona se pretvorila u leglo kriminala i korupcije i služila je svom idejnom tvorcu Mlađanu Dinkiću, njegovoj stranci i njegovim miljenicima, da iz budžeta Srbije otimaju novac za svoje lične potrebe.

Da bi privukla strane ulagače Srbija je preko agencije SIEPA ponudila da im dotira svako virtuelno novootvoreno radno mesto. Radi se o tome da „investitor“ dobije unapred pare za svako radno mesto koje planira da otvori, a ne za svako radno mesto koje je zaista otvorio! Tako je Srbija plaćala između 4.000 i 10.000 evra po radnom mestu predviđenom sistematizacijom!

Pojedinačno gledano, najviše novca za jednog radnika dobila je južnokorejska kompanija Jura koja je za obećano zapošljavanje novih radnika dobila 20 miliona evra i obavezala se da za te pare otvori 2,5 hiljada novih radnih mesta u svojim pogonima, što iznosi 8.000 evra po jednom novom radniku. U isto to vreme statistički podaci su govorili da u proseku otvaranje novog radnog mesta košta oko 3,5 hiljada evra.

Prethodni rekorder bila je švedska kompanija Sivus, kojoj je obećano šest hiljada evra po jednom radniku u pogonu u Nišu. Pre toga je Mlađan Dinkić nemačkoj firmi Leoni obećao pet hiljada evra po zaposlenom, za otvaranje fabrike u Prokuplju.

 

 

 

 

     Kako do podele plena?

 

 

 

Godinama unazad ukazivao je na to da se stranim i domaćim „investitorimana ovaj način omogućuje da proizvodne pogone u Srbiji zidaju bez dinara sopstvenih investicija, i da je to jedan od izvora korupcije, jer se višak sredstava vraća Mlađanu Dinkiću. Nedavno je stigla potvrda ovih tvrdnji.

Za sada još uvek nepoznata osoba iz same agencije SIEPA poslala je 11. novembra (to je bio neradni dan) niz mejlova sa inkriminušićim sadržajima Tabloidu i nekim državnim institucijama (između ostalih i Agenciji za borbu protiv korupcije). U jednom od pomenutih mejlova 3. maja 2011. godine, tada bivši ministar finansija Mlađan Dinkić piše tadašnjem direktoru agencije SIEPA Božidaru Laganinu:

„…Što se tiče Manzonija, treba instruirati našeg savetnika koji će se sa njima videti, da mu i u Srbiji praktično nudimo brownfield bez naknade, jer kroz sistem podsticaja dajemo mu više nego što će ga koštati objekti.

Navesti mu primer Gorenja koje je dobilo subvenciju od tri miliona evra, a zgrada ih košta nešto malo više od milion evra. Treba taj sistem jasno objasniti našim ekonomskim savetnicima, a i SIEPA ljudima, jer mi praktično dajemo skoro sve brownfield projekte besplatno, a još preko toga jedan deo za opremu (Beneton, Jura, Leoni)...“

Siromašna Srbija je davala novac stranim, ali i domaćim kompanijama koji će ovde da ulažu, a čelnici vlasti su toga bili potpuno svesni. Ne treba zato da bude čudno to što je agencija SIEPA uvek bila pod kontrolom ministarstva koje je vodio Mlađan Dinkić, jer je on na taj način želeo da sačuva nesmetani pristup stotinama miliona evra koji su se iz državnog budžeta, preko agencije SIEPA odlivali u privatne džepove.

Sve do pojave „curenja“ informacija iz agencije SIEPA na njenom čelu je bio Božidar Laganin, odani sledbenik Mlađana Dinkića i član URS-a. Rođen je u Livnu, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a svoju stručnu karijeru je započeo u junu 2004. godine, i to odmah kao savetnik za strana ulaganja u agenciji SIEPA, čiji je direktor postao u junu 2010.

Prethodni direktor Agencije, Vesna Perić, ostavku je podnela zvanično zbog prezasićenja tim poslom. Način na koji je ostavka podneta i prihvaćena bez trenutka premišljanja i brzina kojom je postavljen novi direktor ukazivali su na nešto drugo, kao motiv ove personalne promene. Zanimljivo je da su pojedini mediji još u martu 2010. objavili da je Perićka podnela ostavku, a da je za njenog naslednika izabran golobradi Laganin.

Upućeni su još tada govorili kako je Vesna Perić morala da ode, jer je došla u sukob sa Mlađanom Dinkićem zbog toga što je ministar insistirao da se državni novac deli bez kriterijuma onima koji su bili spremni da deo para prebace njemu i njegovoj stranci. Mlađani Laganin je za razliku od svoje prethodnice bespogovorno bio odan čoveku koji mu je do tada sponzorisao uspon u karijeri.

Da je izbor bio pravi i u pravom trenutku pokazaće se ubrzo, kada je Dinkić zbog nameštanja da subvencije dobije slovenačko Gorenje morao da napusti ministarsku fotelju, ali je preko momka iz Livna na čelu agencije SIEPA, uspeo da zadrži kontrolu nad ovim izdašnim finansijskim izvorom.

Isto je bilo i nedavno kada je ceo URS napustio vladajuću koaliciju, ali je Dinkića za ličnog savetnika uzeo prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, i to upravo iz razloga što je znao da Agenciju vode Dinkićevi puleni. Dovođenjem Dinkića, Vučić je hteo da za SNS prisvoji deo plena iz SIEPA-e.

 

     Brisanje elektronske pošte

 

Novca je u aagenciji SIEPA bilo i više nego dovoljno, ne samo za nezasite političare, već i za radnike, kao i spoljne saradnike i dobavljače. O tome svedoči elektronska korespodencija koja je Tabloidu stavljena na uvid.

U svom mejlu od 11. januara 2012. godine, Aleksandar Miloradović, zvanično šef PR tima Agencije, a faktički Laganinov čovek od najvišeg poverenja za obavljanje prljavih poslova, obaveštava saradnike:

Kolege, imali smo pitanje iz srodne agencije ‘Kako to u Siepi nisu smanjene plate?’, pa bih još jednom da vam skrenem pažnju na…hm, pa ‘pametnu’ priču kada razgovarate sa drugim kolegama iz državne uprave, pogotovu onih iz agencija koje su pod našim ministarstvom. Tako…hm, pa ‘glupim’ hvalisanjem možemo dovesti i do toga da se odluka oko naših plata uskladi sa ostalima.

Plate kod nas su fakat smanjene i usklađene sa koeficijentima (u originalu stoji ‘kojeficijent’) u državnoj upravi, ako je nekome ovde baš stalo do nebeske istine, ali nisu drastičnije rezane kao u nekim drugim slučajevima. Najmanje što možete da uradite jeste da se ne hvalite time pred onima kojima jesu…“

U elektronskom dopisu od 2. decembra 2011. sa naznakom „Strogo poverljivo“, direktor agencije SIEPA Božidar Laganin obaveštava saradnike kako je iskoristio svoje zakonsko pravo i odobrio im isplatu posebnog novčanog bonusa.

Na kraju Laganin obaveštava saradnike: „Mail nosi naziv ‘Strogo pov’ i molim vas da se tako odnosite prema ovoj informaciji. Posebno imam na umu negativan odijum prema agencijama i mogućnost da mi se ovakva odluka pokaže pogrešnom, pa me samim tim onemogući da je eventualno ponovim.“

Podmićeni neobjašnjivo visokim platama i ostalim beneficijama, radnici Agencije su bili spremni ne samo da zažmure na oba oka dok su se krale državne pare, već i da o tome ćute. Oni koji nisu bili spremni da budu ćutljivi saučesnici u krađi državnih para morali su da računaju sa osvetom vrhuške – otkazom ili smanjenjem plate i ukidanjem beneficija. O ovome jasno govori elektronski dopis Aleksandra Miloradovića, Laganinove udarne pesnice, od 12. februara 2012. takođe naznačenim da je strogo poverljiv, u kome stoji:

„Pokazno odsecanje prstiju ‘izdajniku’, koga će za ovu priliku glumiti Filip Kuntić, će biti obavljeno danas u kancelariji 147 od 15h. E sad šalu na stranu: ovo ‘strogo pov’ shvatite krajnje ozbiljno. Znači, bez pomena ni u pillow whisperu u kući… U kriznoj godini, kad se svi nešto busaju u grudi oko štednje ili hejtuju državne agencije, ovo bi bio penal za neki Kurir . Poslednje što ću učiniti u tom slučaju, a pre nego isključim računar, biće da saznam od koga je procurelo… Beograd je selo i znao sam da pronalazim izvor sporne informacije sa 5-6 posrednika.. Ps. A sada izbrišite oba mejla„.

Zbog toga nije čudo što se o malverzacijama u ovoj agenciji do skoro veoma malo znalo. A krađa je bilo i previše za jedan ovako mali kolektiv.

 

 

     Faktura za događaj u Njujorku

 

Jedan od načina kako su se iz budžeta uzimale pare i prebacivale u privatne džepove pokazuju mejlovi koje su u februaru 2011. razmenile Nataša Vujović i šefica pravne i finansijske službe u agenciji SIEPA Jelena Stojanović. Nataša 21. februara piše:

„Dogovorile smo se pre nego što sam otišla da staviš u ugovor da je to održavanje i postavljenje tekstova na SIEPA sajtu, srpska verzija. Mislim da ti je to dovoljno jer je sajt nov i postavljaju se tekstovi a stranica ima preko 100. U sledećem ugovoru može da ide postavljanje tekstova i sređivanje tekstova na engleskoj verziji gde mislim da ima još više stranica.“

Imajući u vidu da je ovakav ugovor odobren u Agenciji, Nataša Vujović 25. februara piše: „Rekla mi je Dragana da će doći da potpiše ugovor danas i naravno da nije problem da se deo vrati u SIEPA-u“.

Prvo se, dakle, izmišlja nekakav posao za koji je potrebno uzeti saradnika sa strane, zatim se odobravaju astronomski honorari za taj posao, konačno se deo para vraća radnicima Agencije. Nataša Vujović je, inače, dok je navodno spremala sajt i krila se iza prijateljice Dragane istovremeno bila i zaposlena u Agenciji, ali je koristila plaćeni godišnji odmor.

Još jedan od načina za izvlačenje para bilo je izmišljanje doniranja različitih manifestacija. Tako 18. jula 2012. gospođa Coumba Toure iz švajcarskog grada Ženeve agenciji SIEPA dostavlja fakturu na ukupno 22.000 dolara za sponzorisanje „Okruglog stola Ženske zdravstvene mreže„.

Na računu su dva problema koja se odmah uočavaju: prvo, izdat je u julu 2012. za događaj koji je bio još u septembru 2011, a drugo: kakve moguće veze ima SIEPA sa Ženskom zdravstvenom mrežom? Pošto se ovo uvidelo, Toure je promenila namenu uplate, pa je novac transferisan.

U celu priču oko „Ženske zdravstvene mreže“ SIEPA se uključila mnogo vremena kasnije, jer je događaj koji je navodno sponzorisan već bio održan. O tome svedoči mejl koji je Vladimir Stanković iz Digitalne agende (još jedne agencije vlade Srbije) 19. juna 2012. uputio Jeleni Stojanović, a u kome navodi:

„Molim te pogledaj aktivnosti ove fondacije na njihovom sajtu. Ja bih možda mogao i da ti izvučem pojedinačne aktivnosti ove organizacije, ali se plašim da bih propustio nešto što bi vama (SIEPA) više odgovoralo.“

Mejl je naslovljen sa „faktura za događaj u Njujorku“ iako će pomenuta faktura biti izdata tek mesec dana posle ove prepiske?!Istog dana Marija Laganin obaveštava Stankovića i Stojanovićku: „Sve što vama odgovara da piše na fakturi to će oni staviti.“ Uprkos tome, nikome nije jasno šta treba zapravo da se plati, pa Jelena Stanković istog dana piše Mariji Laganin: „Šta mi tačno treba da platimo? Da li to može da bude kotizacija za neki događaj (taj u decembru)?“

Jasno je da je potrebno na neki način „oprati“ novac iz Agencije i da se samo tražio najpovoljniji način da se to izvede. Inače, sedište fondacije koja je u datom slučaju trebala da „opere“ pare za agenciju SIEPA je u Africi!

Jedan od dokaza kako se novac „prao„, da se ne bi videlo kako se budžetska sredstva nenamenski troše, jeste i faktura broj 89/11 privatnog preduzeća Reka d.o.o, Kej oslobođenja 73b iz Beograda, u kojoj se od agencije SIEPA traži uplata 83.010 dinara.

Tim novcem je trebala da bude plaćena cena zakupa prostora za navodnu organizaciju poslovnog skupa za potrebe Evropske mreže preduzetništva. Suprotno fakturisanoj nameni, tog dana se u restoranu Reka u Zemunu, koje pripada istoimenom preduzeću, odigrao dernek radnika Agencije nazvan SIEPA party, na kome su učešće uzeli samo zaposleni u toj agenciji. Pošto to nije moglo na taj način da bude fakturisano, neko se dosetio da lumperajku proglasi Evropskom mrežom preduzetništva.

 

     I Vučić hoće svoj deo

 

Osim što se u Agenciji lepo jelo i pilo, zaposleni su o državnom trošku puno i putovali. Iz mejla koji je Vesna Borozan iz turističke agencije Nemesis Travel 20. februara 2013. uputila Bojanu Jankoviću iz SIEPA-e vidi se da su radnici Agencije 2010. godine koristili 106 karata preko Nemesisa, 2011. taj broj se povećao na 169, dok je u 2013. dostigao cifru od 180 putovanja.

Iz istog mejla se vide i vrednosti pojedinačnih ugovora sklopljenih između Nemesisa i SIEPA-e: ugovor od 08. marta do 31.oktobra 2011. iznos 5.117.995,00 dinara, ugovor od 01. novembra 2011 do 12. marta 2012 iznos 3.187.336,00 dinara, ugovor od 16. marta do 15. oktobra 2012 iznos 5.953.253,00 dinara i ugovor od 15. oktobra (sračunat je iznos zakljuno sa 31. decembrom 2012.) 1.341.279,00 dinara.

Teško da neko može da objasni zašto je za iznajmljivanje rasvete za štand agencije SIEPA na sajmu u Minhenu, Nemačka, u oktobru 2011. godine odabrana firma iz Praga, Češka, na čijem čelu stoji izvesna Svetlana Simić.

Očigledno da neko iz Agencije tu ima dobru proviziju, budući da je račun za najam sijalica i slične opreme za samo četiri dana trajanja sajma koštao 12.324 evra!? Jedan od načina krađe para je i propuštanje rokova za aktiviranje bančinih garancija.

Aktuelno je 17 garancija banaka u stečaju (Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine) koje nisu blagovremeno zamenjene ili aktivirane, a čija ukupna vrednost prelazi dva miliona evra. Ovaj način je vrlo jednostavan, jer se Agencija i Ministarstvo privrede ne slažu oko toga ko je stvarno nadležan za aktiviranje bankarskih garancija koje su podneli korsinici kredita sa kojima je ugovor raskinut.

Božidar Laganin je tvrdio da ova agencija nema nikakvu obavezu, niti je to njen posao da se stara o garancijama. Ugovori su, kaže, sklapani između firmi koje dobijaju podsticaje i Ministarstva finansija i privrede. On navodi da su bankarske garancije izdavane u korist ministarstva, te je ministarstvo jedino moglo da ih aktivira.

„Od zaključenja ugovora, naše su obaveze prestajale. Nacionalna korporacija za zapošljavanje je kontrolisala da li se poštuje ugovor u delu o zapošljavanju, a Agencija za privatizaciju da li su ispunjene investicione obaveze“, tvrdio je.

Nasuprot njemu, Saša Radulović, ministar privrede, smatra da je SIEPA odgovorna za realizaciju naplate sredstava od korisnika sa kojima su raskinuti ugovori. Zbog toga je Ministarstvo privrede krajem oktobra podnelo krivičnu prijavu protiv Laganina.

 

Pod pritiskom objavljenih dokaza o velikoj krađi državnih sredstava Božidar Laganin je 14. novembra podneo ostavku na mesto direktora agencije SIEPA, ali iz ovog čina ne treba odmah izvlačiti zaključak kako će aktuelna vlast da se odrekne ovog, više nego izdašnog i uhodanog izvora para za privatne džepove.

Kako se tvrdi iz dobro obaveštenih krugova, mejlovi su poslati iz same Agencije i to upravo u vreme kada ministar privrede Saša Radulović traži da se SIEPA pripoji ovom ministarstvu.

Radi se o tome da je u novoj kombinatorici SIEPA pripojena Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija koje ne pripada SNS-u, dok ministarstvo koje vodi Radulović pripada.

Sada, pošto je od Dinkića dovoljno naučio kako da uzima pare preko pomenute agencije, Vučić bi da je stavi pod svoju neposrednu kontrolu i nastavi sa započetim pljačkama. Nije zato nemoguće da je upravo Srpska napredna stranka organizovala slanje mejlova koji teško optužuju čelnike agencije SIEPA kako bi pripremila teren za njeno prisajedinjenje Radulovićevom ministarstvu.

 

 

    A 1.

     Mala šala na 80 strana

Bivšu ministarku za telekomunikacije i informaciono društvo i članicu Dinkićevog URS-a, Jasnu Matić, angažovali su Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta (BITF) i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), po ugovoru o delu, a zarad podrške pri realizaciji projekta Promocija izvoza inovativnih proizvoda„, za šta joj je ponuđen honorar od čak 7.150 švajcarskih franaka (5.800 evra).

Ugovor je Matićevoj na potpisivanje poslat 11. februara ove godine, uz sugestiju pošiljaoca iz BITF-a da „sve mora biti završeno i isplaćeno do 28. februara“, pa je ona tako dnevno zarađivala celu jednu prosečnu mesečnu platu u Srbiji.

Bivša ministarka se kao autor obavezala da uradi „analizu izvodljivosti sprovođenja predloženih mera u projektu za podršku izvoza sa preporukama za prilagođavanje mera i prilagođavanje institucija„, piše u ugovoru u kojem je kao kvalifikacija autora navedeno samo da je „dugogodišnji saradnik SIEPA sa opsežnim iskustvom u poslovima u okviru promocije izvoza“.

Matićeva je, od 2004. do 2007. godine bila direktor SIEPA, a nakon ministarske funkcije i mesta državnog sekretara, od jula prošle godine bila je angažovana kao savetnik za informacione tehnologije u kabinetu tadašnjeg ministra finansija i privrede i partijskog šefa Mlađana Dinkića. Iz mejlova koji su poslati redakciji Tabloida može da se zaključi kako izgleda rad autora angažovanih po ugovoru o delu.

Ana Kovrlija je jedan od tako uposlenih „stručnjaka“ i autora priloga koje plaća SIEPA od budžetskih para. U svom mejlu od 20. februara 2012. na pitanje šta treba da bude predmet ugovora o delu za februar, ona Jeleni Stojanović odgovara: „Jao, majko mila, ne znam više šta da pišem. Jel može spisak investicionih lokacija, pa nabrojim opštine – Senta, Ada, Sombor, Apatin i Bačka Palanka?“

Jedan od „autora“ je pokušao da proturi običnu tabelu skinutu sa interneta, a Slobodan Marković 19. decembra 2012. piše Jeleni Stojanović, načelnici Odeljenja za pravne i finansijske poslove agencije SIEPA: „Ja sam tokom ovog meseca bio angažovan pre svega na pripremi nacionalnog štanda na sajmu CeBIT 2013. pa bi možda to mogla da bude tema ugovora. Za sledeći ugovor, koji će, koliko sam razumeo, biti na duži period, možemo da stavimo više aktivnosti.“

Na to mu Stojanovićeva odgovara: „Moraš da daš temu koju možeš da dokumentuješ pisanim tekstom. Tanije, treba mi tema za tekst koji će imati oko 80 strana i koji ćeš mi dostaviti.“ Markovićeva reakcija na ovaj mejl je 20. decembra 2012. glasila: „Šališ se za tih 80 strana?“

 

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BIOTERORIZAM U SRBIJI: AKO DIREKTOR BIA NE ZNA ODGOVORE O UGROŽENOSTI STANOVNIKA SRBIJE, KO ĆE IH ONDA ZNATI!?

7. децембра 2013. 1 коментар

 

Ekološki pokret iz Novog Sada uputio je otvoreno pismo direktoru Bezbedonosno informativne agencije (Bože, ko to beše?), zahtevajući da se pojavi i da njegova tajna služba javno obznani ko su ministri i koje kompanije uvoze otpadnu i zatrovanu hranu i seme, satirujći naciju. Čuli smo da je direktor tajne službe iz Čačka i da će mesecima da uči gde je koja ulica u glavnom gradu. Trovačima prolaz slobodan

 

 

 

Gospodine direktore,

Već je postalo mučno svakodnevno čitanje vesti u sredstvima javnog informisanja o načinima kako nas ubijaju, kako nam uništavaju budućnost, kako nam rasparčavaju državu. Ne znate koja vest je strašnija. Da li ona vest u kojoj se obelodanjuje izdaja naroda i države od strane bivšeg i sadašnjeg režima, odvajanjem dela teritorije suprotno Ustavu i Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 Ujedinjenih nacija, ili ona vest u kojoj se iznose podaci da je u proteklih 6 (šest) godina uvezeno 58 (pedeset osam) miliona kilograma mesa koje se nije kontrolisalo na granici prilikom uvoza?

Nije se proveravalo da li meso sadrži veštački rekombinovani goveđi hormon rasta od koga deca ulaze u pubertet pre pete godine života, a u osamnaestoj dobijaju rak dojke, odnosno prostate.

Ne kontroliše se da li je stoka čije se meso uvozi hranjena sa GMO hranom čiji ostaci u mesu izazivaju kod čoveka 65 najtežih bolesti i sterilnost do treće generacije onih koji prežive prve dve ili da li meso sadrži antibiotike koji mogu ubiti osetljive osobe, a kod manje osetljivih izazvati čitav niz najtežih alergijskih bolesti.

Da li znate gospodine direktore da jedna poznata kompanija uvozi genetički modifikovana (GMO) semena poljoprivrednih kultura na veliko, iako važeći zakon to strogo zabranjuje?

Da li znate gospodine direktore da ista kompanija godinama uvozi semena poljoprivrednih kultura koja nisu ispitana, odobrena, niti upisana u Registar semena poljoprivrednog bilja, što predstavlja teško krivično delo i atak na živote i zdravlje stanovništva Srbije?

Da li znate gospodine direktore da je svetska nauka dokazala da je, po posledicama, upotreba hrane od GMO ravna genocidu?

Da li znate gospodine direktore da su srpske prodavnice i marketi prepune proizvoda od GMO. iako važeći zakon to strogo zabranjuje?

Da li znate gospodine direktore da je najveća zločinačka biotehnološka kompanija na svetu korumpirala gotovo celu Vladu Srbije, u nameri da se promeni zakon i odobri legalizacija genetički modifikovanih organizama, što će označiti početak kraja postojanja srpskog naroda i države Srbije?

Da li znate gospodine direktore da je sa graničnih prelaza povučena fitosanitarna i veterinarska inspekcija, da se uvozi đubre umesto hrane koje se u tzv. demokratskoj Evropi zabranjuje i za proizvodnju pseće hrane? Da se u Srbiju uvozi meso krava zaraženih brucelozom (stočnom bolešću koja može preći i na čoveka, ako niste znali), da se uvozi meso iz robnih rezervi drugih zemalja kome je istekao rok trajanja, zbog čega prodavnice jedne poznate mesne industrije, bez koje se navodno ništa ne može, smrde na lešine?

Da li znate da građane Srbije zaprašuju otrovima iz vazduha iz neobeleženih aviona kao da su insekti, a ne ljudi? Da se tone i tone hemijskih otrova svakodnevno izbaci na stanovništvo i prirodu iz tih aviona, a naša vojska (jadna vojska) ništa ne preduzima da ih prizemlji na bilo koji način?

Da li znate gospodine direktore da te avione u zločinačkoj misiji protiv sopstvenog naroda voze penzionisani piloti tzv. Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije i bivše JNA i da je Beograd polazna i završna destinacija tih aviona posle izvršenog zločina nad ljudima i prirodom Srbije?

Da li znate gospodine direktore da se u Srbiji zbog navedenog hemijskog zaprašivanja suše čitavi kompleksi šuma, posebno zimzelenih vrsta što možete videti i po gradovima, ili po panjevima posečenih stabala, jer se brže bolje seku i uklanjaju da se javnost ne uznemiri?

Da li znate gospodine direktore da ljudi (i deca) u Srbiji umiru kao muve od malignih oboljenja, čiji se broj takođe skriva da se javnost ne bi uznemirila?

Da li znate gospodine direktore da se po zgradama u urbanim naseljima postavljaju bazne stanice mobilne telefonije u tako enormnom broju i gustini da se to postavljanje ne može braniti željom za boljim signalom? Zašto, g-dine direktore? Da li zbog pripreme razornog zemljotresa kao na drugim lokacijama u svetu putem HAARP sistema, o čemu stručnjaci već otvoreno pričaju?

Da li znate koliko dece dnevno u Srbiji oboli od leukemije zbog tih baznih stanica nad svojim glavama?

Da li znate da se pojave predočene kroz javna pitanja upućena Vama, na koja tražim odgovor na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od značaja za javnost, jer spadaju u oblast o kvalitetu životne sredine, svuda u svetu nazivaju bioterorizmom?

Na kraju, poslednje pitanje koje Vam upućujem zbog (plaćene) funkcije koju (treba) da obavljate, glasi; šta Vaša služba i Vi lično preduzimate, na osnovu ustavnih i zakonskih dužnosti, protiv nalogodavaca i izvršilaca opisanih pojava koja se svuda u svetu nazivaju biterorizmom?

U prilogu Vam, gospodine dine direktore, dostavljam najnoviji članak iz dnevnog lista Novosti, koji Vam može pomoći u preduzimanju Ustavom i zakonom određenih dužnosti i potvrditi navode iz postavljenih pitanja.

Za Ekološki pokret Novog Sada

Nikola Aleksić, direktor, s.r. “

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SEZONA PODELE ORDENJA U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI

6. децембра 2013. 1 коментар

 

Kako je Aleksandar Vulin prešao put iz crvene partije u crkvenu bratiju, zašto mu je dodeljen orden Svetog Save, u čije ime iguman Sava Janjić posredno priznaje lažnu državu Kosovo, šta mu je rekao američki potpredsednik Džozef Bajden prilikom poslednjeg susreta u Dečanima, koga je sve odlikovao patrijarh Irinej i za čiji račun je ubeđivao Srbe u Kosovskoj Mitrovici da glasaju protiv Ustava Republike Srbije, a za državu koja ne postoji? Na sva ova pitanja srpska javnost i pravoslavni vernici još nisu dobili odgovor. U međuvremenu, odnarođeni vrh SPC čini šta god mu je volja, samo ako je to dobro plaćeno.

 

                   Milica Grabež

 

Iguman manastira Dečani, Sava Janjić, nedavno je čestitao mladoj kosovskoj Albanki, Mejlindi Kelmendi, na osvojenoj zlatnoj medalji na Svetskom prvenstvu u džudou za reprezentaciju nepriznate države Kosovo. Ovo su na sva zvona objavili albanski mediji u Prištini, kao dokaz da je u pitanju "građanska država", uprkos tome da Srbi nemaju ni osnovnih ljudskih prava, a o građanskim i da ne govorimo..

Tako je ovaj visoki sveštenik Srpske pravoslavne crkve) SPC, jednim neprimerenim gestom priznao da je Kosovo tuđa zemlja, zapravo, priznao ono što nijedan Srbin priznati ne može, da je ono što je oduvek bilo srpsko, čak i pod turskom okupacijom, danas postalo tuđe!

Treba se setiti da je i iguman Sava Janić do pre nekoliko godina i sam bio meta stalnih napada Albanaca, da je manastir Dečani bio cilj antihrišćanskog i anticivilizacijskog nasilja. Šta se to desilo pa je ovaj sveštenik Srpske pravoslavne crkve naprasno postao lojalan nepriznatoj albanskoj tvorevini na ustavnoj i istorijskoj teritoriji Srbije? Ili to uopšte nije bilo naprasno?

Na žalost, i dečanski kaluđeri, na čelu sa igumanom Savom Janjićem, još ranije su priznali takozvano „nezavisno Kosovo", što su u maju prošle godine, jednim sramnim činom i pokazali, kad su zatražili (i dobili) dokumenta samoproglašenog albanskog Kosova.

Čak i laici koji su površno upućeni u crkvena previranja, vide da su među vladikama zavladali otvoreni jeretici. Sad postaje jasno zašto je progon vladike Artemija bio onako žestok.

Podsećanja radi, vladika Artemije je tužio zemlje članice NATO pakta koje su pasivnim odnosom prema martovskom pogromu 2004. godine nad srpskim narodom i njegovim svetinjama, omogućili još jedan talas etničkog čišćenja.

Vladika Artemije se tada našao na putu mnogima, a pre svega onima koji su na Kosovu i Metohiji hteli da peru novac, pa sve do velikih bosova narko-mafije među kojima su i članovi bivše administracije Bila Klintona i Evropske unije. Ali, Artemije je pre svega zasmetao svojoj nekadašnjoj braći u Hristu, korumpiranom delu sveštenstva koje se danas bavi poslovima antihrista, priznaje albansko Kosovo, mimo volje vernika, mimo volje celog srpskog naroda i protiv slova Ustava Republike Srbije.

Koliko je daleko otišla ova odnarođena grupa sveštenika, najbolje govori i podatak da je u poslednjih nekoliko meseci SPC odlikovala najviše državne funkcionere koji su svu svoju snagu upotrebili kako bi naterali Srbe na Kosovu da glasaju za albansku državu i ostanak u njoj.

Tako su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dobili orden Svetog Cara Konstantina. Patrijarh Irinej je sasvim iskreno rekao da su grudi ministra Velimira Ilića male da prime sva crkvena odličja koja je zaslužio (sa koliko je „dobrotvornih" sredstava ministar Ilić podstakao patrijarhovo oduševljenje?).

Slici jadnog licemerja i najgoreg blata u kome se SPC danas nalazi, dodata je i scena dodele ordena Svetog Save Aleksandru Vulinu, dojučerašnjem ateisti-komunisti, čoveku koji ne zna ni da se prekrsti, ali zna kako da se bavi izdajom, i homoseksualcu. On, koji je za račun sulude politike režima iz devedesetih sve činio da uništi nacionalne interese.

Čudno da je u ovim počastima za prodaju Kosova i kosovskih Srba, zaobiđen i iguman dečanski, Sava Janjić, koji je dao nezaobilazan doprinos priznavanju samozvane albanske države Kosovo. Ali, kako je krenule, neće njega zaobići ni ordenje SPC ali ni ordenje okupacionih vlasti na Kosovu. Uostalom, nije li Sava Janjić za svoju lojalnost već pohvaljen sa najvišeg mesta u Vašingtonu? Zar nije kod njega lično došao i legendarni srbomrzac, potpredsednik SAD, Džozef Bajden, stisnuo mu ruku i rekao: „Oče, hvala Vam za sve što činite za nas…"?

I dok Tomislav Nikolić deli ordenje svima redom, Arapima i Azerbejdžancima iz koristoljublja a ruskim ministrima iz straha od hladnog vetra iz Sibira, SPC se zahvaljuje samo donatorima. Dok su velikodostojnicima SPC "pune bisage", dotle su lojalni svakom režimu.

Na žalost, činjenice govore da je to tako. I sam patrijarh Irinej, koji se, koliko do prošle godine isticao povremenim izjavama da je Kosovo srpsko i da će uvek biti srpsko, svom snagom je pomogao Aleksandru Vulinu da ubedi preostale Srbe u Kosovskoj Mitrovici i u još dve opštine, da ostanu u albanskoj državi, priznaju je i glasaju za nju.

Kad je već počela sezona deljenja ordenja, kolajni i odličja, ne bi bilo nikakvo čudo da Srpska pravoslavna crkva dodeli i orden Svetog Save albanskoj vladi u Prištini. Kako je krenulo, ni taj datum nije daleko.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PROTIVZAKONITA KRAĐA VOZAČA OD STRANE PARKING SERVISA

5. децембра 2013. Коментари су искључени

 

Koristeći neobaveštenost vozača, „Parking servis“ na perfidan način vrši prevaru istih, zato što nema pravo da izdaje doplatnu kartu jer ona predstavlja kaznu, niti ima pravo da kažnjava vozače zato što nije zakonski ovlašćen za to…Kad pročitate sve natpise u štampi,zavirite u važece zakone,laički gledano stvari stoje otprilike ovako.Naplata parkiranja je komunalna usluga koja je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima.

 

Parking-4

 

Dužni ste da platite cenu parking usluge na osnovu cenovnika „Parking servisa“. U slučaju neplaćanja parkinga, „Parking servis“ ima pravo da naplati onoliko vremena koliko ste prekoračili, tj.onoliko vremena koje je utvrdio i dokazao materijalnim dokazom kontrolor. Ako je sat parkiranja 50din a vi niste platili 3 sata onda je to 150din.

Za ta 3 sata kontrolor bi trebao da vam izda račun koji treba platiti u roku od 7 dana. U slučaju da se to ne plati, “Parking servis” ima pravo, po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, da naplati sudskim putem račun od vas (sa kamatom i sudskim troškovima) na osnovu izdate verodostojne isprave (neplaćeni račun).

„Parking servis“ nema pravo da izdaje doplatnu kartu jer ona predstavlja kaznu, a „Parking servis“ nema pravo da kažnjava niti je zakonski ovlašćen za to. Pravo na naplatu kazne imaju državni organi kojima je zakonom povereno to ovlašćenje, a ne grad ili opština na osnovu svoje odluke.

Javno preduzeće ima ovlašćenje od grada, ali odluke gradskih vlasti ne mogu biti iznad zakonskih odluka i nemaju pravni osnov za kažnjavanje neplaćanja parkiranja.

Parkiranje je regulisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS).

Kaznenim odredbama ZOBS-a nije predviđen prekršaj za neplaćanje usluge parkiranja u tačno određenom periodu niti je moguće po drugim opštim aktima klasifikovati doplatnu kartu kao prekršaj.

Neplaćanje parkiranja nije klasifikovano kao delo u krivičnom zakonu, niti kao prekršaj u prekršajnom zakonu. Da se vozilo ukloni paukom ili postavi uređaj kojim se sprečava odvoženje vozila (lisice) nalog izdaje saobracajni policajac samo ako je vozilo nepropisno parkirano ili ugožava normalno odvijanje saobraćaja po odredbama ZOBS-a član 278 stav 12., znači „Parking servis“ to ne može da radi ako nije plaćeno parkiranje.

Policija nije nadležna niti sme da proverava ako ste parkirani na mestu gde je dozvoljeno parkiranje da li ste platili parkiranje. Policija ne izdaje nalog za uklanjanje vozila sa mesta obeleženog za parkiranje ako vam je isteklo vreme ili niste platili parking.

Ako je „Parking servis“ bez naloga policajca odneo vozilo ili blokirao vozilo ‘lisicama’ treba prijaviti krađu i blokadu Policiji i uzeti potvrdu o prijavi krađe i blokade (Policija je dužna da izda) s kojom možete preko suda nadoknaditi nastalu materijalnu i nematerijalnu štetu (na vozilu,izgubljeno vreme, putne troskove, propali posao ,izmaklu korist, pretrpljeni strah sto je vozilo ukradeno,itd.) u parničnom postupku protiv „Parking servisa“ ili lica koje je protivzakonito uklonilo vozilo ili postavilo „lisice“.

Odluka Ustavnog suda Republike Srbije o zakonitosti Pravilnika o korišćenju javnih parkirališta i uklanjanju nepropisno parkiranih vozila – Sl. glasnik RS br. 49/11

Ustavni sud Srbije je 12.05.2011g. proglasio da je gradska (opštinska) odluka o plaćanju doplatne karte -kazne na zoniranom parkingu protivzakonita i da se obustavi izdavanje doplatnih karti.

To bi značilo da doplatna karta nije verodostojna isprava podobna za izvršenje po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i da je sud neće prihvatiti.

Ako ipak dobijete na kućnu adresu od suda Rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave (doplatne dnevne karte) „Parking servisa“, imate pravo prigovora u roku od 5 dana koji ako propustite onda morate platiti traženu sumu iz rešenja.

Iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju:

Prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave

Član 46.

Protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, izvršni dužnik ima pravo prigovora.

Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga:

1) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo;

2) ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj;

3) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo;

4) ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala;

5) ako je potraživanje zastarelo.

Razlozi za prigovor:

Član 47.

Izvršni dužnik je dužan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja i uz prigovor da priloži sve dokaze na kojima se prigovor zasniva, a u slučaju da to ne učini, gubi pravo da naknadno iznosi činjenice i predlaže dokaze.

Inače svaka ta izdata doplatna karta zastareva za godinu dana po Zakonu o obligacionom odnosima , a opomene koje dobijate od „Parking servisa“ i njihovih zastupnika da će naplatiti sve preko suda su samo pokusaj naplate da ne bi vodili sudski postupak za koji unapred znaju da ga tesko mogu dobiti.

Za naplatu doplatne karte preko suda u izvršnom postupku, mora biti postupak pokrenut u roku od godinu dana od datuma izdavanja doplatne karte, o čemu je sud dužan da vas izvesti, a kad je postupak pokrenut možete proveriti u sudskim spisima u pisarnici suda.

Poseban problem je što je doplatna karta pisana na vlasnika vozila koji mozda uopšte nije upravljao vozilom taj dan, na sudu treba dokazati da je bas vlasnik vozio.Takođe vozaču nije uručena lično, već se stavlja pod brisače (kad dođete po auto možda je i ne nađete ispod brisača), a zakon ne poznaje takvu vrstu uručenja, već je to predviđeno gradskom (opštinskom) odlukom koja olakšava posao kontroloru i stavlja se iznad zakona.

Policija uvek utvrdi legitimisanjem ili naknadnim postupkom ko je vozač u trenutku prekršaja ,a ne piše automatski kaznu na vlasnika vozila kao što radi „Parking servis“. Tu bi mogla pomoći Komunalna policija koja ima ovlaščenja da legitimiše građane da se utvrdi ko je vozio, ali to je sve mnogo komplikovano jer bi morali da idu zajedno sa kontrolorima parking servisa i da čekaju vozaca da ga legitimišu.

U svakom slučaju posavetujte se sa nekim advokatom ako dođete u ovakvu situaciju.

ZAKLJUCAK: Parkiranje treba plaćati , a doplatnu kartu ne kako rece Ustavni sud Srbije.

Udruženje za zaštitu prava potrošača Prosperitet iz Novog Sada objašnjava zakonitost doplatne karte 01.03.2012. Ne plaćati doplatne karte za parkiranje!!!

U mnogim segmentima društva, neminovna je organizovana borba građana protiv bahatosti vlasti i „partokratije“ koja je uzela maha i dostigla zabrinjavajuće granice. Život u Srbiji je pun takvih primera i nema segmenta u društvu koji nije opterećen i kršenjem zakonskih propisa.

U svakom slučaju, građani ne koriste dovljno svoja prava koja im pripadaju, što iz neznanja, što iz nezainteresovanosti i stava: gde ću ja protiv DRŽAVE, ne shvatajući da tu Državu čini USKA interesna grupa ljudi, koji vode ovu državu u, po našoj oceni, lošem smeru.

Stoga, saglasno osnovnim ciljevima, Udruženje za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“-Novi Sad, želi potrošačima-korisnicima komunalnih usluga da ukaže na jednu od protivzakonitih odluka koje su donele Skupštine opština, odnosno gradova u Srbiji.

Korisnici parkinga u zoniranim delovima gradova, osim satnu ili dnevnu kartu, plaćaju i doplatnu kartu, kao i ukoliko dođe do utuženja od strane „Parking servisa“ i sudske troškove. To sve iz razloga što obični građani nisu u dovoljnoj meri edukovani o potrošačkim pravima, kao i usled nepoznavanja određenih zakonskih propisa.

Da bi se stalo na put diskriminaciji građana od nekih lokalnih samouprava, ovim želimo pomoći potrošačima u odbrani na tužbe „Paking servisa“ koja se sastoji u sledećem:

Činom parkiranja, vozač je stupio u obligacioni odnos sa „Parking servisom“ koji se reguliše ugovorom o pristupu ili tzv. adhezionim ugovorom gde se ne pravi pismeni ugovor jer se to smatra pravnom stvari i gde cena sata parkiranja, po odluci Skupštine grada, iznosi neku sumu para koja se menja, s vremena na vreme.

Obzirom da su u pitanju novčana davanja, Celokupan odnos je regulisan Zakonom o obligacijama.

Zakonom o obligacijama, „Parking servis“ ima pravo samo na propisani iznos naknade parkiranja za sat vremena, sa zakonskom zateznom kamatom za sledeći sat parkiranja koji nije plaćen a do dospelosti isplate.

Ne može se odlukom Skupštine grada-opštine ili Parking servisa, o visini doplatne karte, (koji je desetostruko veći od cene parkiranja) derogirati Zakon o obligacionim odnosima, tim pre što doplatna karta nema karakter prekršaja, i ne sliva se u budžet RS, već odlazi na račun privredne organizacije, u ovom slućaju „Parking servisu“.

Kaznenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja, nije predviđen prekršaj za neplaćanje usluge parkiranja u tačno odredjenom periodu, niti je moguće, po drugim opštim zakonskim aktima klasifikovati doplatnu kartu kao prekršaj.

Doplatna karta pretstavlja kaznu, a „Parking servis“ nema pravo da kažnjava.

Pravo naplate kazne imaju državni organi, kojima je zakonom povereno to ovlašćenje, ukoliko je u pitanju prekršaj. To ovlašćenje sigurno nema „Parking servis“. Takođe je povređen i čl. 270 stav 3. Zakona o obligacionim odnosima koji glasi:

Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze“, (to može biti samo kamata) kao pravičan iznos za neplaćen…

 

©Geto Srbija

pokretnapred.com

IZVLAČENJE PARA IZ SRBIJE I BANKARSKA POVIŠICA U ZAMENU ZA ĆUTANJE ZBOG MOBINGA

3. децембра 2013. 1 коментар

 

Dok prema zvaničnim bilansima Societe Generale Banka u Srbiji posluje pozitivno, ona u suštini svake godine gubi milione evra. Saradnici banke koji su otkrili ove mahinacije bili su progonjeni i otpuštani samo zato da bi bivši direktor Antoan Tusen mogao da dobije unapređenje. Ni novo rukovodstvo banke ne pokazuje interesovanje da istraži ovu aferu, jer i ono odlično zarađuje izvlačenjem para iz siromašne Srbije. a o svemu je u međuvremenu obavešten i Prvi osnovni sud u Beogradu..

 

          Milan Malenović

 

Jedna od najvažnijih službi u svakoj, pa i u Societe Generale Banci (SGB) u Srbiji sačinjavaju interni revizori zaduženi za detaljnu kontrolu rada cele banke i svih njenih filijala. Interni revizori imaju svog šefa koji je direktno podređen predsedniku izvršnog odbora, što je u rangu generalnog direktora u vanbankarskom sektoru. Sadašnji predsednik je Francuz Frederik Koan, dok je njegov prethodnik na tom mestu bio Antoan Tusen, takođe francuski državljanin.

Tusen je u međuvremenu napustio Srbiju, iako ovde još uvek ima aktivno privredno društvo. Upućeni funkcioneri SGB-a tvrde da je upravo preko ovog Tusenovog preduzeća u inostranstvo plasiran deo kapitala kojim banka raspolaže u Srbiji.

Dok je direktorovao Tusen, na mestu šefa Službe interne revizije u periodu od 2009. do 31. marta 2013. bila je Jovana Stevanović, žena koja je imala paničan strah od ljudi koji su stručniji od nje. Jednom saradniku u Službi Olegu Grbiću nije produžila radni ugovor samo zato što je imao višegodišnje iskustvo u bankarskoj reviziji. O svemu šta je doživeo radeći za SGB on je pismeno obavestio direktora Tusena, ali ovaj ništa nije preduzeo. Grbić je u međuvremenu prešao u Ministarstvo finansija gde je rukovodilac grupe za internu finansijsku kontrolu.

Jednu saradnicu je gospođa Stevanović godinama maltretirala na najrazličitije načine u nadi da će ona, budući da nije mogla da bude otpuštena jer ima stalni ugovor o radu, samoinicijativno napustiti banku. Mobingovana žena je, takođe, za razliku od Stevanovićke bila izuzetno dobro obučena za posao internog revizora. Šefica je išla dotle da je čak i seksualno uznemiravala svoju službenicu!?

Svi u banci su ovo znali, ali su ćutali. Tusen je jednoj službenici koja je uplakana došla da mu se žali na maltretiranje koje doživljava od Stevanovićke ponudio povišicu u zamenu za ćutanje.

Zavera ćutanja u vrhu banke išla je dotle da je šefica Službe interne revizije, Stevanovićka, o trošku banke bila poslata na psihijatrijsko lečenje ne bi li smanjila svoju agresivnost.

Jedna od osoba koje su svim silama štitili Jovanu Stevanović je i Vesna Marković, generalna sekretarka u banci, zadužena upravo za zaštitu zaposlenih od mobinga?! Markovićka ima samo završenu srednju školu, ali ocenjuje rad drugih zaposlenih, čak i doktora nauka.

U međuvremenu je Stevanovićka, istina, sklonjena sa mesta šefice službe interne revizije, ali tako što je dobila – unapređenje! Zbog čega je ova žena godinama uživala zaštitu vrha banke? Zbog toga što je umela da ćuti o marifetlucima direktora, ali i celokupne kompanije, kao i da na ćutanje primora svoje zaposlene.

Interni revizori po prirodi svog posla imaju uvid u sve transakcije, ali i u podatke o svakom zaposlenom banke. Njima nije teško da utvrde kako se u SGB-u nemilice krše zakoni ne samo Republike Srbije, već i cele Evropske Unije. Sve žene zaposlene u ovoj banci imaju niže plate od svojih muških kolega zaposlenih na istim pozicijama, a što je suprotno Zakonu o zabrani diskriminacije.

Na jednom sastanku kod direktora Tusena zaposleni su izneli probleme koje imaju sa Stevanovićkom i dobili odgovor da je ona – nesmenjiva. Tusen je to obrazložio činjenicom da upravo predstoji njegovo unapređenje i odlazak na neku višu funkciju izvan Srbije i da bi mrlju na njegovoj karijeri predstavljalo kada bi rukovodstvo u Parizu saznalo da on na jednom tako značajnom radnom mestu pune tri godine drži psihijatrijski slučaj.

Još početkom ovog veka jednom značajnom klijentu, koji je tražio kredit, tadašnji direktor SGB-a Goran Pitić (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi premijera Zorana Đinđića) objasnio je: "Mi nismo došli u Srbiju da uložimo novac, već da ga iz nje izvučemo." Pitić je još uvek predsednik Upravnog odbora ove banke.

Veliki broj funkcionera SGB-a ima privatne firme registrovane na najbliže članove porodice. Tim preduzećima banka odobrava kredite iako zna da nisu u stanju da iste vrate, a zatim se novac prebacuje u inostranstvo, na privatne račune zaposlenih, ali i u filijale SGB-a.

Na taj način se pare sasvim legalno izvlače iz srpske podružnice Societe Generale Banke. I ovo je, kao i mnogo šta drugo, moralo da bude poznato internim revizorima, ali ih je terorom na ćutanje primoravala Jovana Stevanović, uz podršku direktora i generalnog sekretara banke.

Deo zaposlenih je o svemu već informisao Prvi osnovni sud u Beogradu i sada se čeka njegova reakcija. Čak i ako bi podmićeni tužioci i sudije u Srbiji odustali od krivičnog gonjenja, centrala banke u Parizu, već opterećena raznim aferama u samoj Francuskoj, morala bi da reaguje i posmenjuje direktore svog srpskog predstavništva. U svakom slučaju, došlo bi do novog zemljotresa u bankarskom sektoru Srbije, kao kada su u stečaj otišle Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: