Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > RRA U ULOZI IZDAŠNO NAGRAĐENOG POMAGAČA U MEDIJSKOM POROBLJAVANJU SRBIJE

RRA U ULOZI IZDAŠNO NAGRAĐENOG POMAGAČA U MEDIJSKOM POROBLJAVANJU SRBIJE

10. децембра 2013.

 

Posao Republičke radiodifuzne agencije (RRA) trebalo je da bude suzbijanje piraterije. Umesto toga, vrh Agencije štiti ilegalne emitere kasirajući godišnje milione evra od međunarodnih fondova čiji je glavni cilj zaglupljivanje građana Srbije.

 

               Milica Grabež

 

Republička radiodifuzna agencija (RRA) je zadužena da izdaje dozvole za emitovanje radio i televizijskih programa, kao i da vrši kontrolu emitera. Agencija bi trebalo da bude samostalni pravni subjekt i funkcionalno nezavisna organizacija od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa ili sa njima povezanim, sporednim ili izvedenim delatnostima. Tako je po zakonu, ali je u životu sasvim drugačije.

Agenciju čine Savet Republičke radiodifuzne agencije i Stručne službe. Zakon određuje o čemu odlučuju članovi Saveta RRA:

"…Savet Agencije ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).

Članove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača iz raznih oblasti javnog života, i to nadležni odbor Skupštine, teritorijalne autonomije, Konferencija Univerziteta, udruženja novinara i drugih umetničkih asocijacija, domaće nevladine organizacije i tradicionalne crkve i verske zajednice. Članovi Saveta su izabrani na mandat od šest godina. Predsednika biraju članovi Saveta, a on istovremeno obavlja i funkciju direktora Agencije."

 

     RRA sa bradom

 

Od početka jula 2003. do kraja jula 2008.. na čelu Saveta RRA bio je Nenad Cekić, koji će ostati upamćen po tome što je, ne samo ukinuo televizijske kanale koji bi mogli da budu konkurencija Željku Mitroviću i njegovoj medijskoj imperiji, već i što je iz istog razloga onemogućio dolazak stranih emitera. Cekić se, međutim, brzo potrošio, pa su mentori medijskog mraka u Srbiji morali da mu nađu zamenu.

Episkop jegarski Porfirije (Perić) je prvo bio član Saveta RRA, a zatim je naglo izbio na njegovo čelo. Upućeni znaju da se Porfirije za ovaj položaj preporučio u proleće 2008. godine. Najveći sajam radiodifuznih emitera na svetu održava se u Las Vegasu, svetskoj prestonici zabave i kocke. U aprilu 2008. delegacija RRA je po prvi put na njemu uzela učešće, a među putnicima je bio i episkop jegarski.

Monahu i visokosvešteniku Porfiriju uopšte nije smetalo što boravi u prestonici kocke, hedonizma i bluda, naprotiv. Njegovi saputnici su bili zapanjeni kada su Porfirija videli kako se kocka u kazinima Las Vegasa, a ima onih koji tvrde i da je u svoj hotelski apartman rado dovodio žene lakog morala spremne da za pristojnu svotu novca seksualne usluge pruže i ljudima u mantiji.

Već tada je postalo jasno da bi Porfirije bio idealna zamena za već kompromitovanog Cekića, koji se leto pre toga pijan pojavio u jednoj televizijskoj emisiji pokušavajući da gledaocima objasni zašto su neki dobili dozvole za emitovanje, a drugi nisu.

Narod obično ne sumnja u poštenje visokih sveštenih lica, tako da bi za dalje sprovođenje medijskog porobljavanja Srbije episkop bio podobniji od pijanca, posebno što Porfirije nije krio da voli kako novac, tako i sva čulna zadovoljstva koja mogu da se kupe. On je, naime, da bi finansirao svoje bahanalije u Las Vegasu, od RRA naplatio ne samo višestruko uvećane dnevnice za put i boravak u Americi, već je lažno prikazao kako je na putu bio mnogo duže nego što je to zaista bio slučaj.

Još od devedesetih godina prošlog veka većinu elektronskih medija u Srbiji kontroliše, ili pomaže neka od fondacija koju je osnovao Džordž Soroš, američki milijarder mađarsko-jevrejskog porekla. Cilj ovih fondacija je da narod u ovoj zemlji potpuno oglupi i otupi kako bi bio prijemčiviji za političke manipulacije.

Jedan od načina da se to postigne je i emitovanje besmislenih serija iz inostranstva pomoću kojih se gledaocima uporno prenosi neka od poruka političkih krugova okupljenih oko Soroša. Još u vreme najveće inflacije i najstrašnijih sankcija nametnutih našoj zemlji, između 1992. i 1995. godine Sorošove fondacije su za emitovanje jedne epizode neke njihove sapunice plaćali do milion nemačkih maraka televizijama spremnim na saradnju.

Pošto je posle petooktobarskog puča došlo do zakonskog regulisanja medijskog neba u Srbiji, stvorio se još povoljniji prostor za delovanje Soroševih fondacija. Stvaranjem RRA svi emiteri radio ili televizijskog programa u Srbiji morali su da dobiju dozvolu za dalji rad, a to je za rukom pošlo isključivo onima koji su narodu ispirali mozak za pare dobijene od Soroša.

Oni emiteri koji su nekim čudom uspeli da dobiju dozvolu iako nisu ispunjavali ovaj uslov ubrzo su se suočili sa problemima zbog kojih su morali ili da promene svoju uređivačku politiku ili da se povuku iz posla.

Jedna od stručnih službi u okviru RRA bila je i Služba za izvršenje. Njen zadatak bio je da sprovodi naređenja vrha Agencije i onemogućuje rad onima koji nemaju dozvolu za emitovanje ili im je ista oduzeta. Nju je, po naređenju svojih stranih mentora, ugasio vladika Porfirije, jer se pokazalo da u Službi sede ljudi koji nisu spremni da krše zakon.

Po želji podmićenih članova Saveta RRA u Srbiji postoji nekoliko zaštićenih piratskih emitera koji bez problema rade iako nemaju nikakvu dozvolu. Greška Službe za izvršenje bila je što je, poštujući zakon, udarila na jednog od njih.

Zoran Majdak je državljanin Hrvatske i istaknuti pripadnik LGBT lobija u Srbiji. U našoj zemlji se bavi ne samo radio piraterijom, već i klasičnim prevarama. Posle četiri godine nesmetanog piratskog rada Majdakovih radio stanica Savet RRA je izdao nalog Službi za izvršenje da iste isključi iz etra.

Nalog je, međutim, sadržao usmenu klauzulu da se kontrola ima izvršiti samo na jednoj lokaciji, koja je dogovorena između Majdaka i njegovih zaštitnika iz RRA, a ne, kako zakon to predviđa, svuda gde postoji osnovana sumnja da se odatle vrši nelegalno emitovanje radiodifuznog programa. Trik je bio u tome da se javnosti predstavi kako državni organi nešto rade, a da se istovremeno ne osujeti hrvatski gej aktivista.

 

     "Navućiću ti sina na drogu."

 

Držeći se zakona i pismenog naloga, a ignorišući usmene sugestije, pripadnici Službe za izvršenje su otkrili odakle se zaista emituje program Majdakovih radio stanica i iste zatvorili na užas Porfirija i ostalih podmićenih članova Saveta RRA.

Posle toga za Službu više nije smelo da bude milosti, pa se ista od tada do gašenja koristila samo da zatvori benigne seoske radio stanice koje emituju bez dozvole, dok su se slučajevi osetljivi kao Majdakov predavali nekom drugom ili se uopšte nisu ni procesuirali.

Koliko su moćni piratski emiteri koji su pod zaštitom Soroša vidi se upravo iz Majdakovog slučaja. Početkom decembra 2012. godine svi domaći mediji su pompezno objavili vest kako je uhapšena organizovana grupa koja se bavila prevarama putem radijskih i televizijskih kvizova u kojima su učesnici slali SMS poruke ili se telefonskim putem uključivali u program.

Privedeni su bili Radivoje Pušonja i Dušan Morača, ali i Sava Morača, Vlado Stefanović, Ivana Nikolić, Marko Gajić, Marko Šolajić, Sretenka Morača, Jožica Plevnik, Aleksandra Đerić, Jasna Krsmanović, Aleksandar Lazić, Zoran Majdak, Branko Kostić, Marko Aćimović (Majdakov tadašnji dečko i najbliži poslovni saradnik), Čedomir Tasovac i Vladan Petrović.

Prema tadašnjim navodima krivične prijave Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, ovim osobama se stavljalo na teret da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe organizovali lažne kvizove i nagradne igre.

Oni su navodili gledaoce i slušaoce više radio i TV stanica "da, pozivajući studio ili šaljući SMS, preko takozvanih kratkih brojeva učestvuju u simulovanim kvizovima i nagradnim igrama".

Cene poziva i poruka preko tih brojeva bile su znatno više od redovnih tarifa , a svi pozivi gledalaca i slušalaca držani su na čekanju kako bi se uvećao broj impulsa, odnosno troškovi osoba koje su se javljale. Smatralo se da su članovi Majdakove bande građane Srbije oštetili za 32 miliona evra, mada su upućeni verovali kako je suma daleko viša.

Osim što je organizovao lažne igre na sreću Majdak je bio i vlasnik većeg broja nelegalnih radio i TV stanica: Narodnog radija, MHC televizije, MHC TV – Prve ženske televizije, a zloupotrebljavao je i radio Centar koji je protivpravno stavio pod svoju kontrolu otimajući ga od pravog vlasnika.

Pripadniku Službe za izvršenje koji je došao u studio piratskog Narodnog radija kako bi ga isključio Majdak je pred svedocima glasno zapretio: "Navućiću ti sina na drogu." Ova pretnja nikako nije bila bez osnova, budući da je najvažniji finansijer Majdaka i njegove bande bio jedan Albanac sa Kosova, iz Suve Reke, za koga se zna da je jedan od najvećih narko dilera na ovim prostorima.

O svemu je odmah službeno obavešten Savet RRA, ali umesto da pomognu istražnim organima članovi ovog tela su činili sve kako bi se istraga obustavila, a cela afera zataškala. Posle prvih obaveštenja o hapšenju članova Majdakove grupe ni jedan jedini medij u Srbiji nije ništa više objavio na tu temu. Sve je prekrio zaborav.

Majdak i njegovi kompanjoni su veoma brzo pušteni iz pritvora, a kao znak izvinjenja što su uopšte bili žrtve primene zakona Republike Srbije RRA je ovom gej aktivisti i njegovim kompanijama izdao sve potrebne dozvole kako bi piratske stanice ubuduće mogle legalno da funkcionišu. Radi veće zaštite Majdak je, ipak, sedište svoje prevarantske firme iz Beograda preselio u Budimpeštu.

Novac koji je Majdak zaradio varajući građane Srbije predstavlja samo manji deo njegovih prihoda. Daleko više para on dobija od Soroša i njegove grupacije kako bi finansijski namirio članove srpske vlade, visoke funkcionere Ministarstva telekomunikacija i Porfirija i njegove satrape u Savetu RRA. Tim parama se finansira medijsko porobljavanje Srbije. Porfirije nije sklon ljubavi prema osobama istog pola, ali očigledno nije ni gadljiv na milione koje dobija iz ruku homoseksualca.

Najveća prevara koju je izveo Porfirije za račun Soroša jeste gušenje zemaljskih emitera i forsiranje kablovskog prenosa. Najvažniji provajderi kablovskog prenosa radio i televizijskog programa, među njima na prvom mestu sveprisutni SBB, čvrsto su u rukama Soroša.

Zbog toga zemaljski emiteri plaćaju pedeset puta više naknade Republičkoj radiodifuznoj agenciji od onih koje plaćaju kablovski emiteri. Sa druge strane, samo desetak odsto ukupnog programa se danas preuzima putem klasičnih antena, dok ostatak ide preko kablovskog sistema.

 

     Podmitljivi članovi Saveta RRA

 

Kontrolišući kablovske provajdere Soroš u suštini kontroliše i emitere. Najbolji primer za to je TV Jerina iz Smedereva kojoj je kablovski provajder Kopernikus onemogućio emitovanje, jer je uporno izveštavala o srpsko – ruskom prijateljstvu. Kada neki emiter napusti uređivačku šemu koju su mu nametnuli Soroševi saradnici, kablovski provajder ga jednostavno isključi uvodeći na taj način u Srbiju ponovo cenzuru.

Iz ovog razloga, a potkupljen milionima evra koje mu redovno od Soroša donosi Majdak, Porfirije sprečava veće finansijsko opterećivanje kablovskih emitera i provajdera, ali i uvođenja reda u ovu radiodifuznu oblast.

Drugi veliki i zaštićeni piratski emiter, iako daleko manji od Majdaka, je Zoran Jajić iz Novog Sada, ulica Kapetana Berića 1. Jajić je svojevremeno bio u zatvoru zbog dvostrukog ubistva za koje je osuđen na samo četiri godine robije. Kako je ubio dva brata koja su mu dugovala novac, Jajić je kasnije objašnjavao: "Bila je to početnička greška. Kada nekog ubijem više ne mogu da mu naplatim dug."

Osim piraterijom, zelenašenjem i ubistvima Jajić se bavi i prodajom automobila, kao i iznudama. On od manjih emitera naplaćuje zaštitu, odnosno skuplja pare koje predaje Goranu Karadžiću, zameniku predsednika Saveta RRA. Zauzvrat ovi piratski emiteri i dalje nesmetano mogu da rade.

Jajić se pominje kao vlasnik nekoliko radio stanica: Radio DOL, Radio Jesenjina, Radio Krajine, a bio je vlasnik i Radio Boss-a. Veruje se da je stajao i iza radija Srpska Krajina. I pored svog neprestanog piratskog rada Jajić se poslednji put pred sudom pojavio 2009. godine. Posle toga nije pokrenut ni jedan jedini sudski postupak protiv njega.

Pošto je on daleko manji donosilac para od Majdaka, sa njim kontakt ne održava Porfirije, već njegov zamenik Karadžić kome je Jajić, osim para, poklonio i džip. Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala su svojevremeno po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal pratili Jajića i jednom prilikom ga snimili kako u kafani prijateljski razgovara sa Karadžićem. Fotografiju ekskluzivno objavljujemo, http://postimg.org/image/zfq02ulqb/full/ a istraga protiv Jajića je momentalno obustavljena kada je postalo jasno da će tim putem da se stigne do podmitljivih članova Saveta RRA.

Osnovni posao Gorana Karadžića je da prikuplja novac za Porfirija. Radi se o sumama koje ovaj episkop smatra "sitnim" zbog čega ne želi da se lično deranžira, pa na pregovore i isplatu šalje svog zamenika. Kako je Karadžić kadar Demokratske stranke posle dolaska na vlast naprednjaka govorilo se da će na tom mestu da ga nasledi neki od kadrova SNS-a. Onda mu se neočekivano osmehnula sreća.

Upražnjene frekvencije ugašene TV Avale stigle su na licitaciju, a Porfirije je od eventualnog zakupca tražio najmanje dva miliona evra kako bi mu obezbedio pobedu na konkursu. Pola miliona je trebalo da dobije kurir Karadžić, milion evra Porfirije, dok bi ostatak podelila tri člana Saveta RRA, pošto je potrebno da za predlog glasa najmanje petoro od devet članova.

Posle više neuspeha, odnosno ponuda koje su bile ispod dva miliona evra, konačno se pojavila mušterija spremna da ispuni episkopova finansijska očekivanja. Radilo se o TV Nova iza koje stoji kapital nepoznatog porekla, mada se veruje da je većinski vlasnik i finansijer istaknuti član neoustaškog pokreta.

Preuzevši od ove kompanije dva miliona evra Karadžić je za sebe zadržao pola miliona, dok je ostatak, umesto Porfiriju, odneo Aleksandru Vučiću. Posle ovoga se odnos SNS-a prema Karadžiću bitno promenio, a Vučić je izdejstvovao da većina frekvenciji koje je koristila TV Avala budu dodeljene TV Novoj. Porfirije se nije bunio da ne bi sukobom sa osvetoljubivim prvim potpredsednikom Vlade ugrozio ostale svoje prihode.

Jedan od načina na koji Porfirije izvlači milione iz državnog budžeta jeste i namerno gubljenje sudskih sporova, kao što je bio slučaj sa SOS kanalom. Kada neki emiter na ovaj način dobije za sebe povoljnu presudu on od države naplati višemilionsku svotu kao odštetu, a novac deli sa nikada zadovoljnim Porfirijem.

 

     A1.

   Ovde radio Zlatousti

Episkop Porfirije (Perić) se kao predsednik Saveta RRA nalazi u stalnom sukobu interesa, budući da istovremeno ima i visoki čin u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je jedan od najznačajnijih korisnika emisionih dozvola koje dodeljuje RRA.

Tako su dozvole za emitovanje dobili sledeći emiteri: Radio Zlatousti (Eparhija šumadijska srpske pravoslavne crkve, odgovorno lice: protojerej Stavrofor dr Zoran Krstić, a glavni i odgovorni urednik: protojerej Milić Marković), Radio Mileševa (Eparhija mileševska Srpske pravoslavne crkve, odgovorno lice: episkop mileševski Filaret, glavni i odgovorni urednik: arhimandrit Nektarije Janković), Radio Istočnik (Radio pravoslavne eparhije Valjevske istočnik, odgovorno lice: episkop valjevski Milutin, glavni i odgovorni urednik: jerej o. Milovan Teovanović)… Ukupno SPC ima 11 legalnih radio stanica na teritoriji Republike Srbije.

 

     A 2.

   Radio na lomači

Postoje mnogobrojni slučajevi kada je Savet RRA, umesto da ugasi piratske stanice, istima na volšeban način izdao dozvole. Poznati su sledeći slučajevi, mada ih ima daleko više: 29. 12. 2008. izdata dozvola za TV 24 -Društvo za posredovanje, trgovinu i usluge R-24-Beograd- (vlasnik Zoran Majdak, bivši Radio 024), 31.8.2010. doneta odluka o izdavanju dozvole za Udruženje Roma Novi Sad – Radio Romano King (vlasnik Zoran Jajić), kao i za Radio i TV Jocker 88,10 FM (vlasnik Radiša Stokić pr, Srednjevo, Veliko Gradište – pretio bombom i razbijanjem vrata – zabeleženo u stanici MUP-a Stari Grad), 06.03.2013. data dozvola emitovanja za privredno društvo Radio Tornado FM d.o.o, Lazarevac – Radio Tornado (vlasnici Melka i Vuk Mirković, Radio Kosmos, krivično gonjeni zbog povrede pečata, Melka pretila spaljivanjem ispred zgrade Vlade)…

Isto tako na neobjašnjiv način se povlače odluke o izricanju kazni pojedinim emiterima. Tako su opomene i upozorenja dobili TV Palma plus, TV Studio B, TV Bel Ami i TV Kopernikus, a potom su iste povučene i nisu objavljene na sajtu.

 

     A 3.

   Skuplja dorada od nabave

Sindikat Nezavisnost o stanju u RRA izveštava:

"…Dovedni su ljudi sa raznih strana, ne po znanju i umeću, već po "moralno-političkoj" podobnosti i postavljeni na rukovodeće pozicije. Pri tom, u praksi se pokazalo, da su to ljudi koji zaista ne poseduju, ponekad ni elementarno znanje o zakonu, emiterima, a da ne pričamo o "ekspertskom "znanju, kako je to verovatno prezentovano članovima Saveta.

Treba samo pogledati izveštaje o nadzoru nad radom emitera, na sajtu, treba sagledati vremenske okvire koji su potrebni za izradu takvih izveštaja, jer ne postoje normativi po kojima se radi, nego se na primer tokom predizborne kampanje 2012. godine iz dana u dan menjaju odrednice, finalni izveštaji prekrajaju i po 5-6 puta…zavisno od naloga i naravno od stranke koja će pobediti na izborima….

Na sajtu postoje izveštaji i iz 2003. i 2004. godine koji su "ručno" urađeni, pregledanjem VHS kaseta, merenjem vremena klasičnim tajmerima…propuštajući programe kroz "Softver" specijalno za to urađen, niti se dobijaju validni rezultati, niti ta nadogradnja softvera ima smisla, nego verovatno nekome služi kao dodatni prihod ili referenca, za neki drugi posao....Sigurno postoje bolji i jeftiniji softveri, univerzalniji, ljudi su išli na sajmove, istraživali po internetu…

Zbog navedenih razloga, ne radi se redovan posao: na primer, ne vrši se nadzor nad većinom regionalnih emitera, o lokalnim da ne govorimo; ne vrši se nadzor nad radom kablovskih emitera, a oni su i te kako važan segment, jer se dozvole daju mnogo lakše i brže nego dozvola za terestrijalne emitere, naknade za te dozvole su niže i iznose samo 5% od terestrijalnih i sami emiteri ne plaćaju ostale dažbine kao svi ostali emiteri koji su dozvole dobili na javnim konkursima."

Umesto da se kupi već postojeći i isprobani softver za praćenje sadržaja televizijskih programa, za više miliona evra napravljen je skuplji, za čiju doradu se više puta godišnje izdvaja više para nego što je bila nabavna cena. U vezi ovoga sindikalci konstatuju: "Nenamensko trošenje sredstava ne treba ni uzimati u razmatranje. To je već ceo slučaj za dobre revizore ili finansijske inspektore, ako su zainteresovani da se time bave."

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: