Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > FOND ZA RAZVOJ SRBIJE – ZA NAMICANJE I ZAHVATANJE RADI POLITIČKIH INVESTICIJA, OSTANKA NA VLASTI I KRAĐE

FOND ZA RAZVOJ SRBIJE – ZA NAMICANJE I ZAHVATANJE RADI POLITIČKIH INVESTICIJA, OSTANKA NA VLASTI I KRAĐE

25. новембра 2013.

 

Samozvani vršilac svih dužnosti u državi, Aleksandar Vučić, jednu istragu neće pokrenuti. To je istraga multimilionske pljačke iz Republičkog Fonda za razvoj. Zahvaljujući tome, nastavlja se njegovo dalje čerupanje sa najviših mesta u državi. Do kraja 2013. godine, planirano je da se iz Fonda izvuče skoro dve milijarde dinara iako je do sada na ovaj način iz državne kase nestalo dve milijarde evra. Nova vlast čak planira i da poveća delovanje Fonda tako što će još više para preko njega da usmeri u politički podobne projekte.

 

          I. Milanović

 

Pošto je republički budžet prazan, krenulo se u bezobzirnu naplatu svih potraživanja prema privredi i građanima. Vreme kada se novac razbacivao je prošlo. Upravo zahvaljujući takvoj situaciji na površinu su isplivale tajne prethodnih, ali i aktuelne vlasti, za koje su se mnogi nadali da će neopaženo proći.

Kako je nedavno objavilo samo Ministarstvo privrede, kod poslovnih banaka je pokrenut postupak naplate bankarskih garancija u ukupnoj vrednosti od 1.404.000 evra. Ovаj novac građana Srbije je u periodu od 2009. do 2012. godine preko republičkog Fonda za razvoj isplaćen nа račune osam investitorа u vidu subvencija za zapošljavanje novih radnika, kao i otvaranje i proširenje proizvodnih kapaciteta. Zauzvrat su "investitori" položili bankarske garancije da će postupati u skladu sa ugovorom.

Preduzeća kod kojih je usled rаskidа ugovorа pokrenut postupak povraćaja isplaćenih subvencijа su: Alfa Properties doo Beogrаd, Serbia Industrial Solutions doo Krаgujevаc, BTR EXP doo Boljevаc, Nišprodukt doo Niš, Fortis Properties doo Ćuprijа, Vumo doo Beogrаd Ugrinovci, Mecen Evropa Tech doo Novi Bаnovci, Margaritelli -iner -kop Kosjerić – novi nаziv: Prаg-produkt doo Kosjerić.

Banke koje su, po izveštaju Ministarstva privrede, davale garancije su Uni kredit, PPB, Vojvođanska, Pro Credit, NLB, Jubmes, KBC i Univerzal. Jedini problem do sada se pojavio sa garancijama Privredne banke koje je banka odbila da isplati pravdajući se time da uskoro odlazi u stečaj.

Ono što je daleko zanimljivije od informacije o raskidu pojedinih ugovora, jeste informacija o ugovorima koji nisu raskinuti, a tiču se državnog finansiranja poslova koji nemaju nikakve veze sa privrednim razvojem.

Lanac supermarketa DIS tako je dobio 300 miliona dinara za „nabavku zaliha robe za market u Novom Sadu". Kamata za ovaj „razvojni projekat" je tri odsto, a rok vraćanja dve godine. Pekarska industrija Pančevo dobila je 100 miliona dinara obrtnih sredstava za proizvodnju peciva. Iza ove kompanije se nalazi Predrag Ranković Peconi, a novac su dobila i mnoga propala preduzeća u restrukturiranju – FAM, Rafinerija nafte, Magnohrom, Petrohemija i Želvoz, dok je najveći korisnik sredstava Železara iz Smedereva.

Intermedia netvork, producent filma "Montevideo", dobila je 100 miliona obrtnih sredstava za „snimanje slike i zvuka i specijalne efekte za potrebe snimanja filmova i TV serija", pri čemu je odluka o odobrenju novca uslovna.

Firme Bačka i Krivaja su takođe dobile znatna sredstva iz Fonda i to prva 80 miliona dinara, a druga 220 miliona. Vlasnik obe firme je jedan investicioni fond sa Belizea – Natronis internacional. Vlasnik ovog fonda je izvesni Ferenc Brindza.

Zanimljivo je da je Savet za borbu protiv korupcije pre dodele sredstava iz Fonda za razvoj upozorio kako su i Brindza i njegov investicioni fond deo međunarodnog lanca za pranje para. Brindza nije nepoznat ovdašnjim privrednicima, ali ni državnim organima, jer je u stečaj oterao čitav niz domaćih firmi.

U međuvremenu je i uhapšen u inostranstvu, pod optužbom da je zajedno sa saučesnicima prevario Hipo Alpe Adrija banku za čak 15 miliona švajcarskih franaka. Bez obzira što je bio pravovremeno obavešten o mutnim poslovima kako Brindze, tako isto i njegovih kompanija, Fond za razvoj mu je bez problema isplatio skoro tri miliona evra za navodni razvoj ratarske proizvodnje u Srbiji.

U bizarne isplate spada i zajam Zavodu za konsalting i veštačenja u visini od 2.319.408 dinara za nabavku kolske vage i sistema za navodnjavanje!

Nekada je miljenik demokratskih vlastodržaca bila Galeb grupa iz Šapca kojoj je 2009. odobren kredit u visini od 351 milion dinara. Pre dobijanja pomenutih para Galeb je poslovao sa prihodom od 2,4 milijarde dinara na godišnjem nivou. Po dobijanju kredita preduzeće je iskazalo gubitak od 140 miliona dinara i broj zaposlenih sa 360 smanjilo na svega 170 ljudi. Zanimljiv je ovo "razvoj", ali se i pored toga niko u državi nije dosetio da traži raskidanje ugovora sa preduzećem koje je velikodušno prema čelnicima Demokratske stranke.

I propalom Farmakomu iz Šapca u vlasništvu Miroslava Bogićevića, odanog finansijera svih vlasti, dato je šakom i kapom – čak 731 milion dinara. Te pare su potrošene na nešto drugo, a ne za razvoj, jer je Farmakom u ovom trenutku pred bankrotom.

Glavni krivac za loše funkcionisanje Fonda za razvoj, prema mišljenju Velimira Ilića, ministra građevinarstva, jesu političke investicije. On je svojevremeno javno objasnio da je Verica Kalanović, prethodna predsednica Upravnog odbora Fonda istovremeno bila i predsednica Odbora za privredu i finansije Vlade Srbije tako da je ona i predlagala i odobravala projekte koji će dobiti povoljne kredite.

Da bi kredit bio odobren njega treba da predloži pomenuti odbor, potom da dobije saglasnost vlade i na kraju ide na odobravanje Fondu. Kalanovićeva je u to vreme bila i ministarka za regionalni razvoj i potpredsednica URS-a. Kao jedan od primera političkog odlučivanja Ilić je naveo akva park u Trsteniku za čiju izgradnju je zahtev podneo Turistički centar Vrnjačka Banja. Finansiranje akva parka iz budžetskih para je odobreno, ali mu je lokacija promenjena pa su sredstva usmerena stranački podobnijoj lokalnoj samoupravi.

Da bi se razumelo zašto Fond ovako nedomaćinski posluje našim parama, treba pogledati ko su oni koji donose odluke:

prof. dr Zorana Mihajlović – ministarka, Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine, Lazar Krstić – ministar, Ministarstvo finansija, Saša Radulović – ministar, Ministarstvo privrede, Aleksandar Antić – ministar, Ministarstvo saobraćaja, dr Jovan Krkobabić – potpredsednik Vlade i ministar, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Velimir Ilić – ministar, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, prof. dr Dragan Glamočić – ministar, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Sulejman Ugljanin- ministar, Vlada Republike Srbije, Tatjana Matić – državni sekretar, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Dejan Popović – državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine, a predsednik je Igor Mirović – ministar, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave.

Radi se, dakle, o političarima i to iz različitih stranaka vladajuće koalicije, koje sve imaju sopstvene interese, često dijametralno suprotne od interesa drugih stranaka. Svi ti interesi moraju nekako da se namire, zbog čega se iz Fonda za razvoj finansiraju i projekti koji nemaju nikakve veze sa razvojem.

Po zvaničnom izveštaju Ministarstva privrede, portfolio Fonda za razvoj je vredan 217 milijardi dinara, odnosno skoro dve milijardi evra budžetskih para je u ovom trenutku na privatnim računima. Fond za razvoj je izdao i garancije vredne preko 79 miliona evra privrednim subjektima koji nisu solventni.

Interesantno je i to da su uzimaoci beskamatnog kredita od države morali da prilože bankarske garancije. S obzirom da poslovne banke raspolažu značajnim neraspoređenim sredstvima koja nemaju gde da plasiraju, nejasno je zašto ta preduzeća nisu uzela kredit od svoje banke, već su pare uzimala od ionako osiromašene države.

Jedan od najvećih korisnika novca iz Fonda za razvoj, Miodrag Kostić Kole, latifundista koji najviše ulaže u Ukrajinu, a daleko manje u Srbiju, svojevremeno se bunio zašto se na sajtu Fonda javno objavljuju imena dobitnika sredstava.

Argumentovao je time da kada dobije kredit od neke banke ona to ne objavljuje u javnosti, pa bi isto tako morao da postupa i Fond. Jedno vreme je, posle toga, zaista i bilo prekinuto obaveštavanje javnosti o tome ko je koliko para dobio od države i u tom periodu su obavljene najveće transakcije preko kojih je do kraja ispražnjena državna kasa. Nova vlast, međutim, uopšte ni ne pokušava da istraži kome, koliko i za koje "razvojne" projekte je novac plaćen.

Tvorac i faktički rukovodilac Fonda za razvoj je Mlađan Dinkić koji nije više član vlade, ali ima izuzetnog uticaja na prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića koji je najzaslužniji što se ne istražuje rad Fonda. Da se dosadašnja praksa političkih kredita državnim novcem nastavlja, vidi se i iz zahteva od 11. oktobra Upravnom odboru da se odobri novih skoro milijardu dinara pomoći za 52 preduzeća.

Kako je samo u izbornoj 2012. godini preko Fonda plaćeno više od 300 miliona evra, može da se očekuje da će istovetna pljačka uslediti i kada sadašnja vlast na čelu sa SNS-om shvati da odlazi u opoziciju. Zbog toga ne treba očekivati da se Fond ukine, niti da se njegov rad stavi pod kontrolu, jer se on pokazao kao idealna slavina kroz koju se novac iz budžeta odliva u privatne džepove.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: