Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > POTPUNE ODGOVORE O POLITIČKOJ KORUPCIJI NEĆEMO DOBITI, ZATO ŠTO SU SE ČELNICI PARTIJA VEĆ NAMIRILI

POTPUNE ODGOVORE O POLITIČKOJ KORUPCIJI NEĆEMO DOBITI, ZATO ŠTO SU SE ČELNICI PARTIJA VEĆ NAMIRILI

4. новембар 2013.

 

Naprednjaci su, istine radi to treba reći, sto puta manje opljačkali od svojih prethodnika. Ali su i zaštitili sve pljačke Tadićeve mafije, teške preko 70 milijardi evra. I ne nameravaju da ih vrate u budžet Srbije. Možda ova priča može da odgovori na pitanje zašto se naprednjaci tako ponašaju prema žutoj mafiji. Po onoj narodnoj, da vrana vrani oči ne vadi.

 

          major Goran Mitrović

 

Kad je Vojislav Šešelj u februaru 2003. godine dobrovoljno otišao u Hag, da se preda Međunarodnom tribunalu za ratne zločine počinjene u bivšoj SFRJ, njegovi “siročići“ ostali su na vetrometini. Kum Tomo je preuzeo rukovođenjem stranke, ali ovaj smutljivac se teško snalazio, kada su poslovi u pitanju. Jednostavno, on nije bio čovek kome je iko verovao.

Uglavnom je Nikolć poslovao sa sportskom mafijom. Žarko Zečević, generalni sekretar FK Partizan uzeo je pod svoje Tomine sinove sokolove, i lepo ih okućio.

Oni koji poznaju gospodina Nikolića, znaju da se često žalio da mu je supruga Dragica nezajažljiva, i da može da potroši američki budžet. Njoj nikad para. A poslanička plata Tomina jeste bila velika, ali se brzo troši, jer je i Toma imao drugu ljubav.

Istina je, Šešelj je svakodnevno, do ludila, terorisao kuma Tomu i sve ostale oko njega. Tražio je novac, da mu štampaju knjige, izdržavaju decu, da ga posećuju u Hagu. Radikali su imali najveći broj poslanika u parlamentu, i lepo je stranka prihodovala. Čovek za biznis je, ipak, bio Aleksandar Vučić. On je umeo da napravi pare.

Kada je na vlast došao Vojislav Koštunica, Vučić se nije odvajao od tela njegovog šefa kabineta, zloglasnog Aleksandra Nikitovića. Koštuničina Vlada morala je da pravi tajne fondove za finansiranje radikala. I to velike svote.

Sve je bilo pojednostavljeno. Kada bi Koštuničina vlada predložila neki zakon, radikali bi u parlamenti, podneli preko 500 amandmana. Za govornicom bi se izlajali, napadali vladu, udarali rukom o poslaničke klupe, izuvali bi se, polivali vodom. A onda, kada bi preterali, Vučić je ustajao i viknuo bi da oni više neće da “učestvuju u ovoj lakrdiji“. Izašli bi iz sale, i zakon bi bio usvojen. I Vlada zadovoljna, i Vučić sit.

U arhivskim fondovima službi bezbednosti ima stotine sati dokaza. Vučić je, često, znao da prijavi dosta manji “pazar“, a Šešelj nije imao mogućnosti da to proveri iz zatvora.

Uglavnom, Koštuničina vlada je podsticala radikale na “privatni biznis“. Tajkuni bi kupovali Tomi stanove, za njegove sinove – sokolove, skupa kola, davali su bespovratne kredite. Tu je, naravno, podstican Mišković da Vučiću “izlazi u susret“, kada su novci u pitanju.

Kada je počela ljubav Vučića i Rakića, cena radikala je porasla. Tražili su milione evra.

Uvidevši da njegova žuta banda može, pored radikala da proda i državu, Tadić je dogovorio sa Vučićem da ih isplaćuju po više osnova. Za svaki zakon, da ne vrše opstrukciju, plaćalo se po milion evra.

Za one “škakljive“ odvajali su po pet miliona u kešu, plus pravo i na samostalnu pljačku. Miodrag Rakić je podsticao radikale da i sami reketiraju biznismene i javna preduzeća. Rakić bi dostavio Vučiću izveštaje Milorada Veljovića o mućkama onih koji imaju novac, onda bi Vučić najavio poslaničko pitanje i čekao da se povedu pregovori.

Istorija Srpske radikalne stranke, a potom Srpske napredne stranke, pod vođstvom Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića je istorija beščašća. Ali, dok su čelnici radikala živeli kao carevi, članstvo je tavorilo u bedi, i slepo izvršavalo pozive svojih vođa, koji su ih tretirali kao stoku.

Dvadesetak Tominih radikala grabilo je i šakom i kapom. Vučić, Jorgovanka Tabaković, Igor Mirović…Para im nikad dosta.

Generalni direktor Telekoma Branko Radujko potpisao je 23. januara 2008. godine. Ugovor o zakupu poslovnog prostora broj 12622/08 sa Igorom Mirovićem iz Novog Sada.

Naime, gospodin Mirović je odlučio da kupu poslovni prostor od 53 kvadrata u zgradi u izgradnji u Bulevaru oslobođenja bb u Novom Sadu. Gospodin Radujko je potpisao obavezu Telekoma da gospodinu Miroviću plaća za korišćenje ovog poslovnog prostora, koji je još bio u maketi, po 2.000 evra mesečno, u neto iznosu, u dinarskoj protivrednosti! Poslanička plata, plus dve hiljade evra!

Poslovni prostor je sagrađen tek u oktobru 2010. godine! A za 34 meseca, dok se gradio, Igor Mirović je dobio 68 hiljada evra! Onda je napravljen aneks ugovora, pa se u taj prostor uselila poslovnica MTS, a zakupnina je smanjena na 1.700 evra, mesečno, u neto iznosu. I danas te pare dobija gospodin Mirović, za lokal za koj on i ne zna gde se nalazi!

Da se to desilo u bilo kojoj pravnoj državi, Branko Radujko bi dobio dvadeset godina zatvora. Ali, nije on kriv. Tako mu je naređeno. Pare koje je plaćao Miroviću su, u odnosu na stotine miliona koje je izvlačio za bandu Borisa Tadića, za DS, za sebe i finansiranje “ugleda Borisa Tadića u svetu“, takoreći mizerne.

Radujko je, po Rakićevom nalogu, plaćao i Jorgovanku Tabaković, poslanicu radikala u srpskom parlamentu. Ona je unapređena u pomoćnika direktora Telekoma u Novom Sadu. To mesto joj je ostavila rođena sestra Slobodanka Komšić, koja je prešla u Vojvođansku banku.

Jorgovaka je dobila platu od nekoliko hiljada evra, kola sa službenim vozačem, i išla je često u Beograd da se kurva sa jednim političarem sa Kosova. Posao su dobile i njene dve kćerke, sa platom većom od ministarske.

Plen koji je donosio Aleksandar Vučić deljen je među najprobranijim članovima. Ostali su dobijali pravo na samostalnu pljačku po unutrašnjosti. Ali, osim što su od Borisove mafije dobili stotinu miliona, Vučić je, preko Vladimira Bebe Popovića, sa kojima je godinama bio u bliskim odnosima, obnovio odnose sa rezidentom britanske obaveštajne službe i skoro svako veče je posećivao Vučića u njegovom prostranom stanu na Novom Beogradu (o čemu Tabloid ima precizne informacije, jer je jedan naš saradnik radio kao portir na ulazu u zgradu gde je on stanovao),

Tako su Nikolić, Vučić, Jorgovanka Tabaković, Igor Mirović i general Božidar Đelić, na Kopaoniku od strane britanskog agenta primili veliku svotu novca, sa zadatkom da razbiju Srpsku radikalnu stranku!

A po nalogu Borisa Tadića, osnivanje Srpske napredne stranke, njenih odbora i stranačke infrastrukture, morala su, velikim novce, da pomognu i mnoga javna preduzeća, poput Srbijagasa, Petrohemija Pančevo, Putevi Srbije… Ova preduzeća i njena rukovodstva Vučić danas pokušava da stavi na stub srama.

Nije ni čudo što Branko Radujko, koji je dolaskom naprednjaka na vlast još mesecima bio direktor Telekoma, nije u zatvoru. Sačuvao je milione opljačkanih para, kuće, automobile, stanove… A tako je mizerno plaćao Vučićevu kamarilu.

I što je još gore, zet Branka Radujka, bivši predsednik Opštine Rakovica Bojan Milić postavljen je za direktora JKP INfostan! U Rakovici je stanovao u podrumu, a mandat završio sa 40 stanova u vlasništvu! Njegova žena Renata Radujko je gradski sekretar za finansije, a njegov brat Nenad Milić bio je zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije.

Naprednjaci su, istine radi to treba reći, sto puta manje opljačkali od svojih prethodnika. Ali su i zaštitili sve pljačke Tadićeve mafije, teške preko 70 milijardi evra. I ne nameravaju da ih vrate u budžet Srbije. Možda ova priča može da odgovori na pitanje zašto se naprednjaci tako ponašaju prema žutoj mafiji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: