Архива

Archive for октобар 2013

VRANJANSKA OPŠTINSKA VRHUŠKA NEĆE OSETITI NOVE MERE VLADE SRBIJE U DOMENU PLATA!!!

20. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Vranje ima najveći broj gradskih funkcionera po glavi stanovnika, ali zato i vladajuća koalicija tamo funkcioniše. U Subotici, nasuprot, koalicioni partneri, kojih je 11, ne mogu da se dogovore kako da popune mesta funkcionera u 15 gradskih javnih preduzeća. Neodlučni su ili da povećaju broj odbornika koalicije ili da smanje broj preduzeća.

 

          Igor Milanović

 

Mali grad u jugoistočnoj Srbiji, Vranje, rekorder je po broju pomoćnika gradonačelnika: ima ih čak pet. Poređenja radi, milionska metropola Beograd ima tri pomoćnika gradonačelnika, a gradovi kao što su Leskovac, Niš, Pančevo, Subotica, Kruševac i Zaječar imaju ih po četiri!

Trenutno je na čelu Vranja Zoran Antić, vranjanac koji se hvali da je diplomirani politikolog, a da je "svoje šire obrazovanje usavršavao na Fakultetu za uslužni biznis u Novom Sadu, na katedri za javne finansije, šta god da to "usavršavanje" znači. Njegova zamenica je Bojana Veličkov, takođe iz Vranja, koja je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini.

Pet gradonačelnikovih pomoćnika su: Boban Stanković, Borivoje Antić, Voja Zlatković, Dragan Janjić i Žikica Antanasijević.

Za pomoćnika zaduženog za privredu i ekonomski razvoj, Bobana Stankovića, nema podataka šta je završio od škole, ali se na zvaničnoj prezentaciji Vranja navodi da ima radno iskustvo dugo 16 godina, od čega je 10 godina zaposlen u Gradskoj upravi.

O pomoćniku za budžet i finansije Borivoju Antiću ima još manje informacija na vranjanskom portalu. Zna se samo da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Prištini i da, navodno, ima dugogodišnje iskustvo u privatnom preduzetništvu u koje se upustio kada je imao tek 21 godinu.

Novinarima lokalnog OK Radija na pitanje čime se konkretno bavi, Borivoje Antić odgovara:

"Trenutno sprovodimo socijalnu politiku naše stranke (?!) boreći se za pomoć prvacima da dobiju po pet hiljada dinara. Tu su i svakodnevne aktivnosti koje dobijamo od gradonačelnika". Tako govori pravi stranački vojnik koga ne interesuju birači…

Voja Zlatković, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, završio je poljoprivredni fakultet u Skoplju, a o opisu svog posla novinarima kaže:

"Kako mislite šta je u opisu mog posla? Pa sve ono što je regulisano zakonom. Pratimo i sprovodimo odluke Ministarstva poljoprivrede. Radim na potpisima, subvencijama i regresima za poljoprivredne proizvođače...".

U Vranju postoji i član gradskog veća zadužen za poljoprivredu, čiju ingerenciju Zlatković ne zna, ali uprkos tome tvrdi kako im se zaduženja niti podudaraju niti kose?!

Dragan Janjić je pomoćnik gradonačelnika zadužen za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu. Diplomirao je na Fakultetu za uslužni biznis Univerziteta u Novom Sadu, na smeru Menadžment u ekonomiji., a još u periodu od 2008. do 2011. bio je pomoćnik gradonačelnika, tada zadužen za Nacionalni investicioni plan. Ni sam nije siguran za šta prima platu, pa uopšteno objašnjava kako mu je dužnost da "pomno prati oblast regionalnog razvoja", a pored toga radi i "sve što je vezano za regionalni razvoj, kao što je stručna praksa i tako dalje".

Žikica Antanasijević je kao pomoćnik zadužen za infrastrukturu, urbanizam i preduzetništvo, a diplomirao je svojevremeno na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini. Posle toga je kao poljoprivredni inženjer trinaest godina radio u "Simpu", a od 2011. je gradski funkcioner: prvo kao član gradskog veća, a od skora i kao pomoćnik gradonačelnika.

Vranje ne spada u red bogatih oblasti u Srbiji, iako je nekada bio sedište mnogih velikih preduzeća i fabrika. Uprkos tome, plate pomoćnika gradonačelnika su uveliko iznad republičkog proseka. Dok u drugim mestima one iznose između 75.000 i 80.000 dinara, u Vranju su čak 85.000 dinara, pa se tako iz budžeta ovog gradića za potrepštine gradonačelnikovih pomoćnika izdvaja preko pola miliona dinara. To su velike pare za sredinu koja od ukupno 59.278 radno sposobnih ljudi ima svega 18.958 zaposlenih.

I sam gradonačelnik Zoran Antić priznaje da mu nije baš najjasnije zašto ima toliko pomoćnika i pojašnjava da su svi oni na funkcije postavljeni po političkim linijama. "Trude se ljudi, trude", pravda ih Antić dodajući: "Pa ne mogu ja baš sve da znam."

Koalicioni partneri u Vranju su, očigledno, složni, što ne može da se kaže i za one iz Subotice, gradu na drugom kraju Srbije. Tamo nikako da se dogovore koga da postave na čelo čak 15 javnih preduzeća. Potrebno je postaviti nove direktore, zatim i po dva člana Nadzornih odbora, a tu su i izbori za članove Komisije za izbor direktora…

Koalicioni partneri u Subotici su ionako već posvađani, pa im novi sukob oko postavljanja funkcionera u javnim preduzećima nije potreban. Marija Kern Šolja, predsednica Skupštine grada, to ovako objašnjava:

"…U koaliciji nas je 11 odbornika, ali ne znam koliko partija. Da li mislite, na osnovu dosadašnjeg rada, da mi možemo da se usaglasimo?"

Možda bi Subotičani trebali da se ugledaju na kolege iz Vranja, pa da svakom koalicionom odborniku omoguće da bude i gradski funkcioner, a ako treba i direktor nekog javnog preduzeća?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UZ NERASKIDIVI LANAC KORUPCIJE, TAJKUNI IMOVINU STIČU NA ZAKONIT NAČIN

19. октобра 2013. Коментари су искључени

 

U poslednjoj deceniji organizovani kriminal je u stalnom porastu, a institucije koje treba da se bore protiv njega u Srbiji kao da ne postoje. I one koje formalno postoje, suštinski nisu u mogućnosti da rade protiv svojih političkih mentora koji su ih izabrali da rade poslove policajaca, sudija, tužilaca. Da je suprotno, oni bi bili nezavisni, a politički inspiratori opšteg kriminala bili bi pred njima manji od makovog zrna.

 

          Josip Bogić

 

Danas već izlizane izjave Aleksandra Vučića (naj)prvog potpredsednika vlade, da niko neće biti pošteđen u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, pokazalo se kao bacanje prašine u oči, jer su se rezultati nekih istraga i hapšenja, u većini slučajeva pokazali kao pun promašaj.

Nema, dakle, ni govora o borbi protiv kriminala i korupcije. To se vidi i kad je oduzimanje imovine u pitanju. Sva ta imovina "glavnim igračima" nikada niti može niti će biti oduzeta, a to je suština svih pitanja.

Svi su oni imovinu kupovali u skladu sa zakonima. U "mrežu pravde" biće ulovljene samo sitne mušice. Glavni uzročnik i pokretač kriminala je upravo finansijski, a ne klasični kriminal. Zakonodavstvo je dosta rigorozno prema kriminalcima iz oblasti klasičnog kriminala dok se izvršiocima krivičnih dela iz oblasti finansijskog kriminala izriču mere "ukora razrednog starešine".

Jedna od već "legendarnih" izjava "prvopozvanog" da pravosudni organi dosta teško dolaze do dokaza da je neko do sumnjive imovine došao na nezakonit način, tačna je u smislu da je većina tajkuna imovinu stekla na "zakonit način", jer im je bilo jeftinije da finansiraju političke partije i zakone kakvi su im potrebni nego da osnivaju političke partije i tako imovinu steknu na zakonit način. Na taj način su napravili neraskidivi lanac korupcije u kome su svi. I sudije, i tužioci i političari i mafijaši.

"Smrtni udarac" kriminalu

Svi ministri policije, pravde i tužioci od oktobarskih promena da danas svaki put su najavljivali sve žešću borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a prilikom formiranja novih vlada taj isti organizovani kriminal i korupcija su stalno rasli. Ali, uprkos tome, jedan od bivših čelnika policije dao je zajedničku izjavu sa sadašnjim direktorom policije Miloradom Veljovićem, da su organizovani kriminal i korupciju iskorenjeni i da je tom zlu zadat smrtni udarac!

Veljović "lično smatra" da je visoka korupcija rak-rana našeg društva, da je policija spremna da se s tim uhvati u koštac, da taj posao mora da obavi profesionalna policija, koja mora da ima podršku i ostalih državnih organa; da neće dozvoliti da bilo ko utiče na policiju, da neće biti zaštićenih, i da će hapsiti sve koji su umešani u korupciju i kriminal; svako ko se ogrešio o zakon moraće da odgovara; visoka korupcija je usko povezana sa organizovanim kriminalnim grupama, te da to treba razbiti…Sve su to samo naučene fraze…

Nije rekao da je on deo te organizovane kriminalne grupe potaknute političkim kriminalom. On po tom principu treba da hapsi one koji su ga postavili na to mesto! Ovom svojom izjavom pokazao je po ko zna koji put da nije direktor policije i da ga niko ne pita ni za šta. Da je samostalan i nezavisan u svom radu, kao što od početka govori, odavno bi zatvori bili puni onih koji su ga postavili na to mesto…

Nevolje su počele mnogo ranije, kada je nesrećnom sistematizacijom iz 2005. godine organizaciona jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala prestala da bude posebna celina, i počela da predstavlja deo Uprave kriminalističke policije (UKP).

Ali, bez obzira na sve anomalije sistema, pitanje koliko je u aktuelnim uslovima kriminalizacije srpskog društva, visokog nivoa korupcije, rasporeda i strukture moći i slabih institucija – moguće imati efikasnu službu za borbu protiv organizovanog kriminala koja odgovara ministru, odnosno da se praktično nalazi pod kontrolom Vlade. Neki eksperti navode da bi operativno nezavisna služba, koja odgovara direktno parlamentu, bila daleko efikasnija.

Prema važećoj sistematizaciji, poslovima suzbijanja pranja novca treba da se bavi osam operativnih radnika i šef koji se nalazi na čelu odseka. Do pre dve godine, bila su popunjena mesta šest operativnih radnika za područje cele Republike Srbije. Ni danas nije bolje. Kadrovska struktura je takva da su svi kadrovi visokoobrazovani (sa univerzitetskom diplomom), uglavnom diplomirani pravnici i ekonomisti sa minimumom staža od pet odnosno više godina. Osim toga, svi su pohađali nekoliko kurseva o pranju novca.

Sve funkcioniše, ništa ne radi

U otkrivanju i sprečavanju pranja novca MUP postupa po saznanjima do kojih samostalno dolazi tokom rada, ili na osnovu podataka koje dobija od drugih organa, najčešće od Uprave za sprečavanje pranja novca. Značajan izvor saznanja jesu i podaci koji se dobijaju u okviru razmene sa inostranim policijama.

Za efikasan rad na suzbijanju organizovanog kriminaliteta značajna je primena posebnih zakonskih ovlašćenja i isprobanih tehnika, što je sve predviđeno novim zakonskim rešenjima. Međutim, kada je reč o praktičnoj realizaciji, to jest primeni ovih mera, valja istaći da je ona nemoguća bez angažovanja operativno-tehničkih kapaciteta Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja je Vladina agencija.

Praktično istraživanje krupnih slučajeva organizovanog kriminala u koje mogu da budu uključeni i najviši rukovodioci (ministri u Vladi i drugi funkcioneri), nemoguće je bez druge Vladine agencije, što je veoma problematično. Ovo utoliko pre ako se ima u vidu breme nasleđa SDB (danas BIA), kao i činjenica da je stepen do koga je ova služba istinski transformisana u najmanju ruku problematičan.

U sprečavanju pranja novca MUP ostvaruje kontinuiranu komunikaciju na operativnom nivou u cilju razmene informacija radi identifikovanja i istraživanja ove vrste krivičnih dela. U tom smislu Uprava za sprečavanje pranja novca, NBS, Carina i drugi organi dostavljaju policiji podatke koji ukazuju na potencijalno pranje novca, a ona dalje postupa po njima. Saradnja između različitih institucija delom zavisi i od personalnih odnosa zaposlenih u njima.

Podaci kojima MUP Srbije raspolaže o pranju novca i predikatnim krivičnim delima sakupljaju se i obrađuju centralizovano u okviru Uprave za analitiku.

Postoji takođe i organizaciona jedinica za operativnu analitiku u okviru SBPOK-a, koja je zadužena za prikupljanje, korišćenje i ukrštanje konkretnih podataka koji se koriste u rasvetljavanju pojedinačnih krivičnih dela organizovanog kriminala.

Po sistematizaciji, operativna analitika i obaveštajno odeljenje prerasli su u službu u okviru Uprave kriminalističke policije. Još uvek nisu objedinjeni podaci svih državnih organa koji se odnose na ekonomski kriminal i svaki organ vodi sopstvenu statistiku, na osnovu svoje metodologije i kriterijuma.

 

   A 1.

Sve je isto, a i droge ima

Od kako su iz specijalizovanih policijskih službi isteranu najiskusniji operativci, a dovedeni mladi i neiskusni kadrovi, došlo je do porasta svakog kriminala, što se vidi i na osnovu zaplene narkotika. Ispada da je unutrašnjost Srbije postala središte trgovine narkoticima, a da je Beograd obična narko-periferija, mada je dobro poznato da je Beograd središte i najveći konzument narkotika u Srbiji, da je najveći broj registrovanih narkomana u Beograd, a da su zaplene simbolične. I sve je isto. Kako pre dvanaest-trinaest godina, tako i danas. Zašto je to tako?

 

   A 2.

S’ konja, na magarca

Od osnivanje SBPOK-a (Službe za borbu protiv organizovanog kriminala) jasno je da ni po organizaciji niti po kvalitetu ljudi ova institucija ne može da odgovori na sve izazove koje zahteva savremena borba protiv organizovanog kriminala i da nije ni blizu uspesima koje je ostvarivao nasilno ugašeni UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala).

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NIŠ: OD OPLJAČKANOG PREDUZEĆA “NISSAL”, SADA SE PLJAČKAJU MALI AKCIONARI

17. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Posle napisa u štampi o kriminalu koje vlasnici sprovode u Nissalu, redakciji je dostavljeno pismo predsednika Udruženja malih akcionara Zorana Đorđevića, u kome se opisuje šta se sve dešavalo i dešava u ovoj nekada uspešnoj kompaniji. Iako je jasno da su vlasnici opljačkali preko 61.000.000 evra, potkupljeno niško pravosuđe ništa ne preduzima, piše između ostalog u pismu koje u celosti objavljujemo…

 

 

 

Klub manjinskih akcionara Nissal a.d. Niš je uputio veći broj krivičnih prijava protiv odgovornih za pljačkašku privatizaciju Nissal-a, kao i nakon privatizacije, a o čemu ste do sad pisali. Uputili smo prijavu i za smrt inženjera Zvonimira Jovanovića, koji je krajem 2010. godine poginuo na presi koja nije bila obezbeđena senzorom za automatsko zaustavljanje,a o čemu ste i pisali.

Sa velikim iznenađenjem, primili smo krajem maja Obaveštenje zamenika Višeg javnog tužioca, u kome se kaže da nema mesta pokretanju i vođenju krivičnog postupka protiv bilo kog lica za krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Da iznenađenje bude veće, vezao se i za naše zahteve za reviziju i preispitivanje sporne privatizacije Nissal-a.

S razlogom se pitamo: da li pljačku od više od 61. milion evra, može zaštitnik kriminala, zamenik VJT Dobrivoje Perić, da smesti u jednu rečenicu, a da nam i ne objasni o kojim prijavama, kao i o kojim zahtevima je reč, jer smo ih podneli na više desetina adresa?"

Pitamo se da li je dobro pogledao javni poziv za prodaju Nissal-a i kako su definisani uslovi za otkup tenderske dokumentacije, da li je video bonitet tajkuna iz Domal-a koji je imao samo 3.768,76 evra, umesto potrebnih milion evra, da li je video zapisnik tenderske komisije, gde se laže da kupac ispunjava uslove, da li je video potpis Mirka Cvetkovića na odluci o oceni jedinog ponuđača, gde i on laže da kupac ispunjava uslove i predlaže prodaju, a kasnije i potpisuje kupoprodajm ugovor?

I tu nije kraj, jer su tajkunu dozvolili da radi skoro sve na crno, da rasprodaje imovinu, da uzima hipotekarne kredite, da vrši nezakonite dokapitalizacije, da konvertuje zemlju, dobijenu na korišćenje, u ličnu imovinu, na štetu akcionara, ali i države.

Ništa nisu preduzeli protiv tajkuna koje su još i "pokrivali", kao što sada čini i zaštitnik kriminala Dobrivoje Perić, koji prima redovnu platu od države, ali radi protiv iste.

U prilogu dva videćete da smo se obratili VJT-u u Nišu prigovorom u zakonom nam ostavljenom roku, kao i da smo podneli zahtev za sprovođenjem istrage Višem sudu u Nišu (prilog 3).

Uz urednu prijavu, održali smo protest pred Višim javnim tužilaštvom u Nišu 12. 6. 2013. godine i tražili sastanak sa tada v.f. predsednika Višeg javnog tužilaštva Bojane Mitić, kao i samim Dobrivojem Perićem, ali se nisu pojavili.

Kasnije predstavnici kluba manjinskih akcionara dolaze na sastanak sa Bojanom Mitić, ali se ništa ne preduzima po predmetu Nisal-a, ali ni protiv Perića, što smo tražili.

Pred Nissalom Klub manjinskih akcionara zakazuje protest za 11.07.2013. i postavlja šatore,a tu ostajemo i sutradan. Razlozi što smo se okupili baš tamo su Vama dobro poznati, a to je sledeće:

da bi se zaustavio rad na crno kada nije hteo ministar Dinkić kome smo podnosili prijave,sa registarskim brojem i markom kamiona, sa tačnom kilažom izvezenih profila uz propusnicu umesto računa i otpremnice, kao i sa tačnim vremenom izvoženja,

da nateramo tajkune da zaposlenima overe zdravstvene knjižice, da im uplate obećane zarade sa zakašnjenjem od osam meseci, da im uplate doprinose na zarade, što su zaboravili više od tri godine, da im ne dozvolimo više nezakonite dokapitalizacije, kojim su vršili promene vlasničkog odnosa na štetu akcionara i države,

-da pitamo da li im je neko omogućio konverziju oko 11 hektara zemljišta dobijenog na korišćenje u ličnu unovinu, na štetu Države, ali i lokalne samouprave, čiju podršku imaju.

Vredno pomena je da je direktor Nissal-a Nebojša "Jebeš mi mater" Štambilj, sat vremena pre našeg dolaska već dogovorio sa predstavnicima MUP-a gde da nam zabrane postavljanje šatora, a vrhunac svega je da je od više desetina angažovanih bildera, petnaestak napustilo fabrički krug i da su se rasporedili tridesetak metara od ulaza u Nissal.

Iako je policija zadužena za održavanje javnog reda i mira na javnim površinama niko iz MUP-a ih nije dirao sve dok nismo lično intervenisali kod novopostavljenog načelnika kriminalne policijske uprave Niša, gospodina Anđelkovića. Nakon toga su povučeni u krug Nissal-a u kome je u tom trenutku bilo više osoba privatnog obezbeđenja, nego zaposlenih jer ih je bilo samo tridesetak radno angažovanih. Ostali su na nezakonitim plaćenim odsustvima i odmoru.

Ko je odgovoran što je najuspešnije preduzeće metalskog kompleksa do pljačke u organizaciji Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vlahovića, uz pomoć tajkuna, od 1254 zaposlenih, sa redovnim primanjima i uplatama doprinosa na zarade, svedeno na samo tridesetak radno angažovanih od oko 300 zaposlenih, bez zarade i drugog, pitaju manjinski akcionari nadležne državne institucije, kojima se obraćaju.

Zbog toga što nismo imali odgovor iz VJT-a , gde je predmet Nissal-a i kakve su im dalje namere, pred palatom pravde u Nišu organizovali smo proteste s početkom od 15.6.2013. koji su trajali do 26.6.2013,a slike sa postavljenim šatorima i parolama dobili ste već od mog kolege. Više javno tužilaštvo je većim delom protesta bilo bez predsednika, jer je Bojana Mitić bila zamenjena novim koji je preuzeo dužnost tek 23.7.2013. Sve do 22.7.2013.niko nam nije mogao da odgovori gde je naš predmet i tri različita odgovora smo baš tog dana dobili.

Predsednik Višeg suda u Nišu, Krstić rekao je da je Nissalov predmet kod Republičkog javnog tužioca. Minut kasnije sekretarica VJT-a pokazuje nam papire da je predmet od tog dana već u Višem javnom sudu (a predsednik ne zna), a u pisarnici VJT-a su nam nakon provere odmah potom rekli da je predmet kod sudije Aleksandra Teodosića.

Za pet minuta tri različita odgovora. To isto su svi isti potvrdili i sutradan, pa smo tražili i sastanak sa pomenutim sudijom Teodosićem, a koji nam je tada rekao da je tog jutra, dakle 23.7.2013, dobio predmet, mada je isti tražio pisanim putem i 10.6.2013, a zahtev je ponovio i 18.7.2013.god., ali uzalud.

Upomost se ipak isplatila, jer se od tog dana menja odnos prema nama, pa nas je novopostavljeni predsednik VJT-a pozvao na razgovor 26.7.2013. u 12 časova. Upoznao nas je i sa upućenim zahtevom za operativni radom na celokupnom predmetom Nissal-a, kao i sa zahtevom da se preispitaju svi navodi iz teksta u Vašem listu "Kad gazde zabrazde" po kome smo pisali krivičnu prijavu, a koju Vam šaljemo u prilogu. Zahtev MUP-u podneo je zamenik Višeg javnog tužioca Goran Bursać.

Dok smo čekali postavljenje novog predsednika VJT-a uputili smo nekoliko krivičnih prijava protiv odgovornih, a sve Vam ih dostavljam u prilozima. Kako nam je novi predsednik VJT-a rekao iste će zamenik Višeg javnog tužioca Vlada Pavlović proslediti Osnovnom javnom tužilaštvu, nadležnom za razmatranje iste, a mi ćemo o tome biti pisano obavešteni.

Gradonačelnik Zoran Perišić nam je pre nekoliko meseci dao samo podršku na papiru, a sa direktorom Krstićem i pomoćnikom ministra Mrkonjićem, Draganom Jovanovićem, sastaje se stalno. Otvoreno smo mu zamerili zašto je zaboravio da ih podseti da zaposlenima overe zdravstvene knjižice, jer ima i bolesnih radnika, kojima doktori, kolege gradonačelnika ne daju doznake, a neće ni da ih leče.

Zaboravio je i da ih podseti da trebaju i zarade dati ponekad zaposlenima i još mnogo šta drugo. Zaboravio je i da je njegov opis posla borba za sve građane Niša, jer on te muke nema. Ima čovek zdravstvenu zaštitu, uplaćeni su mu i doprinosi na zarade, zarade su mu redovne, a možda ih dobija i na više mesta, pa što bi ga interesovali obični radnici ili akcionari.

Obećao sam da Vam pojasnim i sledeće. Pre ulaska tajkuna u Nissal, sredinom 2003. godine, četiri večeri je dolazio tada radnik Domal-inženjeringa Momčilo Cekić nudeći mi ogronmu količinu evra. Nisam izdao radnike, nisam uzeo nuđeno mi, nisam se sastao petog dana sa Goranom Vukovićem (iako je došao u Niš).

Tražio sam samo da definišemo otpremnine pre ulaska tajkuna u posed i potpisivanje dogovorenog Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Nissal potpisao što su tražili direktori i drugi sindikat od mene, ali sam zato i oteran iz Nissal-a nezakonito i još uvek vodim rat sa pravosudnom mafijom, jer je i novom ministru Selakoviću državni sekretar Danilo Nikolić, koji je uništio niško pravosuđe.

Protiv njega je udruženje za zaštitu građana Feniks svojevremeno skupljalo i potpise za njegovu smenu, što on dobro zna. Još uvek su u niškim sudovima sudije poslušnici, poput Ivana Sokolovića, Jelene Jovanović, Ivane Ranđelović i dr.

Pomoćnik ministra je i sada pre ovih dešavanja dolazio kod mene kući više puta da se dogovorimo, jer mu nisu odgovarali organizovani protesti i pisanja u Vašem listu. Dolazio je da bi me vodio u banjsku kafanu "Devet Jugovića", gde bi me čekao i Neša Pečat.

Dolazio je dva puta i Neša sam, bez Jovanovića, te smo pili sok u kafani "Banjče". Pričali su da im nanosim zlo pišući Vama i organizujući proteste, te da to nekako rešimo. Za kafanskim stolom sam im kazao da ću svoje aktivnosti nastaviti, a što i činim.

Pitajte Jovanovića otkud njemu ovoliko interesovanje za Nissal, kada je već drugi mandat pomoćnik ministra! Nije li on ključni čovek koji zaustavlja sve naše aktivnosti i hoće li se konačno stati na put kriminalnim radnjama u organizaciji vlasti? Zna li Aleksandar Vučić da mu zlo nanose saradnici poput Danila Nikolića, koji je radio za sve režime, a da sada na preporuku Perišića postaje i državni sekretar Ministarstva pravde?

Predsednik Udruženja malih akcionara, Zoran Đorđević “.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIPLOMATE I AMBASADORI U ULOZI PRETSTAVLJANJA DRŽAVE I ZASTUPANJA SRPSKIH INTERESA

16. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije prepuna su kompromitovanih ljudi i običnih prevaranata. U ovu službu se kao i ranije odlazi preko političkih, ljubavnih i poslovnih veza. Sadašnja vlast je samo nastavila tamo gde je prethodna stala, vrteći postojeće i dovodeći nove kadrove, čija je biografija često skandalozna i neprihvatljiva za diplomatsku službu.

 

          Milica Grabež

 

Ambasador Srbije u Vašingtonu Vladimir Petrović odavno je trebalo da se “vrati kući“. On je državljanin Sjedinjenih američkih država, a i Srbije, u kojoj je rođen.

Gospodin Petrović je bio i sekretar naše ambasade u Vašingtonu, i istovremeno sekretar guverenera države Ilinois, Milorada Roda Blagojevića, koji danas izdržava kaznu zatvora, zbog namere da proda mesto senatora! Zatvorska kazna čekala je i Vladimira Petrovića, ali je on, zahvaljujući činjenici da je bio diplomatski službenik druge države, uživao imunitet.

Ambasadoru Vladimiru Petroviću istekao je mandat, pa se našao u neprilici. Ako izgubi diplomatski status, čekaju ga neugodni razgovori sa istražiteljima FBI-a!

Da bi i dalje ostao u SAD-u, Vladimir Petrović je računao na svog tasta Olivera Antića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, i savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića. I predsednik Nikolić i tast Oliver su želeli da pomognu.

Ambasador Petrović ugovorio je sastanak srpskog predsednika Nikolića sa američkim predsednikom Barakom Huseinom Obamom. I njih dvojica su se, sa svojim suprugama, sreli 24. septembra u Vašingtonu.

Otkuda moć ambasadoru Petroviću da može da kontaktira sa američkim predsednikom?

Pre više od pet godina ambasador Petrović je, po dogovoru sa Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem, sa 50 miliona dolara pomogao izbornoj kampanji Baraka Huseina Obame, u izbornoj trci za nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke! Izgleda da je taj novac presudio u Obaminoj kampanji, jer 50 miliona dolara u kešu su, za američke prilike, nezamislive pare.

Mešanje u unutrašnje stvari SAD-a platio je guverner Rod Blagojević. U postupku koji je FBI-a protiv njega pokrenula, dobio je 14 godina zatvora. Nije mu pomogao ni predsednik Obama, koji je postao senator države Ilinois, jer ga je ukazom izabrao tadašnji guverner Rod Blagojević.

Sva nastojanja tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton da se Vladimiru Petroviću oduzme diplomatski status, bivši srpski predsednik Tadić je ignorisao, čak je otišao i korak dalje, imenujući Petrovića za ambasadora. Šest meseci je odlagao predsednik Obama prijem akreditivnih pisama, i to je učinio iskoristivši odsustvo iz zemlje gospođe Hilari. To je, kasnije, koštalo Borisa Tadića i njegovu kamarilu odlaskom s vlasti.

Prošlog meseca predsednik Srbije potpisao je ukaz kojim se za ambasadora Srbije u Vašingtonu imenuje njegov savetnik Oliver Antić, kome je, svojevremeno, bio zabranjen ulaz u ovu zemlju!

Oliverovu kćerku Adelu udali su za Vladimira Petrovića, mada je on, isto kao i njegov tast Oliver, deklarisani homoseksualac. Na svadbi Vladimira Petrovića, upriličenoj pre nekoliko godina u srpskoj ambasadi, bilo je zabranjeno fotografisanje. Gospođa Adela je širokopojasna, ima 150 kila žive vage.

Sastanak srpskog i američkog predsednika i njihovih gospođa, upriličenog povodom otvaranja 68 zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, nije urodio plodom, mada je Obama poručio Nikoliću – "Imate moju podršku za sve što radite“.

I predsednik Nikolić nije ostao dužan, pa je zamolio prijatelja Obamu – "Potrebna nam je Vaša podrška". On je opisao predsedniku Obami svoj susret sa njegovim polubratom Malikom Obamom iz Kenije, poznatim fundametnalistom i finansijerom terorističkih organizacija. Obama se šeretski nasmejao, upitavši Tomu, da li je ukorio njegovog brata što previše voli da ubija ljude.

Ipak, susret predsednika dve najomraženije zemlje u Evropi, nije urodio plodom. Ministarstvo spoljnih poslova SAD-a obavestilo je srpsko ministarstvo da Oliver Antić nije poželjan za ambasadora Srbije u Vašingtonu, i da mu neće biti prihvaćen agreman.

U Srbiju su došli i Petrović i Nikolić, sa tužnom vešću. U srpskoj ambasadi više neće sedeti oni koji mogu da telefoniraju omraženom američkom predsedniku Obami. Srpska diplomatija je, za vreme Borisa Tadića, dovedena na najniže grane. Po nalogu Aleksandra Vučića, Tomislav Nikolić je doneo ukaz da se za ambasadora Srbije u Slovačkoj imenuje Albanac Šani Dermaku!

Ko je ovaj čovek, i zašto baš u Slovačku?

U kolumni Zorana Milojevića koju objavljujemo u ovom broju, opisuje se njegovo detinjstvo sa Šani Dermakouom:

“Neka ovu priču shvati kako ko hoće! Živeli smo na Besiru u Kosovskoj Mitrovici, u "profesorskoj kući", deleći stan. Bili smo deca! Njegov otac Ismet, bio je učitelj, moj otac Dragomir, profesor! Dragomir je pripremao Ismeta za prijemni ispit na skopskom univerzitetu. Ismet je stalno javno kritikovao Dragomira zbog "antikomunističkih" stavova o statusu Kosova i Metohije. Ismetov sin Šani Dermaku, sada je ambasador Srbije u Slovačkoj. Dragomirov sin Zoran je nezaposlen!“

Slovačka je članica Evropske unije koja nije priznala Republiku Kosovo! Slovačka ima velikih problema sa Albancima sa Kosova. Oni su u ovoj državi smestili infrastrukturu svojih “trgovačih firmi“ za prodaju praškastih proizvoda. Uspeli su da dobrim delom korumpiraju, velikim parama, slovačku policiju, pravosuđe i političare.

Ipak, Kosovo nema ambasadu u Bratislavi, nema ko da ih poseti u zatvorima, kada policija Slovačke, pod pritiskom iz Brisela, sprovede raciju. I Aleksandar Vučić je svojim prijateljima, porodici Osmani, ponudio da imaju svoju ambasadu!

Šani Dermaku će, ubuduće, posećivati u slovačkim zatvorima sve Albance, jer će se oni predstavljati građanima Srbije. Aleksandar Vučić, sin Fahri Musliua, izašao je u susret kosovskim Albancima. A oni uvek debelo plaćaju usluge.

Šani Dermaku je na mestu ambasadora zamenio Radmilu Hrustanović! Njena snaha Ana Urošević Hrustanović još je ambasadorka Srbije u Rimu, jer mali Miki Rakić želi da njegov šef Boris Tadić ima konkubinu u Rimu, koja je čuvar njegovih bankovnih računa!

Iako je ministar Ivan Mrkić uspeo da u značajnoj meri profesionalizuje rad u ministarstvu spoljnih poslova Srbije, imenovanje ambasadora, koji Srbiju predstavljaju u inostranstvu, u nadležosti je predsednika Republike Srbije.

Predsednik Nikolić je za ambasadora Srbije u Ukrajini imenovao Radeta Bulatovića, Koštuničinog bivšeg savetnika i direktora BIA. Mada je Bulatović poznat kao epska ličnost, Budalina Tale, u Ukrajini je ostala velika imovina Građevinskog kombinata "Komgrap", koju je on, dok je bio predsednik upravnog odbora ove kompanije, namerno ostavio po strani, a sada će, kao ambasador, moći da na svoj račun inkasira nekoliko miliona evra. ]

Bulatović je, nakon odlaska iz BIA-e, postao suvlasnik u preduzeću za fizičko-tehničko obezbeđenje, zajedno sa bivšim američkim ambasadorom u Srbiji Wilijemom Bilom Montgomerijem. Što sto vrhunski majstora stvori, jedna budala može preko noći da ruši, stara je izreka.

Može li se od čoveka, poput Nikolića, očekivati da unapredi srpsku diplomatiju?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POZNATI LIKOVI U “PREPORODU” SRBIJE POD VUČIĆEVOM KOMANDOM

15. октобра 2013. 2 коментара

 

Srpska napredna stranka na najvažnije pozicije u državi dovodi nestručne i kompromitovane kadrove oprobane jedino u kriminalu. Na čelu Ministarstva energetike je osoba sklona vređanju saradnika i saradnji sa kriminalcima i "kontroverznim" biznismenima. Ministar odbrane se ne tako davno dokazao kao uspešan u izbornoj krađi, a savetnici predsednika Republike su ili vlasnici bankrotiranih preduzeća, ili pod istragom da su prali pare zarađene trgovinom narkoticima.

 

          Igor Milanović

 

Direktoru Fonda za zdravstveno osiguranje Momčilu Babiću nedavno su zaposleni uputili otvoreno pismo oštro ga kritikujući zbog nesposobnosti i nepotizma. Po njihovim rečima, Babić se okružio nesposobnim, ali podobnim kadrovima koji ne moraju obavezno da budu sa njim u krvnom srodstvu, ali moraju da budu rodom iz Peći ili okoline, odakle dolazi i direktor. "Svi oni su sa Kosmeta pobegli tokom NATO agresije, ostavljajući nas da ratujemo za njih i njihovu imovinu", tvrde zaposleni.

Među njima se po zlu i kriminalnoj energiji ističe Anđelka Radenković, zamenica direktora Babića, koja nosi nadimak "Tri procenta". Ustvari, bilo bi dobro da se Radenkovićka, tvrde zaposleni u svom otvorenom pismu, zadržala na samo tri procenta mita za svaku transakciju, jer je u međuvremenu počela da uzima i svih sto odsto. Tako su netragom nestali i stanovi za izbeglice sa Kosova i Metohije i novac za njih dat iz državnog budžeta u vremenu dok je u Koordinacionom centru za KiM finansijske poslove obavljala Radenkovićka.

Babić se, istina, svima hvali kako jednim telefonskim pozivom sve može da reši, aludirajući na svoje snažne veze u vrhu Srpske napredne stranke, ali ga zaposleni pitaju zašto taj broj ne okrene da bi se konačno zaveo red u Fondu zdravstvenog osiguranja u kome ima oko 900 radnika.

Možda bi još i bilo podnošljivo da su jedini kriminalci na nivou vladinih direkcija i fondova, ali ih ima i na ministarskim mestima. Zorana Mihajlović eks Milanović je aktuelna ministarka energetike, ali rukama i nogama kopa ne bi li postala kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda.

Ministarka se redovno na obrocima u beogradskim restoranima "Šeher" i "Zavet" sreće sa Verom Milosavljević (suprugom Sretena Jocića, poznatijeg pod nadimkom Joca Amsterdam) i Milomirom Joksimovićem (Mišom Omegom), Jocićevim peračem para i nekadašnjim velikim finansijerom Demokratske stranke, a ponekad sastancima prisustvuje i bivši policijski general Goran Radosavljević Guri.

Miša Omega i Guri sa ministarkom razgovaraju o "obezbeđivanju" buduće deonice "Južnog toka" čija bi izgradnja bila poverena zajedničkom preduzeću njih dvojice. Pošto su za "Južni tok" finansijski zainteresovani neki od najkrupnijih kriminalaca u Srbiji i sama ministarka je naglo odustala od kritikovanja i ometanja ovog projekta.

Budući da je ministarka Mihajlovićka potpuno nekompetentna, ona je broj zaposlenih u svom kabinetu višestruko uvećala u odnosu na stanje iz vremena Petra Škundrića, a medijima se usmerava 11 puta više para nego što su bila davanja inače širokogrudog ranijeg ministra Olivera Dulića. O ministarkinoj i nestručnosti Dušana Bajatovića predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković javno u prisustvu stranih diplomata priča viceve.

Ako je već nestručna, Mihajlovićka je dokazala da je i nevaspitana: svog stranačkog i ministarskog kolegu Milana Baćevića (ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja) izbacila je jednom prilikom iz kabineta nazivajući ga idiotom, a na trećem spratu zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici svađala se sa Draganom Markovićem Palmom, koji je intervenisao u korist pritvorenog bivšeg direktora "Kolubare" Radosava Savatijevića Keneta, rekavši mu da "jede govna", Životija Jovanovića (direktora Direkcije EPS-a za distribuciju) na jednom sastanku Upravnog odbora EPS-a nazvala je majmunom

Svom ljubavniku Slavoljubu Grboviću zvanom "Labud" Mihajlovićka je na stalno korišćenje dala službeni automobil, "Škodu Oktaviju", a na mesto sekretara ministarstva dovela je Gordanu Škoro, nevenčanu suprugu aktuelnog ministra odbrane Nebojše Rodića, iako su njih dvoje u to vreme bili vlasnici preduzeća "Magma Prom d.o.o." iz Šapca. (preostali deo teksta o Rodiću cenzuriso je odgovorni urednik, opisujući ga kao poštenog čoveka…)

Koliko je loša kadrovska politika vladajuće naprednjačke stranke vidi se i po savetniku predsednika Republike za privredu, Predragu Mikiću, zvaničnom beskućniku koji navodi kako ne poseduje nikakvu nekretninu. Mikić je kao vlasnik "Trgomena PV" d.o.o. ojadio "Puteve Srbije" za 22 miliona dinara, a zatim vlasništvo nad ovim preduzećem predao drugima. "Trgomen" je ostao sa ukupnim dugovima od 45,9 miliona dinara, a za samo godinu dana (od 2010. do 2011.) savetnik za privredu Mikić je ukupni kapital ove firme u visini od 1,8 milijarde dinara sveo na nulu. U isto vreme je za isto toliko narastao kapital drugog Mikićevog preduzeća: "Trgomen nekretnina".

Smatra se da Mikić ima najmanje jednu of-šor kompaniju, „Nourseley trading corp", i da na taj način izbegava plaćanje poreza u Srbiji.

Nepošten i već oproban u nezakonitim poslovima je još jedan savetnik predsednika Republike, Pavle Bašić, član Saveta za privredu pri kabinetu Tomislava Nikolića. Braća Pavle i Goran Bašić su svojevremeno optuženi i privedeni zbog malverzacija u privatizovanom preduzeću "IKL" koje su braća Rodić ("MB") uz njihovu pomoć kupila Šarićevim parama. Braća Bašić imaju vlasničkih udela i u: „Agrokopu", „Kvantumu" i „Tandem financialu".

Po Međunarodnoj organizaciji za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, OCCRP, braća Gordan i Pavle Bašić su bili najbliži saradnici i Zorana Ćopića koji je parama sumnjivog porekla privatizovao najmanje 15 preduzeća u Srbiji i BiH.

Ostali Ćopićevi saradnici su bivši ministar energetike Srbije Goran Novaković, Anton Stanaj i Bogdan Rodić. Pavle Bašić stiže da se bavi vinima i hartijama od vrednosti kao osnivač "Tandem financial" a.d iz Novog Sada, a specijalnost su mu krizni menadžment i finansiranje start-up projekata. Nikoga zato ne čudi što su nam i berza i javne finansije u katastrofalnom stanju.

Srpska napredna stranka je Predraga Tričkovića iz Pirota imenovala kao glavnog čoveka za kadrove za jug Srbije.

Tričković je bivši direktor Beogardske banke, potom Findomestik banke, i protiv njega postoje 104 krivične prijave podnete tužilaštvu!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOSOVSKI LIDERI: DEO BIOGRAFIJE “DIPLOMIRANIH ŠIPTARA” I NJIHOVA ULOGA U STVARANJU NOVE ALBANSKE DRŽAVE

13. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Kosovski mediji su pisali o svojim “liderima i vladarima” koji su nosioci sadašnje politike na Kosovu. Ističu da su postali “državne vođe”, ponekad razgovorom, ponekad ustupcima, a ponekad i nedostatkom istinske političke prošlosti. Ali su ostvarili svoje liderstvo. Zvanični sajtovi institucija na kojima se može naći nešto o njihovoj biografiji, imaju manjkavosti ili su puni prenaglašene patetike

 

 

 

Pa tako kosovska štampa navrćući vodu na svoju vodenicu, sa hvalospevom je pisala: ”Posle nasilnog proterivanja studenata i nastavnika iz univerzitetskih prostorija, oni rade na uspostavljanju i strukturisanju univerzitetskog obrazovanja. Na Univerzitetu u Prištini u 1993, Hašim Tači je uspešan i završava visoke studije na istoriji.

Takve informacije, kao i činjenica da je u 1991. Tači imenovan kao rektor studenta Prištinskog univerziteta, su neke od retkih tačaka u oblasti obrazovanja koje se pojavljuju u biografiji premijera i u sopstvenoj, objavljenoj na veb-sajtu kancelarije premijera Kosova. Tači govori engleski i nemački, piše u štampi između redova biografije, iako je kritikovan u mnogim od njegovih nastupa.

Pre navršavanja svojih tridesetih, u 1996, na Univerzitetu u Cirihu, Tači nastavlja postdiplomske studije u oblasti istočne evropske istorije i političke nauke, a od 1999. on se usmerio da potvrdi i zaštiti kosovsko pitanje na predavanjima i govorima, na desetine univerziteta prestižnih institucija u zapadnim zemljama, napisano je u biografiji premijera Kosova.

Na konferenciji u Brdu kod Kranja, u Sloveniji, reč "sada" od albanskog na engleskom glasi "sada", iz Tačijevih usta on kaže "nou" ne "Nau", "Vellkom" "vellkomd" "apreshiejt", "az az zun posibell" su još jedan proizvod od posebnog Tačijevog engleskog, mada za one koji su možda studirali engleski, znaju da je engleski međunarodni i da se izgovara drugačije a ne Tačijevim stilom govora,. Ostali Tačijevi glavni i prvi atributi povezani su sa OVK.”

Naravno da nisu objavljene informacije o Tačijevim “zaslugama” u napadima na organe vlasti Srbije devedesetih godina . Na neke od njegovih aktivnosti podsećamo srpsku javnost:

Tači je takođe poznat i kao komandant samozvane Operativne zone OVK u Mališevu i član Dreničke grupe OVK, koju je 1993. godine osnovao Adem Jašari i koja je kontrolisala oko 10-15% od ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosmetu. Grupa je učestvovala u krijumčarenju oružja, ukradenih automobila, nafte i cigareta i prostituciji. U cilju vršenja kriminalnih aktivnosti Drenička grupa povezala se sa Albanskom, Češkom i Makedonskom mafijom. Tačijeve veze sa mafijom učvršćene su rodbinskim odnosima nakon udaje njegove sestre za Sejdija Bajrušija, jednog od poznatih vođa Albanske mafije 17. juna 1996. godine.

On je zajedno sa pripadnicima Dreničke grupe, Rafetom Ramom, Jakupom Nurijem, Samijem Ljustakuom i Iljazom Kadrijuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsko vozilo, 25. maja 1993. godine na pružnom prelazu kod Glogovca. Tom prilikom su ubijena dva srpska policajca dok ih je petorica teško ranjeno.

17. juna 1996. godine Tači je zajedno sa Jakupom i Avni Nurom, Besim Ramom i Sami Ljuštakuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsku patrolu na putu Kosovska Mitrovica-Peć kada je ubijen jedan srpski policajac dok je drugi teško ranjen.

21. septembra iste godine, Rama je po Tačijevom nalogu bacio bombu na kasarnu „Miloš Obilić“ u Vučitrnu. Po njegovom nalogu izvršen je i napad na Srednješkolski centar u Vučitrnu u kojem su bile smeštene porodice izbeglica iz Kninske krajine.,

U julu 1997. godine Tači je osuđen u odsustvu, od strane okružnog suda u Prištini na 10 godina zatvora zbog terorizma. U februaru 1998. godine izdata je poternica za njim. Godine 2003. raspisana poternica je proširena i radi počinjenog genocida.

“Sajt Predsedništva zemlje počinje sa fotografijom šefa. Rođena u Rashkoc Đakovici, Jahjaga je sedam godina mlađi od Tačija. Ranije zamenik generalnog direktora Kosovske policije, osnovac, pa srednjoškolac, i studirala je na Pravnom fakultetu u Prištini2000- te.

Na svom sajtu, kao i kod Tačija, pored pobede, nije napisano za bilo kakvo javno objavljivanje. Ona zna srpski jezik osim engleskog. Ali veliki aplauz na ceremoniji donošenja ostataka albanskog kralja Zoga, nije se dopalo mnogim ljudima, baš kao i njene greške u govoru, ali za razliku od Tačija ne u engleskom jeziku. “

"Generale, dozvolite sebi parada počinje", "fizibliteti" i drugi propusti, su samo neki koje je Jahjaga izgovorila kao predsednik, iako ih je izgovorila svojim maternjim jezikom.

Na stranu to što ni Pacoli ni Tači nisu ni znali ko je ona, sve dok je Amerikanci nisu postavili za predsednika “Kosova”.

“Trenutno, Atifete Jahjaga nastavlja master studije u pravcu međunarodnih odnosa na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, i ima dva posle-diplomska sertifikata jedan u Lesteru Univerziteta u Virdžiniji u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na veb-sajtu opštine Priština, opisan je gradonačelnik Isa Mustafa. Dirigovao je osnovnim i srednjim obrazovanjem u prestonici, i Ekonomskom fakultetu. Magistrirao je na organizacionim naukama Finansijski menadžment i ima doktorat iz ekonomije na polju liderstva privrede. Mustafa u retkim prilikama kada nedostaju predavanja na Ekonomskom fakultetu, između ostalog predaje predmet mikroekonomije.

Pacoli, na jednoj od svojih mnogobrojnih stranica koje poseduje i nose njegovo ime (pacollimabetek.com, pacollidiamond.com, pacollikosovo.com, pacolliafghanistan.com), piše da govori engleski, francuski, srpski , nemački, ruski, španski, italijanski i srpsko-hrvatski.

Barem da se zna makar nekoliko publikacija, kao npr. autobiografije "Od izazova do osporavanja Pacolijevog života” ovo je 2010. Međutim, drugih publikacija iz oblasti društveno-ekonomskog, političkog i kulturnog života, nema, iako se kaže da postoje. Između ostalog, biografija kaže da je Pacoli sponzor sporta i kulture na Kosovu! Pacoli je početno obrazovanje dobio u selu ima Marecove, srednju jednu od najviših u Prištini, a nastupao je u Nemačkoj, a kasnije i specijalizaciju u Mosinger institutu u Cirihu, u oblasti menadžmenta i marketinga.”

A obzirom da je pun para, aktivno je učestvovao u lobiranju da druge zemlje priznaju Kosovo kao samostalnu državu…

“Jakup Krasnići je proveo život u obrazovanju. Diplomirao je u Prištini Filozofski fakultet-istorijska grana, a zatim je postavljen da radi kao nastavnik. Ranije, u ranim godinama 70. bio je nastavnik u Arllat Glogovac, Srbica. U 2010. je objavio knjigu "Preokret – Kosovska oslobodilačka vojska", a kasnije i druge publikacije, kao "Nezavisnost kompromisa", "Usudi se da voliš slobodu" i "Žrtva za slobodu", su neke između ostalih objavljenih knjiga.”

Opet u radnim biografijama institucije na kojoj se nalazi, ne mogu se naći podaci da je 1996. postao član Glavnog staba OVK, kada je imenovan za portparola OVK, čime je ozvaničila svoje postojanje, a jednu od njegovih uniformisanih uloga, možete videti na na ovom snimku ( počev od 1min i 10 sekundi).

“Aljbin Kurti osnovno i srednje obrazovanje završio u Prištini, a 1993 je počeo studije na Fakultetu Elektros na Univerzitetu u Prištini. On je takođe bio zvučan, viđen u TEDkVienna, pre dve godine. Prema nekim veb sajtovima, u 1999 je radio kao prevodilac u kancelariji u vreme OVK političkog predstavnika Adema Demaćija.

Ali na zvaničnim sajtovima nije navedeno da je aprila 1999.god, bio osuđen na 15 godina, ali je po dolasku DOS-ovske vlasti sa Koštunicom na čelu, pušten iz zatvora, a na oslobađanju Aljbina Kurtija je bio angažovan Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava. Predsednik tog komiteta, tada je bila Biljana Kovačević – Vučo. Kao i mnogi Albanci koji su počeli da se ističu u političkom radu i potpomognuti patronatom SAD, postali su aktivniji i gradili svoje političke karijere u cilju bržeg zaokruživanja novostvorene države Albanaca.

“Ministar Krasnići Memli nekada vrlo istaknut u angažovanju kako bi zaštitio kapital iz neširenja degeneracije, kao što je homoseksualnost. Stihovi "Političari nemaju pojma ko je sam na Gornjoj Majni ništa bez plana rada" ili "intelektualnih sposobnosti, ništa što vam je potrebno do sopstvenih stepeni, ali oni znaju kako su dobili te stepene,30 godina je prošlo kroz apsolviranje, "je trend u vreme kada napada političkim tekstovima.

Tako kažu neke od njegovih starih pesama, kada je u "Tempo Road" pokazao način suočavanja sa takvim vojnicima na putu. Ovaj ministar je završio osnovnu školu "Hasan Priština" i srednju "Dževdet Doda".

Završio je studije političkih nauka i javne administracije na Univerzitetu u Prištini, i završio je magistarske studije iz oblasti međunarodnih odnosa na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke. Radio je kao novinar dok nije ušao u politiku.”

Danas su svi oni rado viđeni gosti zapadnih zemalja, čiji je ratnohuškački establišment pomogao Šiptarima da dobiju svoju drugu državu, a iz koje zapad jeftino eksploatiše prirodne resurse za svoje vlade, naplaćujući svoje ratno angažovanje…

Naravno da se ne smeju zanemariti vidljive činjenice a koje se ne pojavljuju u medijima, da je Albancima na Kosovu i Metohiji, Amerika, pored druge države, ostavila i bolest – kancer, koji je uzeo maha i među mlađim albanskim stanovništvom, koje zdravstvenu pomoć nalazi u zdravstvenim institucijama u Srbiji.

A što se tiče srpskih političara i njihovih biografija, pored zvaničnih informacija sa web sajtova njihovih funkcija, dobro bi bilo da se deo srpskog naroda, za koji je poznato da je vrlo pametan ali simptomatično sklon sporom pamćenju i još bržem zaboravu, potseti delova iz istorije naših predaka, i sadašnjih aktivnosti aktuelnih srpskih vlasti unazad dvadesetak godina. Možda bi nekome misao odlutala na termin golub prevrtač….!!?

 

    

©Geto Srbija

izvor: zeri

PRESTROJAVANJE: SVI LIKOVI MINISTRA BEZ PORTFELJA ZADUŽENOG ZA KOSOVO I METOHIJU

11. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Kao i svi potomci posleratnih "dođoša" u Vojvodini, i Aleksandar Vulin je mogao da bira: da bude prodavac levičarske demagogije ili autonomaš. Početkom devedesetih postao je ljubimac Mirjane Marković. Uz nju je postao ovo što danas jeste-dobro plaćeni nadri-patriota. Padom ondašnjeg režima, koji je on lako i bezbolno podneo, sklonio se u medijsku zavetrinu, ali samo na kratko.

 

               N. Vlahović

 

Čim su se miševi iz devedesetih namnožili na javnoj sceni, i on se pojavio. Prigrabio ga je, "kao sina", Tomislav Nikolić. Ova protivprirodna blud bila je više od neke smešne koalicije. Devedesetih godina, njih dvojica ne bi ni kafu popili zajedno. Ali, pare i vlast ne poznaju ni moral ni ideologiju…

Čim je Vulin imenovan za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, odobreno mu je iz budžeta toliko para da je bio jači od svakog ministra pojedinačno. Ta sredstva su obilato korištena za ubeđivanje Srba kako im je najbolje da u samoproglašenoj albanskoj državi pronađu svoju budućnost.

Aprila meseca 2013. godine, nakon što je Srbija u Briselu parafirala sporazum sa Prištinom, najavio je ostavku na tu funkciju, ali se kasnije predomislio. Nekoliko njegovih "propagandista" organizovali su "moleban" za njegov povratak na mesto direktora ove vladine kancelarije. Za naivne, ispao je častan, a za upućene, prevarant, pokvaren do koštane srži.

U međuvremenu, samo se "prestrojio". Naime, nakon rekonstrukcije Vlade postao je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju. Ista uloga, samo još veći budžet! Niko da se seti kako mu je JUL plaćao apartmane u pokojnom hotelu "Jugoslavija", kako je tamo orgijao dok su drugi ginuli verujući režimu kome je on bio jedna od ikona.

I tada mu je budžet bio nesrazmeran ulozi i funkciji.

Danas, kad troši pare namučenih građana Srbije, Vulin se bavi i pretnjama. Nedavno je podigao glas: ako kosovski Srbi ne budu izašli na glasanje, sami će biti krivi što će ostati van Srbije!

Ovaj beskarakterni, ali uvek dobro zbrinuti čovek, služinče koje je u dva režima napravilo ogromne štete građanima Srbije, slika je i prilika etičke, političke i moralne propasti do koje je ova država stigla.

Ne bi iznenadilo da u nekom trećem režimu, Vulin podrži Vojvodinu kao nezavisnu republiku, samo ako mu dobro plate. Njega zanima samo novac i vlast, a lažne emocije koje s mukom mora da odglumi, koštaju. On jeste sluga, ali uvek sa budžetom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: