Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > DRŽAVNI MAĐIONIČARSKI TRIKOVI U BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

DRŽAVNI MAĐIONIČARSKI TRIKOVI U BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

27. октобра 2013.

 

Nijedan od „eksperata" ekonomske propasti Srbije do danas nije odgovarao. Odgovorni za uništavanje preduzeća i epohalne pljačke, među njima i bivši premijer Cvetković, bivši ministri Vlahović, Pitić i mnogi drugi, nisu čak ni pozvani na razgovor u tužilaštvu. Ko može danas da istraži kako su na kriminalan način donošeni zakoni koji su omogućavali legalizaciju pljačke? Gde je nestalo skoro 70 milijardi evra za deset godina, i zašto se prvi potpredsednik vlade Srbije, koji je pre više od godinu dana najavio obračun sa glavnim nosiocima kriminalne politike, danas više ne zanima za njih?

 

          Josip Bogić

 

Ko se još seća kako su građani doslovno bombardovani informacijama o borbi protiv kriminala i korupcije, o tome da neće biti zaštićenih, da je formirano "60 timova najpoštenijih i najsposobnijih policajaca" da istraže sve nezakonitosti u privatizacijama i prodaji državne imovine, odnosno „loše privatizacije"…

Nešto slično onome što su radili bivši predsednik Tadić, bivša ministarka pravde Snežane Malović i bivši državni sekretar Slobodan Homen. Ali, o njihovoj odgovornosti za cvetanje kriminala i haosa u pravosuđu, takozvana naprednjačka vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem nije ni progovorila niti ima nameru. Ona samo nastavlja posao svojih prethodnika u državnim foteljama.

Najavljivao je Vučić 60 policijskih timova koji će se obračunati sa organizovanim kriminalom, i poštenje, kao glavni motiv svakog od tih timova. Ali, na njegovu žalost, ne postoji takav merni instrument koji bi mogao da izmeri količinu nečijeg poštenja.

Možda MUP ima novi tehnološko čudo koje je merilo poštenje i znanje ovih šezdeset stručnjaka? Pokazalo se da Vučić nije imao "60 najstručnijih i najpoštenijih policajaca", ali taj problem je još veći, jer nema ni "najpoštenijih" tužilaca, a uvedena je tužilačka istraga! A to je mnogo veće pitanje, jer je tužilac organ gonjenja a ne policija, niti bilo koje drugo telo.

Zahvaljujući Vučićevoj početnoj ideji da "zagazi frontalno", potpuno pogrešno je u borbu protiv organizovanog kriminala uključio VOA i VBA koje sa borbom protiv organizovanog kriminala nemaju nikakve veze. To važi i za BIA. To je informativna agencija koja sva saznanja mora da prosledi tužilaštvu a nikako operativna agencija koja u svom sastavu ima čak i Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala!

Domen ovih službi, barem kada je u pitanju Zakon, tiče se kriminala u okviru vojnih organa i institucija a ako oni rade van svojih okvira to je onda drastično kršenje zakona. I ranije a i sada, izdavalac naloga je tužilac a nikako neko iz izvršne vlasti, pa su te Vučićeve metode bile protivzakonite u svakom smislu.

Napravljene su brojne amaterske greške. Na primer, hapšenjem korisnika kredita i njihovim optuženjem krenulo se pogrešnim putem. Nisu korisnici kredita toliko krivi koliko oni koji su im davali tolike iznose. Pođimo od obične činjenice kako se dodeljuju krediti. Kako se u javnosti prikazuje stiče se utisak da su krediti deljeni tako što korisnik kredita dođe na šalter banke, ponese veliki džak, zatraži pare, a radnik iz sefa lopatom utovari u džak milione evra.

Procedura dobijanja kredita je ipak malo komplikovanija bez obzira na bezobrazluk onih koji su ih delili šakom i kapom. Kada dođete na bilo koji šalter banke pa zatražite kredit dobijete najpre odštampane formulare sa svim informacijama na nekoliko stranica šta vam je potrebno da bi dobili kredit i koje sve uslove morate da ispunite. Uslovi za privrednike su još malo i komplikovaniji gde su vam potrebni bilansi, pa nekretnine, menice, hartije od vrednosti i dr.

Ukoliko neko ne ispunjava uslove, nema ni kredita. U tom slučaju ako je neko davao kredite pojedincima i firmama koje nisu ispunjavale uslove, on ima direktan umišljaj da je izvršio krivično delo. Još ako je dobio potporu od političara na vlasti, eto rešenja Gordijevog čvora! Korisnik kredita treba da odgovara tako da mu se oduzme imovina, a da procesno bude dobar svedok, jer kao svedok ne sme da laže, a kao okrivljeni ili optuženi to može!

Zašto MUP uveliko ne radi na ispitivanju korupcije u pravosuđu, kako bismo svi posle toga imali nadu da će zakon podjednako biti primenjivan za svakog građanina, da će sva suđenja i sve presude biti pravične? Zar je pravično da oni koji su obezglavili pravosudni sistem, čitavu državu i narod, ostanu nekažnjeni?

Uprkos svemu što se dešavalo u poslednjih godinu dana, uprkos neviđenoj galami, velikim rečima, najavama spektakularnoih obračuna sa vrhom organizovane mafije, ispostavilo se da je državna mafija zaštićenija više nego ikada!

Zahvaljujući svojim poslaničkim imunitetima, podmićivanjima političkih protivika, zajedničkim interesima i pre svega "sagledavanjem budućnosti" u kojoj će se naći i jedni i drugi, došlo je do prećutne saglasnosti onih koji bi trebalo da odgovaraju i onih koji su danas na vlasti.

Pravilo je, ne diraj me-ne diram te. Kad se sve sabere, pravi tajkuni u proteklim godinama bile su političke stranke na vlasti. Mnoge istrage koje je trebalo usmeriti na fijoke tužilaca koji su te predmete držali pod ključem od 2005. godine, nikada nisu završene. Na omotima starih spisa danas bi mogli pronaći rukom ispisana imena ko je i kada naložio da se krivci ne procesuiraju. A nakon toga uhapsiti i nalogodavce i tužioce koji nisu radili svoj posao!

U međuvremenu su krenule nove istrage, takođe polovične. Mnogi od privremeno pritvorenih nikada neće ni biti osuđeni zbog nedostatka dokaza ili kršenja Zakona o krivičnom postupku od strane istražnih organa. Brojni su i oni koji su tužili državu i dobili nadoknadu za svaki dan koji su tamo nevini (ili bez dokaza) odležali.

Kad se sve sabere, besmisleno je galamiti i najavljivati istorijsku borbu protiv kriminala i korupcije sa ljudima u policiji koji su do juče bili udarna pesnica režima prethodnog režima Demokratske stranke, sa tužiocima koji su takođe bili instrumentalizovani od strane toga režima. Kako sa istim ljudima koji su učestvovali u svemu tome sada očekivati da rade protiv sebe?

Odgovor na ovu protivrečnost treba potražiti u Vučićevoj težnji da sebe i svoju stranku preobrazi u veće evropejce nego što su bili njegovi dojučerašnji politički, pa čak i ideološki protivnici. Ali, to već nije "protivrečnost", nego planirana prevara. I to masovna. Narod veruje u ono što Vučićevi mediji pišu i što njegovi policijski savetnici, dostavljači i slična fela, poručuju preko njih.

Sve ovo i mnogo toga još, predstavlja pravu priliku da tužioci i sudije (oni koji su još sačuvali dostojanstvo i obraz) sami vrate ugled svojoj struci. Na taj način će vratiti i ugled narodu i državi. Kada se izbaci, odstrani, iskoreni korupcija iz pravosuđa tek tada će nestati i sve druge i tada država može da se bavi privredom, politikom, društvom, kulturom, školstvom, i svim ostalim delatnostima. To jeste dug proces, ali je neizbežan ukoliko se hoće moderna, uređena, pravna država. Ovako, kako je to Vučić zamislio, sve liči na mađioničarski trik: mi njih kao jurimo, oni nama, kao, beže

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

Advertisements
%d bloggers like this: