Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > OCENA STANJA SRPSKOG PRAVOSUĐA, LOŠIJA OD FAKULTETSKIH OCENA ONIH KOJI DONOSE PRESUDE

OCENA STANJA SRPSKOG PRAVOSUĐA, LOŠIJA OD FAKULTETSKIH OCENA ONIH KOJI DONOSE PRESUDE

26. септембра 2013.

 

Srpski sudovi još donose presude “U ime naroda“. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral.

 

          Milan Glamočanin

 

Reforma pravosuđa u Srbiji, koju je naredio tadašnji srpski predsednik Boris Tadić u nameri da stvori partijsko sudstvo, zaprepastila je funkcionere u Savetu Evrope. Tadašnja ministarka pravde Snežana Malović našla je način kako da Srbija izbegne isključenje iz Saveta Evrope: tako da je svim sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani i dalje tekao radni odnos, i primali su 70 odsto plate, sve dok Ustavni sud Srbije ne odluči o njihovim ustavnim žalbama.

A ovaj sud je, potom, usvojio sve žalbe nereizabranih sudija, nalažući da budu vraćeni na rad u sudove. Koliko je para iz mršavog budžeta Srbije otišlo za isplatu sudija i tužilaca koji nisu prošli reizbor?

Za srpsku vlastelu je najvažnije bilo da se privredni sudovi stave pod potpunu okupaciju i nadzor. Preko njih se otimaju i gase preduzeća, pljačkaju stotine miliona evra stečajne imovine.

Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Privredni sud u Beogradu je na trećem mestu po korumpiranosti svojih sudija među privrednim sudovima, a prvi je sud u državi po broju sudija koji su hapšeni i protiv kojih su se vodili, ili još vode krivični postupci zbog primanja mita i zloupotrebe službenog položaja. Tabloid poseduje dokumente iz kojih se vidi koliko sudija Privrednog suda u Beogradu, koji su prošli reizbor, nema prosečnu ocenu studija veću od – sedam. Objavili smo njihove biografske podatke, bez obzira na to što su označeni kao službena tajna.

 

     Knjige uče, s knjigama se muče

 

Privredni sud u Beogradu dobio je za vršioca funkcije predsednika sudiju Zlatana Dimitrića iz Privrednog apelacionog suda. Gospodin Dimitrić je do kraja 2009. godine bio sudija Trgovinskog suda u Kraljevu.

Dimitrić jedva poznaje grad, vidno je uplašen, jer su pritisci i zahtevi onih koji su ga na ovu vruću stolicu doveli veliki, a zahtevi nezakoniti. On je u Kraljevu poznat kao homoseksualac, valjda ga je to i preporučilo da ga reforma pravosuđa dovede u Privredni apelacioni sud u Beogradu, a potom je rešenjem v.f. predsednika Privrednog apelacionog suda postavljen 31. decembra 2009. godine za v.f. predsednika Privrednog suda u Beogradu. Sudija Dimitrić je i portparol ovog suda, predsedava 9. većem koje odlučuje po prigovorima stranaka, a takođe je član 2. i 7. veća!

Dok je Snežana Malović bila ministarka, sudija Zlatan Dimitrić nije dizao glavu. Pokušavao je da se sakrije, jer ministarka nije bila oduševljena tolikim brojem pedera na ključnim mestima u pravosuđu.

Postavljenjem golobradog Nikole Selakovića za ministra pravde, koji je ugledni peder, Zlatan Dimitrić je dobio na značaju. Pederi su povezani kao creva, i međusobno se ispomažu i štite. Sve kriminalne poslove koji idu preko ovog suda, danas osmišljava sudija Dimitrić, a preko predmeta koji se presuđuju u ovoj “kući nepravde“, obrću se milioni evra.

Za zamenike Zlatana Dimitrića postavljene su Natalija Pejić-Kordić i Lejla Bratić, koje su jedva završile pravni fakultet. To ih je i preporučilo za pozicije u sudstvu, sa kojih mogu da unište kompanije, da ih opelješe. Njima pomažu sudije, takođe loši studenti i ljudi. Evo njihovih biografija…

 

     Nisu ni prosek, nego dno

 

Natalija Pejić-Kordić, rođena u Beogradu. Pravni fakultet u Beogradu završila 1989. godine sa prosečnom ocenom – 6,32. Pravosudni ispit položila 28. februara 1994. Imovno stanje prosečno. Stambeno pitanje ima rešeno, a za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 24. decembra 1998. godine.

Lejla (Alije) Bratić, rođena u Loznici, pravni fakultet završila 18. novembra 1982. godine sa prosečnom ocenom – 6,38. Pravosudni ispit položila 1996. Bez nepokretne je imovine, nema svoj stan, a za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 16. jula 2003. godine.

Vesna (Slobodana) Vulević, rođena 1. juna 1973. godine u Peći, Pravni fakultet završila u Beogradu, s prosečnom ocenom – 7,44. Pripravnički staž obavila u Trećem opštinskom sudu u Beogradu i kod privatnog poslodavca Slavoljuba Jakovljevića. Za sudiju Trgovinskog suda u Beogradu izabrana 11. januara 2001. godine. Kadar je SPS-a. Vlasnica je stana od 54 kvadrata. I njena rođena sestra je izabrana za sudiju.

Gordana Aranđelović, rođena u Vrnjačkoj Banji, Pravni fakultet u Beogradu završila 1981. godine sa prosečnom ocenom – 6,20. Pravosudni ispit položila 1984. godine. Radila kao gradski sudija za prekršaje u Beogradu. Za sudiju ovog suda izabrana 25. novembra 1998. godine. Nema rešeno stambeno pitanje.

Vesna Čelebdžić-Torbica, rođena u Šapcu. Pravni fakultet u Beogradu završila 1978. godine sa prosečnom ocenom – 6,86. Pravosudni ispit položila 1992. godine. Živi u roditeljskom stanu. Za sudiju je izabrana 12. jula 2000. godine.

Mila Đorđević, rođena u Lipljanu. Pravni fakultet u Beogradu završila 1988. godine sa prosečnom ocenom – 7,00. Pravosudni ispit položila 1990. Ima stan od 69 kvadrata u vlasništvu supruga, a za sudiju Trgovinskog suda izabrana 9. novembra 1999.

Dragan Dragović, rođen u Travniku, Pravni fakultet u Beogradu završio 1989. godine, posle deset godina studiranja, sa prosečnom ocenom – 6,50. Ima neodgovarajući stan od 40 kvm. Imenovan za sudiju Trgovinskog suda 10. jula 2003.

Mirjana Jovanović, rođena u Zemunu, Pravni fakultet završila 15. novembra 1988. godine, nakon petnaest godina studiranja, sa prosečnom ocenom – 6,13. Pravosudni ispit položila 1993. Imovinsko stanje dobro. Izabrana za sudiju Trgovinskog suda 20. novembra 1998.

Mira Kastratović, rođena u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu je završila 1978. sa prosečnom ocenom – 6,96. Pravosudni ispit položila 26. maja 1980. Živi u stanu čiji je vlasnik majka. Za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 12. jula 1984.

Dragana Kovačević, rođena u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu završila 23. novembra 1981. sa prosečnom ocenom – 6,66. Imovno stanje dobro. Stambeno pitanje rešeno. Izabrana za sudiju Trgovinskog suda 12. jula 2000.

Milica Lakićević, rođena u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu završila 1986, posle trinaest godina studiranja, sa prosečnom ocenom – 6,75. Pravosudni ispit položila 30. juna 1988. Vlasnik je neodgovarajućeg stana. Za sudiju Trgovinskog suda izabrana 29. jula 1997.

Brankica Meandžija, rođena u selu Majske Poljane. Pravni fakultet u Beogradu završila 1984. sa prosečnom ocenom – 6,26. Pravosudni ispit položila 28. oktobra 1986. Slabog je imovinskog stanja i nerešenog stambenog pitanja. Izabrana je za sudiju Trgovinskog suda 1. avgusta 1994.

Aleksandra Popović, rođena u Beogradu. Pravni fakultet u Beogradu završila sa prosečnom ocenom – 6,80. Izabrana je za sudiju Trgovinskog suda 3. aprila 2006. Njena majka je bila sudija Vrhovnog suda Srbije, a sestra Ana je sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Marija Elizabeta Štulić, rođena u Malmeu (Švedska). Pravni fakultet u Beogradu završila 1989. sa prosečnom ocenom – 6,93. Pravosudni ispit položila 1993. Stambeno je neobezbeđena. Za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 14. novembra 1998.

Ljiljana Subotić, rođena u Prištini, Pravni fakultet u Beogradu završila 1982. godine. Prosečna ocena – 6,86. Pravosudni ispit je položila 1992. Živi kod roditelja u dvosobnom stanu. Za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 12. jula 2000.

 

     Unapređena posle kriminalne presude

 

Biografije najuticajnijih sudija Privrednog suda u Beogradu pokazuju ko sve sudi u srpskim sudovima. Imena sudija ovog suda, zamenica v.f. predsednika suda Natalija Pejić Kordić i Lejle Bratić doživotno će pamtiti svi oni koji su dolazi po pravdu pred ove sudije.

Bivši muž sudije Natalije Pejić Kordić, sudija Jovan Kordić, posle promena 5. oktobra 2000 godine pobegao je od razrešenja, skrasivši se u OZ Dunav, zbog najteže korupcije. Danas je Natalija uspela da ga vrati u sud, u kojem je ona drugi čovek.

Sudije Ružica Banjalučkić, Jasmina Stanojević, Mirjana Jovanović, Marija Elizabeta Štulić, Jovan Korsić i Vesna Vulević često se pominju u javnosti zbog skandaloznih presuda i sprezi sa malom grupom advokata, sudskih veštaka i stečajnih upravnika, koji, često, deluju kao organizovane kriminalne grupe, koje opelješe imovinu posrnulog preduzeća. Na nesreću oni imaju i saučesnike u Privrednom apelacionom sudu, koji su zanat “pekli“ u Privrednom sudu u Beogradu.

Svakodnevno u redakciju Tabloida, stižu pisma u kojima građani ukazuju na neshvatljivo presuđivanje srpskih delilaca pravde. Sudije, počev od Vrhovnog (i) kasacionog suda do osnovnih sudova, bahato, zlonamerno i bez ikakve odgovornosti za svoje odluke, uništavaju živote građana.

Tako je Vrhovni kasacioni sud doneo 8. februara 2012. godine presudu kojom je odbio kao neosnovanu reviziju koju su protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru podneli tuženi u tom predmetu, Isa, Samir, Sadata Bejtović i Amela Eminović iz sela Dubova. Međutim, sud u obrazloženju navodi: “…Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399 ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana". Presudu je donelo veće sudija – Vesna Popović, predsednik veća, Milomir Nikolić i Lidija Đukić, članovi veća.

Značajan postotak presuda Vrhovnog kasacionog suda mogao bi sudska veća, da smo pravna država, odvesti na optuženičku klupu, zbog izvršenog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije i javnog tužioca.

Na žalost, Visoki savet sudstva, i pored nespornih činjenica da je srpsko pravosuđe među najkorumpiranijim, da je dobar broj sudija pravno nesposobnim za vršenje sudijske funkcije, da delioci pravde, iz ostrašćenosti, ili straha, donose često skandalozne presude, kojima uništavaju život građana, a često i porodica, poslednjih šest godina nije se oglasio. Nije pokrenut ijedan postupak protiv nekog sudije iz srpskog pravosuđa, od ovlašćenog disciplinskog tužioca.

To ćutanje Visokog saveta sudstva, u kojem i dalje rade sudije koje bi odavno trebalo da su u zatvoru, podstiče delioce pravde da se komotno ponašaju, i da mogu da rade nekažnjeno šta im je volja.

Pravda više ne stanuje u Srbiji. Disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva je, da posetimo, sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana Ilić, koja je osudila navijače Partizana, zbog navodnog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona na 240 godina zatvora.

Apelacioni sud u Beogradu preinačio je njenu presudu, izričući navijačima ukupno “samo“ 120 godina zatvora. U toku je obnavljanje postupka, jer je sudija Mirjana Ilić, u saradnji sa vrhom srpske policije sakrila dokaze koji oslobađaju navijače od krivične odgovornosti za ubistvo Tatona.

Umesto da zbog 120 godina zatvora koje je izrekla bude zauvek odstranjena z pravosuđa, sudija Mirjana Ilić je unapređena za sudiju posebnog odeljenja Višeg sud u Beogradu, i čuva je, danonoćno, 20 policajaca! Umesto da taj posao, njenog obezbeđenja, obavljaju stražarke u Ženskom zatvoru u Požarevcu!

Mirjana Ilić nije pokrenula nijedan disciplinski postupak protiv sudija. Kao da smo najsavršenije društvo na planeti, sa apsolutnom pravdom.

 

     Prvi a najgori!

 

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu u odeljenju za izvršenje, sudi 18 sudija! Oni izvršavaju pravnosnažne presude sudova opšte nadležnosti, i postupaju u izvršnom postupku, koji se pokreće na osnovu verodostojnih isprava.

Sudija Mirjana Dimitrijević je zamenica vršioca funkcije predsednika suda, a predsedava većem koji odlučuje o prigovorima na rešenja izvršnih sudija.Teško je rečima opisati kriminal i zloupotrebe nekih sudija ovog odeljenja, koje su u sprezi sa zamenicom predsednice suda Mirjanom Dimitrijević.

U ovo odeljenje većina sudija je upućena zbog “nepodobnosti“, jer su, potpuno stručno i sa pažnjom postupali u krivičnim, ili parničnim predmetima, zamerajući se tako moćnim kolegama z viših sudskih instanci, ili državnim i partijskim funkcionerima,kojima nisu išli niz dlaku.

Tako je nekadašnji predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Đorđe Mirković raspoređen u ovo odeljenje, verovatno kao “nepodoban“, a sudija Jasmina Svorcan je premeštena, mada je vrlo odgovorno presuđivala parnične predmete, ali, kada je pokušala da poziv za raspravu uruči i sudiji Apelacionog suda u Beogradu, koja je tužena za prevaru, brzo su joj oduzeti predmeti, i premeštena je na rad u odeljenje suda na Novom Beogradu.

Zamenica predsednice suda Mirjana Dimitrijević ima svoju grupu sudija, koja se može smatrati organizovanom kriminalnom grupom. Posao izvršnih sudija je relativno lak. Treba da pročitaju izvršnu presudu ili ispravu, da je upodobe sa podnetim zahtevom za prinudnim izvršenjem i da potpišu rešenje.

Teško je razumljiva praksa izvršnih sudova da na zahtevu za prinudim izvršenjem samo udare pečat na kojem piše da sud usvaja predlog, da upiše iznos toškova postupka i pouku o pravnom sredstvu. Svaka odluka suda mora biti napisana na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, mora imati uvod, u kojem je naziv suda koji donosi odluku i ime sudije, ili sudija, zapisničara, datum donošenja, zatim izreku, obrazloženje i pouku o pravnom leku, kao i potpis sudije. To isto važi i za odluke o izvršenju i obezbeđenju.

Sprega nekolicine advokata sa sudijom Dimitrijević i njenim pulenima je kobna po sud. Izbegavanje izvršenja odluke, ili njeno izvršenje prekim putem, ima svoju tarifu. Naime, kao predsednica veća koje odlučuje po prigovoru, sudija Dimitrijević u izvršnom postupku donosi konačnu odluku, koja se ne može pobijati ni redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.

Urednicima Tabloida-Lista protiv mafije, pošlo je za rukom da o stanju u ovom odeljenju najvećeg suda u Evropi, razgovaraju sa troje sudija odeljenja. Opisivanje kriminala širokopojasne zamenice predsednice suda Mirjane Dimitrijević izaziva povraćanje. Jedan o sudija koji je bio privremeno raspoređen u ovo odeljenje tvrdi za Tabloid da u ovom delu suda vlada haos, da je Dimitrijevića agresivno-primitivna žena, da ni sa sudijama ne komunicira, ako nisu deo njenog klana, a da on nije sa njom želeo ni da se pozdravi.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: