Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > POLITIKA VUČIĆA NE SME DA ODSTUPI OD VOLJE ZAPADA: UČINITI SVE ZA PRODAJU NACIONALNIH INTERESA

POLITIKA VUČIĆA NE SME DA ODSTUPI OD VOLJE ZAPADA: UČINITI SVE ZA PRODAJU NACIONALNIH INTERESA

13. септембра 2013.

 

Uloga Aleksandra Vučića u državnom rasulu Srbije, znatno je veća nego što je mogu naslutiti i najpodozriviji posmatrači njegovog jednogodišnjeg vladarskog ludila. Da bi bilo jasnije kako je Srbija postala mali evroatlanski vazal, kako je od bratskih odnosa sa Rusijom postala poligon antiruske, evroameričke politike, treba razumeti i ulogu Aleksandra Vučića kao sinonima za veleizdaju. Kao registrovani srpski ekstremista iz devedesetih, Americi je svakako bio privlačan. Politika ove sile je takva da su joj ekstremisti preko potrebni kao opravdanje za silu kojom se služe da bi stigli do cilja.

 

          major Goran Mitrović

 

Vučić je dugo bio na američkoj "crnoj listi". Kad je "odslužio rok", i kad su zapadne obaveštajne službe odlučile da ga angažuju, odjednom mu je sve bilo oprošteno.

Danas kad predaje Kosovo u ruke NATO pakta i SAD, kad dovodi Al Kaidu na Dunav, prodaje oružje islamistima u Siriji, i uopšte, kad punim kapacitetom služi interesima novog američkog ekspanzionizma, ima puno razloga da sebe vidi kao imperatora, da dovodi lažnog Lazara Krstića, zapravo islamistu iz Katara, bivšeg austrijskog kancelara Guzenbauera, globalnog prevaranta i mnoge druge ljude sumnjive biografije, porekla i stručnosti.

Većina zemalja u svetu koje nešto znače – zauzela je stav povodom Sirije. Neke su među lažnim „prijateljima Sirije", a sada ulaze u koaliciju koja se sprema da (na čelu sa SAD) izvrši ničim izazvanu agresiju na tu zemlju. Neke se polako priklanjaju protivnicima agresije – Rusiji, Kini i Iranu. Neke su – poput Italije, Kanade i Češke – već stavile do znanja Vašingtonu i Londonu da ni u čemu neće učestvovati bez odluke Saveta bezbednosti UN.

Neke – poput Argentine i Ukrajine – pokušavaju da povodom Sirije „guraju svoju liniju". Zašto je Srbija „tiša od vode, niža od trave"? Zašto je Nikolićeva i Vučićeva vlast lišila glasa zemlju na kojoj su SAD i njihovi NATO-sateliti uvežbavali ovo što sada smeraju da urade Siriji? Možemo li da zamislimo da će Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ikada imati petlje da u bilo čemu idu uz dlaku vodećim zapadnim silama?

Zbog čega se zvanični Beograd – iako ima ugovor o strateškoj saradnji i odnosima sa Rusijom – panično boji da u bilo kojem spoljno-političkom razvrstavanju bude na strani Vladimira Putina i principa međunarodnog prava?

Zašto Aleksandar Vučić i nogama i rukama radi protiv dobrih odnosa između Rusije i Srbije, uvodeći na velika vrata Al Kaidu i bašibozluk iz Emirata, Katara i Saudijske Arabije bez viza u Srbiju, otvarajući im put za evropske prestonice? Ko Vučića plaća za ovaj zločinački poduhvat?

 

     Vučić pomogao islamistima u Siriji

 

Kada je prošlog proleća, usred izborne kampanje, potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić doveo, kao podršku bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudolfa- Rudija Đulijanija, u prvi mah se pomislilo da pederska internacionala se međusobno ispomaže!

Đulijani je ugledni homoseksualac, koji to, za razliku od Vučića, ne krije. Naprotiv, ponosan je zbog toga! Na optužbe i pitanja ko je platio Đulijanijev izlet u Beograd, Vučić je to opisao kao “pomoć prijatelja“, dok je Đulijani odgovorio da je dobio značajnu svotu ugovorenog novca za lobiranje u Beogradu.

I tada je, po svemu sudeći, pao dogovor “među prijateljima“. Aleksandar Vučić je odmah otišao, na preporuku Đulijana, u posetu šeiku El Zajedu u Abu Dabiju. Tamo je i zanoćio. Potom je on u uzvratnu posetu došao u Jajince, u Vučićev zamak. Videli su ga kako izlazi ozaren, a i Vučić je bio sav ushićen, kao da mu je to bila prva bračna noć!

Elem, priča je dalje poznata. Šeik poklanja Vučiću tri blindirana džipa, najbolju snajpersku pušku, i ček koji Vučić unovčava u stranoj banci. A od Vučića šeik je dobio hiljade hektara državnog zemljišta na ataru Bačke Palanke, luke na Dunavu, i besplatno, bez dinara JAT i hotel na Kopaoniku, koji je Vlada Srbije platila 2,8 miliona evra!

Uzevši sebi za pravo da sklapa veleizdajničke poslove u vreme dok je bio i ministar odbrane, Aleksandar Vučić je lično odobrio izvoz raketa i minobacača iz Srbije u Ujedinjene Arapske Emirate. Ta "roba" nikada nije ni stigla na odredište, nego je odmah otišla u ruke islamistima u Siriji, koji danas uz pomoć Amerike, pokušavaju da slome sekularnu vladu Bašira Al Asada.

Ovaj skandal je u ovdašnjoj štampi slavljen kao veliki događaj za ekonomski napredak Srbije, pa je tako u dnevnom listu "Večernje novosti", 28. oktobra 2012. godine, osvanuo i ovakav naslov: "Srpski oružari izvoze robu vrednu 750 miliona dolara". U podnaslovu su autori bili još jasniji: "Signal vojnoj industriji iz Abu-Dabija" i "Rakete su šansa".

Početkom juna meseca 2013. godine, i TV B92 obaveštava javnost da "Izvoz pušaka i granata puni budžet". A u budžetu Srbije, ni na računima Ministarstva odbrane, ni dinara od ovog posla! Gd su pare. Na kojem računu su? Vučićevom?

Globalni politički internet-portal World Tribune, objavio je nedavno da su sunitski pobunjenici u Siriji dobili oružje proizvedeno u Srbiji "u saradnji sa Saudijskom Arabijom".

I zaista, fotoreporter agencije Rojters, Goran Tomašević, snimio je nedavno islamiste u Siriji sa tim antitenkovskim oružjem proizvedenim u Srbiji! Fotografisani su dok u rukama drže ručne bacače raketa RPG-27 (popularnije kao "Bazuke").

Islamistička pobunjenička paravojna snaga, Ahrar Al Šam, takođe je svetu obznanila da poseduje bacače raketa RPG-27 i RPG-6. Ovi lanseri raketa (kao i drugo oružje koje je kao ministar odbrane Vučić prodao Saudijskoj Arabiji) napravljeni su u Srbiji pod ruskom licencom!

Čak su i neke zemlje Zapada (koje se ne slažu sa agresijom na Siriju) tokom 2012. godine nekoliko puta upozoravale na činjenicu da Srbija snabdeva oružjem uz pomoć Vučićevog "poslovnog poduhvata" koji finansira Saudijska Arabija.

Početkom 2013. godine, i Njujork tajms je pisao da naoružanje za sirijske islamiste dolazi ne samo iz Srbije (preko drugih arapskih zemalja), nego, takođe, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, preko Jordana.

Snage Bašara al Asada nemaju nijedno od ovih oružja, niti su ih u dosadašnjem toku rata koristili pobunjeni islamisti. Uostalom, politika Aleksandra Vučića, kao malog NATO piona, ne sme da odstupi od volje Zapada.

Aleksandra Vučića je na ovaj posao podsticao i Stevan Nikčević, zloglasni direktor SDPR-a Jugoimport, koji je, umesto u zatvor, prošle godine došao kod Vučića sa koferom teškim 55 miliona dolara, i odmah, kao novopečeni član SNS-a, imenovan za državnog sekretara ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacija i informativnog društva!

Istovremeno, nastojeći da se poigrava sa ruskim ministarstvom odbrane, Vučić je više puta imo razgovore sa najvišim rukovodiocima odbrambenog sistema Rusije. Čak je tražio od Rusije da Srbiji proda tridesetak aviona!

Ipak, čini se, da je “Slučaj Vučić“ ušao u “postupak rešavanja“, kada je koordinator rada svih ruskih službi bezbednosti Nikolaj Patrušev posetio 19. juna ove godine Beograd, samo na par sati. Vučić je odmah nakon razgovora s gospodinom Patruševim bio primljen kod admirala NATO-a, kojem je doslovno preneo razgovor a Patruševim, žaleći se na Tomislava Nikolića, i njegovu odanost prema Moskvi.

Uvidevši da je “konačno rešenje njegovog slučaja“ sasvim blizu, Vučićevi mediji su počeli da pišu kako svi potpredsedniku Vlade Srbije prete, ali je on odvažan, i nikoga se ne plaši. Ali…

Ovaj plašljivi i plačljivi momak brzo traži odstupnicu! Želi da se oslobodi odgovornosti za rad ministarstva odbrane, te predlaže rekonstrukciju Vlade. Sa rekonstrukcijom odugovlači na vulgaran način, ostavljajući sebi prostor da zatre tragove svog zločinačkog plana, a da ga sprovede tako efikasno, da evropskim državama neće preostati ništa drugo, nego da Srbiju potpuno izoluju.

Rekonstrukcijom Vlade Srbije, Vučić je, čini se, uspeo da nakratko, osigura interese bašibozlučkih zemalja, poput Katara, Ujedinjenih arapskih emirata, Saudijske Arabije i onih koji su zaštitnici i finansijeri Al kaide.

Posebna je priča kome je sve Vučić, za velike pare, a na trošak Dragana Đilasa, nudio ministarstva i savetnička mesta u Vladi, počev od ražalovanog direktora MMF Dominka Štros Kana, pa do bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera, poznatih po svojim kriminalnim biografijama, i pljačkanjem Srbije i njenog budžeta.

 

     Lazar, ili Abu Mali ?

 

Dolazak Lazara Krstića, čoveka sa više biografija i sa skromnim znanja srpskog jezika, koji je postavljen na mesto Mlađana Dinkića – dosadašnjeg ministra finansija, postaje sve šokantniji. Vučić mu se, kaže on, kada su razgovarali, obratio sa sine!

Šta se do sada zna o Lazaru Krstiću? Skoro ništa!

Objavljeno je da je rođen u Nišu, ali ga se u Nišu niko ne seća. Čak je i njegov “deda“ odbio novinarima da bilo šta kaže! A koji se to deda ne bi ponosio svojim unukom, koji dolazi na mesto ministra finansija, koje je, pre sto godina, uspešno obavljao njegov imenjak Lazar Paču? Zar deda ne bi unuku poželeo uspeha u radu? A gde su Lazarevi roditelji? Saopšteno je da žive u Francuskoj! Ni njih se niko u Nišu ne seća!

Kada je Đinđić doveo izvesnog Božidara Đelića, predstavljajući ga kao “svetskog eksperta“ iz oblasti finansija, pokazali su njegovu tetku, Piroćanku, kod koje je, na njenom starom kauču, Božidar živeo izvesno vreme, dok ubrzo nije drpio desetine miliona evra od budžeta Srbije.

Šta se kasnije ispostavilo? Božidar Đelić je bio u timu Džordža Soroša, mađarskog Jevrejina, koji je slao svoje momke da opljačkaju Ukrajinu i Rusiju, ali su ih, ubrzo provalili i oterali.

Zašto postavljamo ova pitanja?

Sarajevski nezavisni list “Slobodna Bosna” objavio je izjavu Dževada Galijaševića, projugoslovesnki orjentisanog intelektualca, koji na šokantan način opisuje lik i delo novog srpskog ministra finansija.

 

     Citiramo tekst iz Slobodne Bosne…

 

“…Lazar Krstić, novi ministar finansija u Vladi Srbije, porijeklom je iz Katara, trenutno uči srpski jezik, pa ga zato ne možete videti na televiziji ili da daje izjave i stariji je dvije godine nego što se predstavlja", ustvrdio je za Slobodnu Bosnu Dževad Galijašević, ekspert za međunarodni terorizam.

On tvrdi da su njegovi izvori pouzdani, te da je Krstić ustvari iz Katara te da u Srbiju dolazi da zaštiti investicije koje ova arapska država namjerava uložiti kod naših istočnih susjeda- skoro milijardu dolara, u najavi za sada!

."..U obaveštajnim krugovima se zna da je Krstić iz Katara, da je radio za američke obaveštajne službe. A to i verovatno znaju i srbijanske vlasti i pristaju na njegov dolazak, samo da bi dobili prijeko potrebni novac", tvrdi Galijašević.

On podseća da ovo nije novi pokušaj "spinovanja srbijanske vlade" (podsetimo, Galijašević je povremeni savetnik predsednika RS Milorada Dodika), već činjenice.

„…Samo ime i prezime su dovoljni. Lazar i Krstić. Providno! Ne može biti srpskije ime od toga. Činjenica je da njegov izgled nije slovenski, nije ni turski, što bi bilo i razumljivo ako je iz Niša, jer su se tamo stotinama godina mešali Turci i Srbi, već čisto arapski", kaže Galijašević.

Štaviše, cirkularni mail koji smo i mi dobili, a koji je poslao Galijašević, a za kojeg opet tvrdi da ga je dobio od nekog drugog, sadrži i slike Abu Malija, zloglasnog teroriste i pripadnika Al Qaide. Sličnost sa Krstićem je zapanjujuća! Da li je Lazar Krstić, genije iz Niša, Arap ili možda sam Abu Mali, procenite sami." – piše Slobodna Bosna.

 

     Srbin za srpski sajt piše na engleskom

 

Pod naslovom "Ništa nije isključeno" i uz potpis Rebeka, anonimna komentatorka sumnjivog Krstićevog porekla, ispisala je na srpskom internet forumu Krstarica nekoliko rečenica koje diskredituju način na koji je on u ovdašnjoj javnosti predstavljen i upućuju na istinitost tvrdnji Dževada Galijaševića o njegovom poreklu:

"…Kaže moja sestričina što ga zna iz Petnice da ovo seljače iz Niš’ poslednjih godina ni sa kim od njih nije kontaktirao, a ovi najbolji rasuti po belom svetu se uglavnom svi čuju i u kontaktima su. Da, i ni po čemu se nije izdvajao, uglavnom je bio nemušt, siromašnog rečnika , neupadljiv al’ takvi se i vrbuju od kojekoga, jer su najposlušniji i direktiva im je sveto pismo…Uz adekvatno plaćanje, razume se…".

Zanimljivo, ali je izvesni Lazar Krstić napisao pismo, 1. maja 2007. godine, takođe na forumu Krstarica, gde se bez ikakvog razloga predstavio posetiocima foruma na engleskom jeziku rečima: "… Dear All, My name is Lazar Krstic and I am a member of the Yale Class of 2008, graduating in December 07. I am double-majoring in Ethics, Politics, and Economics and Mathematics. My stay here is fully funded by Yale’s need-based financial aid…"

( U prevodu: "…Dragi svi, moje ime je Lazar Krstić i ja sam član klase Jejl 2008, diplomirao u decembru 2007. Ja sam stručnjak za smer etike, politike, ekonomije i matematike. Moj boravak ovde je u potpunosti finansiran od finansijske pomoći Univerziteta Jejl… ").

Prepiska anonimnog Krstića na forumu Krstarica iz 2007. godine, jednostrano je prekinuta jer ga je neko od učesnika pitao: "…a kako se konkuriše za takvu stipendiju?". Posle tog pitanja više se nije oglašavao.

I zaista, kakav je to smer na Jejl univerzitetuetika, politika, ekonomija i matematika? Zar politika i matematika idu zajedno? Da li nas to Aleksandar Vučić, predstavljajući svog pulena, navodnog Lazara Krstića, vuče za nos? Sa Jejla smo dobili odgovor da na Jejlu postoje sledeći fakulteti: za političke nauke, za umetnost, pedagoški fakultet, fakultet za informatiku, za međunarodne studije, pravne nauke, za ekonomija. Ali, fakultet za matematiku ne postoji! Sve se to može istražiti i posetom sajtu Univerziteta Jejl.

Ko je video diplomu Lazara Krstića? Da li je nostrifikovana? Ministarstvo prosvete, nadležno za nostrifikaciju saopštilo nam je da takav zahtev nije podneo gospodin Lazar Krstić! Poznato je da mnogi naši diplomci koji dolaze iz inostranstva imaju velike probleme oko nostrifikacije. Ali, ne i Krstić. On može i bez nostrifikacije do ministarske fotelje.

Slučaj Lazara Krstića i njegovog porekla nije ništa novo, jer se su dvojnici na istaknutim državnim funkcijama u prošlosti često pojavljivali. Istina obično kasno izađe na videlo. Tako se danas spekuliše i da bivši predsednik SFRJ Josip Broz Tito nije bio pravi Josip Broz iz Kumrovca, već podmetnuti dvojnik.

Da li to, na ovaj način, Vučić želi da islamizuje Srbiju, i da Al kaidu, o našem trošku, podari Evropi? Ako javnost u Srbiji ne zna da odgovori na ovo pitanje, ne želi da zna ili prosto ne veruje, ima onih koji su odlično obavešteni. Naime, primetno je da najznačajnije evropske obaveštajne službe danonoćno nadziru život Aleksandra Vučića, njegove političke i poslovne mentore i njihove kontake. Kao u pozorištu-sufleri-šaptači su uvek tu da glumac ne zaboravi ulogu…

 

     Vučić protiv Srbije

 

U isto vreme kada je Bred Snajder, demokratski kongresmen iz američke države Ilinois izabran za novog člana takozvanog srpskog Kokusa na Kapitol Hilu u Vašingtonu (2006. godine), i pridružio se grupi od tridesetak svojih kolega kongresmena i senatora koja je sačinjavala grupu koja podržava interese Srbije u američkom Kongresu, u srpskom parlamentu je Aleksandar Vučić je svom snagom napao ideju stvaranje ove lobističke grupe.

Srpska dijaspora je bila zbunjena, jer od tadašnjeg pripadnika "nacionalne struje", nije očekivala takvo nešto. Snajder, koji je gajio simpatije prema Srbiji, i sam je bio zbunjen kad je saznao da se tome protivi jedan istaknuti pripadnik nacionalističke opozicije, pa je odbio da komentariše ovaj slučaj za medije srpskih iseljenika u Americi.

Ipak, onaj ko dobro zna pozadinu njegove "tajne diplomatije", nije se iznenadio: Vučić je blatio sve svoje političke protivnike koji su naginjali Zapadu, punih dve decenije i to na najružniji način. Činio je to i kao pripadnik režimske koalicije za vreme Slobodana Miloševića, činio je to i nakon njega. Ali, kad je konačno doživeo da mu bude povereno očuvanje anglo-američkih interesa, sve je brzo zaboravio.

Kada je 2006. godine, za govornicom Skupštine Srbije napao svoje sadašnje prijatelje iz Demokratske stranke, da srpski kokus u američkom Kongresu finansiraju parama koje su pokradene od građana Srbije. Usprotivio mu se ondašnji portparol Demokratske stranke Đorde Todorović, ocenjujući njegovu izjavu netačnom i opasnom pa je dodao: "…Aleksandar Vučić je čovek spreman na sve!"

Neko od govornika je dodao da bi Vučić morao da objasni zašto iznosi netačne optužbe na račun srpskog kokusa u SAD, i to u vreme kada se odlučuje o statusu Kosova i Metohije, sudbinskom pitanju za kosovske Srbe i državu Srbiju.

Nije mu tom prilikom Vučiću ostala dužna ni Rada Trajković, poslanik sa Kosova, koja mu je odbrusila: "…da li bi bilo koji albanski političar živ dočekao sutrašnji dan ili bi mu odmah presudili pripadnici njegovog naroda, ako bi na primer, poput Vučića, na isti način optužio američke kokusmene, koji u Kongresu SAD zastupaju nacionalne interese kosovskih Albanaca i zagovaraju nezavisnost Kosmeta?

Albanci, osim volonterskog kokusa u Kongresu, decenijama već milionskim svotama dolara plaćaju više profesionalnih lobističkih kuća u SAD da zastupaju njihove dugoročne interese u američkom javnom mnjenju. Iako je javna tajna da se albansko lobiranje finansira iz trgovine drogom i oružjem, nema tog Albanca, koji bi to bilo kome potvrdio, čak ni u četiri oka…".

Šest godina kasnije, odmah posle održanih izbora, stvari su postale savršeno jasne. Vučić je još onda, 2006. godine, imao zadatak da spreči bilo kakvo srpsko lobiranje u američkom kongresu za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, jer je to bilo protiv američkog plana o još jednoj albanskoj državi na Balkanu.

Od srpskog Kokusa u Kongresu koji bi se borio za srpsko Kosovo nije ostalo ništa, ali je zato Vučić danas u završnici svojih nečasnih radova: svom snagom predaje kolevku srpske državnosti u ruke albanskim ekstremistima, a na radost američkog imperijalizma. Možda je konačno odlučio da otvori dušu i svom biološkom ocu Fahri Musliu hoće da podari državu? Hoće li makar poslanici DSS-a postaviti pitanje identiteta Lazara Krstića? Ili će ih, kao što je to do sada činio, ućutkati Vučićev bivši pajtos Aleksandar Nikitović?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
  1. 14. септембра 2013. у 13:23

    Tekst govori na kraju da je bioloski otac A. VUCICA albanskog porekla i da je Vucic homoseksualac. To bi trebalo potkrepiti cinjenicama. Krstic odlicno prca srpski i tu je ova prica senzacionalusticka. I na engl. Major predmet na studijama, ne znaci ni smer ni idsek vec glavni predmet a njihov univerzitet je takav da sam student moze birati predmete koji su mu glavni bez obzira sta studira. Pa moze mu biti neka naucna disciplina glavna a da upise knjizevnost,filozifiju i recimo kompjutersku umernost sve zajedno. I kao cetvrto tekst ima dosta gramaticki neispavnih termina. Ostalo bi se dalo diskutovati!

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: