Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > IZDAJNIČKI KAPACITET: PODANIČKA VLAST SRBIJE JE ODRADILA ZAMISAO ZAPADNIH SLUŽBI

IZDAJNIČKI KAPACITET: PODANIČKA VLAST SRBIJE JE ODRADILA ZAMISAO ZAPADNIH SLUŽBI

5. јула 2013.

Na dan potpisivanja takozvanog Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine, ruska agencija RIA Novosti, objavila je vest da je Srbija kapitulirala, i da ruska diplomatija može samo da kaže „šta je, tu je“. Na Vidovdan 2013. godine, koji je novi srpski gospodar Aleksandar Vučić proglasio istorijskim, jer „neće biti gubitnički“, iz Moskve nije bilo nikakvih vesti. Već je bilo sve rečeno. Srbija je ipak poražena, njeni mračni Vidovdani se nastavljaju, samo su laži i magle dobile novi oblik i boju.

          Nikola Vlahović

Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić čestitali“ su Srbima dobijanje neutvrđenog datuma, lažući isto kao što je lagao Slobodan Milošević kada je, nakon tromesečnog bombardovanja NATO pakta, i kapitulacije u Kumanovu, građanima „čestitao mir„. U oba slučaja, reč je o istoj politici i istim ljudima, kojima je cilj opstanak na vlasti do sudnjeg dana, koje opseda moć, žudnja za novcem i sadizam. A narod, država, patriotizam i slične fraze, poslužili su im kako bi ostvarili svoje veleizdajničke planove. Ko još može da im veruje, i gde je kraj teroru lažnih demokrata, diktatora i kliničkih slučajeva, koji su Srbiju skoro živu sahranili?

Kada je 09.juna 1999. godine, ondašnji zamenik načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović potpisao takozvani Kumanovski sporazum, neposredno posle toga, u pokušaju da predstavi poraz kao pobedu, Slobodan Milošević je pred televizijskim kamerama izgovorio: „Poštovani građani, čestitam vam mir!“.

Na nesreću, Miloševićev „mir“ bila je najteža kapitulacija Srbije, još od pada srednjovekovne države pod otomanski jaram! Naime, tadašnji komandant međunarodnih snaga na Kosovu, nemački general Klaus Rajnhart, stavio je na sto ispred general-pukovnika Svetozara Marjanovića tekst procedure bezuslovne kapitulacije u kome je bila precizna formulacija razgraničenje Kosova i centralne Srbije. U Miloševićevim medijima to je opisano kao „sprovođenje vojno-tehničkog sporazuma“! Istovremeno, Rajnhart je odmah postavio granice između Kosova i Srbije na Kopaoniku, gde je i sadašnjim sporazumom iz Brisela potvrđena državna granica samoproglašenone države Kosovo.

Na dan potpisivanja Kumanovskom sporazuma, došlo je do sukoba lokalnih Srba u opštini Štrpce sa međunarodnim trupama, a dva dana kasnije, i do masovnog proterivanja Srba iz cele pokrajine. Okupatori su namerno odabrali Kumanovo kao mesto događaja, jer se nalazi na teritoriji Makedonije koja nije učestvovala u ratu, ali i zbog simboličnog poništavanja srpskih pobeda u Balkanskim ratovima. Tako je poraz Miloševićevog režima, koji je skupo platio srpski narod, bio potpun.

     „Dobili smo datum, a sad spektakl“

U sred leta 2013. godine, scenario kapitulacije Srbije pred američkim, nemačkim i albanskim okupatorima, ponovio se na perverzan način! Isto onako kao što je Slobodan Milošević čestitao građanima mir, tako su i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić požurili da Srbima „čestitaju datum“ koga nema, i početak pregovora sa Evropskom unijom kojih neće biti. Jer, istina je opet drukčija. Ima samo novih uslova! Nemačka kancelarka Angela Merkel, sastavila je spisak obaveza koje Srbija mora da ispuni da bi Savet Evropske unije u januaru 2014. godine dao nekakvo mišljenje o tome.

Spisak nemačkih zahteva je neiscrpan– od priznavanja nezavisnog Kosova, do temeljne istrage i pronalaženje krivaca za paljevinu ambasade Nemačke u Beogradu, koja se desila 2008. godina prilikom mitinga pod nazivom „Kosovo je Srbija“. Neverovatno zvuči podatak da nigde u režimskom medijima u Srbiji nije pisalo da je skoro jednodušan stav nemačkog Bundestaga da Srbija mora da kapitulira pred albanskim zahtevima, i da će tek priznanjem samopoglašene države Kosovo, biti ispunjena „puna implementacija“ sporazuma iz Brisela! A, to je ono na čemu se temelji „balkanska politika“ najmoćnije evropske države…

Šta Srbiju očekuje u narednim mesecima, kad narod sazna punu istinu o ovoj bezočnoj prevari koju vlastodršci pokušavaju da sprovedu? Izvesno je da će doći do neviđenog unutrašnjeg terora, koji nije moguće sprovesti bez potpune kontrole medija. Treba podsetiti da se Slobodan Milošević, dok je vodio ratove, nije mnogo obazirao na činjenicu da je imao slobodne medije koji su otvoreno govorili protiv njegovog režima. Bili su to najbolji dani radija B92, Studija B, „Srpske reči“, „Pogleda“, „Naše Borbe“ i mnogih drugih medija koji su imalu apsolutnu slobodu govora i kritičke misli.

Ali, čim je rat prestao, Milošević je krenuo u gušenje tih sloboda. Na ključno mesto, kao ministra informisanja postavi je Aleksandra Vučića, koji je odmah počeo sa terorom nad novinarima kakav nije zapamćen ni u vremenima najtvrđeg boljševizma. Vučić je često znao da napiše redakcijama „pisma upozorenja“, u kojima ih opominje kako „vrše širenje straha, panike i defetizma“. Tokom svoga mandata, surovo je novčano kaznio i zatvorio više medijskih kuća, a nekima, poput dnevnog lista „Danas“ i doslovno je „poslao katanac i lanac“ da se sami zatvore!

Današnje prilike govore da je Aleksandar Vučić, kao čovek imperatorskih ambicija, već odavno stavio skoro sve medije pod kontrolu, a mnogi od njih su zbog milionskih dugova pred gašenjem. Tako, recimo, „Večernje Novosti“ zvanično duguju oko 12 miliona evra, RTV B92 duguje takođe najmanje 20 miliona, a kad je RTS u pitanju, reč je o stotini miliona evra!

Očerupanim i uništenim medijima, Vučić danas suvereno komanduje. Preko njih sprema napad na sve što se kreće, a njegov dnevni bilten Informer, u broju od 29. juna 2013. godine, objavio je masovnu poternicu pod naslovom: „…Dobili smo datum, a sad spektakl! Ovog leta na repertoaru: rekonnstrukcija vlade, raspisivanje izbora, istrage o vezama ljudima iz vrha vlasti s mafijom, hapšenja ministara, lidera stranaka…“.

     U susret potpunom sunovratu

U narednim mesecima treba očekivati da režim Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića pokrene kompletan represivni državni aparat, protiv svakoga ko bude sumnjao u njihove obmane o Evropskoj uniji. Ali, kao i u vreme Slobodana Miloševića, taj represivni aparat će se okrenuti protiv njih prvom prilikom, jer novca za njegovo izdržavanje više nema.

Vojska više i ne postoji, policija je bez sredstava i stručnog kadra, u rasulu i ojađena, pravosuđe kriminalizovano i nestručno, glomazno i neefikasno…Kao i u svim sličnim režimima, ostala im je mala pretorijanska garda koja štiti njih lično, njihov novac i njihovu partiju. Ali to nije dovoljno da bi sačuvali vlast.

Trulež srpske državne zgrade vidljiv je na svakom koraku. U njoj jake policijske snage obezbeđuju polaganje takozvane male mature, ove školske godine na stotine hiljada mladih ljudi neće moći da upiše višu školu ili fakultet, nego će ostati nezaposleni, na ulici, i pridružiće se milionima onih koji su bez nade, u prvoj polovini 2013. godini zabeležen je najveći trend odlaska srpskih stručnjaka u inostranstvo, cene hrane su skoro 13 odsto veće nego u najvećim gradovima Evrope, a vrednost evra u odnosu na dinar je najveća u poslednjih 15 godina.

U jednom skorašnjem izveštaju Evropske komisije o siromaštvu u Srbiji, konstatovani su poražavajući podaci: svaki peti Srbin nema toalet, svaki šesti nema kupatilo, pola miliona ljudi nema čistu vodu za piće, milion njih ne zna za kanalizaciju, a više od 300.000 stanovnika Srbije živi bez struje! Ovako unazađena, opljačkana i pokorena Srbija ne može očekivati da bude predmet ičije samilosti.

Jedan poslanik Bundestaga je nedavno konstatovao da Srbija prvo mora da sebe „uljudi“, da se reši svoje kriminalne elite, da se nauči smenjivosti političara, pa da onda pogleda ka Evropi. Profesor Dejvid Filips sa američkog Kolumbija univerziteta, bio je još jasniji kada je proletos za „Njujork Tajms“ rekao da „brisleski dogovor neće pomoći pomirenju Srba i Albanaca, niti će ih to pridružiti Evropskoj uniji“.

Kraće rečeno, ovdašnjim brlogom ne želi više niko da se bavi. Srbija nije od ekonomske važnosti nijednoj velikoj svetskoj imperiji. Tu je još jedino Rusija koja će svakako izgraditi gasovod „Južni tok“ sa tranzitom od 430 kilometara kroz jugoistok Srbije, ali, uslovi će drastično biti promenjeni zbog opake politike koju vode Vučić i Nikolić prema Moskvi.

I dok Vučić i Nikolić paradiraju Srbijom šireći masovne obmane, između Bugarske i Rumunije, na Dunavu, ovih dana je otvoren most sa više auto-traka, koji je deo panevropskog Koridora 4, koji povezuje Drezden u Nemačkoj sa egejskim morem, lukom Solun i Istambulom na istoku. Radovi su bili ubrzani, jer je, kako rekoše planeri iz Brisela, Koridor 10 preko Srbije u „nenadoknadivom zakašnjenju“.

Tako je Srbija i konačno ostala južnoevropska kontinentalna rupa, zahvaljujući kriminalnoj politici svojih diktatora i njihovih klovnova poput Milutina Mrkonjića i njemu sličnih kreatura koje haraju ovom zemljom više od četvrt veka, u svim režimima. Narod koji ne nalazi načina da se obračuna sa banditskom politikom političara, mešetara i prevaranata, osuđen je na ekonomsku bedu, bolest i izumiranje.

Prošlost govori o sadašnjosti

Sada je više nego jasno da su Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, angloamerički „modni kreatori“ mnogo ranije videli kao odlične izvođače prljavih poslova u politici.

Njihovi psihološki profili, prema tumačenju jednog bivšeg ekonomskog savetnika iz Austrije, dobro je prorađen još ranih devedesetih godina u analitikama zapadnih obaveštajnih službi, i ti podaci slikovito govore o njihovom podaničkom karakteru, o vlastohleplju, varljivoj, skoro ženskoj naravi, kukavičkom odnosu prema opasnosti i slično.

Sve je to i dovelo do njihove amnestije pred takozvanim demokratskim vlastima posle 5. oktobra. Već je poznata činjenica da su bivši rezidenti britanske obaveštajne službe kod Zorana Đinđića tražili zaštitu za Aleksandra Vučića, smatrajući ga „dobrim materijalom“, čovekom koji može da se „preokrene“ i slično.

Iz istih razloga, ni Tomislav Nikolić nikada nije pozvan pred Tužilaštvo za ratne zločine, da se izjasni o delovanju pojedinih komandanata paravojnih formacija koje je poznavao i sa kojima je bio u prisnim odnosima.

U senci Vojislava Šešelja, i njemu i Vučići su deset godina bila puna usta Kosova. Vučić je čak javno slao „upozorenja Amerikancima i Nemcima da se ne bave Kosovom i Metohijom, „a ako to hoće, onda ćemo se i mi, Srbi, pitati da li će Teksas i Alzas da budu nezavisni“!

I ne samo to nego je bio kategoričan da je „pitanje Kosova nesporno, jer je regulisano Ustavom Srbije, a to ne mogu da promene šiptarski teroristi i njihovi američki i evropski saveznici, gori od Hitlerovih nacista“. za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, govorio je da ga „…Tomahavci ne mogu uplašiti, jer se Srbija, dok postoji makar jedan živi Srbin, neće odreći Kosova i Metohije“.

Kada je 2007. godine na demonstracijama protiv nezavisnosti Kosova spaljena američka zastava i Vučić se oglasio rekavši da se „…divi i ponosi srpskim mladićima koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade„!

Godinu dana kasnije, takođe je dao podršku antizapadnim demonstracijama u kojima su zapaljene ambasade Nemačke i Amerike. Danas, 2013. godine, ima zadatak da istraži ko je to uradio. Inače, nema ni datuma ni Evrope. Postoji velika verovatnoća da su neki njegovi bivši politički istomišljenici, mlađe dobi, učestvovali u ovim događajima, kao „izvođači radova“. Ali, Merkelova traži i inspiratore!

Dalja Vučićeva (ali i Nikolićeva) politička sudbina zavisiće od njihovog izdajničkog kapaciteta, tačnije, od njihove spremnosti da razotkriju svoju nekadašnju „patriotsku bazu“, iz koje su se regrutovali „…ponosni srpski mladići koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade!“.

Uskoro će iz Haga doći i njihova noćna mora, Vojislav Šešelj, koji je nedavno na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, kazao da je sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem „sve zajedno radio“ tokom ratova u Hrvatskoj i BiH! Pa je precizirao, na insistiranje sudije: „…Ako sam ja umešan u ratne zločine, onda je Tomislav Nikolić moj direktan saučesnik!„. Nije ni Vučića zaboravio pa je rekao da je on bio „dobrovoljac Srpske radikalne stranke kod Slavka Aleksića na jevrejskom groblju u Sarajevu“ i da je zatim radio na TV „Pale“. Kao ratni huškač.

    A 1.

Džulijan Asanž o Vučićevoj izdaji

Sajt heroja antiglobalizma, Džulijana Asanža, Vikiliks, objavio je prepisku američkih diplomata o planovima za uništavanje autonomije Srba na Severu Kosova. Američke oružane snage i njihove diplomate ovaj plan vode pod šifrom „Severna Strategija„. Za njega je znao i potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ali mu to nije smetalo da zamoli vladu SAD da ne povlače svoje trupe sa Kosova, navodno, zbog potrebe da „čuvaju Srbe„!

Mnogo pre stupanja na funkciju ministra odbrane Aleksandar Vučić je bio upoznat sa američkim planovima. Dokumenta su čak dostavljena i medijima u kojima je Vučić imao uticaj pre dolaska na vlast. Povlačenje američkih snaga, ili dela njihovih snaga otežalo bi ostvarenje „Severne strategije“.

U jednom ranije dokumentu, pod oznakom 10 BELGRADE 25, objavljenom na Vikiliksu, bivši savetnik Borisa Tadića, Jovan Ratković, obavestio je Ambasadu SAD u Beogradu da predlog o integraciji „Severa“ poslat od Međunarodne kancelarije ICO, prosleđen od strane Pitera Fejta, a koji podržavaju SAD, nije od koristi! Prema Ratkovićevim rečima, razgovaralo se i o vojnoj intervenciji…On je potom diplomatama ove zemlje izložio nekoliko mogućih scenarija za rešavanje Kosovskog pitanja. U jednom od tih predloga Ratković predlaže veće učešće Srbije na Severu i u pet manastira na jugu. U tom slučaju Beograd bi prihvatio, ali ne i priznao nezavisnost, kaže Ratković.

Nova vlada Srbije, i ministar odbrane Aleksandar Vučić, danas se ponašaju baš kao što je Ratković obećao, dok Vučićev poziv američkim trupama da ostanu, deluje kao izjava ranije dogovorena sa Amerikancima…

    A 2.

Otac o naciji

Do koje granice ide licemerje srpskih „voždova“, govori i podatak da je nekadašnji predsednik SR Jugoslavije, književnik Dobroca Ćosić, kad je čuo za srpsku kapitulaciju u Briselu, rekao da je sporazum posledica „trijumfa imperijalizma SAD i Nemačke“, te da je on lično odavno predlagao podelu i etničko razgraničenje, „što niko nije hteo da prihvati“.

    A 3.

Vučić o tokovima istorije

„…Srbija je današnjim Vidovdanom preokrenula tok svoje moderne istorije i odlukom o otvaranju pregovora o članstvu u EU platila kartu u jednom pravcu za januarski voz ka EU…“.

(28. jun 2013.)

    A 4.

Srbi sa Kosova o Vučićevoj prevari

“Taj sporazum ne valja, ni za jug ni za sever. Dosta je bilo s tim podelama, nama nikakve podele ne trebaju. Deli nas beogradska vlast, i vlast iz Beograda je najveći inicijator svih podela na Kosovu i Metohiji„. “Mi smo prevareni, oni su govorili da prave administrativni prelaz, sad je taj administrativni prelaz carina! To je čista laž za Srbiju i srpski narod!“.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: