Архива

Archive for јун 2013

PRAVOSUĐE: POLITIČARI HAPŠENJIMA I ZLOUPOTREBOM NADOKNAĐUJU GUBITAK KOSOVA I METOHIJE, A DOKAZIVANJE NEVINOSTI SE PODRAZUMEVA

22. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Koliko Srbija nije daleko odmakla u iskrenoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala pokazuju i nedavno donete presude po pitanjima raznih mafija i raznih izmišljenih afera. Najgori vid korupcije predstavlja koalicioni sporazum o podeli ministarstava kao interesnih sfera vladajućih stranaka na osnovu kojih stranke koje formiraju Vladu postavljaju na ključna mesta svoje kadrove bez ikakavih kriterijuma i to po pravilu najgore od najgorih kadrova.

 

                Josip Bogić

 

Kakva je pogubnost takvog kadrovanja najbolje se vidi u praksi gde takvi kadrovi u početku svog mandata progone sve one koji iole više znaju od njih, a često se ne libe da takvim kadrovima „nameštaju" i krivični progon. Šta vredi tim kadrovima što dokažu svoju nevinost nakon golgote doživljene kroz „nezavisni i samostalni" sud kada su im karijere, porodice, biznis i čast uništeni. Ovih dana smo svedoci oslobađanja mnogih koji su nepravedno bili proganjani, piše Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

Međutim diplomci iz Donje Livadice opet „jašu" pravo. Mnogi od onih koji su učestvovali u montiranim procesima ponovo učestvuju u progonu neistomišljenika ali sada za druge gazde. Umesto da budu kažnjeni za svoje brljotine oni su nagrađeni. Miškovići i njihovi saradnici terete se za utaju poreza više od 300.000.000 dinara koje je trebalo da uplati preduzeće u vlasništvu Miroslava Miškovića.

O kakvom pomaganju se radi kada ne postoji dogovor optuženih a knjigovođa se držao uputstava odnosno mišljenja ministarstva finansija i Zakona!? Predlažem ubuduće da svaki knjigovođa pre nego što proknjiži bilo koji dokument traži pismeno odobrenje policije ili tužioca da li može da vrši knjiženja i na koji konto.

Ovo se pre svega odnosi na stručnjake iz policije koji su stručna znanja sticali na „prestižnim fakultetima" na kojima se ova materija nije ni izučavala. Optužnica za krivično delo poreske utaje bazira se na rešenju poreske uprave koje nije postalo pravosnažno!? Mišković najveći tajkun među tajkunima spao na malog knjigovođu, izbeglicu sa ratnih prostora da mu pomaže u krađi države!?

Kod krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i poreske utaje jedno krivično delo bi isključilo drugo. Ili je zloupotreba ili je poreska utaja. Ne može i jedno i drugo krivično delo, pogotovo ne u privatnim preduzećima(društvima). Ako bi se radilo o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja ili zloupotreba položaja odgovornog lica tada ne može za to činjenično stanje da postoji i krivično delo poreske utaje zbog toga što država ne može iz nezakonitog posla da „ubire legalne prihode".

Takođe ne može da postoji krivično delo bez odštetnog zahteva pošto su preduzeća u privatnom vlasništvu odnosno vlasništvu akcionara. Optuženima se stavlja na teret da su utajili porez na kapitalnu dobit iako takva dobit nije isplaćena kao što to stoji u slovu zakona. Mislim da će diplomci iz Donje Livadice uskoro optužiti i nekoga iz Holandskih Antila ili sa Kipra za poreske utaje iako sa njima postoje međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kada su mogli Šarića da optuže za krivično delo izvršeno u Južnoj Americi zašto ne bi mogli i u ovom slučaju.

Koliko su se u kampanju uključili i novinarski eksperti koji ne znaju da u Srbiji ne postoji kumulativni sistem kazni. Međutim, ako se zna da studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu, sada sudije i tužioci u praksu izgleda uvode i stvaraju sistem sudskog precedenta, onda ne čudi što ih dosledno prate i novinari.

U Srbiji, koliko me pamćenje služi postoji sistem jedinstvene kazne po kome za oba krivična dela kazna ne može da bude veća od 10 godina zatvora bez obzira na to da se za svako pojedinačno delo izrekne kazna zatvora od 10 godina. Ali kakvi su nam tužioci nije ni čudo što se novinarskim poslom bave ljudi koji nisu dorasli poslu da prate tokove suđenja i postupanja policije, tužilaštva i sudova.

Opisana dela u optužnici su u potpunoj nesrazmeri sa onim što je sve objavljivano iz poverljivih izvora iz policije. Osim toga ovi razlozi nisu nikako razlog da se pojedinci zadržavaju u pritvoru mesecima osim ako se pod fer suđenjem ne podrazumeva pravo samo jedne stranke u postupku, a to je tužilaštvo.

Sada ispada da su glavni krivci za propast putarskih preduzeća u Srbiji isključivi krivci Mišković i Milo Đurašković. Putarska preduzeća su osamdesetih godina prošlog veka izvodila radove po celom svetu, a devedesetih su skoro sva propala što zbog ratova što zbog propasti ekonomije.

Trenutno se sva krivica za njihovu propast stavlja na teret Miškovića kao da je on jedini krivac. Pod pretpostavkom da je to tačno postavlja se pitanje odgovornosti svih onih iz državnog aparata koji su sedeli u upravnim odborima tih preduzeća, direktori agencija za privatizaciju, bankari i drugi?

Osim toga kazna za nezakonito trgovanje hartijama od vrednosti, član 117 prekršaj, a maksimalna kazna je dve hiljade evra. Kao kazna za nepropisno parkiranje.

Sve je u ovoj zemlji deo jedne „šire" priče, sprege politike, policije (stara dobra DB, aktivni i penzionisani kadrovi) i poslušno pravosuđe. Tu priču je koristio i Miško, i verovatno nikad nije mislio da će mu doći glave. Ovo sa akcijama i obaranjem/podizanjem vrednosti firme se radi i danas u nekoliko firmi, pa niko ne odgovara. Reč je, o proceni veštaka da su akcije koje ne vrede prodate po većoj ceni kao da vrede.

Koliko su veštaci pouzdani, potvrđuje i afera „Agrobanka". Iz mojih izvora optužnica je tanka ili gotovo nema elemenata za optužbu ali sa državom se teško boriti. Kakva bi bruka bila da je Mišković pušten. Zato su neki u Kriminalističkoj policiji unapređeni.

Pet meseci konstruisanja optužnice zbog koje je menjan zakon usred istrage, pet meseci u kojima uvedena nova krivična dela, pet meseci nezakonitog pritvora zbog volje jednog čoveka kako bi se dokazalo da je on u pravu!

Policija i Tužilaštvo tvrde da su Đurašković i Mišković upropastili putarska preduzeća. Kada je to tako zašto je takva „uspešna" preduzeća država uopšte prodavala?. Putari su inače bili oslonac našeg privrednog razvoja. Novac koji se optuženima stavlja na teret a koji je po tvrdnji policije i tužilaštva od početka istrage sa 30 do sada narastao na 170 miliona eura, geometrijskom progresijim!

Ali pošto su istrage radili veliki stručnjaci sa „pribavljenim diplomama" fakulteta sa prestižnih univerziteta, a „njihovo delo" nastavili tužioci iz Donje Livadice ništa ne čudi. Mislim da će do kraja suđenja Miškovića optužiti i za čitavi javni dug Srbije.

Izgleda da su pojedini političari iskoristili priliku da gubitak Kosova i Metohije nadoknade hapšenjima najviđenijih ljudi u Srbiji. Ali u tim hapšenjima nisu svi jednaki. Postoje i oni koji su jednakiji od drugih. Kako je moguće da dva aktera jedne od najvećih afera u Srbiji imaju nejednak tretman, da jedan bude u zatvoru a drugi da se šeta slobodan a radili su zajedno?

Ali kako smiriti narod?. Neka visi Mišković i svima beda lakše pada. Isto tako izmenama krivičnog zakonodavstva kada je u pitanju odgovornost odgovornog lica u pravnom licu mnogi se puštaju na slobodu dok se drugi hapse ili im se izriču kazne za delo koje nije postojalo u momentu izvršenja!?

Hapšenja biznismena vrše ljudi koji nikada nisu imali dana radnog staža, ljudi koji nisu nikada zaradili niti jedan dinar, ljudi koji se nisu uhvatili za motiku, kvazi političari i demagozi koji su u svoje timove uzeli takve stručnjake koji su ostali zamrzniti u prostoru i vremenu. Davno su bile osamdesete i devedesete. Sada je vreme tržišne ekonomije u kojoj se hapse biznismeni koji se drže zakona ponude i potražnje,a hapse se prema zakonima koji su bili u vreme socijalizma.

Bitno je da su takvi političari zaposlili svoje partijske drugove, familiju, švalerke. U tom smislu se oglasila i Evropska komisija koja je dala ozbiljne primedbe na nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa kao i na Zakonik o krivičnom postupku. Što se tiče krivičnog postupka, umesto da se poboljšaju istrage uvođenjem tužilačke istrage ovakav način u praksi su uveli inkvizitorsku istragu u kojoj samo tužilaštvo ima pravo na izvođenje dokaza iako Zakon predviđa ravnopravan status i tužioca i odbrane. Ovo je bitno iz razloga što se takav zakon može obiti o glavu onima koji su ga doneli. Demokratska stranka to najbolje zna. Bumerang efekat nije uvek dobrodošao.

Da je to tako govori i najnovija oslobađajuća presuda Blagoju Jakšiću, članu Visokog saveta sudstva i njegovim saradnicima. To potvrđuje i oslobađajuća presuda ministru Kneževiću i saučesnicima u tzv „građevinskoj mafiji", gde je iza optužnice stajao specijalni tužilac za organizovani kriminal. Ali pošto i danas osnovu krivičnih prijava čine „isfabrikovani dokazi" u policiji koje ne smeju tužioci da odbiju već takve „baronske prijave" pretaču u optužnice ništa čudno. Takvi slučajevi se godinama „razvlače" po sudovima raznih stepena dok se svi ne oslobode. U međuvremenu dolazi i do promene vlasti i nikom ništa. Ali sve to pada na teret poreskih obveznika.

Sve je počelo tako da se Jakšić ućutka za sve brljotine za koje je znao u radu Visokog saveta sudstva.

Izvršna vlast i dalje zloupotrebljava specijalnog tužioca za organizovani kriminal koji je ucenjen za brljotine koje je činio u prošlosti i nije u pitanju nikakava iskrena borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Da je to tako potvrđuju i nedavne presude stečajnoj mafiji gde je od oko 60 optuženih na početku istrage broj osuđenih spao na 16 sa tendencijom da i oni budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

U toj „mafijaškoj grupi" postoje osuđeni pojedinci koji su „faktički" bili odgovorna lica u privatnim preduzećima, bez ijednog dokaza, bez rešenja o postavljenju ili upisu u APR. Kao što tužilac ili sudija ili bilo koje drugo lice ne može dobiti status bez rešenja odnosno ne može faktički da obavlja neku dužnost isti je slučaj i sa odgovornim licem u pravnom licu. U tom smislu postoje razni upisi gde se upisom u odgovarajuće registre i donošenjem rešenja o postavljenju stiče status odgovornog lica. Ali diplomci iz Donje Livadice to ne znaju iako zakoni kažu da oni to moraju da znaju odnosno postoji pretpostavka da znaju odnosno moraju da znaju.

Umesto da se sudi za korupciju političarima koji su uvek stajali iza svih marifetluka i kriminalnih radnji kod nas se sudi privrednicima koje su ti isti političari ucenjivali i ucenjuju. Ti isti političari se samo kod nas busaju u prsa i pozivaju na poštenje, dok se u zemljama u okruženju ti isti političari hapse i izdržavaju kazne.

I Dalje se zloupotrebljava najpre policija koja uz asistenciju „vrhovnog revizora" servira tužilaštvu fabrikovanu krivičnu prijavu, koje ne sme da odbije jer im se preti policijom, koja je kao „nezadovoljna radom tužilaštva" iako policija nije stranka u krivičnom postupku, a po zakonu je tužilaštvo naredbodavni organ policiji.

Tako sklepane optužnice se razvlače po sudovima do zastarevanja ili odustajanja tužilaštava ili oslobađanja optuženih. A upravo je to cilj političara da na perfidan način vrše diskvalifikaciju neistomišljenika i za to nikada ne odgovaraju. Sa druge strane svi ti poslušnici u policiji i tužilaštvu su nagrađivani za svoj rad i svima su dobrodošli. Ko se sada više seća čuvenog stručnjaka Homena ili bivše ministarke pravde koji su stajali iza svih ovih izmišljenih mafija?. Ono što je najgore i dalje je na snazi „pretpostavka krivice", a ne „pretpostavka nevinosti"! Od koga je, ništa čudno!.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

ČOVEK NA VLASTI: VUČIĆEVA VLADAVINA DEBELO NAGRAĐENA, A SRBIJA RAZORENA I OPLJAČKANA

 

Samoproglašeni gospodar Srbije, Aleksandar Vučić, suočen je sa međunarodnom izolacijom i unutrašnjim haosom u svim institucijama. Njega danas izbegava svaki ozbiljniji političar, od Vašingtona do Berlina. Ostalo mu je još samo to uz pomoć svoje demokratsko-naprednjačke klike, nastavi sa prevarama i pljačkom građana Srbije. Ali, prilike su za njega najgore moguće! Posle svih laži, obećanja i pretnji koje je izgovorio od dolaska na vlast, pobegao bi i od samog sebe. Ajkule bivših režima neće mu dozvoliti to bekstvo, posao ima da uradi do kraja!

 

          Milovan Brkić

 

Krv je osetila i bivša potpredsednica kompanije Delta Milka Forcan. Tražila je od Vučića da je imenuje za ministra za privredu u Vladi Srbije! Na red ispred Vučićevih vrata čeka i kolona poverilaca koji su mu davali novac da obavlja prljave poslove. Oni sada traže da im ponudi kompenzaciju. Da im preda vlast, ili da im vrati pare! U međuvremenu, srušen je socijalni sistem u Srbiji, ubijena je ekonomija, likvidirano je pravosuđe. Anarhija je na sceni. Gde Vučić može da pobegne od besa građana koji ga čeka?

Službeni glasnik Aleksandra Vučića, dnevni list Infomer, već mesecima najavljuje, poimenično, koga prvi podpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i “koordinator rada svih službi bezbednosti“ namerava da uhapsi. Obeleženima se šalje poruka da ih očekuje hapšenje, progon i zaplena imovine. Ako žele to da izbegnu, treba da se jave gospodinu Vučiću, da odreše kesu i sa svojih računa novac prebace na njegov. Pohlepa Aleksandra Vučića je životinjska, i neutoljiva je.

Uloga Informera je izuzetno značaja u dokazivanju zločinačke prirode sadašnje vlasti, koju predstavalja Aleksandar Vučić sa malom grupom ljudi iz vrha Demokratske stranke i direktorom policije Miloradom Veljovićem. Budućim istražiteljima zločina Vučićeve mafije, list Informer može poslužiti kao dokaz o postojanju zajedničkog zločinačkog poduhvata prvog potpredsednika Vlade Srbije Vučića, direktora policije Milorada Veljovića i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića.

 

     Zaljubljen u šefove kabineta

 

Od kada je ušao u politiku, a naročito odlaskom Vojislava Šešelja u Hag, u februaru 2003. godine, Vučić se politikom bavi radi ličnog bogaćenja. Prve velike pare zarađuje kada Vojislav Koštunica postaje premijer Srbije, u februaru 2004. godine. Aleksandar Vučić postaje veoma blizak i intiman sa šefom kabineta tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandrom Nikitovićem.

Kao član anketnog odbora Narodne skupštine Srbije, koji je razmatrao malverzacije oko uvoza i izvoza struje u Srbiju, Vučić teško optužuje energetsku mafiju za milionske krađe. U toj mafiji su tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Aleksandra Nikitović, i sam ovejani kriminalac, dovodi Vučića u kontakt sa prozvanim mafijašima, koji su Srbiju, u tom periodu opelješili za nekoliko stotina miliona na uvozu i izvozu električne energije.

Nakon što je dobio dve miliona evra, Vučić prestaje da se zanima za poslove pomenute mafijaške grupe. Danas je ućutkao ministarku energetike koja je nameravala da izvede na sud gospodu Hamovića, Vojina Lazarevića, Vladu Šekerevskog i ostale mafijaše. Vučićeva ponuda za zaštitom pre nekoliko nedelja bila je teška osam miliona evra. Isplaćen je. I ućutao je.

Bezbedonosne službe su registrovale preko dve hiljade prevara Aleksandra Vučića! A Vučić je varao nemilosrdno. Nijedna količina novca nije mu bila dovoljna. Uzeo je velike pare od Stanka Subotića, Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam. Obećavao im je punu zaštitu, čim dođe na vlast.

Nakon što je Koštunica otišao s vlasti, istog momenta Vučić uspostavlja najsrdačnije odnose sa Miodragom Rakićem, šefom kabineta tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Njihova ljubav postaje patološka, i neraskidiva, čini se. Vučić je pseći služio interesima žute mafije, koja je nemilosrdno pljačkala Srbiju, dovodeći je na prosjački štap.

Nekoliko desetina miliona Vučić je zaradio tako što je u Narodnoj skupštini Srbije, navodno, žestoko napadao predloge zakona, a kada bi dobio novac, terao je poslanike da napuste zasedanje, da bi tadašnja vlast mogla da te zakone izglasa. Oponašajući Miodraga Rakića, psihopatu i ludaka koji je bio Tadićev šef kabineta i uterivač para, a sve zahvaljujući činjenici da je, umesto predsednika Tadića, kao predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, on, kao sekretar, dakle kao tehničko lice, primao izveštaje bezbedonosnih službi, i praktično, njima rukovodio, Vučić traži od Nikolića da ga, neustavno, promoviše kao “koordinatora rada svih službi bezbednosti“.

I dok je iz Vašingtona stigao izveštaj federalne komisije da je za poslednjih deset godina iz Srbije izneta 51. milijarda dolara, na inostrane račune srpskih političara, i oko 20 milijardi evra diplomatskom poštom, sa brojevima računa, Aleksandar Vučić se kune i obećava svom voljenom Miodragu Rakiću da će zaštiti sve njihove lopovluke.

Po Rakićevom nalogu Vučić, na veliko iznenađenje diplomatskog kora, ostavlja na mestu direktora srpske policije Milorada Veljovića, penzionisanog policajca, koji je već sedam godina na čelu srpske policije, i za čijeg mandata je srpska policija postala najopasnija kriminalna organizacija u Evropi, i koja je pokrila pustošenje Srbije.

Takođe po Rakićevom nalogu, Vučić nastavlja da sumanuto razara srpsko pravosuđe i tužilaštvo, a tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević služi mu za najcrnje obračune sa onima koji ne plate rekete njemu i Rakiću.

 

Pogoršanje bolesti Miodraga Rakića, koji je, dok ovo pišemo, na lečenju u Njujorku od metastaze raka na oku i mozgu, teško je destabilizovalo Aleksandra Vučića.

Izigravajući Gospodara Srbije, Aleksandar Vučić je obećavao međunarodnoj zajednici da će, zajedno sa Rakićem potpuno uništiti Srbiju, da će je teritorijalno razgraditi, da će se obračunati sa “ruskom linijom“ u srpskom društvu…

Aleksandara Vučić je, znaju oni koji ga poznaju, vešt mešetar, vešt manipulator, ulizica i varalica. Odsustvo Miodraga Rakića on je pao u tešku depresiju. Dest dana se nije pojavio u javnosti. Naduven je u licu, svakodnevno je na tretmanu na VMA zbog izuzetno visokog pritiska, i stresnog stanja.

Uvidevši da je Vučić običan lažov, i čovek bez ikakvog osećaja za realnost, u dogovorima u međunarodnoj zajednici, on je precrtan kao čovek sa kojim se može razgovarati. U Briselu su sa njim razgovarali kao sa staničnom kurvom, i ovaj skot je ronio suze pred gospođom Keti Ešton, koja je bila preneražena činjenicom da se potpredsednik vlade jedne zemlje rasplače kada mu se zapreti objavljivanjem dosijea.

 

     Igrao je samo jedno leto

 

Za godinu dana, koliko izigrava Gospodara Srbije, Aleksandar Vučić je inkasirao ogromne pare. Miodrag Rakić mu je ustupio diplomatsku službu i svoje ljude koje je postavio u strane ambasade, da mu iznose novac.

 

Uvidevši da je Srbiju doveo do pakla, da je ona opelješena i da nam nema više spasa, Vučić nas uverava da mafiju Borisa Tadića ne može da izvede na sud, jer nema dokaza! Nalaz Global financijal Integrity (GFI) američke organizacije za praćenje tokova novca u zemljama sa kojima SAD imaju diplomatske odnose, prema kojem je iz Srbije u periodu od 2001. do 2010. iz Srbije izneta 51 milijarda dolara, ne zanima Aleksandra Vučića. Kakvi su to dokazi, sa brojevima računa članova Tadićeve mafije!

Ali, svaka ptica svoga kopca ima, pa se Vučić, preko noći, nakon dogovora na relaciji Moskva-Berlin-Brisel, našao na crnoj listi najmoćnijih administracija sveta!

Veliko gađenje diplomatskog kora u Beogradu Vučić je izazvao kampanjom koju vodi preko svog službenog lista Informer i lista Kurir protiv vlasnika kompanije Delta. Pozivajući se na neimenovane izvore u policiji, tužilaštvu, sudu i visokog zvaničnika u Vladi Srbije, Vučić se sprda sa bolešću gospodina Miškovića.

Nije nikakva tajna da se već godinama Mišković leči od bolesti, koje su sa lošom prognozom, ali ga Informer predstavlja kao simulanta, preteći lekarima sa VMA koji ga leče. Vučić je homoseksualac koji je brutalan prema svojim partnerima. Izjave onih koji su bili Vučićevi ljubavnici su potresne. On je nasilan, muči partnere i fizički ih zlostavlja. Posle im se umiljava.

Proces protiv Miškovića je lažan, i optužnica se zasniva na podacima koje je falsifikovao direktor policije Milorad Veljović i načelnik kriminalističke policije Rodoljub Milović. Iako je odbrana priložila dokaze da su podaci na kojima se zasniva optužnica lažni, policija uspeva, pretnjama smrću sudijama koji odlučuju o Miškovićevoj sudbini, da ga drže, teško bolesno, u pritvoru, u najneljudskijim uslovima. Šokantno deluje saopštenje Informera da će se tužilac radosavljević saglasiti da Mišković bude premešten u kućni pritvor, uz kauciju od 50 miliona evra, u kešu!

Ovo je, nema sumnje, najskuplja kaucija koju je ikada tražilo neko tužilaštvo na planeti, zbog finansijskog prestupa, koji, uz to, i ne postoji!

I to sve da bi teško bolestan čovek, umesto u bolnici, bio lečen u kućnom pritvoru. Očigledno je da taj novac Vučić želi da prigrabi za sebe. On, doduše, svojim saradnicima priča da ga američki ambasador Kirbi tera da ubiju Miškovića, jer je on “pretnja američkoj bezbednosti“. Međutim, službenici američke ambasade, u depešama svojim matičnim službama, opisuju Vučića kao “impresivnog nelimitiranog ludaka“.

Šta, ustvari, stoji iza progona Miškovića i njegove porodice?

Bivša potpredsednica kompanije Delta Milka Forcan, koja se “razdružila“ sa gospodinom Miškovićem pre tri godine, ponudila je Vučiću nekoliko miliona evra, koje je dobila od kompanije, u zamenu da Miroslav Mišković bude likvidiran. Opsednuti novcem, a uveren da će steći popularnost u narodu, Vučić se latio ovog zločinačkog poduhvata.

Međutim, i apetiti gospođe Forcan su veliki. Ova poslovna žena u ostavci, traži da je Vučić imenuje za ministra za privredu u Vladi Srbije! Ona je, pritom, instruisana od direktora policije Milorada Veljovića, Vučiću servirala lažne podatke o navodnim milijardama kojima Mišković raspolaže!

Nije namera potpisnika ovih redova da brani gospodina Miškovića od eventualne krivice, finansijske zloupotrebe, ali je obaveza svakog čoveka da brani i njegovo pravo na zakonito i javno suđenje. Pritvor i nasilje koje se nad gospodinom Miškovićem vrši, za svaku je osudu. Likovanje nad njegovim mučnim umiranjem u zatvoru, predstavlja ovu zemlju kao mračnim društvom, kao što je, recimo, Turska!

 

     Orlovi rano lete

 

Za samo godinu dana, koliko je na vlasti, iza Vučića je ostalo toliko smrada, da će se i on u njemu ugušiti.

Odbijajući svako pomisao da Srbiji vrati opljačkani novac, Vučić računa na podršku direktora srpske policije Milorada Veljovića. Grupa koja je uz Vučića svodi se , danas, na umirućeg Miodraga Rakića, pomenutog Veljovića, njegovog saradnika Rodoljuba Milovića, tužioca Miljka Radisavljevića i na v.d. predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, koji je okrvavio ruke donoseći desetine presuda kojima je stotini ljudi, služeći vlasti, uništio živote, a danas, sa te pozicije, pokriva zločine srpskog pravosuđa, počinjene po Vučićevom nalogu.

Potpredsednik srpske vlade okružio se stranačkim podmlatkom, koje je postavio na najznačajnije funkcije. Nekoliko stotina članova SNS-a rasprodavali su imovinu u predizbornoj kampanji, dajući Vučiću po par hiljada evra, navodno za kampanju, koje je Vučić stavio u svoj džep.

Snimci Vučićevih telefonskih razgovora pokazuju da je on čovek niske bezbedonosne kulture, niskih srasti i opasan ludak, opasna i po sebe i po državu. Iza politike Aleksandra Vučića ostaju njegova ludačka obećanja o milijardama investicija, o milijardama koje će nam doneti šeici, američke kompanije, prijatelji iz Turske, Azerbejdžana…

A stvarnost je surova. Dve trećine građana Srbije žive danas u paničnom strahu od umiranja od gladi. Sve je u Srbiji razoreno i opljačkano. Sve te pljačke pokrivala je banda Milorada Veljovića i Rodoljuba Milovića.

Budžet Srbije više je nemoguće napuniti. Srušen je socijalni sistem. Građani u Srbiji, valjda po prvi put u njenoj dugoj istoriji, nemaju nikakvu socijalnu ni pravnu zaštitu. Divljačkom energijom Vučić kidiše na pravosuđe. Svaki građanin, u svakom trenutku, može biti pritvoren, osuđen, mučen, može ostati bez stana kojeg je kupio legalnim putem, može biti izbrisan iz spiska živih.

Za vreme Prvog svetskog rata Srbija je, i njena izbeglička vlada, redovno vraćala dugove Austrougarskoj, sa kojom je bila u ratu, isplaćivala je penzije…U opljačkanoj Srbiji koju je zajašio Aleksandra Vučić, mesecima se ne isplaćuju dečji dodaci, socijalna pomoć najugroženijim, mesecima se ne plaćaju kupljeni lekovi, a zdravstvena zaštita je niža nego u najsiromašniim afričkim državama.

Dve trećine građana u Srbiji je GLADNO. Đaci u škole dolaze gladni, sanjajući dan kada će se najesti! Penzioneri masovno umiru. Stručnjaci predviđaju da će u Srbiji, do kraja godine, umreti oko 500 hiljada ljudi! Ipak, i u ovako nesrećnoj Srbiji, mala grupa pripadnika gornje strukture vlasti i Tadićeve partijske mafije, žive kao da su šeici, truli milijarderi, ili iz gornje kaste u Indiji. Žive u raskoši.

Tako svaki funkcioner u Srbiji, počev od predsednika opštine, gradonačelnika, srpskih ministara i partijskih drmatora, voze crne limuzine, prati ih tuce policajaca, spremnih da u svakom trenutku upucaju građanina koji njihove gospodare, ili štićene ličnosti, popreko pogleda.

Vučićeve televizije, RTS i PINK svakodnevnom prikazuju najprizemnije zabave i razonodu priprostih ljudi, nudeći nam umesto hleba, da gledamo razonodu i uživanje bogatih i osionih ljudi.

Živimo u Srbiji u kojoj je masovna smrt sasvim normalna, a razonoda političke elite je perverzna, osiona i prostačka.

I što je najgore, banda oko Vučića želi da Srbiju dugoročno drži u ropstvu, nastojeći iz petnih žila da odbije svaku ponudu iz Rusije za investicijama, zajedničkim ulaganjima, jer ih u životu i na vlasti i održava mržnja prema sopstvenom narodu.

U Srbiji se, najesen, očekuje pobuna gladnih koji čekaju na strašniju smrt – smrt od gladi. Krv će se liti ulicama srpskih gradova. I to sve zbog male grupe zlikovaca i ludaka, koji su okupljeni oko Aleksandra Vučića.

 

   A 1.

Don Pepito i Don Tomazino

 

U sredu, 12. juna, ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin priredio je prijem povodom nacionalnog praznika ove države.

Prijemu nisu prisustvovali srpski zvaničnici. Ipak, predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić, poslali su snimljene poruke, zamolivši ambasadora Čepurina da prenesu njihove čestitke i pozdrave ruskom predsedniku i narodu. Izostanak su opravadali, jer su bili u zvaničnim posetama, predsednik Nikolić u Slovačkoj, a premijer Dačić je boravio u Njujorku, na zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Prvi podpredsednik vlade Aleksandar Vučić odbio je da dođe na proslavu, izmislivši jednodnevni boravak u Rimu! Bio je u poseti, ali izgleda da se susreo sa svojim kolegama Don Pepitom i Don Tomazinom. Gospodin Vučić je hteo na taj način da pokaže svoju mržnju prema Rusiji, za koju su predsednik i premijer ustvrdili da nam je ona najverniji saveznik!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

 

 

 

 

IŠTVAN PASTOR: AMNESTIRAN SVAKE KRIVICE, NA LINIJI AUTONOMAŠTVA SPROVODI NAREDBE PAJTIĆA I ORBANA

20. јуна 2013. Коментари су искључени

 

 

Pre nego što je napravio veliku političku karijeru, Ištvan Pastor, predsedniku SVM, ubio je vozilom čoveka (Imre Križana) kod Čantavira u opštini Subotica.

Bio je u alkoholisanom stanju, ali je, uprkos tome, hitno pozvao advokata Mihalja Njilaša iz Kanjiže da ga on brani i odbrani, a nakon toga je podmitio sudiju u Subotici (ime poznato redakciji) da predmet zastari i da bude oslobođen krivične odgovornosti.

Pastor je posle toga samo napredovao! U međuvremenu je sa mesta direktora Zemljoradničke zadruge ‘Čantavir’, postao potpredsednik pokrajinske vlade.

 

 

          A. Nađ

 

Nakon saobraćajne nesreće koju je svojevremeno počinio, sadašnji predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Ištvan Pastor, nagovorio je advokata Mihalja Njilašija i njegovu ćerku da odu u Ameriku o njegovom trošku, na „političku obuku„. Posle toga je Njilašija postavio za predsednika SVM u Kanjiži i imenovao ga za predsednika te opštine.

Sprega Mihalja Njilaša i Ištvana Pastora svima je poznata u Kanjiži kao i njihove kriminalne radnje kao naprimer kada se Pastor dogovorio sa Njilašijem da opština Kanjiža kupi vojnu kasarnu za 800.000 evra pa da uloži u nju dodatnih 5.000.000 dinara a da se to posle proda savetnici Mihalja Njilaša za 750.000 evra (!) – znači, opština je kupovala skuplje a naznačenom pojedincu posle prodala jeftinije!

Njilašijeva savetnica, Sečaj Buš Klara je kupila kasarnu za 750.000 evra a to su omogućili u dogovoru Mihalj Njilaš i Ištvan Pastor. Sečaj Buš Klara je vlasnica firme Geneza. Na ovaj način se Ištvan Pastor odužio Mihalju Njilašu za ubistvo u saobraćaju i neodgovaranje po krivičnom zakonu Srbije.

Da je sve ovo tačno potvrdila je žena predsednika DS-a u Kanjiži -Hajder Vladimira, Hilda Hajder koja je potvrdila našem dopisniku iz Kanjiže da je Ištvan Pastor vozio neprilagođeno preko 100 kilometara na sat, na sporednom putu, u alkoholisanom stanju, zbog čega je izazvao udes u kome je poginuo Imre Križan a teško je povređena njegova snaja Zorica kada je Pastor prešao na levu stranu i direktno udario u drugo vozilo. Ćerka poginulog se žalila tužilaštvu i Vladi Vojvodine, ali je Bojan Pajtić preko Đorđa Ostojića, sve lepo zašuškao

Hilda Hajder vlada DS-om u Kanjiži i svađa se sa dr Slobodankom Drndarski, direktorkom Banje Kanjiža, terajući Mađare iz DS-a da pređu u SVM. Isterala je ona i Kermeci Karolja, bivšeg potpredsednika DS-a Vojvodine a njen suprug Vladimir Hajder, predsednik DS-a Kanjiža bavi se kriminalom tako što silom nagovara babe u Gerontološkom Centru da prepišu kuće i imanja na njega kako bi on brinuo o njima.

Vladimir Hajder maksimalno radi na isterivanju svih Mađara iz DS-a, navodno to je od njega tražio Mihalj Njilaš, predsednik opštine Kanjiža, koji je dobio instrukcije od Ištvana Pastora. Kontaktirali smo predsednika DS-a u Senti , Aniko Ziroš Jankelić, koja je potvrdila karakterne crte predsednika DS-a u Kanjiži Vladimira Hajdera: samoživ, nezreo i strašno pohlepan u svakom pogledu, a služi se kriminalnim radnjama koje su svima u Kanjiži poznate i velika su bruka za DS.

Ponašanje ovog bračnog para toliko je iritiralo sam vrh Demokratske Stranke u Beogradu jer su Hajderi čak i njihovog rođenog kuma Lazu Zrnića isterali iz stranke, nateravši ga da se učlani u SVM(!).

 

Zrnić nije pristao i žalio se vrhu stranke gde je ukazao na kriminal i korupciju kao i rušenje ugleda DS-a u Kanjiži. Na ovu politiku u Kanjiži je Mihalj Njilaši nagovorio Vladimira Hajdera da bi svi postali članovi SVM pred “Rezoluciju o Vojvodini“ gde Ištvan Pastor zahteva ispravku iz 1918. godine, kada Mađari i Nemci kao sile gubitnice nisu mogli uticati na odlučivanje o Vojvodini, jer ima naređenje iz Budimpešte od Viktora Orbana da se što više ostalih nacionalnosti prevede u Mađarsku u Vojvodini kao što se vec ne može naći niti trag od Srba u Mađarskoj o čemu novine sve više pišu (NS Reporter) jer je Viktor Orban sve očistio i preveo u Mađare.

Ištvan Pastor je zaboravio kako je bio totalno pijan kao i obično kad je izazvao saobraćajni udes sa tragičnim posledicama pa nije ni čudo što ispunjava ove Orbanove zahteve za Mađare u Vojvodini i ne grize ga uopšte savest ni u jednom slučaju jer je politički zaštićen zbog ciljeva Bojana Pajtića u kojima aktivno učestvuje ali Bojanu nije nikad priznao da mu je pravi gazda Viktor Orban u Budimpešti. Ponekad Ištvan Pastor ide po ambulantama u Novom Sadu gde leči visok pritisak od mnogo jela i pića, ali osnovna bolest od koje treba da se leči su alkohol i nacionalizam.

Bojan Pajtić predsednik Izvršnog Veća Vojvodine, zna za ubistvo koje je izvršio Ištvan Pastor, izbegavajući krivičnu odgovornost i ucenjuje Ištvana Pastora preko Đorđa Ostojića, zamenika republičkog tužioca, koji je zajedno sa Bojanom Pajtićem na istoj liniji autonomaštva i odvajanja Vojvodine od Srbije i zato ništa ni ne preduzima kada Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović, Dušan Elezović, Goran Ješić i Nenad Čanak svojim izjavama ugrožavaju ustavni poredak Srbije.

Donetu Rezoluciju o Vojvodini, ovih dana je Ištvan Pastor nesmetano poslao u Vladu i Skupštinu Srbije iako zna da Ustavni Sud Srbije o tome treba prvo da raspravi. Koliko su naivne vlasti u Srbiji pokazuje podatak da je očigledno da se Bojanu Pajtiću i Ištvanu Pastoru iz nekog razloga jako žuri dok Ustavni sud Srbije ima za to vremena do kraja godine!

 

©Geto Srbija

mateijal: List protiv mafije

PRAVOSUĐE NA KILAVIM NOGAMA: NAPREDNJAČKA VLAST OSTAVILA SRPSKO PRAVOSUĐE U RUKAMA DEMOKRATSKE VLASTI

19. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Reforma srpskog pravosuđa u režiji Demokratske stranke i njenog (bivšeg) predsednika Borisa Tadića, čiji izvođači su bili doskorašnja ministarka pravde Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen, nanela je neotklonjive štete građanima Srbije, i za duži period nas vratila u predinstitucionalno društvo. Nepotizam, kriminal, korupcija, nesamostalnost tužilaštva i sudova u postupanju, visoke sudske takse, astronomske advokatske tarife, potpuna zakonska nezaštićenost građana u izvršnom postupku, poništenje odluka o neizboru sudija i tužilaca i njihovo vraćanje na posao i naknada štete, masovna neosnovana hapšenja i držanje u pritvoru osumnjičenih, stanje je koje je zatekao sadašnji ministar pravde. I kada se učinilo da gore ne može biti, i on je sam izjavio da je pravosuđe u nokdaunu! Nova vlast se potrudila da nastavi tamo gde je prethodna stala! Sada je srpsko pravosuđe, definitivno, nokautirano…

 

              M. Brkić

 

Nedavno je list Informer, službeni glasnik Aleksandra Vučića saopštio da je Tužilaštvo za organizovani kriminal u svom dosadašnjem delovanju uhapsilo više građana nego što je to banda Čedomira Jovanovića uradila u toku zloglasne akcije "Sablja“ 2003. godine.

Za neosnovana lišenja slobode i godine provedene u pritvoru, oslobođeni građani od države Srbije, i njenog budžeta, potražuju 100 miliona evra! Od kada je na vlast došla Demokratska stranka, izborom njenog tadašnjeg predsednika Borisa Tadića za predsednika Srbije, niko više nije bio siguran da se, ako zanoći u kući, neće pred zoru probuditi u zatvoru. Hapšenja građana snimana su kamerama policije i pokazivana u udarnim vestima srpskih televizijskih stanica.

Reforma pravosuđa koju je započela Vlada premijera Cvetkovića dovela je Srbiju u predinstitucionalno društvo. Potpuno je ukinuta nezavisnost državnih tužilaštava i sudova, i njihov rad je podređen interesima vladajuće oligarhije. U tom smislu su izvršeni reizbori sudija i tužilaca, mada je po Ustavu Srbije, sudijska i javnotužilačka funkcija stalna, i skoro 800 sudija i još toliko tužilaca ostalo je bez posla. A ‘‘reformatori“ su se potrudili da svakom građaninu, koji pravdu traži, ili ona po njega dolazi, zagorča život.

Reorganizacijom mreže sudova, siromašni građani su prinuđeni da putuju po sto kilometara do drugog grada u kojim su premešteni sudovi iz njihovih gradova i varoši. Vlast je omogućila da se utrostruče advokatske tarife, tako da dve trećine građana nema šanse da plati advokata, za bilo kakvu uslugu! Razvod braka, izdržavanje deteta, svaki sastav tužbe je preko 100 evra. Plus naknada za ročište. Sudsku zaštitu danas u Srbiji mogu da traže samo bogati građani, ili oni čija plata je preko hiljadu evra, mesečno. Advokati su, s druge strane, zbog visokih tarifa, posebno oporezovani.

Prethodna vlada je donela odluku o sudskim taksama, kojim četiri petine građana ne mogu da ih plate! Podnošenjem tužbe moraju da plate taksu, koja je, često, u visini prosečne plate! Isto toliko moraju da plate i oni koji na tužbe odgovaraju! Ako se krene u parnicu, sledi taksa na tužbu, na presudu, na drugostepenu presudu i žalbu! Često su sudske takse dvostruko veće od visine koja se od protivne stranke tužbom zahteva!

A “reformatori“ su se potrudili da svakog građanina učine pravno potpuno nezaštićenim. Srbija je jedna od retkih država u kojoj se građaninu može oduzeti stan i prodati u bescenje ako građanin nije u mogućnosti da plati komunalne namete! Zakon o izvršnom postupku je gori nego bilo kakva samovolja iz turske vladavine Srbijom. Iz siromašne kuće građanina, zbog komunalnog duga, moguće je prodati posuđe, neispravan šporet, frižider, krevet, sve je moguće izneti iz stana, pa i dečja kolica! Zakon o izvršnom postupku, kakav ima Srbije, nije poznat u Evropi.

 

     Sudija za vlast i bogataše

 

Kada je ušao u kabinet, novi ministar pravde, tek punoletni Nikola Selaković izjavio je da je srpsko pravosuđe u nokdaunu! Ipak, odmah je zamolio Ustavni sud Srbije da za tri meseca odloži povratak na posao sudija i tužilaca, čije ustavne žalbe je Ustavni sud Srbije uvažio i naložio Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da ih vrati na posao!

A i “reforma“ prethodne vlade je podržana od nove! U Ministarstvu pravde Srbije mesecima nije bilo moguće razrešiti od položaja “reformatore“, jer prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da čuje za promene. On je prijatelj bivše ministarke Snežane Malović i državnog sekretara Homena, sa kojima je godinama trgovao presudama i hapšenjima.

U ministarstvu je ostao i bivši koordinator za zatvore Velimir Vidić, njegova kćerka Maja, supruga Miruna i sin! Svi zajedno nemaju ozbiljnu fakultetsku diplomu (osim više trenerske škole!) i drmaju Upravom za izvršenje krivičnih sankcija.

Na njihov zahtev većina upravnika zatvora, u kojima su uslovi za život osuđenika nesnosni, prema izveštajima komisije Evropske unije, i dalje su na svom mestu, jer se sa njima bave ogromni poslovi i biznis, uzimajući pare iz budžeta.

Posle dužih peripetija, dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda razrešena je Nata Mesarović, čiji izbor je prethodno osporio Ustavni sud Srbije. Gospođa Mesarović je tokom rada zamerila ministarki Snežani Malović, i Aleksandar Vučić je ispunio njenu želju da je smeni. Na istoj sednici Narodne skupštine Srbije postavljena je i javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac, ali ocena ustavnosti njenog izbora nije tražena. Umesto Nate Mesarović, za vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavljen je sudija Dragomir Milojević!

Upućeni deo javnosti je bio šokiran njegovim izborom. Gospodin Milojević nije prošao na reizboru. Pripadao je grupi sudija koja je pseći služila svakoj vlasti. Kao predsednik veća u Vrhovnom sudu Srbije, sudija Milojević je falsifikovao presude svog veća, po nalogu političke elite, tako da, kada je u jednom predmetu prvostepena presuda specijalnog suda bila ukinuta, Milojević je izdao saopštenje da je veće donelo rešenje da se pred žalbenim većem održi pretres!

Prema žalbama običnih građana, veće sudije Milojevića je demonstriralo nasilje, kao i prema onima za čije osude je bila zainteresovana izvršna vlast. Menadžeri sudije Milojevića i njegovih kompanjona špartali su Srbijom i ugovarali poslove. Za ukidanje presude ili za smanjenje kazne, tarife su bile paprene.

Gospodin Milojević je izazivao sažaljenje kolega, zbog bolesti kćerke. Vrhovni kasacioni sud je sud za gornju klasu društva. Odlučuje po revizijama, u kojima je vrednost spora preko 100 hiljada evra, i o žalbama na presude u kojima je izrečena kazna optuženim od 40 godina zatvora, a takvih je toliko malo, da se na prste jedne ruke mogu pobrojati.

Sudija Dragomir Milojević predsedava Visokim savetom sudstva, kao vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Pogađate odakle je. Pa, naravno, iz Kragujevca, u ovom gradu je i počeo kao sudija opštinskog, a potom okružnog suda.

 

     Jurišnici Demokratske stranke i dalje optužuju i presuđuju

 

Pravda proističe iz kulture jednog naroda. Srbija je danas na dnu, njeni građani su osiromašeni do krajnjih granica, i napad sudova i tužilaštava na njih je razoran. Ako građanin bude tužen zbog kašnjenja za neplaćene račune, troškovi postupka mogu biti veći od njegovog duga. Prethodna vlast je, da bi porobila pravosuđe, posvađala i advokate, razjedinila ih u dve komore, a sve sa ciljem da ima svoju advokatsku elitu koja će verno služiti interesima vlasti.

Od kada je vraćena na posao, u Viši sud u Beogradu, predsednica Društva sudija Srbije se više ne oglašava. Kao da je reforma okončana njenim povratkom na posao! A stanje u srpskom pravosuđe je još zlokobnije.

Na sastanku ministra Selakovića sa delegacijom Svetske banke održanim 4. maja, koju su činili šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor, i viši stručnjak za javni sektor i vođa tima Edgardo Moskira iz Vašingtona, glavna tema je bila unapređenje saradnje, kao i podrška Svetske banke srpskom pravosuđu kroz Multidonatorski fond.

Pri tome, čelnici Svetske banke su iskazali spremnost da podrže izradu akcionih planova, pre svega, iz domena njihovog finansijskog efekta na sistem pravosuđa, rekao je Selaković. Ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković izjavio je 2. februara u Berlinu, posle sastanka sa državnom sekretarkom Saveznog ministarstva pravde Nemačke Birgit Grundmanm, da je Nemačka veoma zainteresovana da na polju pravosuđa sa Srbijom sarađuje na njenom putu evropskih integracija.

"…Nemačka je zainteresovana da Srbiji bude neka vrsta partnera u razvoju njenog pravosuđa i njenog pravnog sistema na putu evropskih integracija, što do sada nije bilo prisutno u razgovorima između ministarstava Srbije i Nemačke", rekao je Selaković.

Sa nemačke strane, postoji velika spremnost za jačanje srpskih institucija i za razmenu iskustava, naveo je ministar, napominjući da je sastanak sa državnom sekretarkom bio izuzetno koristan i sadržajan čemu u prilog govori i činjenica da je trajao pola sata duže nego što je bilo planirano.

"…Bilo je reči o razvoju pravosudnog sistema Srbije, o pomoći reformama pravosuđa i pravnog sistema Srbije, kao i dosadašnjoj i budućoj pomoći nemačkih organizacija za međunarodnu pravnu saradnju", precizirao je ministar. Nemačka sekretarka je pokazala veliko interesovanje za srpsko pravosuđe i sve ono što se čini kako bi se reforma pravosudnog sistema u Srbiji sprovodila na dobar i zadovoljavajući način, napomenuo je on. Ali, sve su to bile prazne reči i nadanja ministra Selakovića…

Nijedan sudija i tužilac, koji je izabran u “reformi“, umesto nereizabranih delilaca pravde, nije pozvan da se provere njegovi stručni kvaliteti i rezultati rada. Tako jurišnici Demokratske stranke i dalje optužuju i presuđuju, verovatno još strasnije. Oni i napreduju, dobijaju veće oplate i bolje plaćene položaje, telohranitelje, stanove…

 

     Pravda je u Srbiji na rasprodaji

 

Sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana Ilić, koja je u nameštenom i brutalnom procesu vođenom protiv navijača Partizana, osumnjičenima za ubistvo Brisa Tatona izrekla zatvorske kazne od 240 godina zatvora!

Apelacioni sud u Beogradu je te kazne prepolovio, a posle trostrukog odbijanja krivičnog veća Višeg suda u Beogradu da dozvoli ponavljanje krivičnog postupka, jer su pribavljeni dokazi i progovorili javno očevici tog događaja, čije izjave su i ranije bile poznate policiji i javnom tužilaštvu i sudu, ali su isključene iz predmeta, veće Apelacionog suda u Beogradu kojim je predsedavao sudija Dragoljub Đorđević ukinulo je pravosnažne presude i naložilo da se optuženima ponovo sudi, ali pred drugim većem.

Sudija Mirjana Ilić, umesto da je Visoki savet sudstva odmah suspenduje i povede postupak za utvrđivanje podobnosti i stručnosti za obavljanje sudijske funkcije, pre mesec dana unapređena je za sudiju posebnog odelenja za presuđenje optuženima za organizovani kriminal. Rane na dušama 14 osuđenih navijača ostaće trajne, ali sudija je unapređena, dobijaće dvostruko veću platu, dobila je policijsko obezbeđenje, koje mora i da je seksualno zadovoljava.

Doskorašnji vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić, koji je, inače, sudija Apelacionog suda u Beogradu, nakon razrešenja je upućen na rad u posebno odeljenje za organizovani kriminal! Njegova supruga Nataša Albijanić je takođe u Višem sudu u Beogradu, predsednik je krivičnog veća i član vanraspravnog krivičnog veća. Ona je dva puta odbijala zahtev odbrane za ponavljanjem postupka osuđenim navijačima.

Da je ovaj pravosudni skandal u režiji tadašnjeg predsednika Srbije obznanjen u nekoj evropskoj državi, državni tužilac bi istog momenta uhapsio i predsednika, i policajce, tužioca i sudije koji su u njemu učestvovale. Ministar pravde Selaković je preuzimajući dužnost konstatovao da je srpsko pravosuđe u nokdaunu, što je blaga ocena stanja u kojem se ono stvarno nalazi. I pored toga, on nije, kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ništa preduzeo da se tužilaštva i sudovi oslobode nepotizma, korupcije, kriminala i nekažnjenog presuđivanja onih koje je na te položaje imenovala klika iz Demokratske stranke!

 

     Koliki je rok trajanja Zagorke Dolovac?

 

Bivša ministarka pravde Snežana Malović je i dalje pod jakom policijskom zaštitom, čuvaju je pripadnici vojnih snaga bezbednosti, preko 30 podoficira, sa troja kola, mada ona nije ni na kakvoj državnoj funkciji! Odluku je doneo lično Aleksandar Vučić, jer se on i dalje, tajno, sastaje sa Snežanom, Slobodanom Homenom i svojim momkom Miodragom Rakićem i odlučuju da se išta u pravosuđu neće menjati!

Na mestu prvog čoveka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je i Tomislav Kilibarda. Njegova supruga Jelena Kilibarda je sudija Višeg suda u Beogradu, predsedava većem u parničnim postupcima. Gospođa Jelena je servilna, ekspeditivna je, a kada je građanin nepodoban, onda postupak traje po tri godine, donosi međupresude, pa opet iznova, dok građanin ne lipše čekajući pravdu. Oboje voze službena kola, i pseći služe mafiji iz Demokratske stranke.

Zagorka Dolovac je i dalje Javni tužilac Srbije, a predsedavala je Državnim većem tužilaca koje je ostavilo bez posla nekoliko stotina nosilaca ove funkcije, proglašavajući ih nedostojnim. Ustavni sud Srbije je njene odluke poništio kao neustavne i sve je nereizabrane tužioce vratio na posao.

Ali, Zagorku to ne dotiče. Kakva ostavka! U svakoj evropskoj državi ona bi zbog protivustavnog odlučivanja bila izvedena pred sud, ili bi je odveli u duševnu bolnicu! Ali, ona je i dalje prvi tužilac ove razorene zemlje Srbije. Njeno razrešenje ne stavlja na dnevni red ni ministar pravde Nikola Selaković, kao član Državnog veća tužilaca. Šta to Zagorka treba da uradi još, da bi se na dnevni red stavila njena nedela?

Tužilaštva kriju krivične prijave, pogotovu ako su u pitanju imena iz Demokratske stranke. Vršilac funkcije Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Milan Tkalec obavestio nas je da odbija da nam saopšti svoju odluku o krivičnoj prijavi koju je protiv najviših državnih funkcionera u AP Vojvodina podneo predsednik Opštine Bač. Reč je Pajtiću, Kostiću i najvišim rukovodiocima. Da su prijavljena druga lica, već bi preko novina bila osuđena i oblaćena i od pomenutog tužioca Tkaleca!

Konačne odluke po parničnim tužbama i krivičnim predmetima donose apelacioni sudovi u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. Možete zamisliti u kakvom su položaju građani Niša, Kragujevca i Novog Sada, kada o njima odlučuju sudije koje su postavljene od strane lokalnih vođa Demokratske stranke!

Međutim, ni Apelacioni sud u Beogradu nije bolja kuća pravde. U ovom sudu presuđuju sudije poput Branke Dražić, Marine Govedarice, Milanke Vučković, Zorice Jašarević, Zorice Nikolić, Vladislave Milićević, Snežane Nakić Momirović.

 

     Sudska praksa u Srbiji ne postoji!

 

Događa se da isto veće po istom pravnom pitanju donese dve različite odluke, sa potpuno različitim obrazloženjima! Presudna je nestručnost sudija, ili činjenica da jedna od stranaka ima vezu kod nekog od sudija tog veća. Ni nova vlast nije nijednog sudiju i tužioca izvela pred disciplinski sud, čiji tužilac je, inače, pomenuta sudija Mirjana Ilić.

Izvršna vlast nastavlja da donosi zakone koji svakog građanina, u svakom trenutku, mogu ostaviti bez ikakve imovine, i sa porodicom ga poslati na ulicu. Naime, svaka država ima zakon o bankrotu, kojim građanin, od suda, dobija uverenje da nije kreditno sposoban. Od njega se ne može pleniti stan i imovina neophodna za život – automobil, televizor, kreveti, lični kompjuter, posuđe, posteljina. U Srbiji je još kao u tursko doba. Mogu mu uzeti sve!

Oni koji ne primaju mesecima plate, ili im se ne isplaćuju socijalna pomoć, dečji dodaci, hranarina za porodilje ne mogu da tuže državu i plene njenu imovinu, ali država to može da učini ako ti siroti ljudi njoj ne plate dažbine! Dakle, priče o reformi pravosuđa su samo, možda dobra namera ministra Selakovića, i ništa više. Njegova vlada je ozakonila nasilje u pravosuđu, amnestirala one koji su izvršili silovanje Justicije, a žele od Evropske unije novac za “dalje reforme"! Koje crne reforme?

 

   A 1.

Snežana i 30 oficira

Bivša ministarka pravde Snežana Malović je i dalje pod jakom policijskom zaštitom, čuvaju je pripadnici vojnih snaga bezbednosti, preko 30 oficira, sa troja kola, mada ona nije ni na kakvoj državnoj funkciji! Odluku je doneo lično Aleksandar Vučić, jer se on i dalje, tajno, sastaje sa Snežanom, Slobodanom Homenom i svojim momkom Miodragom Rakićem i odlučuju da se išta u pravosuđu neće menjati!

 

  A 2.

Ne piši sudiji

Danijela Diskić iz Beograda nalazi se u pritvoru od 9. oktobra, prošle godine, a po rešenju istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, jer je “ugrozila sigurnost“ sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Mirjane Ristović, jer joj je pretila u podnesku, u predmetu u kojem gospođa Ristović postupa kao da je kadija i sudija.

Drugi osnovni sud u Beogradu, sudija Vladimir Mirosavić osudio je Danijelu na osam meseci zatvora, i produžio joj je pritvor do pravnosnažnosti presude. Na ovu presudu žalio se zamenik javnog tužioca, tako da Danijela, samohrana majka, može dobiti i još veću kaznu! U razgovoru sa urednikom ovog lista, sudija Ristović je ljubazno navela da je bila uplašena Danijelinih pretnji i da je predmet prosledila tužilaštvu. Ona navodi da je Viši sud ukinuo njenu odluku u slučaju Danijele Diskić, i da će ona sada tražiti svoje izuzeće. Šta bi bilo da je sudija Ristović donela zakonitu presudu? Danijela sigurno ne bi bila u pritvoru.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

FIRME ZA OBEZBEĐENJE U SLUŽBI MI6: FIKTIVNI TENDERI, PROFIT, UTAJA POREZA, KONTROLA POLITIČARA, INSTITUCIJA, MEDIJA…

17. јуна 2013. Коментари су искључени

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               

Iz pisma sadašnjih i bivših zaposlenih kompanije „Secuitas services" (imena poznata redakciji), se vidi kako strana kompanija u našoj državi u nekoliko navrata vrši višestruka krivična dela u sprezi sa državom, te se redakcijski kolegijum uzdražava od komentara na iznete činjenice, a sud o svemu ostavlja čitaocima i eventualno savesnim pojedincima nadležnim za rešavnje po istim (ne)delima.

 

 

Tavistock institut je najvažniji institut iz mreže MI6. Britanski MI6 je intelektualno jedna od najjačih svetskih obaveštajno-bezbedonosni službi, koja formalno i ne postoji. Jezgro ove službe nalazi se u britanskom ministarstvu spoljnih poslova, a ključni kadrovi dolaze iz britanskog naslednog plemstva.

Zaposleni službenici rade za platu, dok sve ostale služba nagrađuje, tako što im pomaže u karijeri, u sklapanju dobrog posla, te im pri tom pomaže u ličnom bogaćenju. Što postanu bogatiji, to lakše dolaze do podataka, pa su samim tim i korisniji.

Služba pod svojom kontrolom ima desetak najvažnijih naučnoistraživačkih instituta, nekoliko najvažnijih medija, mnoga humanitarna ili ekološka udruženja građana, te kontrolne pakete deonica u najmanje dve kompanije u svim delatnostima. Najvažnije delatnosti koje kontrolišu su bankarstvo, osiguranje, investicioni fondovi, vojna proizvodnja, visoke tehnologije, fizičko obezbeđenje, nafta, automobilska industrija, hemijsko-farmaceutska industrija…

U svim ovim delatnostima kontrolišu najmanje dve kompanije koje glume međusobnu konkurenciju, i koje imaju kontrolne pakete manjih regionalnih kompanija, a koje opet drže kontrolne pakete još manjih nacionalnih preduzeća.

Kontrolne pakete deonica obično vode na ime nekog fizičkog, ili pravnog lica, koje tajno služe kao maska za MI6. Preko ovakvih kompanija MI6 podmićuje razne državne službenike drugih zemalja, preko kojih dobijaju unosne poslove, nakon čega mogu lako prikupljati podatke i materijalna sredstva za operacije. Podmićeni državni službenici obično misle kako se radi o običnoj korupciji, te i ne znaju kako tajno rade za Britance.

Preko bankarske piramidalne mreže koja se sastoji od nekoliko britanskih banaka koje imaju nekoliko filijala na svim kontinentima, a koje opet imaju filijale u svim susednim državama, vrlo lako mogu doći do podataka o stanju i prometu na računima skoro svih većih svetskih i nacionalnih kompanija, te pojedinaca.

Preko osiguravajućeg društva „Loyd" mogu doći do podataka o tokovima roba u međunarodnom saobraćaju. Preko revizorskih kuća kao što su Coopers Lybrand, Peat Marwick i sličnih, mogu doći do podataka o poslovanju mnogih banaka i kompanija u svetu, nakon čega podatke mogu iskoristiti za korumpiranje i ucenjivanje vodećih ljudi u tim sistemima, te jeftinu kupovinu kompanija ili banaka. Preko paramasonskih humanitarno lobističkih udruženja kao što u Rotary i Layons mogu doći do podataka o većini društveno angažovanih pojedinaca u svetu.

Preko međunarodnih stručnih udruženja mogu doći do podataka o svim relevantnim stručnjacima svih struka, preko udruženja MENSA koja ima sedište u Londonu mogu doći do podataka o svim natprosečno inteligentnim ljudima sveta, a preko security kompanija mogu doći do podataka o svim službenicima i menadžerima u institucijama i kompanijama koje štite. Svi podaci šalju se u Institut za strateško planiranje Tavistock gde se drže dosijei više miliona najvažnijih ljudi sveta, s precizno izraženim psihološkim profilima.

 

     Špartaju i Srbijom

 

MI6 drži dve Security kompanije Group 4 securicor i Securitas services koje imaju svoje podružnice u svim državama koje su najčešće vlasnički maskirane pod imenom svojih terenskih saradnika.

Ove podružnice obično najviše zarađuju čuvanjem banaka pod britanskom kontrolom, a tako stečenim profitom korumpiraju najveće političke stranke, državne funkcionere i menadžere državnih preduzeća, kako bi preuzeli čuvanje svih državnih institucija i državnih preduzeća.

A kad jednom čuvari uđu na neki objekat, vrlo lako mogu saznati šta se događa na objektu, ko su najvažniji rukovodioci i menadžeri u čuvanim objektima, kakvi su odnosi među njima, koje su im slabosti i zavisnosti, kakav im je privatni život, seksualne sklonosti, imaju li ljubavnice ili ljubavnike i slično.

Čuvare povremeno kontrolišu kontrolori od kojih su neki obučeni kako iz čuvara, u nevezanom razgovoru, izvući informacije na osnovu kojih se u Tavistock institutu mogu izraditi vrlo kvalitetni psihološki profili svih važnih lica, ili lica koji bi jednog dana mogli postati važni.

Medijska i novinarska mreža koju su stvorili širom sveta povremeno služi za kontrolu nekih informacija, ali im je glavna svrha širenje dezinformacija o licima ili pojavama, u cilju ostvarenja njihovih strateških interesa.

Razvili su i mrežu za širenje dezinformacija preko interneta, te na svim važnijim jezicima sveta redovno prate rasprave na različitim internet forumima i uključivanjem u rasprave nastoje omalovažiti diskutante koji šire istinite podatke o onom što MI6 želi sakriti, uz istovremeno širenje dezinformacija o onom ili onima koje žele medijski ili politički uništiti.

 

     Perači novca

 

Kako Securitas SE realizuje pranje novca i utaju poreza u Srbiji? Davanjem mita činovnicima (privatne kompanije, javna preduzeća i ustanove, državni organi) sadašnji i bivši državni činovnici: Rasim Ljajić-saradnja datira još iz Ministarstva rada, Radmila Bukumirić-Katić- pomoćnica ministra Ministarstva rada, Zorana Mihajlović-ministarka energetike, Dušan Bajatović-direktor "Srbijagas"-a, Jelena Trivan, DS Aleksandar Jokić, SNS –davanjem mita probranim bivšim viđenijim (sa dobrim vezama) funkcionerima policije, BIA i Tužilaštva, lično ili preko njihovih osnovanih firmi ili advokatskih kancelarija, Rade Bulatović, general Goran Radosavljević-Guri, general Senta Milenković, Vuk Stanišić, general Zdravko Jelisavčić, general Mile Novaković…

Naravno da se svi oni pozivaju uvek, ili najčešće na Srpsku naprednu stranku(Guri i Jokić) ili Socijalističku partiju Srbije (Bajatović, Milenković, Stanišić).

Enorman profit se obezbeđuje tako što se svi radnici angažuju po Ugovoru o stručnom usavršavanju, obučavaju se 12 meseci, i naravno, nakon tog isteka, pošto "nisu položili" ispit vraćaju se na Tržište rada. Na njihovo mesto se angažuju novi radnici, po istom osnovu, i tako sve u krug.

Porezi su oko 40% opterećenja na neto zaradu, mada oni sada nelegalno pribegavaju plaćanju 32 % . Ne treba napominjati da je redovno opterećenje 63%. Oslobođeni su i ostalih davanja: godišnji odmor, regres, bolovanje, rad u vreme državnih praznika, prevoz, smenski rad i sl. Naravno da ovi radnici ne dobijaju obračunske listiće.

Na mnoge prijave radnika Inspekcijama uvek su imali spreman argumentMišljenje Ministarstva rada, izdato je na ovu situaciju od strane pomoćnika ministra Radmile Bukumirić-Katić, tako da Inspekcija rada ostaje bespomoćna.

Rasimov rođak Zećir Kobilić je zaposlen u "Securitas"-u kao kontrausluga i radi na poslovima Lica za bezbednost(zaštita na radu). U februaru 2013.godine istom Kobiliću je najavljen otkaz jer je Rasim prestao da se javlja na telefon Vučiniću, a i Ljajić više nije koristan "Securitas"-u u ovom Ministarstvu(trgovine).

Kako bi se stekla prava slika o profitu i zakidanju države za sredstva u budžetu, evo notornih činjenica: "Securitas" ima 4.000 radnika angažovanih na poslovima fizičkog obezbeđenja sa prosečnim primanjima oko 22.000 dinara a koji imaju status-radnik na stručnom usavršavanju.

U državnu kasu trebalo bi mesečno biti uplaćeno po osnovu doprinosa 41.580.000 dinara. Oni mesečno uplaćuju 21.120.000 dinara. Državi nije ništa sumnjivo s obzirom da je i ovo veliki iznos u ovim teškim vremenima, a pored ovih 4.000 radnika imaju i 2.000 radnika "uredno prijavljenih", na određeno i neodređeno vreme.

Inspekcije su stalno po prijavama „češljale" „Securitas" ali uvek neobavljenog posla, jer Ministarstvo rada je legalizovalo ovaj oblik radnog angažmana do besmisla.

Drugi vid utaje poreza je kod ovih 2.000 radnika „legalno" zaposlenih koji moraju imati više od minimalca(22.000). S njima se ugovora određena visina zarada koja prelazi minimalac, ali minimalac ostaje kao ugovorena suma u ugovoru o radu a ostatak do ugovorenog iznosa isplaćuje se kao UDK (udeo u dobiti kompanije) na koji ide porez od 26%.

Taj UDK se ugovara usmeno i ne postoji nigde pisanog traga o tome, te isplata tog (drugog) dela zarade zavisi od trenutne volje poslodavca. Taj drugi deo „zarade" se uplaćuje preko tekućeg računa radnika i banka ga vodi kao drugi deo zarade.

Primer: radnik koji je usmeno ugovorio 50.000 dinara neto zaradu primiće; deo zarade-22.000 dinara sa opterećenjima od 63% i deo zarade-28.000 dinara sa opterećenjima od 26%.

Što je viša ugovorena zarada, to su veće utaje poreza.

Država je trenutno razbila mistifikaciju oko UDK i zabranila im ovakav vid isplate, ali se „finansijski mag" Tatjana Antonić priprema da ovaj vid isplate zameni sa fiktivnim putnim nalozima. Problem je samo u tome što mora biti uključeni mnogi zaposleni te stepen tajnosti izostaje.

Ove navode, u smislu više podnesenih prijava radnika protiv kršenja Zakona, treba samo proveriti u Inspektoratu rada, Inspektoratu rada Beograd 1, Poreskoj upravi Novog Beograda, Poreskoj upravi Regionalni centar Beograd, Poreskoj upravi-centrala, Policijskoj upravi-Policijska stanica Novi Beograd.

MUP-u su podnošene prijave, jer se ovim radnicima nije smelo davati oružje na držanje u toku redovnog rada, jer ne ispunjavaju Zakonom propisane uslove za to. Poslove nabavljaju na više načina:

1. Preko Regularne velike lože Srbije, koja okuplja masone, a koji su javno istaknuti (zbog uplata na svoje račune -provizije za svoje „konsultantske usluge") u „East-West bridge"(www.ewb.rs ), u kojima su poznati „trgovci uticajima": Tahir Hasanović, Zorana Mihajlović i drugi…

Agent za kupovine firmi za obezbeđenje na Balkanu je ujedno i agent MI-6, švedski državljanin srpskog (bosanskog) porekla Duško Suvajac. Imao je svoju kancelariju „Suvajac&Partners", u Beogradu, Kosovska 30/II. Preko tendera vrši se korumpiranje direktora i državnih činovnika Javnih preduzeća i ustanova. U prilogu je spisak gde su uspeli da korumpiraju direktore…

Preko bivših policajaca "zvučnih imena" i "trgovaca uticajem" : Goran Radosavljević Guri, Mile Novaković, Rade Bulatović, general vojni Jelisavčić, Vuk Stanišić, Dušan Bajatović i drugi ostvaruju kontakte i nude proviziju, mesečna apanaža po dobijanju posla. Naravno da se ta apanaža ugrađuje u cenu, i o trošku građana.

Inače, Guri je poznat u istoriji MUP-a kao drugi džudista (prvi je ubijen) koji je postao general bez kvalifikacija-kao običan fizikalac, a kasnije je preko nemačke firme "SecTraCon", regrutovao srpske mladiće kao plaćenike u ratnim zbivanjima u Zairu.

S obzirom da se po starom Zakonu o javnim nabavkama ne mora raspisivati tender(oglas) već se upućuje zahtev od naručioca ka probranim ponuđačima a za dostavu ponude za poslove fizičkog obezbeđenja, naručilac šalje zahtev na "slučajno" odabrane najmanje 3 adrese trima firmi za obezbeđenje na srpskom tržištu. Sasvim slučajno neko iz tima za pranje novca "Securitasa"(vidi gornju tabelu) dotura, činovnicima za nabavke, po ranijem dogovoru, adrese tri firme a nekad i pet, da se ne posumnja, koje sasvim slučajno imaju veću cenu od "Securitasa" tako da se ugovor "legalno" dodeljuje. Ceo posao traje najviše 15 dana, van očiju javnosti.

 

     Bez tendera

 

U slučajevima, kao npr. u januaru 2013.godine kada je neko saznao da je u toku "pozivna nabavka "Elektrosrbija-Ogranak Čačak" u toku, i poslao pismo zainteresovanosti tražeći da mu se dostavi konkursna dokumentacija, službenik za nabavke ovog Preduzeća Boban Poluga je rekao da on nije dužan da to dostavi. Čak je i na otvaranju ponuda, pohvalio se ponuđaču "Securitas" da je odbio da dostavi dokumentaciju jednom ponuđaču, izraživajući tako lojalnost onome ko ga je plaćao, a i svom direktoru u Kraljevu, odakle je došao nalog za "dobitnu kombinaciju" "Securitasa".

Slična situacija se dešavala i u "Transnafti", Poreskoj upravi-Reg.centar Novi Sad i Niš, "Elektrosrbija" Kraljevo- Ogranak Kruševac i Kraljevo, Sava centar, Parking servis i Klinički centar Vojvodine, EPS-"Centar" Kragujevac, EPS-"Elektrovojvodina" Novi Sad– Ogranak Novi Sad, EPS-"Jugoistok" Niš (svi ogranci), "Elektromreža Srbije", RTS, vode se pregovori da užu bez tendera u EPS-EDB.

Novi Zakon o javnim nabavkama (primenjiv od 1.4.2013)isključuje pozivne tendere za fizičko obezbeđenje, pa je u "Securitas"-u dignuta uzbuna. Treba samo proveriti kod ovih Naručilaca i drugih(novih u EPS-u) da su nabavke obnovljene pre isteka roka period od januara-29.3.’13) da li su vršene nabavke za obezbeđenje i kome su dodeljeni ugovori. Najčešće se pozivaju uslužne firme: "Gem-security", (MB 20865873) SNS, Aleksandar Jokić, član GO, potpredsednik OO Čukarica, "Euro security", (MB 20739916) SNS, Goran Radosavljević-Guri "G4s", firma sa sedištem u Londonu, saradnici MI-6, "Protecta Group", (MB 20003049) DS, Jelena i Dragan Trivan, firma poznata po učešćeu u šund-rijalitiju "Preljubnici" na TV "Pink".

Ne treba napomenuti da su objekti Vlade pod "fizičkom ingerencijom i opservacijom" "G4s" i "Securitas"-a u toku 24 časa svaki dan u godini. Guri i Jokić su bili mudri pa nemaju direktno vlasništvo (nisu osnivači) u APR već to čine preko posrednika, ali sa posebno obezbeđenim Ugovorom sa fiktivnim osnivačem koji je upisan u APR, koji definiše upravljanje i podelu profita.

Neki tenderi se uopšte ne obnavljaju pa su tako ušli u istoriju. Reč je o nabavci non-core delatnosti u EPS-PD "Jugoistok" Niš gde je neto vrednost posla 35 miliona mesečno. "Securitas" je u poslu već 8 godina, novi tenderi su povremeno raspisivani sa konkursnom dokumentacijom i uslovima koji favorizuju "Securitas" pojedini ponuđači su se na to žalili, Naručilac je usvajao zahteve za zaštitu prava i "Securitas" bi uvek ostajao u poslu do sledećeg "pogrešnog" tendera.

Što se tiče državne Komisije za zaštitu prava, javna je tajna da je Vladimir Galić(potpredsednik odbora novosadskog SNS), član Komisije za zaštitu prava, već 5 godina na platnom spisku "Securitas"- a odnosno 1% od vrednosti posla na godišnjem nivou, po pozitivno rešenom zahtevu. Nije zgoreg pročešljati zahteve od i u vezi sa "Securitasom", koji su upućivani Komisiji i pogledati konačne ishode po tim zahtevima.

7. Iz spiska JP koji je dostavljen vidi se da su najveći poslovi u EPS-u gde je sada (a i ranije) Aca Marković predsednik UO. Aca je član SPS-a, u kancelariji Đorđa Vučinića se nalazi nekoliko uramljenih fotografija sa ministrom Dačićem. Taj lobi je sada pojačan sa ministarkom Zoranom Mihajlović (SNS), koja se nalazi sa Đorđem rame uz rame u Regularnim velikim ložama Srbije.

Dobra devojka u predsednikovom kabinetu

Postoji niz drugih policijskih i drugih političkih funkcionera i van Beograda, koji su takođe na platnom spisku "Securitas"-a, a naravno, na kraju o trošku građana. Logistiku im pruža i Stanislava Pak, koja je ranije bila zaposlena u "Securitas"-u kao direktor sektora prodaje, a sada je savetnik za medije Predsednika Srbije-Nikolića.

Boško Ničić vuče dugo prijateljstvo iz "Nove demokratije" sa Anom Milutinović (PR manager) iz "Securitas"-a pa je zato ova firma ekskluzivna u Zaječaru na poslovima obezbeđenja. Svi "bezbednosno interesantni" podaci o objektima države putuju u London na dnevnom nivou.

Posebni zahtevi iz Londona o uvidu u pojedine kancelarije i spise Vladinih organa vrše se van radnog vremena administracije, vrše se digitalni zapisi i odmah šalju u Tavistok institut.

Naravno, da se ti zapisi ne vrše preko radnika obezbeđenja već preko supervizora koji ima pravo ući, bez njih, u svaku prostoriju koju ove firme obezbeđuju. "Securitas SE" je firma na glasu po mobingu.

U toku je, a i u kontinuitetu je, oko 200 prijava i tužbi za mobing od strane menadžmenta koji pokušava da uvede strahopoštovanje nad onima koji pokušavaju interno ukazati na nezakonito postupanje. Kao istrajna žrtva koja odoleva atacima menadžmenta i njihovog poglavara Pawela Rafalskog je Ana Milićević (osoba koja mnogo zna), koordinator i ekspert za alarm monitoring i tehniku, koja još uvek odoleva uvredama, provokacijama, pretnjama i ucenama i ne želi iz inata da napusti kompaniju, iako joj je nuđena i "pristojna" otpremnina.

Slati su i meilovi u Poljsku gde se nalazi koordinator za Jugoistočnu Evropu Pawel Rafalski. Međutim, s obzirom da je on zainteresovan da se uredno iz Srbije mesečno šalje 6% profita i 1% njemu lično(tajno) od provizije "srpske korumpiranosti", sve ove meilove Rafalski je ignorisao. Dakle, evo kako funkcioniše interni profit Rafalskog i "Securitas SE".

Stokholmu je "objašnjeno" a i podaci Transparentost Srbija pomažu u tome da je Srbija država korumpiranih činovnika i da bi se dobio posao ili ostalo u poslu mora platiti. Tako da u finansijskim knjigama postoji stavka, po odobrenju Rafalskog, po ovom osnovu (za davanje provizije-čitaj:mito). Tada na scenu stupa srpska lukavost…

 

   Primer 1.

Sa Pericom Miletićem (security manager) iz "Raiffeisen bank" se dogovori da mu "Securitas" na ime zasluga za "ulaz" u poslove obezbeđenja u banci mesečno daje 1.000 evra. Međutim, dogovorno se poveća taj iznos na 1.500 od čega bi 500 zadržao tim za pranje novca i dao 1% Pawelu Rafalskom, koji se pojavljuje jednom u dva meseca u Srbiji.

Perica je zahtevao da se i njegova intimna prijateljica Milica Jelić, zaposli kao referent osiguranja, a nakon kiksa u "Kombank arena", iako je sklona alkoholu i starijim muškarcima, unapređena je u Riziko menadžera. Trenutno se neuspešno "brani" od Vučinićevih i Hajdukovićevih seksualnih nasrtaja.

 

   Primer 2.

Isto ovo se može primeniti na Igora Petronijevića, security manager-a u "Hypo-Alpe Adria banci", koji je snimljen na Bežanijskoj pijaci kada preuzima kovertu s novcem od Hajdukovićevog kurira Stevanovića. Snimak je završio kod inspektora Puzovića iz UKP Novi Beograd, koji je dobio adekvatnu nagradu od Vučinića da se to sve zaustavi.

 

   Primer 3.

Kod dobavljača je slična situacija. Da bi neko na primer, vršio održavanje voznog parka-flota od 200 vozila, mora da iskešira mesečno određeni iznos, tako da dobavljač obezbeđuje sebi doživotnu angažovanost, naduvava fakture, uredno i u roku naplaćuje uslugu i daje apanažu "Securitas"-ovom Timu. Svi zadovoljni. I tako dalje…

 

   Primer 4.

U toku je nabavka sigurnosnih kofera od firme "Spinnaker" po ceni od 4.000 evra/kom. Realna tržišna vrednost istih ovakvih kofera u Hrvatskoj su 1.500 evra/kom. Neophodan kontigent je 360 komada(18 po blindi) kofera a razlika od 900.000 eura se deli interno timu za pranje novca.

 

   Primer 5.

"Securitas" ima savremeno opremljeni Operativni centar za satelitsko praćenje vozila koji im služi za GPS praćenje sopstvene flote. "Naučnici" su se dosetili da to treba da radi out-sorce firma NTS, domaća firma sa stranim kapitalom, normalno za ogromnu proviziju. Hajduković ovih dana bezuspešno pokušava da obustavu ovu transakciju iako je već uplaćen avans od 50%. Ovo sve zbog toga jer je saznao da je Vučinić uzeo veću proviziju nego što je rekao Hajdukoviću.

 

     Kukaju, prete, pretvaraju se….

 

Iz svih primera vidi se da najviše u ovoj kombinaciji gubi država, "Securitas" i njegov klijent. Kada se desi bilo kakav štetni događaj sa klijentom s kojim nisu u sprezi (nisu dali mito – a ima ih i takvih) onda oni tu štetu nadoknađuju kampanjom za povećanje (korekciju) cene svojih usluga svim klijentima.

Poznati su po tome da svaki mesec imaju kampanju za korekciju cene, pa ko se upeca-upeca. Obuku za vođenje razgovora sa klijentima za korekciju cene vrši im glumac Ivan Bekjarev, koji je angažovan u njihovom Centru za obuku u "Sava centru". Angažovan je svakog petka po četiri nastavna časa, i za to uzima 6.000 evra!

Dakle, on ih uvežbava za nastupe shodno različitosti svakog klijenta. Tako ih on uči da kukaju, plaču, prete otkazima, izmišljaju raznorazne izgovore: kriza, povećanje troškova, mnogo radnika, srpski interesi oko zaposlenosti i sl.

Ove scene se odigravaju kod onih klijenata koji nisu skloni primanju mita, a kod ovih drugih klijenata gde su korumpirali činovnike-to je njihova stalna obaveza, jer povećanjem cene povećava se i njihov procenat provizije.

Profit od korupcije se raspoređuje na: 6% za Stokholm, sredstva za visoke plate Tima, sredstva za zarade zaposlenih, sredstva za naknade "kandidata" na stručnom usavršavanju, sredstva za korumpirane državne činovnike, sredstva za masonsku ložu i "konsalting eksperte", sredstva za UDK (učešće u dobiti kompanije-svaki mesec u vidu drugog dela zarade), sredstva za bonuse probranih i lojalnih saradnika(jednokratno, u aprilu za prethodnu godinu), obezbeđuju se od razlike od 63% legalnih i 32% realnih poreza na zarade radnika na stručnom usavršavanju koja se mesečno zakidaju od države u iznosu od minimalno 220.000 eura mesečno, kao i od razlike poreza stalno zaposlenih radnika od 37%po radniku svaki mesec(63%legalnih-26% UDK=37% utaje poreza)…

 

     Fingirani otkazi

 

Inače, kada bi "Securitas" u Srbiji poslovao dosledno po lokalnim (srpskim) zakonima, kao i sve firme u Srbiji, mogao bi odmah da objavi bankrot. Toliko uspešnosti ovog srpskog menadžmenta koji zastupa standard multinacionalne kompanije. Svi koji su kontrolisali "Securitas" po raznim osnovama, ovajdili su se.

Nailazili bi na nepravilnost, saopštavali je je Timu, a ovi bi reagovali apanažom, zapošljavanjem njihove dece ili skupocenim jednokratnim poklonima. Ne postoji državni organ koji nema činovnika, a da nema lične koristi od "Securitas"-a, a i oni umeju tražiti poneku uslugu, mišljenje, odluku, uredbu i sl.

Ono što stranci ne znaju to je da ovaj Tim već ima odstupnicu. Znajući da će kad-tad dobiti otkaz u firmi zbog očiglednih friziranja finansijskih izveštaja ili otići na odsluženje kazne, oni stvaraju nove imperije kako bi imali bezbrižnu starost.

"Securitas" ima veliki broj klijenata i prirodno je i logično i da ima dnevni odliv-otkaze klijenata po raznom osnovu. U ovom slučaju otkazi su fingirani i to tako što: "Protecta group"(Jelena Trivan iz DS) prihvata "Securitasove" poslove u ime Đorđa Vučinića, a "Omega guard"-(Hajdukovićev bivši gazda-Ostojić, MB 20356561) poslove u ime Aleksandra Hajdukovića.

Hajduković je svog poverljivog Oblasnog menadžera poslao na otkomandu u "Omegu" kako bi što uspešnije prihvatao prebacivanje poslova. Večito je rivalstvo između Hajdukovića i Vučinića oko reciprociteta tih poslova, odnos treba da bude 1:1.

S obzirom na nizak kvalitet usluge (jer se niko ne bavi operativnim radom na terenu), često za incidentne situacije(krađe i sl.) predočavaju klijenteli da poseduju Polisu osiguranja na dva miliona dolara.

Međutim, kada zaista dođe do pljačke transporta novca i biva odnešen novac "Univerzal banke", onda se vidi da od toga nema ništa. Isti slučaj je i sa Direkcijom robnih rezervi kada je ove godine opljačkan magacin u Irigu i gde je šteta oko 310.000 eura. Naravno da se ni do sada nije šteta izmirena.

Treći najsvežiji slučaj je šteta u "Kombank arena" kada je organizator "White sensation" pretrpeo štetu od milion evra. Dušan Bajatović je zaposlio pilota Caneta Subotića-Vuka Stanišića (sin od Jovice Stanišić) i Vesnu Simatović, suprugu od Frenkija u beogradski deo "Srbijagas"-a. Vuk Stanišić, bez tendera, angažuje fizičko obezbeđenje u firmama u koje je "Srbijagas" ušao po osnovu duga za gas: "Informatika", "Agroživ", "Srpska fabrika stakla", "Petrohemija".

 

     Zašto baš EPS?

 

(Ili Veza- Đorđe Vučinić -Regularna velika loža Srbije, Securitas", – Zorana Mihajlović-Regularna velika loža Srbije, Ministarstvo energetike, EPS)-Aleksandar Jokić (SNS, savetnik v.d.generalnog direktora EPS-a, konsultant u Gem security).

Nova koalicija u EPS dovodi kadrove koji do sada nisu radili u energetskom sektoru… Za direktora Kolubare je postavljen vlasnik pečenjare iz Obrenovca, koji ima završen neki od privatnih fakulteta. Direktor Elektrovojvodine je bivši kik-bokser. Direktor u Nišu je lokalni SPS kadar.

Dolaskom SNS kadrova u direkciju EPS, savetnik je postao i Aleksandar Jokić, koji je najpre uzeo kancelariju koja je pripadala zameniku generalnog direktora, a onda i tri automobila – „Pasat" mu stoji kod kuće, „Škodu super b" velike kubikaže koristi po gradu, a superskupim „Lexus hibridom" ponekada krene na put.

Dobio je čak i vozača! Naravno, shodno poreklu, Jokić protežira kadrove iz Crne Gore i sa Kosova – tako je direktor interne kontrole postao Koprivica koji je iz Prištine, direktor „Elektrodistribucije Beograd" je dosadašnji radnik „Elektrokosmeta" koji takođe na ključna mesta dovodi svoje zemljake.

Finansijski direktor EPS-a Vukosavljević je promenio dosta firmi, a iz svake je bio proteran. Direktorka ljudskih resursa Rajačić je iz NIS otišla pod pritiskom pošto nisu bili zadovoljni njenim radom u oblasti HR. Izvršni direktor Aleksandar Surla je prilikom biranja kancelarija u EPS-u doveo suprugu da mu proveri da li kancelarije odgovaraju Feng-šui kriterijumima (kineska tradicionalna metoda određivanja idealnog položaja u prostoru)…

Promenjeni su ljudi u vrhu EPS ali oni stari u drugoj liniji su ostali. I to sve kadrovi DS i prethodnog direktora Markovića koga je zvanično postavio DS, a nezvanično Vojin Lazarević. Direktor za strategiju i investicije je Miloš Stojanović koji je bio prosečni konsultant, i koji osim lične sujete i želje za vlašću ima malo toga potrebnog za ovo mesto.

Njega su okružili saradnici bivšeg direktora Markovića (odnosno ljudi Lazarevića i Šekrevskog) koje je novembra 2012. vodio u Kinu u vezi projekta „Kolubara B" a koji će da košta do milijardu evra. To su isti oni ljudi koji su trasirali projekat u pravcu koje je određivao Vladimir Šekrevski (firme Terra Trade, Dekotra, SEEK), i Vojin Lazarević (Rudnap).

Stojanović je u decembru istu ekipu odveo u Japan za projekat TENT B3 koji će slično da košta kao i „Kolubara B". Zvanično, put u Japan je organizovala kompanija „Hitachi" a u stvari Rudnap grupa u vlasništvu Vojina Lazarevića, koja ih je za vreme prethodnog direktora EPS Markovića dovela u EPS kada su EPS i „Hitachi" potpisali Memorandum o razumevanju, tako da dva najvrednija projekta u Srbiji i dalje trasiraju tajkuni u pravcu ličnog profita i bogaćenja.

Tim EPS-a je u Japan otputovao avionom i to 1. klasom sa smeštajima u hotelima gde spavanje kosta najmanje nekoliko stotina evra. Pre promena direktora ogranaka u "Elektrovojvodini" direktor Ogranka Novi Sad Mirko Majstorović "u zadnji momenat" i na brzinu, bez uobičajene procedure je uspeo da "uvede" "Gem-security" i "Securitas" na poslove obezbeđenja na teritoriji svog Ogranka, koji je najveći u "Elektrovojvodini" iako tamo opservira njeno zavisno Društvo "Održavanje i usluge"(Novi Sad) koje opslužuje "Elektrovojvodinu" na tim poslovima.

Zna li ministarka Zorana Mihailović ko upravlja EPS-om? Javnost ima pravo da pita ministarku kako to da Lazarević i Šekrevski i posle odlaska direktora Markovića i dalje u EPS-u i da nastavljaju da kanališu glavne poslovne tokove EPS kao u vreme kada je koalicija DS-SPS vladala EPS? Novopostavljene direktore su uzeli pod svoje, a i dalje kontrolišu direktore koji su postavljeni 2009. godine – Dragana Jovanovića ("Kostolac"), Petra Kneževića (TENT-Obrenovac), Dragana Stankovića ("Đerdap"). Lazarević i Šekrevski su glavni lobisti „Rudnap" (proizvodi brojila za struju), „Terra Trade", SEEK, „Energosoft", „Rafako", „Alstom", „Končar", „Dekotra", „Silovie masini" (revitalizuje hidroelektrane „Đerdap"). Glavni kupci navedenih firmi su upravo „Kostolac", TENT i „Đerdap" odnosno firme u kojima su i dalje na vlasti direktori koje je postavila koalicija DS-SPS. Da li je ovo slučajnost?

Da li je slučajnost što „Rudnap", „Squadra" i „Minel-kotlogradnju" Lazarevićeve firme obezbeđuje „Securitas" gde ih je „uveo" Rade Bulatović, a Vojin ih uvodi tamo gde Aleksandar Marković neće u EPS-u. Rade je zaposlio bivšeg "fizikalca" BIA(fizičko-policijsko obezbeđenje Radetove ćerke) Dušana Jakovljevića kao menadžera transporta novca u "Securitas"-u kada je dobio otkaz, jer su obojica u alkoholisanom stanju pucali u kafani u Aranđelovcu. Naravno da ministarka zna jer je ova strategija sa „Securitas"-om dogovorena u "East-West bridge" na Novom Beogradu, Vladimira Popovića 6, apartman 202, odnosno, Regularnim velikim ložama Srbije.

Srđan Đurović, direktor "Elektrosrbije" Kraljevo i Igor Novaković, direktor "Jugoistok"-a Niš imaju domaći zadatak(dobijen iz EPS-a) da dodele posao fizičkog obezbeđenja firmi "Securitas" tako što će postaviti dodatne uslove za češće ponuđača a koje ispunjava samo "Securitas". Tenderi će se uskoro objaviti.

U Nišu će nabavka biti centralizovana dok "Elektrosrbija" za taj "projekat" prenosi ovlašćenje na direktore Ogranaka. Guri već obilazi Ogranke sa svojim vozilom, "Hummer"-om gde svojim preostalim autoritetom prenosi stav centrale SNS, iako je to direktor Đurović već uradio. S obzirom da dodatne uslove ispunjava samo "Securitas", Guri i Jokić su se dogovorili da se ni sa svojim firmama šlepaju kao grupa ponuđača, te da podele na 3/3.

 

     Isturene vođe i advokatski timovi

 

Bilo kakvi inspekcijski pregledi padali su u vodu, jer je angažovana beogradska advokatska kancelarija-firma od poverenja Stokholma: "Schonherr" (Moravčević& Vojnović&partneri) sa sedištem u Beogradu, Francuska 27. Istureni vođa tima za Srbiju je Relja Zdravković.

Ova kancelarija ima direktnu prohodnost ka Stokholmu, kojima i podnosi mesečni pravni izveštaj za Srbiju. Kancelariju sačinjavaju partneri advokati saradnici Slaven Moravčević, Petar Kojdić, Dejan Borić, Matija Vojnović, Nataša Lalatović, Miloš Bogdanović, Srđan Petronijević, Miljan Mimić Dijana Grujić… Mlađi partneri, Ivana Panić, Vojimir Kurtić, Nikola Babić, Vukašin Petković, Marina Nikolić, Jelena Bezarević, Pajić Jelena, Petrović Dušan, Obradović Miloš, Laković Andrea, Radonjin Tanja, Šumar Luka, Lopičić Bojan, Rajić Ivan, Pantović Danijel, Stevanović Srećko, Vujaković Marija…

U svim spornim pravnim situacijama a naročito obaveštajne zaštite oni stupaju na scenu.

Relja Zdravković je ipak odlučio da fiktivno istupi iz "Moravčević& Vojnović&partneri" i osnovao je kancelariju "Zdravković&partneri" i sada su na istoj lokaciji (Beograd, Francuska

Relja je, inače, ekskluzivni zastupnik biznismena Milana Beka, pa je i on upleten u aferu "Luka Beograd"…

Kod njega su i advokati: Aleksa Anđelković, Ana Arambašić, Vuk Vasiljević i Andreja Vražalić. Tako da "Securitas AB" Stokholm nastupa u Srbiji sa 5 obaveštajnih ćelija; advokatska kancelarija "Moravčević& Vojnović&partneri, Beograd; advokatska kacelarija "Zdravković&partneri", Beograd; "Securitas SE"(u ime njih: Vučinić Đorđe, Aleksandar Hajduković, Tatjana Antonić i Ana Milutinović), Beograd;"Suvajac&partners"(u ime njih: Duško Suvajac), Beograd; "Price Waterhouse Coopers", Beograd.

Ove ćelije iz Beograda direktno su i individualno potčinjene Stokholmu, a oni opet na iz Beograda rukovode direktno i individualno na Balkanu sa; "Securitas ME"(Montenegro), Nikšić, A. Baćkovića bb;."Securitas BH" (Bosna i Hercegovina), Sarajevo, Bačići 15 (bivša firm Bakira Izetbegovića); "Zvonimir-security" (Hrvatska), Zagreb, Zelinska…

Revizor je, po nalogu iz Stokholma, firma "Price Waterhouse Coopers"(MB 20051167) i on često nerado pomaže finansijskom kontroloru Tatjani Antonić iz "Securitas"-a da frizira finansije izveštaje koji idu ka Stokholmu.

Goran Radosavljević Guri, rođen je 1957.godine u Aranđelovcu. Zaposlio se u policijskom džudo-klubu, kao referent za obuku 1985.godine, nastavio devedesetih godina u jedinicama Posebnih jedinica policije, a isteran je iz MUP-a februara 2005. godine, i otvorio firme za obezbeđenje zajedno sa kriminalcem Miloradom Joksimovićem, zvanim Miša Omega, "biznismenom" koji je učestvovao u mnogim privatizacijama od 2004., a postao poznat široj javnosti tek kada su se zbog neisplaćenih plata radikalizovali protesti radnika preduzeća „1. maj".

Guri je isteran iz MUP-a zbog pronevere sa dnevnicama i ostalim troškovima i naneo štetu državi od 3,5miliona dinara o čemu je MUP vodio istragu. Nikada niko zvanično nije otpustio Gurija za pokušaj ili planiranje ubistva Vojislava Koštunice i ne zna se zašto on to navodi kao razloge za svoju smenu. U januaru ove godine, Agencija za privatizaciju Joksimoviću je oduzela hotel „Palas" u Jagodini i kompaniju „PTT ugostiteljstvo", koje upravlja nad dva hotela, jer nije uplatio sve rate u kupovini ovih firmi. U intervju za „NIN" Joksimović je rekao da je bio prijatelj sa ljudima kao što su Arkan i Ljuba Zemunac nekada, a da je sada sa Sretenom Jocićem, kao i da među kriminalcima ima dosta poštenih ljudi.

Prisustvovao 45. rođendanu Sretena Jocića 27. oktobra 2007., kada su bili napadnuti pripadnici policije, povodom čega je Joksimović svedočio pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu od 19. 5. 2009. godine.

Radosavljević i Joksimović su zajedno bili vlasnici agencije „SecTraCon", a njihova deca agencije „Sektra konsalting", pod pokroviteljstvom nemačke firme „Max secom". Pored ovoga, Joksimovićevi sinovi su vlasnici agencije „Obezbeđenje-Omega" iz Novog Sada, a Guri vlasnik agencije „Trekerdog". Jedan od osnivača zabranjene Legijine firme „Lupus". Kao "sposoban" biznismen sve firme je ugurao i višemilionsku blokadu a zatim i likvidaciju.

On objašnjava da je čitava poslovna akcija zapravo delo dugogodišnjih prijatelja koji su shvatili da mogu zajedno nešto da urade jedan za drugog, umesto da plaćaju usluge „trećim licima": „Od toga smo počeli. Posle smo se razvijali. Firma je učestvovala i u obezbeđenju u Iraku, bili smo angažovani od većih međunarodnih kompanija. Zaposlio sam dosta penzionisanih policajaca. Naša zajednička firma nema naoružanje, a ne znam za njegovu firmu. Ja ću nabaviti oružje tek kada se zakon donese", kaže Goran Radosavljević.

Ukoliko se obraćate za pravnu pomoć advokatu Boži Preleviću, odmah će dodatno angažovati (i naplatiti) Gurija. Mesto okupljanja im je u Liga eksperata (ekipa Lako ćemo). Guri je inače „specijalac za kolutove unapred i nazad". Učlanio se u stranku tražeći zaštitu od opasnih klijenata, a zbog neizmirenih računa u Africi. Guri, Badža i Vlaja (Vlahović) su obični policajci-džudisti sa kupljenim diplomama DIF-a. Kao takvi su primljeni kao instruktori u Gradskom MUP-u Beograda (29.novembar). Prema rečima policijskog generala Miloševića, Guri nikada nije učestvovao u ratovima bivše SFRJ, iako se predstavlja da jeste. Poznat je da je izdao sve za koje je radio. Često se viđao sa Mićunovićem, Čovićem, Legijom i Đinđićem, te je predložio da se Hagu umesto generala Rodoljuba Rođe Đorđevića isporuči general Sreten Lukić, što su ovi i prihvatili.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PLJAČKA AERODROMA: PRANJE NOVCA PREKO OMLADINSKIH ZADRUGA UZ AMINOVANJE MLAĐANA DINKIĆA

Lažnim uplatama u korist omladinskih zadruga, direktor Aerodroma Beograd Velimir Radosavljević je samo u prošloj godini proneverio preko tri miliona evra, a za poslednjih nekoliko godina na ovaj način se u džepove Mlađana Dinkića i ostalih funkcionera njegove stranke slilo više desetina miliona evra.

Aktuelna republička vlast je sa ovim upoznata, ali umesto da hapsi počinioce koalicioni partner, Srpska napredna stranka, traži da se poveća njen udeo u podeli plena.

 

     Milan Glamočanin

Akcionarsko društvo Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu jedno je od najvećih preduzeća koja još posluju u prestonici Srbije. Prošle godine je ostvarilo poslovni prihod od 6 milijardi i 374,602 miliona dinara, odnosno neto dobitak od 727.657.000 dinara. U 2011. je, međutim, sa manjim prihodom (5.988.322.000 dinara) ostvarena dvostruko viša dobit, naime 1.580.293.000 dinara. Kao što će se videti, za ovaj pad dobiti nije bez uticaja činjenica da je 2012. za razliku od 2011. bila izborna godina.

Većinski vlasnik ovog akcionarskog društva sa 83 odsto učešća je Republika Srbija, dok ostatak pripada manjinskim akcionarima.

Beogradski aerodrom Nikola Tesla je u 2012. godini ostvario fizički obim saobraćaja u skladu sa očekivanjima, ali i sa povećanjem broja putnika za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je daleko najveći rast u odnosu na sve konkurentske aerodrome u regionu.

Ovu vest su početkom aprila 2013. preneli domaći mediji dodajući i statistiku: ukupno je usluženo 3.363.919 putnika, a obavljeno je 44.990 avio-operacija, što je neznatno više nego u prethodnoj godini, a u saobraćaju su učestvovale 33 avio-kompanije, od čega 27 u redovnom, a šest avio-prevoznika u čarter saobraćaju. S obzirom na ove podatke, jasno je da do pada prihoda nije došlo zbog pada obima posla.

Ni povećanje broja zaposlenih, što automatski povlači i povećanje rashoda, nije razlog za smanjenje poslovne uspešnosti, budući da je u 2011. na Aerodromu radio 421 radnik, a 2012. njih 453. Razlika je isuviše mala da bi opravdala pad prihoda za preko sedam miliona evra.

U pitanju je, kao što će da se vidi, krađa do sada nezabeleženih razmera čak i za zemlju kao što je Srbija u kojoj je otimanje para od strane vlastodržaca postalo deo političke kulture.

Surčinski aerodrom je već godinama pod direktnom kontrolom G17 Plus, odnosno današnjeg URS-a, preciznije rečeno samog Mlađana Dinkića koji je po tvrdnjama upoznatih sa ovom problematikom radije spreman da se odrekne učešća u vladi, nego da Nikolu Teslu prepusti nekom drugom.

Ako treba, da bi zadržao Aerodrom u svojim rukama, Dinkić je spreman i da obara vladu. Upravo iz ovog razloga su funkcioneri ovog privrednog društva postali toliko sigurni u sebe i svoje pozicije, da su bahato ostavili pismeni trag svog lopovluka.

Od novembra 2008. Aerodromom upravlja Velimir Radosavljević, prvih godinu dana kao v.d. direktora posle ostavke Bojana Krišta zbog afere oko milionskih bonusa, a od decembra 2009. kao generalni direktor. Radosavljevića je za ovu funkciju predložio lično Mlađan Dinkić u čiji feud je koalicionim sporazumom spadao i Aerodrom Nikola Tesla.

Pored Radosavljevića članovi borda direktora su još i Dejan Milovanović i Violeta Jovanović, ali se ovo dvoje potonjih u poslovnom smislu jedva nešto i pitaju, jer sve odluke mora da aminuje generalni direktor, koji je alfa i omega surčinskog giganta.

Uz finansijski izveštaj za 2012. godinu, dana 16. februara 2013. godine sastavljen je i predat dokument naslovljen sa „Napomene uz finansijski izveštaj za 2012. godinu„, koji su potpisali Zorka Latinović, kao lice odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja, i generalni direktor Velimir Radosavljević.

Na strani 16. pomenutog dokumenta, u tabeli 8, pod nazivom „Troškovi zarada, naknada zarada i ostala lična primanja – AOP 210″, nalazi se stavkaTroškovi za naknade za omladinske zadruge (bruto primanja privremeno zaposlenih)“ u visini od 272.838.000 dinara.

Nešto dalje, u tabeli broj 10, naslovljenom sa „Ostali poslovni rashodi – AOP 212„. nalaze se još i sledeće stavke: „Troškovi usluga OZB pri Del. saobraćaj i ost. transp. i PTT usl.“ od 368.925.000 dinara, „Usluge fizičkog i tehničkog obezbeđenja od strane OZB-a“ u visini od 378.752.000 dinara, za „Troškove usluge OZB-a pri Del. tehnike“ plaćeno je 124.424.000 dinara, a stavka „Troškovi usluge OZB-a za ostale delatnosti“ koštala je 120.255.000 dinara.

Skraćenica OZB označava Omladinsku zadrugu Beograd. Upućeni visoki funkcioner Aerodroma, koji je redakciji Tabloida dostavio citiranu dokumentaciju, tvrdi da su skoro sve uplate vršene u korist omladinske zadruge registrovane na adresi Palmira Toljatija 5/4 na Novom Beogradu.

Na pomenutoj adresi se po podacima iz Agencije za privredne registre nalazi sedište kako Omladinske zadruge Beograd (matični broj 07050950), tako isto i Agencije za zapošljavanje Pobednik O.Z.B. doo (matični broj 20150122) koja je u većinskom vlasništvu pomenute zadruge.

U 2012. godini Pobednik je prijavio ukupni poslovni prihod od 53.465.000 dinara, a Omladinska zadruga još 16.358.000 dinara, odnosno zajedno su naplatili nešto manje od 70 miliona dinara. Istovremeno je Aerodrom Beograd naveo kako je za usluge Omladinskoj zadruzi Beograd platio ukupno 1.265.194.000 dinara?!

Po jednom drugom izveštaju funkcionera Aerodroma, uplate su delimično vršene i u korist O.Z.B Komerc doo (matični broj 07928378) sa sedištem u Lominoj ulici 5/9 u Beogradu. Čak i da je ovo tačno, s obzirom da je O.Z.B. za 2012. prijavio ukupni prihod od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu u visini od 925.736.000 dinara, još uvek nedostaje trag za oko tri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ono što celu priču čini još zanimljivijom jeste činjenica da je u APR-u kao jedini vlasnik O.Z.B. Komerca navedena Omladinska zadruga Beograd, čiji direktor Tomislav Sekulić u Pobedniku ima 3,44 odsto vlasništva, isto koliko poseduje i Miladin Milković, direktor O.Z.B. Komerca.

Ovako dobro povezana grupa Aerodromu Beograd služi da opere novac koji je godinama uplaćivan na privatne račune funkcionera G17 Plus, odnosno URS-a, a na prvom mestu na račune Mlađana Dinkića.

Kada bi neko od nadležnih proverio finansijske izveštaje Aerodroma iz poslednjih nekoliko godina i kada bi iste uporedio sa finansijskim izveštajima Omladinske zadruge Beograd, O.Z.B. Komerca doo i Pobednika doo našao bi da je samo na ovaj način pronevereno više desetina miliona evra. Međutim, tako nešto ne treba očekivati od sadašnje vlasti, jer Srpska napredna stranka, saznavši za marifetluke Dinkića na Aerodromu, planira samo da izvrši rekonstrukciju Nadzornog odbora kako bi bolje učestvovala u podeli plena. Lopovi jedan drugome, očigledno, više ne veruju.

    

    A 1.

Do vlasništva nad zadrugom za 20 evra

Vlasnici Omladinske zadruge Beograd su: Bojan Lapčević, Saša Gajić, Ana Petrović, Milorad Šolević, Danijela Opsenica, Marina Draganjac, Zorana Pavlović, Vladimir Zrnić, Srđan Draganjac i Vesna Rakonjac. Svi oni su kao novčani iznos uplatili po 20 evra osnivačkog uloga. Direktor zadruge je Tomislav Sekulić.

Vlasnici Agencije za zapošljavanje Pobednik doo su: Vesna Rakonjac, Igor Jovanović, Milanka Samurović, Tomislav Sekulić, Branislav Komadina, Slavica Zec, Nada Filipović, Milomir Cvetanović, Božana Tošić, Nebojša Mičić, Živko Đaković, Slobodan Vojnović, Aleksandar Kontić, Miladin Milković i Omladinska zadruga Beograd koja ima 51,72 odsto učešća. Direktor je Nada Filipović.

Jedini vlasnik O.Z.B. Komerc doo je Omladinska zadruga Beograd, a direktor je Miladin Milković.

Članovi borda direktora Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu su Velimir Radosavljević, Dejan Milovanović i Violeta Jovanović. Članovi Nadzornog odbora su: Borisav Kovačević, Snežana Paunović (predsednik), Dragoslav Stanković, Iva Đinđić-Ćosić, Danijel Kozličić, Nebojša Andrić i Mile Novačkić.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

EVROPSKA UNIJA: BELGIJSKI PREDLOG ZAKONA ZA "UBIJANJE" AUTISTIČNIH GRAĐANA, DA LI ĆE SE PROŠIRITI I NA OSTALE DRŽAVE??

 

Prvo ih razbolimo vakcinacijom, pa ih onda pobijemo”. Ovako nekako bi se mogao protumačiti predloženi zakon koji je na ivici izglasavanja od strane belgijskog parlamenta će omogućiti deci da sama odlučuju žele li biti eutanazovana (“ubijena”) od strane medicinskog osoblja. “

 

 

 

Trenutno, belgijski zakon ograničava eutanaziju za osobe starije od 18 godina, ali uz porast broja dece s autizmom zahvaljujući bio pesticidima, GMO i vakcinama, države

sve više pokušavaju shvatiti šta učiniti sa svom tom decom koja su trajno oštećena od strane medicinske i biotehnološke industrije.

Odgovor je, naravno, jednostavan – ubiti ih. Dakle, ubiti decu prema sadašnjem zakonu i ne biti optužen za ubistvo je nemoguće. Ali ovaj predloženi novi zakon će omogućiti lekarima da prihvate odluku dece bilo kog uzrasta tako čak i od pet godina starosti) koja će moći sama dati “saglasnost” da ih se eutanazuje bez pristanka roditelja.

Nije iznenađenje, zakon se uvodi od strane socijalističke partije Balgije, jer socijalisti imaju tendenciju da mrze čovečanstvo bez obzira na zemlju u kojoj žive. Novi zakon predlažeZakon će se proširiti i na maloletnike, ako su sposobni razlučivati ili su pogođeni neizlečivoj bolesti ili patnjama koje ne možemo ublažiti “,prenosi AFP.

Ta priča se prenosi u izveštaju, “Socijalistički senator Philippe Mahoux, koji je pomogao u nacrtu predložene izmene zakona, rekao je da postoje slučajevi adolescenata koji ‘imaju sposobnost da odlučuju’ o svojoj budućnosti.” Jer, naravno, deca od šest godina starosti nisu dovoljno stara da voze auto ili kupe pivo, ali oni sigurno mogu dati pristanak da budu ubijeni od strane države pogotovo ako su već na teret troškova zdravstvene zaštite.

Kako zagovornici ovog zakona tvrde, da ovaj zakon “označava prekretnicu u pristupu pravima mladih ljudi, od kojih bi neki mogli odabrati umreti, ako zakon prođe, čak i dok se još uvek zakonski zabranjuje vožnja automobila, brak, glasanje ili alkohol dok ne navršite 18.”, izveštava IBtimes.com

Alchajmerovi bolesnici će se takođe suočiti sa eutanazijom na nacrtu predloženog zakona

Ali čekajte, ima još! Nisu samo deca koja će biti eutanazovana pod ovim novim zakonom, takođe se to odnosi i na Alchajmerove bolesnike. “Parlamentarci će takođe razmotriti proširivanje zakona za “ubistvo iz milosti” za osobe koje pate od Alchajmerovi bolesti”, rekao je socijalistički senator.

Eutanazija je naravno najpraktičniji način za bilo koju vladu da se reši ljudi za koje ne želi brinuti. Umesto da podučavaju javnost kako bi se spečila i suzbila Alchajmerova bolest, vlada jednostavno pušta novi zakon kojim će ih ubiti nazivajući ga “saosećajni lek.”

Doba masovnih ubistva od strane vlasti je pred nama. Neće proći dugo vremena pre nego što se ti zakoni prošire na druge zemlje, a mogao bi se zakon proširiti i na ljude sa “psihičkim problemima” ili čak i rakom.

Iako u teoriji, ideja o eutanaziji može imati zasluge u ograničenom značenju, istina je da vlada sada skače na brzinu da bi eutanaziji pružili pravni pokušaj i opravdanje za masovna ubistva dece i staraca zato što više ne žele izdvajati za troškove zdravstvene zaštite.

Spasi vladu od bankrota! Eutanaziraj svoju baku! (…uz to i malo autističnog Ivicu, također …) (ironija)

Vlade su posle svega, političke Mašine smrti i Razaranja, što objašnjava zašto su svi ratovi u 20. veku započeli od strane vlade, a ne naroda. Rat je samo još jedan način da se ostvari masovno ubijanje, u kojem dementni ljudi na vrhu svake vlade istinski uživaju.

I nema ništa više ukusnije za te moćne nakaze da ubijaju malu decu. Možete odvesti petogodišnjaka u lekarsku ordinaciju i upumpati u njegovu venu smrtonosnu hemikaliju, i to nazvati “usmrćivanje iz milosti”, ali to je gotovo erotski osećaj elitističkim nakazama gladne moći i kontrole.

Govorimo ovde o ubistvu dece pod okriljem države. Nema ništa pristojno u tome. Takođe se možete kladiti da će to postati novi način za vladu da se reši autistične dece, a zatim tvrditi da stopa autizma “ide prema dole”, jer ga neće više mnoga deca imati. (Da, posle što će svi bili eutanazovani).

Vlade, će pribeći masovnom ubijanju dece čak da bi zaštitili proizvođače vakcina. A šta je proizvođačima vakcina bitno osim ubijanja dece na monstruozan način? Zato industrija voli sprovoditi opasne testove i eksperimente sa vakcinama na maloj deci.

Nema ništa bolje i zahvalnije za proizvođače tih vakcina koji bi hteli da se dete sa visokim IQ-om pretvori u slineći, vrišteći, zombirani autizam slučaj u par sati posle prijema injekcije vakcine.

Svi se mi masovno ubijamo od strane fašističke globalne države, a većina stanovništva je previše tupava i glupa da shvati što se događa.

P.S. A možda i ovo postane kao jedan od uslova za prijem Srbije u EU???

 

Geto Srbija

materijal: ibtimes.com

%d bloggers like this: