Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > AMNESTIJA: BORBA PROTIV KRIMINALA, I HAPŠENJE POLITIČKIH PROTIVNIKA RADI PUŠTANJA SVOJIH PRISTALICA

AMNESTIJA: BORBA PROTIV KRIMINALA, I HAPŠENJE POLITIČKIH PROTIVNIKA RADI PUŠTANJA SVOJIH PRISTALICA

4. јун 2013.

Odlukom većine u Skupštini Srbije, usvojen je nedavno Zakon o amnestiji prema kome je oko 3600 osuđenika dobilo umanjene kazne zatvora ili je oslobođeno od daljeg izdržavanja kazni. U svakoj civilizovanoj državi amnestija je jedna od pogodnosti koja se donosi prema licima koja su osuđena i na koja je zatvorski život uticao tako da su se resocijalizovali i rešili da krenu ostatak života nekim drugim normalnim putem. Međutim, kod nas je ovakva vrsta „nagrade“ izgubila svaki smisao. Videli smo kako je ovaj akt „milosrđa“ uticao na neke prestupnike koji su imali desetine krivičnih prijava sa više desetina krivičnih dela, i za svoj „pregalački rad“ su postali još gori i bezobzirniji nego pre. 

                  Josip Bogić 

 

Skoro svaki drugi građanin Srbije je u nekom sporu odnosno sudskom postupku onda ne čudi i činjenica da svako svakoga tuži i da je tolika briga za biračko telo. Da bi se osvojili birači koristi se i skupštinska većina kao i sama funkcija predsednika republike gde se „aktima milosrđa„, amnestijom i pomilovanjem pridobijaju birači.

Država u kojoj su se raspale gotovo sve institucije sistema, gde je narod većinom gladan, gde privreda ne funkcioniše i nalazi se pred kolapsom vladajuća skupštinska većina je našla za celishodno da kriminalce pusti na slobodu i da ih nagradi za njihov mukotrpni rad.

Izgleda da je ovoj većini važnije njihovo puštanje na slobodu od otvaranja novih radnih mesta, od dovođenja stranih investitora, od ulaganja u domaću pamet i pomoć malim i srednjim preduzetnicima. U državi u kojoj se kriminalci puštaju na slobodu pre vremena teško će neko privući stranog investitora što je veoma loša poruka ovakvog neodgovornog ponašanja vladajuće većine.

Nedavno smo videli kako je jedan od optuženih za „teške“ zloupotrebe od strane apelacionog suda drastično nagrađen, pa je umesto maksimalne kazne dobio kaznu zatvora od tri godine. Da su i ovi akti milosrđa na Balkanu ustvari oružje za pridobijanje glasačkog tela ili pak dobar način za lepu zaradu pokazuju i primeri u praksi.

Najnovija vest iz susedne BIH gde se jedan visoki državni činovnik pozvao na imunitet zbog toga što je kroz „pomilovanjedobro zarađivao. Ali takve stvari imaju i drugu stranu medalje. Ovih dana smo svedoci raznih pretnji pa i pretnji smrću upućenih visokim državnim činovnicima samo zato što su imali i imaju drugačije mišljenje. Ove pretnje sigurno ne dolaze od intelektualaca jer intelektualci razgovaraju argumentima a ne silom, ako im se tuđe mišljenje i stav ne dopadaju.

Ono što nije uradila skupština uradio je predsednik Republike kroz pomilovanja. I tu smo takođe videli da su neki od pomilovanih ponovo na stupcima dnevnih novina gde se optužuju za navodno izvršena krivična dela. Da li je i ovde pomilovanje dalo očekivane rezultate. Naravno da nije. Kada bi ovim aktima bila postignuta pravda za neku vrstu političkih krivičnih dela tada bi ove akte smatrao pravičnim.

Ali, kod nas odavno ne postoje takva krivična dela. Sada se umesto takvih krivičnih dela mnogi optužuju za privredni ili finansijski kriminal. Bivaju hapšeni, optuživani i suđeni sve do momenta dok njihova politička opcija ne pobedi. Tada na scenu stupaju akti „milosrđa“ gde bivaju pušteni na slobodu a njihovi politički protivnici se hapse i čekaju trenutak smene vlasti kako bi se dočepali slobode i dolaska „njihovih“.

Često čujem izjave Prvog potpredsednika Vlade da niko nije iznad zakona! To treba tako da bude. Ali da niko nije izvan i iznad zakona mora da se odnosi i na prvog potpredsednika vlade jer u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala on sam ne sme da krši donete zakone i da bude iznad njih. To se pre svega odnosi na njegovu izjavu da on neće dozvoliti da se gone oni koji njemu i premijeru Dačiću kao i ostalim članovima upućuju pretnje. Šta to znači da je on Vrhovni tužilac?

O progonu odlučuje pre svega tužilac a nikako neko iz izvršne vlasti. Nešto slično je radio i pokojni premijer koji je u svome okruženju imao okorele kriminalce. Po Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije po zakonu je zadužen specijalni tužilac i Služba u Okviru UKP a nikako nekakve radne grupe koje odgovaraju najprvom potpredsedniku Vlade.

Osim toga ni BIA kao informativna agencija, a ne operativna, ne bi smela da krši zakone ove države i kada je u pitanju operativni rad na suzbijanju kriminala jer je to posao policije. Takođe bi najprvi potpredsednik Vlade morao da bude svestan da nezakonitim prisluškivanjem novinara i ostalih neistomišljenika neće doći do „pravih“ informacija o „pravim državnim neprijateljima“.

Zasigurno to neće uspeti da dokažu oni koji su se kao miševi krili u rupama kada je trebalo da se brani Kosovo i Metohija a ponajmanje meni koji pre svega ne mogu da izdam svoju decu i da radim protiv njih. Ako pažljivije pročitaju moje tekstove i pravilno ih interpretiraju najprvom potpredsedniku biće u velikom problemu. O takvima gore pišem nego što zaista mislim pa im je zbog toga zaludan posao.

Što osnovni sudovi osude, viši sudovi smanje. Ako nešto Apelacioni sud oslobodi tu je Kasacioni sud. Ako nešto njima promakne tu je Skupštinska većina da kroz Amnestiju smanji, a ako i to ne uspe tu je „akt milosrđa“, pomilovanje od Predsednika Republike. Ali da ne budu takvi akti kontraproduktivni kada se ti isti „nagrađeni“ okrenu protiv tih istih koji su im pomogli. Nismo li ovih dana svedoci takvih radnji!?.

Veliki broj vođa navijačkih grupa je takođe nagrađen od strane Skupštinske većine za svoj rad. Samo iskreno mislim da to nije baš u skladu sa Evropskom Konvencijom o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima. Sa takvim manirima teško ćemo stići do ulaznih vrata Evropske unije. Taman kada pomislimo da smo uradili nešto dobro i kada uradimo nešto dobro dešavaju se ovakve stvari koje poništavaju sve ono dobro što je urađeno.

Postavlja se pitanje u čijem interesu se to radi ako ne u interesu građana Srbije. Da li su pojedinci nagrađeni da bi napadali pojedine lidere političkih stranaka ili upućivali pretnje visokim državnim službenicima?

Pričati kako se daju odrešene ruke policiji i tužilaštvu padaju u vodu i gube svaki smisao onih poštenih policajaca kada vide one koje su teškom mukom priveli pravdi i teško došli do validnih dokaza, kako se posle ovakvih „nagrada“ mirno šetaju ulicama i šepure pred tim istim policajcima. Takvim aktima se itekako omalovažava njihov trud i rad i mislim da sve manji broj građana Srbije želi da radi ovakav posao. Iz tog razloga ne čudi činjenica da veoma mali broj građana Beograda a verovatno i drugih gradova želi da radi policijski posao. Bez kvalitetnih ljudi u policiji, a takvih je sve manje, teško će neiskusni i nedovoljno edukovani kadrovi, bez obzira na poštenje i dobru volju uspeti da „doaka“ ovim prevejanim „pregaocima“.

Kao bumerang se vraćaju ovakvi besmisleni akti „milosrđa“ države, osim ako neko ne planira povratak na staru slavu tj. 90-te. Pamćenje itekao dobro služi građane Srbije koje su ti isti „dobri huligani“ obarali vladavinu Slobodana Miloševića. Tada im je bilo dozvoljeno zbog tobože viših interesa i da prebijaju građane i da pale imovinu građana Srbije, ambasade i dr.

Još kada se tome doda i kadrovska politika prilikom zapošljavanja partijskih kadrova sa sumnjivom prošlošću jasno je ko nas vodi u svetlu budućnost. Da je to tako potvrdio je i najprvi potpredsednik Vlade na svojim partijskim sastancima povodom predlaganja kadrova gde su na važna mesta predlagani pojedinci sa podebelim dosijeima i od kojih predloženih gotovo svi ne prolaze bezbedonosne provere.

Vladajuća garnitura je ispunila jedno od predizbornih obećanja kada je amnestijom ukinula ili smanjila kazne osuđenim licima, pravdajući to razlozima prenatrpanih zatvora kao i uštedom u budžetu jer novca za zatvore nema. Kao odgovor tih lica usledio je ubrzo nakon toga. Niti smo smanjili kapacitete u zatvorima, niti je akt „milosrđa“ opametio osuđenike niti su nastale uštede.

Naprotiv, mnogi od osuđenih su odmah nakon izlaska pokazali da neće da se menjaju i da ostaju pri starim manirima. Svi smo očekivali da će se puštanjem na slobodu zatvorenika koji su se resocijalizovali osloboditi mesta za sve one koji su opljačkali Srbiju. Nažalost, samo je jedna krupna riba upala u mrežu, za krivično delo koje je u međuvremenu dekriminalizovano i akteri afere Agrobanka. Ostalo je još mnogo praznih mesta. Kada će ona biti popunjena „ostaje da se vidi“!

Šta da očekuju pošteni i naivni građani Srbije koji veruju u poštenje i pravdu ako im kriminalci treba da dele tu pravdu? Ispada da su lopovi postali „povlašćena klasa„. Vladajuća garnitura potpomognuta predsednikom Republike očistila je zatvore od kriminalaca koji sada mirno šetaju ulicama, nastavljajući još slobodnije svoj stari zanat.

Možda će neke od njih odlikovati i sam predsednik Nikolić!

     A 1.

U Srbiji se isplati biti kriminalac

Iako je kaznena politika u Srbiji prema izvršiocima krivičnih dela naopaka i nedosledna gde se kao olakšavajuće okolnosti uzimaju kao smanjena uračunljivost usled konzumiranja alkohola ili psihoaktivnih supstanci, gde se pronalaze razni razlozi kako bi se izvršioci najtežih krivičnih dela što manje kaznili najnovijim aktima amnestije koju je nedavno usvojila Skupštinska većina a ponešto je uradio i predsednik Republike, upućuje na zaključak da se u Srbiji i dalje isplati baviti kriminalom.

U uređenim državama krivična dela izvršena u takvom stanju smatraju se kao otežavajuće okolnosti jer se konzument sam doveo u takvo stanje. Iako su u predizbornim kampanjama većine političkih partija najavljivale čišćenje Srbije od kriminala desilo se nešto što smo najmanje očekivali.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: