Архива

Archive for мај 2013

BORBA PROTIV KORUPCIJE: AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE NIKADA NE GLEDA I U SVOJE DVORIŠTE

19. маја 2013. Коментари су искључени

 

U agenciji koja je finansirana novcem svih građana Srbije i koja bi trebalo da se bori protiv korupcije, već godinama rade protivno zakonima. Slikovito o tome govori i način zapošljavanje u ovoj instituciji. Pošto je utvrđeno da su u prethodnom periodu nameštani konkursi za prijem novih radnika, sada se učesnicima onemogućava da koriste pravne lekove, upravo da bi se prikrile nepravilnosti. A, "nepravilnosti" u ovom slučaju znače kriminal.

              I.Milanovic

 

“Nova direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić izabrala je 27. marta 2013. Vladana Joksimovića za svog zamenika. Javnost je o ovome saznala iz takozvanih sredstava javnog obaveštavanja, ali ono što je ne samo neuobičajeno, već i protivzakonito je to da su na ovaj način o ishodu konkursa bili obavešteni i ostali učesnici. Zbog ovakvog postupka njima je faktički uskraćena zakonom zagarantovana mogućnost da u žalbenom i eventualnom sudskom postupku provere ispravnost donete odluke.

Ovo, međutim, nije prvi put da je Agencija za borbu protiv korupcije prekršila zakon prilikom biranja novih članova.

Odbor Agencije, čiji je aktuelni predsednik prof. dr. Zoran Stojiljković (politikolog i sindikalni funkcioner) još je na svojoj sednici od 17. marta 2013. godine rešio kako su u prethodnom periodu postojale nepravilnosti u radu komisije koja je rešavala žalbe ulagane upravo na odluke po konkursima za prijem novih saradnika. Iza ove lapidarne konstatacije ("nepravilnosti") krije se u suštini nešto što se stručnim jezikom zove – kriminal.

Utvrđeno je na toj sednici da je Žalbena komisija, prema dokumentaciji na dva zapisnički zavedena zasedanja, donela 12 odluka, ali je isto tako utvrđeno da je kompletna dokumentacija – falsifikovana! Takođe je utvrđeno da je stručna služba Agencije po nalogu tadašnje direktorke Zorane Marković sastavljala zapisnike sa nepostojećih sednica Žalbene komisije koje je zatim potpisivao predsednik komisije Čedomir Čupić.

Dakle, deset dana pre nego što je Tatjana Babić donela odluku koga da postavi za svog zamenika, a da istovremeno ne ispoštuje zakonom propisanu proceduru, najviši organ Agencije je utvrdio kako su i u prošlosti nameštani konkursi za prijem novih radnika. Verovatno da bi izbegla nova falsifikovanja odluka Žalbene komisije direktorka je odlučila da ovog puta učesnicima konkursa ni ne da mogućnost da žalbu uopšte i ulože. Što je sigurno, sigurno je.

Jedan od učesnika ovog nameštenog konkursa, koji iz razumljivih razloga želi da ostane anoniman, tvrdi kako apsolutnu prednost pri zapošljavanju u Agenciji za borbu protiv korupcije imaju predstavnici takozvanih "belih listića", odnosno osobe koje uopšte ni ne pokazuju bilo kakvu političku, a još manje nacionalnu opredeljenost. Tako je i sam Vladan Joksimović na važnu funkciju zamenika direktora Agencije izabran sa mesta člana Upravnog odbora i pravnog savetnika nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava.

Predstavnici NVO sektora i raznorazni "eksperti" za ljudska prava oduvek su imali prednost pri zapošljavanju u Agenciji, na uštrb pravih eksperata za borbu protiv korupcije. Zato se i ovoga puta pribeglo nezakonitostima koje bi trebalo da budu sakrivene tako što će ostali učesnici konkursa o ishodu biti obavešteni preko štampe, Tvitera, Fejsbuka ili neke treće društvene mreže.

Sve ovo deluje još ozbiljnije, naročito imajući u vidu činjenicu da je za sprovođenje javnog konkursa za izbor zamenika direktora Agencije bila zadužena Konkursna komisija Odbora Agencije u čijem sastavu su bili profesori Pravnog fakulteta u Beogradu: prof. dr Branko Lubarda (nedavno reizabran kao član Odbora Agencije na predlog Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja i Saše Jankovića, zaštitnika građana) i prof.dr Radmila Vasić (izabrana 2009. godine upravo na predlog Borisa Tadića, umesto Sonje Liht).

Predsednik Konkursne komisije za sprovođenje javnog konkursa za popunjavanje položaja i izvršilačkih radnih mesta u Stručnoj službi Agencije za borbu protiv korupcije je Marijana Obradović, pomoćnik direktora Agencije u sektoru za poslove prevencije, koja je upravo na položaj pomoćnika direktora Agencije izabrana iz NVO sektora – prethodno je radila kao pravni savetnik u Helsinškom odboru za ljudska prava Sonje Biserko.

Znači, Marijana Obradović je predsednik Konkursne komisije u Stručnoj službi Agencije, koja je sprovela i izborni postupak javnog konkursa iz juna meseca 2010. godine, a koji se pominje u potonjem zaključku Odbora Agencije. Očigledno da je ona zaštićena kao beli medved, jer se o njenoj odgovornosti za nezakoniti rad u prethodnom periodu uopšte ni ne raspravlja.

Čak je i nova direktorka agencije, Tatjana Babić, na ovu funkciju očigledno dovedena ponajviše zahvaljujući svom neiskustvu, budući da do tog postavljenja ona nikada ranije nije bila na čelu neke državne ustanove!”

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

LOPOVLUK U AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU: BAHATO DRUŠTVO OSKUDNOG ZNANJA, VRŠI RASPRODAJU SRPSKIH PREDUZEĆA

17. маја 2013. Коментари су искључени

 

Grupa radnika Agencije za privatizaciju obratila se pismom državnom vrhu Srbije i prosledila ga, istovremeno našoj redakciji, a radi uvida najšire javnosti o prilikama u jednom od najvažnijih uporišta partijskih i ličnih interesa vladajućih oligarhija. Zbog načina na koji sprovode privatizaciju i ostavljaju poverioce i radnike bez ikakvih mogućnosti da se namire, svi građani Srbije će biti u obavezi da namire njihove greške po međunarodnim presudama svih poverilaca koji će sigurno tužiti Agenciju za kriminogeno sprovođenje privatizacije. Za ovakva namirenja neće biti dovoljno ni nekoliko godišnjih budžeta Srbije. I opet ćemo mi građani da plaćamo njihove greške i hirove.

 

“Mi radnici Agencije za privatizaciju smo vas u novembru 2012. godine, upozorili na dešavanja u ovoj instituciji, o tome ko i šta radi, kao i na činjenicu da pojedinci koji bez imalo znanja (kursevi po Engleskoj i Americi) rasprodaju budzašto ovo malo imovine što je ostalo u sirotoj i napaćenoj Srbiji.

Žalosno je kada ste svedoci činjenice da se omladina-početnici i članovi raznih partija uče privatizaciji za velike plate na visokim nezasluženim pozicijama, da u stvari nemaju ni potrebno znanje ni iskustvo, pa tako i ne znaju šta i kako privatizuju!

Ipak, bez imalo svesti i savesti o tome šta rade, sprovode postupak prodaje preduzeća pri čemu ostavljaju veliki broj radnika bez posla i nade da će ikada doći do kore hleba. Uz sve to, vrli ministar Dinkić i dalje deli pare strancima, ne bi li se barem malo zadržali u ovoj, zbog njih unesrećenoj zemlji. Verovatno je samo njemu jasan razlog ovakvog ponašanja…

Pre svega je potrebno da pročitate pažljivo prvi dopis na koji niko nije reagovao. Izgleda da svim strukturama društva kojima je dopis upućen, odgovara ovakva postavka stvari. Mi smo vam u prošlom pismu ukazali na pojedince u Agenciji za privatizaciju, na njihov odnos prema poslu koji obavljaju i neograničenu beskrupuloznost i drskost u odnosima prema društvima i radnicima gde se sprovodi privatizacija, na bahato ponavljanje prema ostalim zaposlenima u Agenciji, na mobing koji sprovode nad stručnim kadrom, kao i na njihovo otimanje para (samo za sebe i svoje!).

Tražimo da se provere sva primanja koja imaju zaposleni u Centru za privatizaciju, a posebno Aleksandar Sarić ( zvani Procenat), Marijana Radovanović, Borko Milosavljević (mlad ali vrlo nepismen čovek koji još nije shvatio šta se radi u Agenciji, a veruje da će biti izbran za direktora Centra, pošto je sada pripadnik SNS-a).

U Sektoru za operativno pravne poslove: Jelena Šulejić, Duško Puđa, Slavica Savičić, Tamara Kovačević, Katarina Pavićević...Ova poslednja dolazi na posao za 130.000 dinara plate, ali dve trećine radnog vremena radi svoje predmete iz advokatske kancelarije iz koje je došla! U Centru za kontrolu zastupnika kapitala: Ilijana Stamenković koja postavlja privremene zastupnike kapitala u preduzećima gde je raskinuta privatizacija i "tali" se sa njima – uzima dobar deo njihovih primanja, Ivan Rukanović

Posebno ukazujemo na njihov drzak i beskrupulozan odnos prema zaposlenima u Agenciji, kao i krajnje birokratski odnos prema strankama, posebno prema ljudima iz unutrašnjosti Srbije.

To su sve osobe koje pre svega nisu ljudi, u njima nema poštenja, poštovanja prema drugima, nema stručnog znanja osim improvizacijei sprovođenja naloga. Ono što je nedopustivo, to je njihovo članstvo u nadzornim odborima društava koje Agencija kontroliše, kao i njihovo angažovanje u tim istim društvima u svojstvu neizvršnih direktora.

Posebno je zanimljivo što je svaki od njih angažovan bar u 4-5 društava po ovom osnovu. Naknade za ovakvo , "angažovanje," su poprilično visoke, pa se mi pitamo kako može onda da postoji kontrola poslovanja društva i mogućnost nepristrasnosti, kada im je bitan samo novac koji dobijaju.

Sigurni smo da im ne bi padalo na pamet da se angažuju bez para- za dobrobit društva. Pitamo direktora Cvetkovića zašto sve ovo dopušta i da li zna šta i ko radi u Agenciji. Jer u Agenciji za privatizaciju postoji evidencija njihovih angažmana u firmama koje kontroliše Agencija i tražimo da se javno izađe sa tim spiskom.

Sve što ova grupa radi je krajnje nemoralno, i daleko od zakonskog. Zamenik direktora je Olivera Aranrđelović– agent za prodaju nekretnina koja je došla iz Australije. Koncept privatizacije još nije shvatila. Ona ima za cilj da prodaje nekretnine naših preduzeća bez obzira na posledice – radnike, poverioce… Samo da se proda!

Ono što je još neprimereno jeste činjenica da ova grupa kvazi stručnjaka vrši restrukturiranje akcionarskih društava bez saglasnosti svih akcionara i to po zakonu i uredbama za privatizaciju i restrukturiranju društvenog kapitala. Toliko o znanju. Kadar koji vodi privatizaciju u Agenciji je najnestručniji kadar od kako ova institucija postoji.

Ako se na ovo doda i činjenica da ovakvi ,,stručnjaci" rade po LEX specijalisuZakonu o privatizaciji i njihovim (čitaj: Dinkić) Uredbama, onda je jasno da je njima zaista lako da rade protivustavno, protiv osnova Zakona o obligacijama i ostalih sistemskih zakona. Oni su zakon!

Zbog načina na koji sprovode privatizaciju i ostavljaju poverioce i radnike bez ikakvih mogućnosti da se namire, svi građani Srbije će biti u obavezi da namire njihove greške po međunarodnim presudama svih poverilaca koji će sigurno tužiti Agenciju za kriminogeno sprovođenje privatizacije. Za ovakva namirenja neće biti dovoljno ni nekoliko godišnjih budžeta Srbije. I opet ćemo mi građani da plaćamo njihove greške i hirove.

A što se tiče Uredbe o evidentiranju potraživanja radnika po presudama, to je još jedna velika prevara ovog naroda, po sistemu ,,1000 evra" svakom građaninu.

Posebno želimo da ukažemo gospodinu Vučiću na kadrove iz Agencije za privatizaciju koji su bili uzdanica G17, a koji sad hrle i nude se SNS- u da pomognu ,,svojim znanjem". Ako SNS nema dovoljno stručnog kadra, kadrovi kakvi su Aleksandar Sarić, Marijana Radovanović, Borko Milosavljević, llijana Stamenković, Šulejić, Savičić, Puđa… mogu samo da štete SNS-u.

U poslednjih mesec dana usklađivanjem sistematizacije sebi su ponovo povećali plate kroz izmišljena radna mesta! Više ima koordinatora nego izvršilaca. U Agenciji se ne ceni znanje, nego samo pripadnost grupi i partiji. Dosta nam je G-ovaca, SPS-ovaca, DS- ovaca i ostalih, ovoj Srbiji je potreban pošten, vaspitan, kulturan, obrazovan i stručan kadar koji će da sprovede postupak privatizacije na zakonit način.

Znanje koje ova grupa iz "kruga dvojke" ima, više je nego oskudno. Zadatke i uputstva dobijaju od savetnika (koji rade za vlast) i ministara koji tajkunima i svojim prijateljima nameštaju prodaje već osiromašenih preduzeća za male pare. Dok narod nema od čega da živi, pojedinci iz Agencije za privatizaciju primaju i do 500.000 dinara mesečno!

U Centru za privatizaciju posebno se ističe Marijana Radovanović, direktorka centra sa platom od 200.000 dinara mesečno, kao i plaćeno članstvo u nekoliko upravnih i nadzornih odbora( od kojih svaki "donosi" po 42.000 dinara"). Ovo članstvo se obezbeđuje u preduzećima gde je raskinuta privatizacija. Agencija se stara o njima.

Tu je, takođe, i Aleksandar Sarićzamenik direktora centra za privatizacuu sa platom oko 180.000 do 200.000 dinara mesečno, kao i plaćeno članstvo u nekoliko upravnih i nadzornih odbora (od kojih svaki donosi po 42.000 dinara). Treba pomenuti i Jovana Matanovića, mladogi perspektivnog znalca posla (25 godina) kojem je tata iz SPS-a, uspeo da obezbedi posao rukovodioca i platu od 120.000 dinara mesečno i članstvo u upravni, ili nadzornim odborima. Bio je, čak, nagrađen i putovanjem u Tokio, na sastanak svetske banke! Zajedno Marijanom Radovanović, predstavlja "pravi kapacitet". Uz ovo ide i funkcija izvršnog direktora u preduzećima, a visina isplate je stvar dogovora.

Tu su i ostali rukovodioci ovog centra koji mesečno, po istom principu, zarađuju i do 300.000 dinara. To, naravno, ne bi bilo toliko problematično da oni nešto o svom poslu znaju. Na žalost, njihovo svo znanje se svodi na improvizaciju, dok ne dobiju nečiji stav sa strane.

U međuvremenu, drsko i krajnje brutalno i bezobrazno daju nemušte naloge završenim ekonomistima i pravnicima da sve osmisle i urade im "projekat". Njihovo umeće svodi se samo na sprovođenje volje bogataša i političara spolja. Njih se ne tiče napaćeni narod u devastiranim preduzećima kojima agencija upravlja.

U sektoru za operativno pravne poslove po istom bezobraznom principu "mlate pare".

U ovu službu, u septembru ove 2012. godine, iz Agro banke se vratila po uzetim parama za tehnološki višak Ivana Predojević. Njen muž je stomatolog i po "specijalnim cenama" popravlja zube takozvanim VIP službenicima Agencije za privatizaciju.

U novembru mesecu, direktorka sektora za operativno pravne poslove Jelena Šulejić zaposlila je – normalno bez konkursa- svoju drugaricu Katarinu Pavićević i to odmah na mesto rukovodioca iako ova pojma nema ni o čemu se radi.

Ali, ima vremena, naučiće, polako, za 120.000. dinara mesečno! Još ako joj se pridoda neki upravni ili nadzorni odbor ili funkcija (ne)izvršnog direktora, može polako da se obrazuje uz rad…

Ali, ipak, prvaci sveta u lopovluku su zaposleni u Centru za kontrolu izvršenja ugovora. To je jedna kriminalna grupa koja se raspodelila po preduzećima gde je raskinuta privatizacija i tamo onoj sirotinji od radnika dele svoje neznanje i bezobrazluke, po principu "…Ja sam iz državnog organa i biće kako ja želim".

Na mesta privremenih zastupnika rasporedili su svoje drugove i partijske kolege. Bira ih direktorka ovog centra Julijana Vučković inače izuzetno drska žena koja je već ranije, zbog pritužbi radnika na njeno ponašanje trebala da dobije otkaz, ali su je "drugovi" spasli. Bila je čak i u zatvoru kratko vreme zbog slučaja "Azotare", pa je puštena. Njena primanje mesečno iznose i do 500.000 dinara! U ovoj službi, posebno se ističu i Ivan Rukanović, koji na svojih 160.000 dinara plate i "pripadajućim" članstvima u raznim upravnim odborima sa po 42.000 dinara "apanaže" u svakom od njih…”

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

EPS: RASULO I RASPARČAVANJE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE U CILJU LOPOVLUKA I PRODAJE

16. маја 2013. Коментари су искључени

 

U EPS-u vlada opšte rasulo. Pet distributivnih preduzeća se načisto otrgnulo od EPS-a. Njima rukovode Aleksandar Jokić (SNS, završio Geografski fakultet u Prištini) i Aca Marković, predsednik UO (SPS). Direktori distribucija se često ne odazivaju na sastanke kada ih poziva generalni direktor Obradović. U demonstriranju ignorišućeg odnosa prema generalnom direktoru prednjače SPS direktor Jugoistoka Niš Igor Novaković, kao i direktor Elektrovojvodine iz Palmine stranke Srđan Kržević.

 

         Piše: Insajder E-4

 

“Kadrovi SNS-a su tri puta lošiji od DS-a. Bitno im je samo da uzmu sebi što više, i što brže, a uz to da stranci nabace koliko moraju. U EPS-u postoje dve struje. Jedna je struja direktora Aleksandra Obradovića, sa svojom lopovskom ekipom (Vukosavljević, direktor finansija, Stojanović, direktor investicija, Rajačić – direktor HR, Jeremić – direktor telekomunikacija, Malešević – Mlađa krađa – direktor nabavke, Aleksandar Surlastručnjak za nameštanje tendera konsultantima). Ova ekipa stvara privid da nešto radi u korist firme, međutim, i ono malo što pogode, to ministarstvo blokira.

Druga struja je tzv. Kesten grupa koju vodi Aleksandar Jokić – savetnik, Dragan Veljić -glavni pravnik, čiji je glavni zadataka da kontroliše procese kroz opstrukciju sa pravne strane. Tu su i direktor EDB-a Rajović (sramotno je šta sve pokušava sa softverom za naplatu), Kujović zvani Šiptar, Jovan Koprivica – unutrašnja kontrola –zadužen za reketiranje…..

Ministarka Zorana Mihajlović, jedna rascvetana dama je posebna priča. Pored toga što se posle četvrtog razvoda ponaša razuzdano, ona se trudi da smeni direktora Obradovića, ali ne zbog toga što on loše radi, već zbog toga što pokušava da sa pozicije ministra bude i direktor EPS-a.

Čak i bez direktora Obradovića drži sastanke sa direktorima EPS-ovih firmi. Tu joj svesrdno pomaže Zoran Korać, špijun, lopov i njen povremeni “serviser“. Na stranu to što je marginalizovala kadrove SNS-a čiji je član, a koji su bili u ministarstvu. Sve u svemu, njena grupa je jedna luda lopovska ekipa željna vlasti.

Pročitali smo tekstove insajdera E 8 – imali smo uvid u ugovore o kojima ste pisali, a gledali smo i šire, i čini nam se da vam je izvor informisanja omanuo – ti ugovori su u skladu sa propisima, i nama se čini da su slični sa ostalima.

Ljudi koji su tu iz EPS-a koji su opstali u rukovodstvu EPS-a su se povukli i čekaju da ovi odu. Stanje je loše za firmu, jer imamo nesposobnu ekipu oko direktora Obradovića, a sa druge ministarku i Kesten grupu koji sabotiraju sve akcije Obradovića. Na kraju će EPS da ispašta. Mada sve ovo možda nije slučajno, jer je poznato da se ministarka Mihajlović, svojevremeno kao član liberalnog krila G17 zalagala za rasparčavanje i prodaju EPS-a. Sada ima priliku da EPS totalno uruši da ga jevtino proda.

Zloupotrebe su brojne. Direktor Elektrovojvodine Kržević je u poslednjih par meseci oko 920 miliona dinara beskamatno pozajmio preduzećima koja nemaju veze sa EPS-om, ali imaju veze sa Draganom Markovićem Palmom. Zanimljivo je da Elektrovojvodina odbija da direkciji EPS-a dostavlja podatke o svom poslovanju za koje direktor Kržević misli da EPS ne treba da zna. Zbog toga je generalni direktor Obradović naredio unutrašnjoj kontroli, odnosno direktoru Koprivici, da ide u kontrolu poslovanja Elektrovojvodine.

Poslednji direktor iz prethodnog saziva Gvozden Ilić,(DS), direktor Elektrodistribucije iz Kragujevca, i dalje je na poziciji, pošto bespogovorno izvršava naloge Aleksandra Jokića. Ministarka Mihajlović i Aleksandar Jokić su tačku za njegovo smenjivanje skinuli sa prošlog upravnog odbora.Ministarka Mihajlović organizuje sastanke sa direktorima EPS-a, a na sastanak ne zove generalnog direktora Obradovića!

Ministarka Mihajlović je u svom ministarstvu marginalizovala sve državne sekretare i pomoćnike, koji ne odobravaju njen način rada, a nedavno je smenila i Mirjanu Filipović pomoćnika ministra iz SNS-a, samo zbog toga sto joj se usprotivila po pitanjima naloga koje je joj je izdavala, a koji predstavljaju krivično delo.

Ministarka Mihajlović i dalje radi na razbijanju EPS-a. Prvo je to pokušavala kao savetnik Miroljuba Labusa. A, od 2004. do 2006. godine, bila je član upravnog odbora EPS-a, i preko direktora Srbijagasa Miloša Tomića rukovodila Srbijagasom.

Podsećamo da je, kada je EPS u pitanju, Labusov i njen plan bio podela EPS-a na delove, i prodaja distribucija (dakle tržišta) strancima, na način na koji je Svetska banka propisivala. Saborci na ovom poslu su joj bili urednik sajta Energyobserver Sijka Pištolova i Ian Brown tadašnji službenik Evropske agencije za rekonstrukciju, a sadašnji predstavnik banke EBRD u Beogradu.

Zanimljivo je i to da je stalni konsultant ministarke Mihajlović g. Slobodan Ružić, koji je 2003 bio zamenik ministra energetike, i koji je bio autor predloga prvog Zakona o energetici, koji je predviđao rasparčavanje EPS-a. Taj zakon nije usvojen, pošto je krajem 2003 došlo do izbora.

Napade na EPS je nastavila preko sajtova Energyobserver, i kao bloger na sajtu B92, da bi se naprasno obrela u SNS-u, preko iste lobističke ekipe koja je Zoranu, ubacila i u G17, i postala je ministar. Sada namerno koči osnivanje javnog snabdevača EPS-a, čime po nezvaničnim komentarima iz rukovodstva EPS-a se odlaže poskupljenje struje od 12%, a time se urušava i poslovanje EPS-a. Uništavajući EPS, uništava se i srpska elektromašinogradnja, jer EPS njima malo plaća, a nove poslove skoro da ne ugovara. Poslednje što je ministarka Mihajlović uradila, sa sednice upravnog odbora EPS je skinula tačku oko imenovanja direktora Javnog snabdevača, čime je odložila upisivanje direktora u sudski registar, a time i početak rada javnog snabdevača. Ministarka se zalaže i za postojanje pet operatera distributivnog sistema, čime se rukovodeće linije jos više urušavaju, a što će za posledicu da ima, da siromašni (južni) krajevi Srbije imaju skuplju struju, čime računa na revolt potrošača, i da ih okrene protiv EPS-a.

Zorana Mihajlović je pre 2000 godine bila bliska SPS-u, (tadašnji suprug joj je bio tehnički direktor Elektroistoka), za vreme vlade DOS-a je pokušala da uđe u DS, ali joj nije pošlo za rukom, pa je bila u G17, a sada je ministar ispred SNS! Ministarka Mihajlović je kroz nedavno usvojene mere za podsticaj obnovljivih izvora energija formalno ispunila obaveze prema Briselu, ali suštinski je destimulisala razvoj obnovljivih izvora energije, što je izazvalo oštar protest potencijalnih investitora.

Ostrašćena i netolerantna, a uz to malog stručnog znanja, i loše namere, ministarka je opasna i po sektor, i po Srbiju. Vlade se menjaju, ali je tu i Mihajlovićka i njene veze sa Svetskom bankom, članica je grupe East West Bridge (i ostalim finansijski rukovođenim organizacijama). EPS se nalazi u teškom položaju zbog zločinačkog rukovođenja firmom u vreme prethodne vlade DS/SPS, a i sada, zbog toga što je razapeta između nestručne ekipe, koju je doveo direktor Obradović (koja možda i želi dobro firmi, ali to ne ume da uradi), lopovskog lobija oko Kesten grupe, i sa treće strane ministarke, koja ima želju za destrukcijom svega što joj se ne sviđa, a tu je i grupacija oko SPS-a, Palme i sličnih, koja preduzeća kojima rukovodi posmatra kao ratni plen”.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VUČIĆ MISLI DA MENJA DRŽAVU: EKSPERIMENTI I INOVACIJE U OBLASTI KRIMINALNE POLITIKE, DA BI SVE OSTALO ISTO

15. маја 2013. Коментари су искључени

 

Aktuelni predsednik Vlade je samo formalno ministar policije jer tu funkciju vrši ministar vojni, što smo videli u slučaju postavljenja direktora policije koji se sveo na slepog izvršioca naređenja stranaka na vlasti. Ništa se nije desilo ni na polju departizacije koju niko više i ne pominje, a postalo je nepisano pravilo da svi bolje rade tuđi posao nego svoj.

 

        Josip Bogić

 

“I dalje se na važna mesta u državnom aparatu bez konkursa postavljaju bez ikakvih kvalifikacija partijski poslušnici. Dovođenjem na rukovodeća mesta nekompetentnih stručnjaka na čelo institucija koje se bore protiv organizovanog kriminala koji su za kriminal čuli iz novinskih izveštaja, koji borbu protiv kriminala vode marketinški oskudnim poznavanjem engleskog jezika i isto tako oskudnim poznavanjem kompjutera.

Nije dovoljno poznavanje ove dve stvari da bi se uspešno suzbio kriminal. Ne mogu kompjuteri da hapse niti nekakav samozvani Eliot Nes. Odavno se u svetu protiv kriminala bore stručni timovi jer kao što organizovani kriminal vrše određene grupe kao odgovor na to delovanje mora biti timski rad policije i tužilaštva a ne nekakvi pojedinci. Ali ovaj protekli period su obeležili razni baroni Minhauzeni.

Policija, tužilaštvo i sudovi su bili i ostali sluge partija na vlasti. Zašto je to tako odgovor leži u činjenici da su sadašnji novi (stari) činioci Vlade suviše dugo u vlasti da bi se od tih istih mogle očekivati promene na bolje i pored dobre volje mladih "lavova" koji sigurno žele da se dokažu. Suviše dugo oni vode lep život sa raznim privilegijama.

Svako onaj ko je očekivao da se oni tih privilegija odreknu grdno se prevario. Te privilegije su ozakonjene, a upravo su one najveći izvor korupcije u Srbiji. Kako očekivati da oni sami sebi ukinu privilegije kada se cela izborna kampanja bazirala na "osvajanju" privilegija.

Suštinski se nije gotovo ništa dogodilo. Svi akteri su ponovo pali na osnovnoj tezi a to je pogrešan sistem. I dalje se sistem nije promenio. Isti oni koji su godinama pogrešno radili sada se nude kao spasioci. Umesto Borisa Tadića oko koga se sve „vrtelo" sada to isto radi i najprvi potpredsednik Vlade.

To su shvatili u Evropskoj uniji, pa na sve ključne sastanke pored premijera zovu i njega. Očekivati nove promene a ne menjati sistem je zaludan posao. Postoje očigledno dobre namere pojedinaca ali kao kad uđete u pogrešan voz sve su vam stanice kasnije pogrešne tako je i sa naporima borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u pogrešnom sistemu. Osnovna borba protiv korupcije je i dalje represija sa nedovoljno kvalitetnim kadrovima umesto prevencije i menjanje sistema.

I evropski posmatrači su u više izveštaja napisali da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije ne sme da zavisi od volje jednog čoveka ma kako se on zvao i kakve namere da ima. Institucije sistema moraju da rade bez mešanja izvršne vlasti na bilo koji način. Očigledno svi više gledaju u „tuđi lonac" nego da „kuvaju svoje jelo".

U stvari, pravi organizovani kriminal jeste onaj kriminal koji se dešava u oblasti finansijs kog kriminala u kome su doskorašnji nosioci izvršne vlasti bili duboko upleteni, a ne onaj kriminal koji su suzbijali baroni Minhauzeni srpskih represivnih organa, BIA-e, tužilaštva i sudova.

Ovo iz prostog razloga što se klasičnim organizovanim kriminalom bave kriminalne grupe "niskog intenziteta" i niske inteligencije, osim njihovih čelnika koji jedini imaju direktan umišljaj o onome što rade, dok su ostali izvršioci sa eventualnim umišljajem, dok se u oblasti finansijskog organizovanog kriminala nalaze oni koji su pametni i svaki izvršilac ima direktni umišljaj.

I upravo u ovoj oblasti nije urađeno ništa, od zakonodavne regulative (pooštravanje kazni) do procesuiranja krupnih slučajeva. Najnoviji slučaj postavljenja novog načelnika SBPOK-a kao čoveka čvrste linije bije nadimak "mekani", što baš i nije u skladu sa vrstom posla koji treba da radi.

Poput bivšeg predsednika Borisa Tadića istom matricom vlada i gospodin Vučić. Obojica su stožer oko koga se sve „vrti". Videli smo sudbinu Tadića, a o Vučićevoj ćemo videti. Kada bi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala zavisila od volje jednog čoveka to bi bio uspešan recept koga bi svi primenjivali. Ali nažalost nije tako. Svakako je učinjen jedan pomak u tome da se počinje sa procesuiranjem nekada nedodirljivih, kao što je slučaj sa Miškovićem, ali osim toga suštinski nije urađeno mnogo.

Hapšenja jesu „neki rezultat" lidera najveće vladajuće stranke ali to je posao ministra policije, a ne ministra odbrane! Možda bi trebalo dati šansu ministru policije da malo rukovodi odbranom, možda bi imao više uspeha nego u odbrani Kosova i Metohije.

Najprvi potpredsednik Vlade Srbije kaže da se postižu značajni rezultati i da će borba protiv korupcije biti nastavljena istim ili još jačim tempom. Prve pravosnažne presude još nismo dočekali iako je krajem prošle godine rekao da " presude očekuje već do kraja godine i najavio da će u 2013. godine biti okončane istrage 24 sporne privatizacije. Što se toga tiče u prvim danima rada nove Vlade govorilo se da će to biti procesuirano po principu "samo što nije" a sada se produžava rok do kraja godine a još nema ništa iako je već kraj aprila?.

Nedavno je tužilac Miljko Radisavljević bio napadnut po ko zna koji put od strane policije, iako policija nije stranka u krivičnom postupku, da koči istrage i da štiti kriminalce povodom odbijanja da sasluša bivšeg predsednika Trgovinskog suda koji je po istom predmetu već bio saslušan u Višem sudu!

U iole ozbiljnoj državi za isto činjenično stanje ne bi smelo da se vode dva postupka kao što je to slučaj sa SARTID-om! To se uči na drugoj godini Pravnog fakulteta. Gospodo iz policije, ZKP kaže da policija radi po nalogu tužilaštva a ne obrnuto! Možda je tako bilo pre dvadesetak godina, a li sada nije. Sada je XXI vek a ne vreme Svete Inkvizicije. Postoji prirodno pravo na odbranu. To sve govori da se ozbiljno ne radi na stvaranju sistema i institucija.

Prava borba protiv korupcije je ona sistemska borba od koje mnogi u ovoj Vladi beže. A to je upravo borba protiv ozakonjenih raznih privilegija. Kada smo od ove garniture očekivali ukidanje partijskog zapošljavanja videli smo da od toga neće biti ništa. Problem države Srbije a i sadašnjih partija na vlasti je da su se sve one borile da dođu na vlast da bi imali mnoge privilegije kakve ne postoje nigde u civilizovanom svetu.

U svetu ima i veće korupcije, ali za razliku od nas, u tim državama niti pojedinac niti stranka, niti bilo ko, ne može da se obogati na račun države kao ovde.

Doskora je u Srbiji o svim hapšenjima nije odlučivao tužilac i istražne sudije već Savet za nacionalnu bezbednost na čelu sa Predsednikom države i šefom kabineta. Odnedavno se desila „drastična promena". Sada o tome odlučuje prvi potpredsednik Vlade i koordinator svih bezbednosnih službi, umesto tužilac. Bez toga neće biti ni pozitivnog mišljenja Evropske komisije o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.

Sve stranke iz vlasti i opozicije bile su u vlasti i pokazale da imaju kadrove kojima je lični interes ispred interesa građana, da su nesposobni i bahati. Klasičan primer demagogije jednog političkog kameleona.

I mnogi jurišnici SNS partije počeli su sa svojim eksperimentima i inovacijama u oblasti države a naročito u oblasti kaznene politike, ZKP-a, a uz to su sve začinili nezavisnim medijima. Kada državni organi dobiju zeleno svetlo sa određenog mesta za hapšenja ona će se najavljivati nedeljama i danima tek toliko dovoljno vremena da se ti dotični političari spreme na miru, da pobegnu, ili da se nagode, spreme odbranu, itd. U kojoj još zemlji osim Srbije tužilac i ministar pravde unapred najavljuju hapšenja, navodeći čak u vezi kojih afera?

Svi ti pohapšeni provedu izvesno vreme u pritvoru, posle se postupak odlaže u nedogled, neki u međuvremenu odu na onaj svet, neki nisu više za specijalni sud i budu prebačeni u nadležnost redovnih sudova i najčešće oslobođeni ili čekaju zastarevanje krivičnog postupka. Za sve ovo kriv je nevidljivi koalicioni sporazum između vladajućih stranaka na osnovu koga se hapse samo politički protivnici i to se tada predstavlja kao borba protiv visoke korupcije. Kada dođu sledeći niz se nastavlja. A suština ostaje netaknuta.

Da bi se prikrila jedna afera koja ne ide na ruku aktuelnoj vlasti izmišlja se nova i tako sve u krug. Cela politička scena u Srbiji nalazi se u začaranom krugu. Kada dođe do smene vlasti hapse se bivši pa kada oni ponovo dođu na vlast oslobađaju „svoje", a onda oni hapse „bivše", pa posle toga oni oslobađaju svoje. I tako unedogled.

Ono Slobino vreme i ti Slobini lopovi su male mace za ove umotane u EU oblande i lažne demokratije. Ovoj zemlji je neophodan „cunami", odnosno čišćenje od razne vrste gamadi i lopova. Gotovo sve partije su isuviše iskompromitovane ranijim učestvovanjem u vlasti i sprovođenjem iste takve ili još i gore lopovske politike. Potreban je izuzetno debeo obraz kako bi se uopšte oglasio na ovu temu.

Nijedna Vlada pa ni ova nije promenila sistem nego je samo menjala ljude u tom pokvarenom sistemu i zbog toga nema napretka. Taj i takav sistem je „usisao" te ljude kao „crna rupa" u kosmosu. Samo promenom sistema može se govoriti o napretku. Miloševićev sistem je samo produžavan do današnjih dana po principu: "sjaši Kurta da uzjaše Murta".

Politička scena u Srbiji je takva da su gotovo sve partije bleda kopija bivše komunističke partije ili SKJ. Svima njima je taj sistem odgovarao jer im se vlast osladila, a naročito onaj finansijski deo kolača! A zašto bi ga menjali? Oni su ga čak i usavršili. Šta bi se desilo u nekoj uređenoj državi da ministar vojni rukovodi hapšenjima, policijom i tužilaštvom? O takvim stvarima niko i ne pomišlja.

Jedina prava novina je ponašanje predsednika Republike koji neograničeno dodeljuje ordenje svima onima koji mu se nasmeše, čini mi se bez ikakvog razloga. U tome bi mogao da bude jedinstven. Ako tako nastavi mogao bi da nadmaši i samog Tita! Svi bi rado da menjaju druge! Niko nije voljan da menja sebe! Jedino za šta Novu vladu neće moći da optuže za sve što se dešava je poznatom frazom „povratka u devedesete". Mi smo odavno u šezdesetim!

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BAJATOVIĆ: POSTOJI LI “GASNA ZAVERA” U VLADI SRBIJE I SRPSKE NAPREDNE STRANKE

14. маја 2013. Коментари су искључени

 

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihailović, već duže vremena je u teškoj situaciji zbog činjenice da Aleksej Miler, prvi čovek ruskog giganta Gasprom i predsednik ruske Vlade Medvedev, štite Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, koga je ona htela da otera u zatvor. Dok se Mihajlovićeva nervira, Bajatović, spokojno uvozi azerbejdžanski gas…

      Vuk Stanić

Wind turbines

 

“Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne, Zorana Mihajlović, izazvala je pravi rat sa Rusima, rat unutar SNS, ali i Vlade Srbije, kada je pokušala da sprovede restruktuiranje javnog preduzeća Srbijagas, i u zatvor otera direktora Dušana Bajatovića.

Poluzvanično, htela je da iz posla nabavke gasa, isključi posredničke firme, da iz sistema Srbijagasa isključi nepotrebana preduzeća, otera direktora, otpusti stranačke kadrove, da gasna skladišta pretvori u zasebne firme…

Za dlaku je izbegla smenu sa mesta ministra, a na neke njene predloge predsedniku Tomislavu Nikoliću, navodno se požalio lično predsednik Ruske federacije Vladimir Putin!

Ideja da bi direktor Srbijagasa Bajatović mogao da bude smenjen, ili „ne daj Bože" uhapšen, najmanje se svidela prvom čoveku Gasproma, Alekseju Mileru, koji je Aleksandru Vučiću očitao lekciju saopštivši mu, da neko njegov u Vladi opstruira međudržavni sporazum "Južni tok" i da će on lično štiti Bajatovića. Nezvanično Miler je optužio, Zoranu Mihajlović…

“U pitanju je strateško partnerstvo sa Srbijom i Srbijagasom, a Dušana Bajtovića ja smatram garantom našeg partnerstva”, saopštio je Miler Vučiću. Zatečen onim što je čuo, potpredsednik Vlade Srbije poput Mirka u kultnom filmu "Maratonci trče počasni krug" uzbuđeno je rekao:

“Izbaciću lično iz stranke i Vlade svakog ko bude opstruirao dogovor sa Rusima! “

Miler je zadovoljno otišao sa sastanka i Bajatoviću javio da više ne brine. Zadovoljan je bio i Vučić, da sazna da Rusi ne sumnjaju na njega nego na Mihajlovićevu. Za ministarku je situacija nastavila da se komplikuje…

Saznavši u kakve je nevolje Mihajlovićeva upala, stari neprijatelji iz vremena dok je bila savetnica Miroljuba Labusa napakovali su joj priču:

Iza Zorane Mihajlović stoji Vojin Lazarević, on preko nje ostvaruje uticaj na srpski energetski sektor. Štiti svoje ljude u EPS-u. Ona će po njegovim instrukcijama nastaviti da ruši sve sporazume sa Rusima. Njega Rusi ne vole jer su preko njegove Eksim banke finansirani čečenski teroristi,” glasi trač koji je brzinom svetlosti došao do Vučićevih ušiju!

Paničan strah uhvatio je ministarku. Koliko se potresla govori i njena privatna poruka: "…Večeras sam gost u Utisku ("Utisak nedelje" TV B92, pruim. red.). Na mene su počeli ozbiljni napadi. Napada me Bajat. Napada i Bačević. Pokušava da me posvađa sa Vučićem. Čim sam krenula u obračun sa Bajat- lopovlukom krenulo je spinovanje, kao ja sam protiv Južnog toka. Krenula sam u obračun sa Bajatom. I odmah sam protiv J. toka…Smešno. Ja ću večeras naglasiti da ne samo da nisam…već da ću ja onog ko jeste najuriti iz vlade u …..m.

Reći ću večeras sve za TE TO NS (Termo elektranu, Toplanu Novi Sad). Neću pominjati imena ali reći ću da će sav kriminal biti ispitan…

Neko pušta i priču da imam veze sa Vojinom. Nemam pojma ko. U nekom restoranu sam ga videla dva puta, ali nikada sa njim nisam razgovarala, ako nekog želim da vidim u zatvoru to je…" (nedostaje deo teksta).

 

     Turčin je naš, a akcije su njegove

 

Iz navedenog ne deluje toliko da je Mihajlovićeva kriva za sukobe, ali je činjenica da se zbog njenih stavova, koplja lome: unutar stranke sukob sa Milanom Bačevićem, ministrom rudarstva i prijateljem Tomislava Nikolića. Unutar Vlade sa kadrovima SPS. Na međunarodnoj sceni sa velikim delom Ruske političke elite.

Kako bi smo iz prve ruke saznali kakvi su detalji plana o restruktuiranju Srbijagasa, odakle je sve i počelo, obratili smo se lično i ministarki. Da Mihajlovićeva želi da restruktuira Srbijagas, čuli smo još decembra prošle godine, na konferenciji za štampu. Posle toga je Vučiću zaprećeno da utiče na nju, dok je javnost ostala uskraćena za detalje plana restruktuiranja, kao i planove hapšenja Bajatovića.

Najveći deo njenog plana je tehničkog karaktera, npr. izdvajanje podzemnih skladišta iz sitema Srbijagasa, dok je isključenje posredničkih firmi iz kupovine ruskog gasa, priča u kojoj Mihajlovićeva aktivno učestvuje poslednjih deset godina. Kada se poslednji put bavila tom pričom istovremeno je pokrenuta i "afera Erikson" Labus je izbačen iz Vlade i stranke, a ona kao njegova savetnica ostala je bez angažmana.

Posle petog oktobra, krizni štabovi DOS, upadali su u institucije, državne firme na nedemokratski način. Mimo statuta pravnih lica, koja su oružjem zaposedali imenovali bi nove rukovodioce. Komesari DOS-a, planirali su da ovakav scenario prirede i direktoru firme Progres, Mirku Marjanoviću, ali su od njega naprasno odustali. Marjanović je Progres vodio još dugo godina posle petog oktobra. Prema urbanoj legendi krizni štab koji se zaputio u Progres zaustavio je lično predsednik Vlade Zoran Đinđić. Đinđića je opet navodno pozvao neko od kolega iz ruske Vlade i objasnio mu:

"…Ako ne zaštite Mirka, Srbiji neće biti isporučen ruski gas, tokom zime koja sledi…"

Firma Progres bila je suvlasnik u kompaniji Jugorosgas, koju su 1998. godine osnovali Ruska federacija i ondašnja Savezna republika Jugoslavija. Ruska firma OAO Gasprom (danas Gasprom) posedovala je pedeset odsto kompanije, dok je Naftna industrija Srbije (NIS) posedovala dvadeset odsto, Progres petnaest, ćerka firma Progresgastrejding deset i Beobanka pet odsto kapitala.

Firma je imala pravo posredovanja u kupovini gasa za potrebe srpske privrede – odnosno snabdevanje Srbijagasa koji tada posluje u okviru sistema NIS, pravo izgradnje i finansiranje gasovoda, prodaje gasa koji se tim gasovodom transportuje.

Vlasnički udeo Srpskih preduzeća polako je sa pedeset odsto spao na tek dvadeset pet. Beobanku je G17 oterao u stečaj i njen udeo je Agencija za osiguranje depozita kojom tada upravlja G17 prodala upola cene NIS-u. Na taj način su oštetili banku i poverioce.

Udeo koji je imala firma Progres, prenet je na Progresgastrejding, ali umesto da i to prodaju NIS, udeo je prodat strancima.

Zorana Mihajlović, je za ovaj propust optužila Milutina Prodanovića (DSS), koji je kao direktor državne firme Energogas 2005. godine od strane Vlade, bio zadužen da organizuje, da NIS kupi Progresov udeo. Prodanović svoj posao nije obavio.

– Posle izvesnog vremena, Progresgastrejding svoje akcije nudi dalje. Kupuje ih firma Centrex iz Beča, unutar koje je i Bosfor gas, Turčina iz Prizrena, Ali Šena, sa neobičnom strukturom kapitala, piše u dokumentu koji je Zorana Mihajlović, dok je bila savetnica poslala potpredsedniku savezne Vlade Miroljubu Labusu. Ona dalje objašnjava da su na taj način stranci postali većinski vlasnici u magistralnom gasovodu u Srbiji.

“To je nedopustivo. Jer je to prenosna mreža gasa, na visokom pritisku, ona se ne privatizuje”, uzalud je upozoravala Mihajlovićeva.

Ipak, Ali Šena, suvlasnika fudbalskog kluba Fenerbahče nije mogla da izbaci iz vlasničke strukture. Potom je predložila da se ova firma u kojoj Srbija sada ima tek dvadeset pet odsto polako izgura iz poslova u našoj zemlji, a da kao osnov za to posluže, propisi koji su tada onemogućavali gradnju gasovoda bez dodele koncesije.

Dugo godina Jugorosgas je zaista bio marginalizovan. Svake godine su iskazivali gubitak u završnom računu. Gas iz ruske federacije je kupovan direktno od Gasproma.

Iz spisa koje je Mihajlovićeva sastavila, vidi se da je, jesen 2006. godine donela preokret. Tada Srbijagas, počinje redovno da kupuje energente preko posredničke firme Jugorosgas umesto direktno od Gasproma.

U jednom od privatnih mejlova ministarke energetike do kojih je naša redakcija došla, saznajemo da ona smatra da je Labusova smena, imala direktne veze sa uvođenjem posredničke firme u kupovinu gasa.

Od 2006. godine umesto direktno Srbijagas nabavlja gas ne od Gazeksporata ( danas Gasprom) kako je činila decenijama, već od posrednika Jugorosgasa. Prvi potpisnik ovog ugovora je Miloš Milanković (G17). Jer kada je Labus izašao iz Vlade i kabineta i stranke, onda je krenula presija i ludilo ka njegovim kadrovima. Ne samo prema meni, koja sam imala problema da se zaposlim, već i prema direktoru Srbijagasa, Milošu Tomiću, koji dobija otkaz i na njegovo mesto Dinkić sa Ivanom Dulić postavlja Miloša Milankovića, žalila se tada Mihajlovićeva.

Januara 2007. godine u vreme dok je obavljao funkciju tehničkog ministra u Vladi Srbije Radomir Naumov (DSS), potpisuje ugovor kojim se firmi Jugorosgas daje pravo da obavljaju delatnost od opšteg interesa. Tako je ovo preduzeće sa većinskim stranim kapitalom dobilo pravo da obavlja delatnosti iste kao i državna firma Srbijagas.

Sve ovo dešavlo se daleko od očiju javnosti. Mihajlovićeva koja je sa Labusom izbačena iz javnog života, iz petnih žila se trudila da nađe novi angažman.

Tek kada je Suzana Grubješić poslanica G17 u javnost iznela informaciju da grejanje ne bi moralo da poskupi, kada 35.000.000 evra godišnje ne bi plaćali proviziju Jugorosgasu, Mihajlovićkine priče postale su interesantne.

Kriva je Demokratska stranka Srbije, jer je bivši direktor Srbijagasa Saša Ilić, potpisao aneks sa Jugorosgasom koji to omogućava.”, optužila je Grubješićeva, bivše koalicione partnere.

Mihajlovićeva tada zadaje težak udarac bivšim partijskim kolegama iznoseći u javnost da je glavni krivac ipak stranka G17, jer je ugovor na osnovu koga Srbija gubi 35.000.000 evra godišnje potpisao njihov čovek Miloš Milanković. U vreme kada ona to iznosi u javnost Milanković je direktor Elektro mreže srbije EMS. Bivše partijske kolege su se posle toga ućutale i podnele tužbu protiv Mihajlovićeve i novinara koji je preneo njenu izjavu.

 

     Ko je izgubio bitku?

 

Na suđenju 2009. godine, pod zakletvom da će govoriti istinu, ili snositi zakonske sankcije, odnosno zatvorsku kaznu do dve godine zatvora, Miloš Milanković bivši direktor Srbijagasa i EMS svedoči da jeste potpisao ugovor kojim je omogućeno firmi Jugorosgas da uzima proviziju od posredovanja u trgovini gasom.

Uslov ruske strane za isporuku bio je da gas može da se isporučuje, da to nije sporno, ali da će isporuka ići preko firme Jugorosgas, izjavio je tada Milanković. Prema njegovim tvrdnjama pred istražnim organima Jugorosgas je tada zadužen i za "izgradnju Južnog toka". Mihajlovićeva je Milankovića tada optužila: da

-Kada je potpisao sporni ugovor istovremeno je bio direktor Srbijagasa firme u koja potpisuje sa jedne strane i potpredsednik Jugorosgasa firme koja potpisuje ugovor sa druge strane. U pitanju je ugovor za koji je Grubješićeva tvrdila da je štetan. Da Srbija zbog njega trpi štetu od 35 miliona evra godišnje. Mihajlovićeva je istakla i da osim što je većinski stranoj firmi Jugorosgasu omogućeno da ima eksluzivno pravo posredovanja u nabavci gasa za Srbijagas i osim što je firmi dat isti status koji imaju samo javna preduzeća oni imaju i pogodnosti da ekskluzivno gasifikuju i snabdevaju gasom južnu Srbiju i da grade dve gasne kogenerativne elektrane u Nišu.

Zbog potreba Jugorosgasa je čak i Skupština Srbije donela zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi gradnje gasovoda Niš -Leskovac, koji se gradi pod oznakom MG-11.

Posle fijaska koji je doživela kada se Dinkić obračunao sa Labusom, Mihajlovićeva se povremeno u medijima pojavljivala kao ekspert za oblast energetike, a kada je formirana Napredna stranka, ona se odmah u nju i učlanila.

Naprednjaci formiraju Vladu, ona dobija ministarstvo energetike. Njeno tumačenje energetskog sporazuma sa Rusijom, bilo je da firmu Jugorosgas treba isključiti iz posredovanja što je odmah i pokušala da uradi.

Ovaj problem je rešen 27.3.2013. godine kada su potpisana dva ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji do 2021. godine.

Prvi ugovor su potpisali predsednik Upravnog odbora Gasprom eksporta Aleksej Miler i direktor Jugorosgasa Vladimir Koldin, a drugi su potpisali Miler, u ime Gaspromeksporta, i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, u prisustvu ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Čepurina i ministra za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planiranje Milana Bačevića. Na potpisivanju nije bila srpska ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Pre potpisivanja ugovora premijer Srbije Ivica Dačić sastao se sa Milerom, a posle sastanka je najavio da će 10. i 11. aprila boraviti u Ruskoj Federaciji…Dakle ministarka energetike je bitku sa Jugorosgasom definitivno izgubila. Da li je izgubila i bitku u kojoj je pokušavala da direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića otera u zatvor?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KORUPCIJA U SREMU: LOKALNI TAJKUNI ZAŠTIĆENI, POLICIJA POMAŽE, A PROMENE SE KREĆU BRZINOM PUŽA!!!

13. маја 2013. Коментари су искључени

 

Duško Dobrilović, bivši inspektor krvnih i seksualnih delikata u Policijskoj upravi Beograda, nije iznenađen ponovnim imenovanjem Milorada Veljovića na mesto direktora srpske policije. On je više puta ukazao na bahato i korupcionaško postupanje pojedinih moćnika uz pomoć ljudi iz policije i institucija opštine Pećinci.

 

          Duško Dobrilović

Milorad Veljović je produžena ruka srpske mafije. Prvo je bio čovek koga je surčinski klan i doveo na tu poziciju, a kad su se odnosi snaga promenili, brzo je dobio nove mentore u podzemlju. Ovo zato što se u Srbiji uz zaštitu i logističku podršku policije odvijaju svi tokovi prenosa narkotika u zapadnu Evropu.

Dokaz za to je i činjenica da već godinama u Srbiji nije pronađena nijedna veća količina droge, iako je prema izveštaju DEA, Srbija osnovni tranzitni pravac kuda se odvija prenos opijata na bogata evropska tržišta.

Svakako da će tako ostati i narednih pet godina, dokle god je na čelu naše policije čovek koga u šaci drži podzemlje. Ovo zato što svakako i za direktora policije postoje transkripti i dokazi o povezanosti sa narko klanom. Kako bi inače bilo moguće da se sadašnji premijer srpske vlade sastaje sa najvišim rukovodiocima narko klana, a da direktor policije nije pripremio teren za takve susrete?

Tu spregu sam objasnio već pred sudom gde vodim radnopravni spor zbog nezakonitog ostajanja bez posla. Ta moja saznanja su iz prve ruke jer sam bio svedok kako od Šilerove do stanice policije nestaje deo zaplenjenih narkotika.

Sve što sam o toj sprezi izgovorio na sudu, umesto da predstavlja osnov za sprovođenje istrage ili bar neke unutrašnje kontrole od tužilaštva i policije, zataškano je. Počevši od trgovine zemljom u industrijskoj zoni Pećinci, preko narkotika, pa sve do Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke i ostalih.

Lokalni policijski moćnik, načelnik rumske policije, Željko Sekulović, je u direktnoj vezi sa Veljovićem, a njihovo prijateljstvo je zasnovano na materijalnom interesu. Sekulović je od dva kriminalca i tajkuna dobio na poklon po jedan stan u Rumi. Svakako je za to imao zasluge kod ovih.

Jedan od tajkuna je Borovica, koji je sada gonjen zbog nezakonitog pribavljanja kredita od 25 miliona evra, koji niti je vratio niti će vratiti, a drugi je Luki, koji je od Agrobanke na isti način podigao kredit od 8 miliona evra, koji takođe nikad neće vratiti. Dokaz za to je što je Luki neposredno pre imenovanja Veljovića na još jedan mandat prvog čoveka srpske policije, viđen u društvu sa njim u Pećincima.

Šta bi prvi čovek policije tražio u društvu čoveka osumnjičenog za proneveru 8 miliona evra? Ovaj je naravno sebi pribavio i dvadeset puta veći iznos, a ti drugi slučajevi se kao slučaj sa Agrobankom drže u fioci, a tu su npr trgovinski lanac Venac, hotel Lepenski vir, preduzeće Sava, gde je isti tajkun Luki kupovao državni i društveni kapital i bogatstvo za stostruko manje iznose od realne cene i vrednosti istih.

Njih dvojica se nisu slučajno sastali, niti je slučajnost što je sastanak bio baš neposredno pred ponovno imenovanje Veljovića. Svakako je taj susret u funkciji obustavljanja istrage o ulozi Lukija u aferi Agrobanka.

U Srbiji nemaju sudije i tužioci odlučujuću reč o tome šta je krivično delo, ko će biti krivično gonjen, već su to tajkuni i policijski moćnici koji određuju šta je protivzakonito, ko će u zatvor, a ko na egzotična ostrva. Za to dobijaju nagradu, što u basnoslovnim svotama novca, što u podršci za nova imenovanja na nove pozicije i mandate.

Luki je i na putu pregazio ženu i petogodišnje dete, a za to je odgovornost preuzeo njegov radnik koji je u zamenu za odležanu kaznu zatvora, i to u nekom simboličnom trajanju, od Lukija dobio kuću.

Drugi slučajevi su kad je Sava Čojčić , sadašnji predsednik opštine Pećinci, na putu ostavio neosvetljenu traktorsku prikolicu, na kojoj je pukla guma i otišao da se karta, a na istu prikolicu svojim vozilom je naletela žena koja je poginula. Čojčić je za to nakon nekoliko godina skrivanja predmeta u fiokama, osuđen samo na uslovnu zatvorsku kaznu.

Dvojica pripadnika lokalne pećinačke polcije, gde je jedan vozeći u pijanom stanju prevrnuo automobil i ostavio svog saputnika nepokretnim za ceo život, a njegov uzorak krvi je na putu do bolnice zamenjen krvlju treznog policjaca pa se i on izvukao samo sa uslovnom osudom.

Drugi pripadnik lokalne policije je takođe vozeći pijan, izazvao saobraćajnu nesreću na pružnom prelazu gde je njegov saputnik poginuo, a on posle nekoliko meseci vraćen na posao bez ikakve osude, kao da se nikad ništa nije ni dogodilo.

Ne dešava se samo na Kosovu zastrašivanje svedoka. Doduše, tamo ih i ubijaju, a u mom slučaju su brojni svedoci napada razularenih policajca na mene sa pendrecima u rukama gde sam ja držao malo dete u rukama, izgubili želju da svedoče o tome šta su videli, a taj napad na mene je okvalifikovan kao sprečavanje službenog lica u vršenju poslova, i za to sam dobio bezuslovnu zatvorsku osudu.

Dakle naletanje hordi policajca na moju kuću u više navrata, predstavlja vršenje službenih radnji, a prekoračenje službenih ovlašćenja i nepotrebna upotreba sile se podrazumevaju. Kod nas je zaštitni objekat svaki pijani i drogirani policajac, a ne građanin i opšte dobro i interes, pošto su policajci iznad zakona u Pećincima je i lajanje komšijskih kerova kvalifikovano kao napad na policajce, što je svojevrstan paradoks, a što se da videti iz presude kojom sam poslan u zatvor.

Navodno sam ja nahuškao pse na policajce. Meni je oteta imovina, i to legalno posedovani pištolji, jer mi nikad do sad nekom presudom ili rešenjem nije oduzeto pravo na držanje oružja..U pozadini mog slučaja i progona je to što sam se zamerio tajkunu Lukiju, kao i što sam se po povratku iz Šilerove (sada srušenog zdanja Dušana Spasojevića), javno, na sastanku, i pred svima, upitao gde je nestao deo zaplenjenih narkotika!

 

     Početak mojih nevolja

 

Moje su nevolje počele pre šest godina, kada je izrešetana trgovačka radnja Luki u Prhovu, kod Pećinaca. Vlasnik je Luki komerc, odnosno Živorad Panić zvani Luki i njegov brat Milorad, najveći monopolisti u Sremu. Živorad je čovek koji se obogatio devedesetih godina, kada je dobijao šlepere humanitarne pomoći, i prodavao je.

Bez ikakvog razloga, ili svedoka, optužill su me da sam pucao u izlog Lukljeve prodavnice. Lomljenje izloga, obijanje prodavnice i pljačke, organizovao je sam Živorad. Njegovi ljudi su odnosili robu, njegova policija je vodila istragu i sve je to, posle nekoliko dana, osiguranje platilo. Njegovo osiguranje koje nije ni vodilo računa o tome da se navodno ukradena roba u rafove vraćala sa novim otpremnicama. Zapalio je i svoj magacin u Pećincima, a osiguranje je sve platilo iako slučaj do danas nije rasvetljen.

Pećinačka policija spremno je dočekala razbijanje izloga. Odmah je intervenisala, odnosno počela realizaciju već poodavno pripremljenog scenarija o mojoj kompromitaciji. Smetao sam nekima gore. Već sam ranije bio napisao da sam 1998. godine učestvovao u hapšenju čuvenih zemunskih bosova Mileta Lukovića Kuma i Dušana Spasojevića. Tada smo kod njih pronašli 1,5 kilograma heroina. Zaplenili smo ga i od Šilerove ulice do zgrade MUP-a nestalo je 600 grama.

Javno sam pitao gde je heroin, a to nije baš pametno. Tadašnji načelnik OUP-a Zemun, Milan Milojković pozvao me je na "prijateljski’" razgovovor i bez mnogo uvijanja saopštio mi je da bi bilo najbolje, umesto što se raspitujem o nestaloj drogi, da sarađujem. Popraviću svoje materijalno stanje. Zemunci su darežljivi.

Odbio sam. I sve je tu počelo…

Moraju me opametiti, odnosno trebalo je da mi zatvore usta.

Luki je to iskoristio da mu pomogne u mom uklanjanju. Znao je da znam šta on radi, odnosno kako krade. Znao je da znam sve o obijanju vlastitih prodavnica, o potkupljivanju opštinskih funkcionera… Znao sam ko ga sve štiti i zašto.

Presudio mi je Nikola Mudrinić. Režirali su mi pritvor Jasna Kovačevlć, Biljana Spajić, Dragana Kljičković i Radmila Vidić Petković. Da ne zaboravim v.d predsednicu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Vericu Radekić Koricu i predsednika Višeg suda Gorana Gnjidića.

U mom progonu učestvovali su i istražni sudija Osnovnog suda u Mitrovici Nada Janković i sudija Osnovnog suda Ljubica Petrić. Moji progomtelji su bili i sudije bivšeg Okružnog suda Borislav Pupovac, Vladislava Svilokos i Nada Kolmenac. Spisak se ovde ne završava. U mom progonu učestvuju sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Dragina Vujić, Dragan Kojić i Đurđina Bjelobaba.

Neću da preskočim ni tužioce Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Sofiju Vitomirović, Milenu Crnobarac, Vladimira Šarca, Višeg javnog tužioca Brankicu Milosavljević kao i predsednika Apelacionog javnog tužtlaštva Đorđa Ostojića. Na ovom spisku su i bivši predsednik opštinskog tužilaštva u Rumi Živko Joksimović i njegova naslednica Tanja Čelić.

Svima na usluzi u kompromitaciji žrtve stoji neuropsihijatar Milka Tanacković. Tu je i policija Srema. "Pravdu" sprovode načelnici policijske uprave S. Mitrovice Zoran Smajić i rumske policijske stanice Željko Sekulović.

Njihovim "istraživanjima" pomagala je i moja bolesna rodbina Borislav Dobrilović, Gordana Dobrilović i Olgica Dragičević. Pomažu im i pijani i drogirani policajci, kao što su Miodrag Kostić, Zarije Crnjanski, Momčilo Tešić, Jovo Andrić i Stevica Mitrović. Na terenu otimaju novac i imovinu uz pomoć sudija i tužilaca, vrše nasilje i krivična dela protivpravnog lišavanja slobode.

Tu je i radnica suda u Novom Sadu Dragana Dragičević. Pomenuću i direktora policije Srbije Milorad Veljovića. On je direktno zataškao saobraćajku načelnika Miodraga Kostića koji je pijan slupao službeno vozilo. Slupao je i jedno privatno vozilo i sve se zataškalo. Platio je štetu vlasniku slupanog vozila, a službeno vozilo popravio je besplatno u autoservisu Luki. Odeljenje za kontrolu zakonitosti MUP-a sačinilo je o ovome službenu belešku.

Svi ovi su u nekoj vezi sa kapitalom Lukija. Štite ga svi iz policije i sudstva Srema.

U Sremu danas može da radi samo onaj koji mu nije konkurencija. Njegovi ljudi upadaju u najmanje trgovine i zatvaraju ih. Pomaže i policija. Svako vozilo koje nosi robu, a nije Lukijevo, ide na obavezan tehnički pregled, iz kojeg izlazi uz veliku globu.

Njegova "grupa građana" je jezičak na vagi koalicije. Ako se naljuti, napušta skupštinsku većinu i prilazi opoziciji. Zato ga niko ne ljuti. Naprotiv. Sklopio je ugovor da ceo vozni park opštine, policije, doma zdravlja i ostalih opštinskih preduzeća, održavaju njegovi auto servisi. Vozila moraju da kupuju gorivo na njegovim pumpama.

On je korumpirao ceo Srem. Borba protiv korupcije koja se svakodnevno promoviše, u Sremu izgleda smešno.”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLICIJA SRBIJE: DA LI SRPSKOM POLICIJOM RUKOVODI CRNOGORSKA TAJNA SLUŽBA (ANB)???

12. маја 2013. Коментари су искључени

 

Srpsku policiju vode crnogorski kadrovi. Bolje reći, sistematski je uništavaju već godinama, nameštajući jedni drugima titule, položaje, zvanja, činove, a bogami i povelike plate, privilegije, provizije i veze u podzemlju, da imaju od koga da uzmu, sa kim da se tale, koga da štite i nekoga ko će njih da zaštiti "ako dođe do nečega". Srpska policija već godinama predstavlja otuđeni "centar bezbjednosti", sastavljen od zavičajnih klanova koji jednim uvom slušaju šta im govori njihova "krševita" baza u Crnoj Gori, a drugim, kome u Srbiji da se priklone. Izbor im je poveliki dok je stranaka i tajkuna. Tabloid je istraživao kako su i od čega karijere pravili visoki policijski funkcioneri poput Rodoljuba Milovića, Svetislava Bata Đurovića, Darka Senića, Saše Barjaktarovića, Gorana Dragovića, Vladimira Božovića i drugih…

           major Goran Mitrović

Na pitanje koji je najveći evropski grad, Amerikanci odgovaraju – Nikšić! To kažu, a reč je o vicu, jer je svaki peti zatvorenik u ovoj zemlji iz Nikšića.

U Srbiji momci iz Nikšića nisu najbrojniji u našim kazamatima, ali su njihovi sugrađani najbrojniji na funkcijama u njenoj policiji. U srpskoj policiji primaju plate, dobijaju stanove, pljačkaju najsurovije srpsku privredu, organizuju kriminalne grupe kojima rukovode, a sve direktive im stižu od crnogorske tajne policije.

Nedavno je Nikšićka organizovana kriminalna grupa koja rukovodi srpskom kriminalističkom službom dobila i pojačanje, državnog sekretara u MUP-u Srbije, Vladimira Božovića. Okupacija srpske policije kadrovima iz Crne Gore započela je za vreme dok je na čelu ministarstva unutrašnjih poslova bio Dragan Jočić, takođe Crnogorac, rodom iz Danilovgrada.

Kada je Milorad Veljović u junu 2005. izabran za prvog direktora srpske policije, Jočić mu je naredio da za načelnika Uprave kriminalističke policije postavi Rodoljuba Milovića, nikšićanina. Prvi čovek kriminalističke policije imao je meteorsku karijeru. Počeo je da radi u Beogradu, verovali ili ne, kao portir u jednom preduzeću (A đe jado portir, što velju, ne ode u Akademije, pitali su ga sunarodnici).

 

     Ozdo stižu instrukcije

 

Onda su, razumiješ, potegnute sve veze, i Milovića prime u policiju. Ne za pozornika, no za inspektora! I to u krvne delikte. A što će mu, jado, škola, učiće, ima vremena!

I završi ti, razumiješ, Milović, tu Višu kolu unutrašnjih poslova u Zemunu, a, jado dovoljno škole, i za ministra mogu zemljaci da ga ture! I turiše ga. Prvo za inspektora u krvne delikte, pa onda, razumiješ, u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. Tu ti se Milović, o braćo draga, pokaza ka’ pravi išljednik!

Umalo ga ne uapsiše, kad je ukrštao pozive Dejna Milenkovića Bagzija, nakon što on pokuša da početkom marta 2003. godine izazove sudar ispred hale Limes na Novom Beogradu, presecajući kamionom kolonu vozila u kojima je bio tadašnji premijer Zoran Đinđić.

Ukrštanje Miloviću nije išlo od ruke, tako da su pomislili da i on nije bio uključen u atentat. Ali, đe njega! Pustiše ga, jer je trebalo ubiti organizatore, kako su tada rekli, Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića zvanog Kum. I Rodoljub, od milošte zvani Rođa je očima gledao kako likvidiraju Spasojevića i Lukovića. On je kasnije dobio svoj tal, kada su podelili Spasojevićeve pare, koje je on poneo sa sobom. A reč je o milionima evra!

I od te 2005. godine Rodoljub Milović rukovodi kriminalističkom policijom. A on je, razumiješ, nepovjerljiv čovjek. Beograd ti je veliki grad. Ima puno posla. Droga, oružje, švercuje se carskim drumovima ka Evropi, te Savom i Dunavom, pa sve do Nemačke i Crnoga mora. A Milović ti onda za načelnika Uprave kriminalističke policije Policijske uprave Beograda, postavi svog zemljaka Darka Senića!

Uh, što se sad može zajašiti Srbija. Tako ti Rođa turi Sašu Barjaktarovića za šefa kriminala u Policijskoj upravi Novoga Sada, a onda Saša ide dalje, suda po Vojvodini. Ođe su svi naši, javlja on ljubazno glavnom išljedniku Miloviću. A Milović, kada se to sve sabere, šalje dolje, do Nikšića. A iz Nikšića je Milo Đukanović i brat mu Aco. Dolje idu svi podaci, a ozdo stižu instrukcije.

 

     Darko, rod najrođeniji!

 

Goran Dragović ti je na čelo PTJ-a (Protivterorističke jedinice Žandarmerije) đeneral je on, kao i Milović. E, to ti je specijalna jedinica. To je glavna crnogorska protivteroristička jedinica. Manje je protiv, a više teroristička!

Komadant Dragović je više puta okrvario ruke. Tabloid je opisao smrt nekoliko pripadnika ove jedinice, otvoreno optužujući komandanta da ih je lično pobio! E, jado, kako to dokazati, kad ti kriminalističkom policijom Beograda rukovodi Darko Senić, a gore iznad njega je Milović.

Ljiljana Marković iz Vrbasa je pre tri meseca uhapšena ispred zgrade Vlade Srbije. Ponela je pištolj, preteći da će se ubiti ispred zgrade Vlade Srbije, ako je ne primi. Žalila se na Sašu Barjaktarovića, koji je za smrt njenog jedinca, koji je ubijen u Vrbasu, na sud izveo nevine ljude, koji su i osuđeni i nevino robijaju, a ona ima dokaz da je jednog sina ubila policija. Vučić nije dobio dozvolu od Miodraga Rakića da je primi na razgovor, i Ljiljana je prinudno sprovedena u ludnicu, gde je i danas drže u punoj izolaciji.

Ima i Milović svoga nadređenog. Svakodnevno se javlja Ratku Boturoviću, zvanom Bata Kan kan, u Novi Sad, jer je on rođak od Mila i Aca. Zna se ko je na plenumu u vru’ sofre.

Do pre dve nedelje na čelu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala bio je Svetislav Bata Đurović, od Bijelo Polje. Komšija od Darka Šarića, rod rođeni su!

Bata nagovorio braću da ministarki Snežani Malović i njenom momku Miljku Radisavljeviću kupe stan u Vašington, da se imaju đe skloniti, razumiješ, ako zagusti. Ako se Srbi na noge dignu, i ne oćeraju ih do Morače.

I Milović referiše dolje u Nikšić, inspektoru Crnogorske tajne služe (ANB) da je sve pod kontrolu. Putevi su slobodni, ako tovari krenu za Evropu, ili do Kragujevca i Beograda, sve su njihovi ljudi. Može trava, koka, heroin, more i tovar duhana, i ljudi i žena, sve može. U Kragujevcu je načelnik Ivan Đorović, njihov čovek i državljanin, dolje mu je i imovina. On će

sve da pokrije.

 

     Ispomažu se…

 

Oćeš bolan posao u SAJ-u. Dođi, nema problema. Oma ćeš ga dobiti. Pun je SAJ ljudi iz Nikšića. Što da čame u zatvoru, mogu u Beograd biti prvi. Nema iole važnije funkcije u srpskoj policiji, u većem gradu u Srbiji, da na čelu kriminalističke policije, ili policijske uprave, nije đetić iz Nikšića, ili od Podgoricu. A daleko od rodnog grada, oni se drže kao creva. Ako zagusti, pokupiće tašne i pravo za Nikšić. Dolje su ostavili svoje stare, drugare i imovinu. U Beogradu samo pljačkaju. A Milović se baš žrtvuje za svoje sunarodnike. Teško je bolestan. Od koksaki virusa. Životari, ali pijan je posle deset sati. Pije se najbolji viski. Može se, ima se čim!

E, sada im se pridružio i Vladimir Božović, Gornjeg polja kod Nikšića. On je postao državni sekretar u MUP-u Srbije. Kada ga nema tu, a skoro nikada nije u kabinetu, on zamenjuje, razumiješ, Ivicu Dačića. E, sad je on glavni za izdaju. Sve podatke više ne šalje Milović, nego ih dolje nosi Vladimir Božović. (Tabloidu je uručeno pismo radnika MUP-a i BIA koji opisuju "podvige" državnog sekretara Božovića na izdaji Srbije i njenih interesa, ali je glavni urednik odbio da ga objavi).

Milovićevoj organizovanoj grupi u srpskoj policiji je nad glavom direktor Milorad Veljović, sa svojom novopazarskom grupom. Ali, sarađuju, ispomažu se.

Direktor Veljović ima na planini Goliji poslovno-stameni hotelski prostor od hiljadu kvadrata. Po deset blindiranih džipova je u pratnji kada direktor ide da se odmara i ugovara poslove. Na Goliji zasedaju organizovane kriminalne grupe u srpskoj policiji. Tale se, dele teritoriju, a obezbeđuje ih danonoćno, 24 sata, odeljenje Žandarmerije koje je tu i stacionirano!

Prateći rad srpske policije, nemačka BND-e, ruska spoljna obaveštajna služba i engleska MI 6 opisuju srpsku policiju kao pretorijansku gardu srpskih političara, i najkorumpiranijom policijom u Evropi!

Miodrag Rakić je, sa pozicije sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, do prošle godine, huškao Veljovića i crnogorsku organizovanu grupu u njoj, da prate i uhode srpske političare, novinare, biznismene, i da sve podatke njemu dostavljaju. Ali je sve podatke, bez uloženog truda, dobijala i crnogorska tajna služba (ANB), koja ih je prosleđivala kolegama u London. A možda i drugima tajnim policijama.

Crnogorci u srpskoj policiji zavađaju kriminalne grupe, oni ih stvaraju, štite, a sve sa ciljem da za njih i crnogorski politički establišment obavljaju prljave poslove. Danas Crnogorci na radu u srpskom MUP-u zavađaju klanove, organizuju ubistva viđenijih žešćih momaka, radi stvaranja panike među građanima, i na taj način prete i srpskim funkcionerima.

Za vreme bivše Jugoslavije, Državna bezbednost Crne Gore bavila se likvidacijama, kako unutrašnjeg “neprijatelja“, tako i emigracije po Evropskim zemljama i Kanadi.

Srbiju, pod svojom šapom drže ljudi iz Nikšića, koji ničim zaslužni, rukovode najznačajnijim službama unutar Ministarstva unutrašnjih poslova. Nažalost, takav slučaj je i sa BIA, VBA i VOA.

 

     A. 1

U Srbiji ima 60 kriminalnih grupa

 

(Objavljeno na sajtu "Njuz imidž")

U Srbiji danas, prema podacima policije, postoji oko 60 kriminalnih grupa, koje imaju više od 3.000 pripadnika, a najjača od njih deluje u Beogradu. Primat na narko-tržištu ima grupa na čijem čelu je Luka Bojović, piše "Blic". Prema evidenciji u MUP-u Srbije, jake organizacije koje se bave švercom narkotika u zemlji i inostranstvu postoje i u Jagodini, Kruševcu i Novom Pazaru, navodi beogradski dnevnik.

Na narko-tržištu u Beogradu, najjači igrač je Luka Bojović, pod čijom kontrolom, navodi se, i "nadzorom desetorice njegovih najbližih saradnika" deluju ostale kriminalne organizacije. U Beogradu je dominantno pet kriminalnih organizacija, koje imaju po oko 30 članovazemunska, sa Karaburme, Voždovca, Novog Beograda i Zvezdare, koje konstantno vode borbu za teritoriju i "vodeće" su u prodaji kokaina, heroina, marihuane i ekstazija. U međusobnom ratu lokalnih grupa je poslednjih godina ubijeno čak desetak "jakih igrača".

Kako navodi beogradski dnevnik, droga se nabavlja preko sigurnih veza u inostranstvu, heroin iz Turske i Bugarske, a kokain preko kanala iz Latinske Amerike, odakle brodovima stiže u Evropu. U Beogradu se distribuira preko nekoliko jakih grupa, koje pod kontrolom drže ulično tržište, a droga se najčešće kupuje preko obezbeđenja splavova i klubova.

Najjača kriminalna grupa u unutrašnjosti Srbije deluje u Jagodini, a pod njenom kontrolom su i tržišta Paraćina i Ćuprije. Ta grupa se bavi organizovanim švercom heroina i kokaina, a njen vođa ima dobre veze u narko-organizacijama Turske, Bugarske i Irana, odakle se narkotici i nabavljaju i dalje šalju kroz Srbiju ka zapadnoj Evropi.

Za poslednjih nekoliko godina, koliko deluje, ovaj klan je napravio jaku dilersku mrežu u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Švedskoj i Holandiji. I u Kruševcu postoji jaka "narko-ekipa", čiji je vođa primat u gradu preuzeo posle razbijanja Jotkine grupe. Heroin i kokain ovaj klan nabavlja iz Bugarske, a zarađeni novac ulaže u nekretnine, kafiće, hotele, kockarnice, ali i u zelenašenje i preprodaju automobila.

Osim te, u Kruševcu deluje još jedna manja grupa, čiji je vođa osuđivan za ubistvo. Za tu grupu, rade i pojedini bivši policajci, a pod svojom kontrolom drže narko-tržište Vrnjačke Banje, gde uglavnom prodaju kokain. Leskovac i Prijepolje, prema policijskim podacima, drže kriminalne grupe koje su u bliskim odnosima sa odbeglim Darkom Šarićem. Na čelu leskovačkog klana je bio Boban Stojiljković, koji je uhapšen pre tri meseca, a koji je drogu nabavljao iz Makedonije, Bugarske, Grčke i Kosova.

Veze sa Šarićem ima i vođa kriminalne grupe iz Prijepolja, koji je aktivnosti započeo u Italiji, a zatim biznis nastavio u Beogradu. Posao sa Šarićem zasnivao se na švercu heroina, koji je do Prijepolja prebacivan iz Pljevalja.

Leskovac i Prijepolje važe i za tranzitne centre heroina i marihuane, koji se švercuju iz Preševa i Bujanovca. U Novom Pazaru deluje čak pet jakih grupa koje trguju heroinom koji nabavljaju u Turskoj, dok tržište Novog Sada i dalje "drži" Veternički klan. Jedan od gradova sa najvećim brojem narkomana, prema podacima policije, jeste Kragujevac, čija najveća grupa deluje u Aranđelovcu, koji važi za crnu tačku po pitanju delovanja kriminalnih grupa koje se bave trgovinom droge, ali i razbojništvima, krađama i preprodajom kradenih automobila.

Niškim kriminalcima upravlja Zlatko Ajković, koga je Srbija pre nekoliko meseci izručila Crnoj Gori, gde mu se sudi zbog ubistva u Cirihu, a poznat je po vezama sa crnogorskim narko-klanovima. Najzad, Valjevo, posle hapšenja izvesnog Laze Bombaša, vođe jedne od najjačih narko-grupa, sada pod kontrolom drže kriminalne organizacije iz Šapca i Loznice, čiji članovi važe za veoma opasne kriminalce naoružane heklerima. Jaka grupa koja heroinom i kokainom trguje na međunarodnom nivou deluje i u Vranju. Narkotike ova grupa nabavlja od Albanaca u Makedoniji i Kosova i Metohije i distribuira ih ka zapadnoj Evropi.

 

     A 2.

Zbog protesta prebijen i zatvoren, a Veljović tvrdi suprotno!

Krajem aprila meseca 2013. godine, opet je direktor policije Milorad Veljović imao partijski zadatak da nešto javnosti objasni…Naime, tih dana, u mestu Jabuka kod Pančeva, gde su aktivisti Srpske napredne stranke prikupljali potpise građana protiv Predloga deklaracije o Vojvodini, došlo je, "prema njegovom saznanju", do tuče sa aktivistom Srpske radikalne stranke, Petrom Vujasinovićem, poznatijim među stranačkim kolegama, simpatizerima i novinarima kao "Pera Četnik". Veljović je tvrdio da je gospodin Vujasinović, koji ima 71 godinu predsednika mesnog odbora SNS Jabuka Žiku Mitrovića i predsednika omladine Nenada Mitrovića pretukao!

Dodao je Veljović još jedno "saznanje"-da je Petar Vujasinović zvani Pera Četnik, sa drugim radikalima, vikao kako će "Vučiću da iščupaju grkljan, a onda i njima!".

Istovremeno je stiglo i saopštenje suprotnog karaktera iz SRS, u kome je pisalo da je Mitrović "sa svojima" pretukao aktivistu Srpske radikalne stranke Petra Vujasinovića, dok je lepio plakate!

I zaista, lekarski pregled je ubrzo pokazao da su Petru Vujasinoviću, čoveku u odmaklim godinama, nanete teške telesne povrede glave i noge! Ali, i pored toga, "neprijatelj" je pronađen! Petar Vujasinović je ekspresno smešten u zatvor, ali zbog povreda koje ima (i katetera koji nosi), leži u zatvorskoj bolnici! Oni koji su ga pretukli, danas se šepure kao zaštitnici Vučićeve demokratije.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

%d bloggers like this: