Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > BAJATOVIĆ: POSTOJI LI “GASNA ZAVERA” U VLADI SRBIJE I SRPSKE NAPREDNE STRANKE

BAJATOVIĆ: POSTOJI LI “GASNA ZAVERA” U VLADI SRBIJE I SRPSKE NAPREDNE STRANKE

14. мај 2013.

 

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihailović, već duže vremena je u teškoj situaciji zbog činjenice da Aleksej Miler, prvi čovek ruskog giganta Gasprom i predsednik ruske Vlade Medvedev, štite Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, koga je ona htela da otera u zatvor. Dok se Mihajlovićeva nervira, Bajatović, spokojno uvozi azerbejdžanski gas…

      Vuk Stanić

Wind turbines

 

“Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne, Zorana Mihajlović, izazvala je pravi rat sa Rusima, rat unutar SNS, ali i Vlade Srbije, kada je pokušala da sprovede restruktuiranje javnog preduzeća Srbijagas, i u zatvor otera direktora Dušana Bajatovića.

Poluzvanično, htela je da iz posla nabavke gasa, isključi posredničke firme, da iz sistema Srbijagasa isključi nepotrebana preduzeća, otera direktora, otpusti stranačke kadrove, da gasna skladišta pretvori u zasebne firme…

Za dlaku je izbegla smenu sa mesta ministra, a na neke njene predloge predsedniku Tomislavu Nikoliću, navodno se požalio lično predsednik Ruske federacije Vladimir Putin!

Ideja da bi direktor Srbijagasa Bajatović mogao da bude smenjen, ili „ne daj Bože" uhapšen, najmanje se svidela prvom čoveku Gasproma, Alekseju Mileru, koji je Aleksandru Vučiću očitao lekciju saopštivši mu, da neko njegov u Vladi opstruira međudržavni sporazum "Južni tok" i da će on lično štiti Bajatovića. Nezvanično Miler je optužio, Zoranu Mihajlović…

“U pitanju je strateško partnerstvo sa Srbijom i Srbijagasom, a Dušana Bajtovića ja smatram garantom našeg partnerstva”, saopštio je Miler Vučiću. Zatečen onim što je čuo, potpredsednik Vlade Srbije poput Mirka u kultnom filmu "Maratonci trče počasni krug" uzbuđeno je rekao:

“Izbaciću lično iz stranke i Vlade svakog ko bude opstruirao dogovor sa Rusima! “

Miler je zadovoljno otišao sa sastanka i Bajatoviću javio da više ne brine. Zadovoljan je bio i Vučić, da sazna da Rusi ne sumnjaju na njega nego na Mihajlovićevu. Za ministarku je situacija nastavila da se komplikuje…

Saznavši u kakve je nevolje Mihajlovićeva upala, stari neprijatelji iz vremena dok je bila savetnica Miroljuba Labusa napakovali su joj priču:

Iza Zorane Mihajlović stoji Vojin Lazarević, on preko nje ostvaruje uticaj na srpski energetski sektor. Štiti svoje ljude u EPS-u. Ona će po njegovim instrukcijama nastaviti da ruši sve sporazume sa Rusima. Njega Rusi ne vole jer su preko njegove Eksim banke finansirani čečenski teroristi,” glasi trač koji je brzinom svetlosti došao do Vučićevih ušiju!

Paničan strah uhvatio je ministarku. Koliko se potresla govori i njena privatna poruka: "…Večeras sam gost u Utisku ("Utisak nedelje" TV B92, pruim. red.). Na mene su počeli ozbiljni napadi. Napada me Bajat. Napada i Bačević. Pokušava da me posvađa sa Vučićem. Čim sam krenula u obračun sa Bajat- lopovlukom krenulo je spinovanje, kao ja sam protiv Južnog toka. Krenula sam u obračun sa Bajatom. I odmah sam protiv J. toka…Smešno. Ja ću večeras naglasiti da ne samo da nisam…već da ću ja onog ko jeste najuriti iz vlade u …..m.

Reći ću večeras sve za TE TO NS (Termo elektranu, Toplanu Novi Sad). Neću pominjati imena ali reći ću da će sav kriminal biti ispitan…

Neko pušta i priču da imam veze sa Vojinom. Nemam pojma ko. U nekom restoranu sam ga videla dva puta, ali nikada sa njim nisam razgovarala, ako nekog želim da vidim u zatvoru to je…" (nedostaje deo teksta).

 

     Turčin je naš, a akcije su njegove

 

Iz navedenog ne deluje toliko da je Mihajlovićeva kriva za sukobe, ali je činjenica da se zbog njenih stavova, koplja lome: unutar stranke sukob sa Milanom Bačevićem, ministrom rudarstva i prijateljem Tomislava Nikolića. Unutar Vlade sa kadrovima SPS. Na međunarodnoj sceni sa velikim delom Ruske političke elite.

Kako bi smo iz prve ruke saznali kakvi su detalji plana o restruktuiranju Srbijagasa, odakle je sve i počelo, obratili smo se lično i ministarki. Da Mihajlovićeva želi da restruktuira Srbijagas, čuli smo još decembra prošle godine, na konferenciji za štampu. Posle toga je Vučiću zaprećeno da utiče na nju, dok je javnost ostala uskraćena za detalje plana restruktuiranja, kao i planove hapšenja Bajatovića.

Najveći deo njenog plana je tehničkog karaktera, npr. izdvajanje podzemnih skladišta iz sitema Srbijagasa, dok je isključenje posredničkih firmi iz kupovine ruskog gasa, priča u kojoj Mihajlovićeva aktivno učestvuje poslednjih deset godina. Kada se poslednji put bavila tom pričom istovremeno je pokrenuta i "afera Erikson" Labus je izbačen iz Vlade i stranke, a ona kao njegova savetnica ostala je bez angažmana.

Posle petog oktobra, krizni štabovi DOS, upadali su u institucije, državne firme na nedemokratski način. Mimo statuta pravnih lica, koja su oružjem zaposedali imenovali bi nove rukovodioce. Komesari DOS-a, planirali su da ovakav scenario prirede i direktoru firme Progres, Mirku Marjanoviću, ali su od njega naprasno odustali. Marjanović je Progres vodio još dugo godina posle petog oktobra. Prema urbanoj legendi krizni štab koji se zaputio u Progres zaustavio je lično predsednik Vlade Zoran Đinđić. Đinđića je opet navodno pozvao neko od kolega iz ruske Vlade i objasnio mu:

"…Ako ne zaštite Mirka, Srbiji neće biti isporučen ruski gas, tokom zime koja sledi…"

Firma Progres bila je suvlasnik u kompaniji Jugorosgas, koju su 1998. godine osnovali Ruska federacija i ondašnja Savezna republika Jugoslavija. Ruska firma OAO Gasprom (danas Gasprom) posedovala je pedeset odsto kompanije, dok je Naftna industrija Srbije (NIS) posedovala dvadeset odsto, Progres petnaest, ćerka firma Progresgastrejding deset i Beobanka pet odsto kapitala.

Firma je imala pravo posredovanja u kupovini gasa za potrebe srpske privrede – odnosno snabdevanje Srbijagasa koji tada posluje u okviru sistema NIS, pravo izgradnje i finansiranje gasovoda, prodaje gasa koji se tim gasovodom transportuje.

Vlasnički udeo Srpskih preduzeća polako je sa pedeset odsto spao na tek dvadeset pet. Beobanku je G17 oterao u stečaj i njen udeo je Agencija za osiguranje depozita kojom tada upravlja G17 prodala upola cene NIS-u. Na taj način su oštetili banku i poverioce.

Udeo koji je imala firma Progres, prenet je na Progresgastrejding, ali umesto da i to prodaju NIS, udeo je prodat strancima.

Zorana Mihajlović, je za ovaj propust optužila Milutina Prodanovića (DSS), koji je kao direktor državne firme Energogas 2005. godine od strane Vlade, bio zadužen da organizuje, da NIS kupi Progresov udeo. Prodanović svoj posao nije obavio.

– Posle izvesnog vremena, Progresgastrejding svoje akcije nudi dalje. Kupuje ih firma Centrex iz Beča, unutar koje je i Bosfor gas, Turčina iz Prizrena, Ali Šena, sa neobičnom strukturom kapitala, piše u dokumentu koji je Zorana Mihajlović, dok je bila savetnica poslala potpredsedniku savezne Vlade Miroljubu Labusu. Ona dalje objašnjava da su na taj način stranci postali većinski vlasnici u magistralnom gasovodu u Srbiji.

“To je nedopustivo. Jer je to prenosna mreža gasa, na visokom pritisku, ona se ne privatizuje”, uzalud je upozoravala Mihajlovićeva.

Ipak, Ali Šena, suvlasnika fudbalskog kluba Fenerbahče nije mogla da izbaci iz vlasničke strukture. Potom je predložila da se ova firma u kojoj Srbija sada ima tek dvadeset pet odsto polako izgura iz poslova u našoj zemlji, a da kao osnov za to posluže, propisi koji su tada onemogućavali gradnju gasovoda bez dodele koncesije.

Dugo godina Jugorosgas je zaista bio marginalizovan. Svake godine su iskazivali gubitak u završnom računu. Gas iz ruske federacije je kupovan direktno od Gasproma.

Iz spisa koje je Mihajlovićeva sastavila, vidi se da je, jesen 2006. godine donela preokret. Tada Srbijagas, počinje redovno da kupuje energente preko posredničke firme Jugorosgas umesto direktno od Gasproma.

U jednom od privatnih mejlova ministarke energetike do kojih je naša redakcija došla, saznajemo da ona smatra da je Labusova smena, imala direktne veze sa uvođenjem posredničke firme u kupovinu gasa.

Od 2006. godine umesto direktno Srbijagas nabavlja gas ne od Gazeksporata ( danas Gasprom) kako je činila decenijama, već od posrednika Jugorosgasa. Prvi potpisnik ovog ugovora je Miloš Milanković (G17). Jer kada je Labus izašao iz Vlade i kabineta i stranke, onda je krenula presija i ludilo ka njegovim kadrovima. Ne samo prema meni, koja sam imala problema da se zaposlim, već i prema direktoru Srbijagasa, Milošu Tomiću, koji dobija otkaz i na njegovo mesto Dinkić sa Ivanom Dulić postavlja Miloša Milankovića, žalila se tada Mihajlovićeva.

Januara 2007. godine u vreme dok je obavljao funkciju tehničkog ministra u Vladi Srbije Radomir Naumov (DSS), potpisuje ugovor kojim se firmi Jugorosgas daje pravo da obavljaju delatnost od opšteg interesa. Tako je ovo preduzeće sa većinskim stranim kapitalom dobilo pravo da obavlja delatnosti iste kao i državna firma Srbijagas.

Sve ovo dešavlo se daleko od očiju javnosti. Mihajlovićeva koja je sa Labusom izbačena iz javnog života, iz petnih žila se trudila da nađe novi angažman.

Tek kada je Suzana Grubješić poslanica G17 u javnost iznela informaciju da grejanje ne bi moralo da poskupi, kada 35.000.000 evra godišnje ne bi plaćali proviziju Jugorosgasu, Mihajlovićkine priče postale su interesantne.

Kriva je Demokratska stranka Srbije, jer je bivši direktor Srbijagasa Saša Ilić, potpisao aneks sa Jugorosgasom koji to omogućava.”, optužila je Grubješićeva, bivše koalicione partnere.

Mihajlovićeva tada zadaje težak udarac bivšim partijskim kolegama iznoseći u javnost da je glavni krivac ipak stranka G17, jer je ugovor na osnovu koga Srbija gubi 35.000.000 evra godišnje potpisao njihov čovek Miloš Milanković. U vreme kada ona to iznosi u javnost Milanković je direktor Elektro mreže srbije EMS. Bivše partijske kolege su se posle toga ućutale i podnele tužbu protiv Mihajlovićeve i novinara koji je preneo njenu izjavu.

 

     Ko je izgubio bitku?

 

Na suđenju 2009. godine, pod zakletvom da će govoriti istinu, ili snositi zakonske sankcije, odnosno zatvorsku kaznu do dve godine zatvora, Miloš Milanković bivši direktor Srbijagasa i EMS svedoči da jeste potpisao ugovor kojim je omogućeno firmi Jugorosgas da uzima proviziju od posredovanja u trgovini gasom.

Uslov ruske strane za isporuku bio je da gas može da se isporučuje, da to nije sporno, ali da će isporuka ići preko firme Jugorosgas, izjavio je tada Milanković. Prema njegovim tvrdnjama pred istražnim organima Jugorosgas je tada zadužen i za "izgradnju Južnog toka". Mihajlovićeva je Milankovića tada optužila: da

-Kada je potpisao sporni ugovor istovremeno je bio direktor Srbijagasa firme u koja potpisuje sa jedne strane i potpredsednik Jugorosgasa firme koja potpisuje ugovor sa druge strane. U pitanju je ugovor za koji je Grubješićeva tvrdila da je štetan. Da Srbija zbog njega trpi štetu od 35 miliona evra godišnje. Mihajlovićeva je istakla i da osim što je većinski stranoj firmi Jugorosgasu omogućeno da ima eksluzivno pravo posredovanja u nabavci gasa za Srbijagas i osim što je firmi dat isti status koji imaju samo javna preduzeća oni imaju i pogodnosti da ekskluzivno gasifikuju i snabdevaju gasom južnu Srbiju i da grade dve gasne kogenerativne elektrane u Nišu.

Zbog potreba Jugorosgasa je čak i Skupština Srbije donela zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi gradnje gasovoda Niš -Leskovac, koji se gradi pod oznakom MG-11.

Posle fijaska koji je doživela kada se Dinkić obračunao sa Labusom, Mihajlovićeva se povremeno u medijima pojavljivala kao ekspert za oblast energetike, a kada je formirana Napredna stranka, ona se odmah u nju i učlanila.

Naprednjaci formiraju Vladu, ona dobija ministarstvo energetike. Njeno tumačenje energetskog sporazuma sa Rusijom, bilo je da firmu Jugorosgas treba isključiti iz posredovanja što je odmah i pokušala da uradi.

Ovaj problem je rešen 27.3.2013. godine kada su potpisana dva ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji do 2021. godine.

Prvi ugovor su potpisali predsednik Upravnog odbora Gasprom eksporta Aleksej Miler i direktor Jugorosgasa Vladimir Koldin, a drugi su potpisali Miler, u ime Gaspromeksporta, i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, u prisustvu ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Čepurina i ministra za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planiranje Milana Bačevića. Na potpisivanju nije bila srpska ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Pre potpisivanja ugovora premijer Srbije Ivica Dačić sastao se sa Milerom, a posle sastanka je najavio da će 10. i 11. aprila boraviti u Ruskoj Federaciji…Dakle ministarka energetike je bitku sa Jugorosgasom definitivno izgubila. Da li je izgubila i bitku u kojoj je pokušavala da direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića otera u zatvor?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: